kad su letele kamilavke

7/31/2019 Kad Su Letele Kamilavke

1/264

SINI[A PAUNOVI]

KAD SU LETELE

KAMILAVKE


2/264

Zavi~ajna biblioteka Vrela

Kwiga 7

Izdava~iGradska bibliotekaVladislav Petkovi} Dis, ^a~ak

i porodica Paunovi}

UrednikDanica OTA[EVI]

RecenzentDr Slavenko TERZI]

PredgovorVladimir DIMITRIJEVI]


3/264

SINI[A PAUNOVI]

KAD SU LETELEKAMILAVKE

^a~ak, 2006.


4/264

Sini{a Paunovi} (19031995)


5/264

PRILOG RAZUMEVAWU VREMENA

(Sini{a Paunovi}, Kad su letele kamilavke)

Rukopis kwige pod op{tim naslovom Kad su letelekamilavke sadrì vi{e mawih ili ve}ih celina i doda-taka. Osnovu kwige ~ini rukopis poznatog novinaraPolitike naslovqen Kad su letele kamilavke (84strana gusto kucanog teksta), zatim deo rukopisa ne{tomaweg obima Iz Dnevnika Sini{e Paunovi}a, a kao do-daci glavnom delu rukopisa slede reagovawe episkopa dr

Save (Vukoti}a) na feqton S. Paunovi}a objavqen uNIN-u i Stojana Nikolaeva iz Skopqa (istim povodom).Priloèna su sasvim kratka mi{qewa poznatih istori-~ara prof. dr Radovana Samarxi}a i prof. dr JovanaMarjanovi}a. Na po~etku kwige nalazi se tekst Vladi-mira Dimitrijevi}a Svedo~ewe iz smutnog vremena, ne-ka vrsta Predgovora, a, sasvim na kraju, kratka ali vrlosadràja biografija Sini{e Paunovi}a iz pera Marije

Orbovi}.Glavni predmet rukpisa Kad su letele kamilavke, idnevnih beleàka Sini{e Paunovi}a, jeste borba Srpskepravoslavne crkve i veruju}eg naroda protiv sadrìneKonkordata izme|u Svete Stolice i Kraqevine Jugosla-vije 1937. godine, kao i posledice te borbe u Crkvi i okowe. Sini{a Paunovi} je te doga|aje pratio kao novinarPolitike. Glavni deo rukopisa odnosi se na politi~ki

ambijent u Beogradu 19371938. godine, odnosno na prote-ste patrijarha Varnave, arhijereja, sve{tenstva i narodaprotiv Konkordata, a potom i na misterioznu smrt Pa-trijarha i wegova dva brata. Dnevni~ke bele{ke se bavesli~nim problemima u periodu 19371940. godine.

5


6/264

Nesumwivo je da se rukopis Sini{e Paunovi}a ti~evrlo zna~ajnog istorijskog trenutka u SPC i KraqeviniJugoslaviji uo~i Drugog svetskog rata. Kroz borbu oko

Konkordata prelamali su se mnogo {iri i dalekose`nijipoliti~ko-verski planovi. Patrijarh Varnava je daromvelikog duhovnog poglavara i mislioca predosetio pogub-nost tih planova po budu}nost srpskog naroda. Tek }e bu-du}a svestrana istaìvawa gra|e iz doma}ih crkvenih idràvnih arhiva, kao i stranih arhiva, osvetliti svu slo-ènost ove velike politi~ke i duhovne drame gotovo napragu Drugog svetskog rata.

Sini{a Paunovi} je o tim doga|ajima svedo~io sti-lom i jezikom novinarske reportaè i hronike. Te{kobi se bez temeqnih arhivskih istraìvawa mogla datiocena o zasnovanosti wegovih sudova, pre svega o pojedi-nim duhovnicima SPC, a zatim i politi~kim li~nosti-ma. Paunovi}ev rukopis se na prvom mestu moè ozna~i-ti kao svedo~ewe jednog novinara o krupnim istorijskim

doga|ajima i li~nostima. Kao i obi~no, novinar ne birauvek re~i (patrijarh Varnava neke povode za svoje poja-vqivawe prosto sam izmi{qa), èli da istakne sebe ipredstavi kao li~nost koja ima ekskluzivne kontakte iizvore obave{tewa, pojednostavquje vrlo kompikovanapoliti~ka i crkvena pitawa. Te{ko je pretpostaviti daje Paunovi}, sa punom verno{}u, mogao beleìti duge mo-nologe i dijaloge me|u duhovnicima, ili sa duhovnicima,

ili sa drugim li~nostima. Treba sa prili~no rezerveprimiti zabeleèna mi{qewa pojedinih vladika o dru-gima, ili o Patrijarhu, kao i Paunovi}evo prili~no po-jednostavqeno vi|ewe prilika u Patrijar{iji.

Sini{a Paunovi} je bio li~nost {irokih intere-sovawa. Imao je veliko ìvotno iskustvo i poznavao jemnoge zna~ajne qude. îtalac se ne moè oteti utisku daje ovaj rukopis pisao posle Drugog svetskog rata i da je

duh ideolo{kog vremena dao pe~at wegovom pisawu. We-govo svedo~ewe se, mereno o~ima istori~ara, ne moèuzeti kao dovoqno pouzdano i znala~ko, kada je re~ o ve-likom politi~kom sukobu oko Konkordata. Rukopis jepre svega svedo~anstvo o politi~kom ambijentu Beogra-

6


7/264

da 19371940. godine, o listu Politika, a na kraju i oli~nosti samog pisca.

Smatram da se rukopis moè objaviti kao jedno od

svedo~anstava savremenika o vremenu 19371940. godine.Moè posluìti kao zanimqiv prilog razumevawu togavremena.

Dr Slavenko TERZI]

Beograd, 23.11.2006.

7


8/264


9/264

SVEDOÊWE IZ SMUTNOG VREMENA

(Sini{a Paunovi}: Kad su letele kamilavke)

Uvod

U ostav{tini poznatog srpskog novinara, pisca,prevodioca i kolekcionara, Sini{e Paunovi}a, nalazise i rukopis Kad su letele kamilavke, wegov opis kon-kordatske krize 1937. godine. U to vreme, Paunovi} jebio novinar Politike i veoma se angaòvao u pra}ewu

doga|aja, budu}i da je bio blizak pojedinim zna~ajnimli~nostima Srpske Pravoslavne Crkve. Svojevremeno jeova svoja se}awa Paunovi} feqtonizovao u NIN-u(krajem 1981. i po~etkom 1982). Gradska bibliotekaVladislav Petkovi} Dis u â~ku, ba{tinik Paunovi-}eve zaostav{tine, re{ila je da ova se}awa publikuje, uzbele{ke iz dnevnika ovog pisca koje se ti~u doti~nogperioda.

Da bismo boqe razumeli problematiku koja se u Ka-milavkama izlaè, potrudi}emo se da damo, ukratko,istorijske koordinate ovog zna~ajnog doga|aja iz istori-je Jugoslavije, zemqe koje vi{e nema.

Predistorija

Konkordat je sporazum jedne dràve i Vatikana ko-jim se ure|uju pitawa Rimokatoli~ke crkve, wenih pra-va i du`nosti, u odnosima sa tom suverenom dràvom.Konkordat reguli{e ~itav niz oblasti u kojima dràvai rimokatoli~ka zajednica stupaju u dodir, pa je u pravu

9


10/264

dr Branko Nadoveza koji pi{e: Preplitawe pravnog ipoliti~kog u konkordatu o~igledno da na Balkanu imaspecifi~no i dalekose`no zna~ewe, vi{e nego na bilo

kom drugom podru~ju Evrope /.../ Konkordat teì da imaupliva u sve oblike dru{tvenog ìvota: obrazovawe,{kolstvo, brak, porodicu, pa ~ak i u dràvnu organiza-ciju.

Srbija je u konkordatske pregovore s Rimom u{lajo{ u doba Ilije Gara{anina. Vlast je bila u vezi sa |a-kova~kim biskupom [trosmajerom, ali su se svi pregovo-ri zavr{avali neuspehom, jer Rim nije pristajao da se za-dovoqi ponu|enim. Naro~ito veliki pritisak oko pot-pisivawa konkordata, koji tobo` proisti~e iz obavezapreuzetih na Berlinskom kongresu 1878., na Srbiju je vr-{en osamdesetih i devedesetih godina XIX veka. Vatikanse pozivao i na ~iwenicu da je sa Crnom Gorom konkor-dat ve} potpisan. Jovan Bo{kovi}, ministar prosvete icrkvenih poslova, naro~ito je bio protiv pritisaka ko-

ji su i{li na {tetu mlade srpske dràve. U Srbiji, kojaje imala 2,5 miliona stanovnika, ìvelo je svega desetakhiqada rimokatolika, uglavnom stranaca, ali Evropa je(kao i danas) od Srba traìla {to ve}u toleranciju.Kao {to je govorio D. B. Nestorovi} jo{ 1902: /.../ Za za-padnu Evropu bi pravi dokaz o verskoj toleranciji Sr-bije bio tek tada kada bi se bar u Beogradu izvijao torawrimokatoli~ke crkve. Uo~i Prvog svetskog rata kon-

kordat je bio spreman, ali je ratni vihor sve pomeo.

Pregovori o konkordatu

Veoma brzo po formirawu Kraqevine Srba, Hrva-ta i Slovenaca po~eli su pregovori o sklapawu konkor-data nove dràve i Vatikana. Zahtevi Rima bili su radi-

kalni, a ticali su se, pre svega, potpune vlasti katoli~-kog na~ela u oblasti {kolstva i postavqawa verou~ite-qa. Zahtevano je dràvno priznawe verskih {kola, kao ito da rimokatoli~koj deci u~iteq bude wihove veroi-spovesti. Vatikan je uporno odbijao da ispuni dràvni

10


11/264

zahtev da se slu`be me|u ju`noslovenskim rimokatoli-cima odvijaju na slovenskom jeziku.

Pregovori su bili prekinuti, pa nastavqeni 1931.

godine. Dr Nikola @uti} kaè da je Vatikan, gledaju}ikrizu reìma kraqa Aleksandra, bio jo{ nepopustqi-viji nego 1925. Upoznav{i se sa sadràjem predloga Va-tikana, poslanik Simi} je u razgovoru s kardinalom Pa-~elijem primetio da je odgovor tako koncipiran da sesti~e utisak da Sveta Stolica ne èli sklapawe kon-kordata.

Konkordat oko koga se potrudila Vlada MilanaStojadinovi}a bio je potpuna kapitulacija pred zahtevi-ma Rima, koji se sasvim stavio iznad dràve Jugoslavije.Kriti~ari su, pre svega, tvrdili da je konkordat nepo-treban, jer ga je u svetu potpisalo svega devet dràva, me-|u kojima su bile Nema~ka, Italija i Austrija, ali i Ha-iti. Velika Britanija i Francuska nikakav me|udràv-ni ugovor s Vatikanom nisu imale. Ukazivalo se na to da

se rimokatolicima daje mogu}nost misije me|u pravo-slavnima. Na~elo ravnopravnosti konfesija bilo je po-vre|eno stavom da }e rimokatoli~ki sve{tenici bitiza{ti}eni kao i dràvni slu`benici ({to nije bilopredvi|eno po Zakonu o Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi).Rimokatolicima je bilo dato pravo na rad u milosrdnimustanovama i neposredno delovawe me|u bolesnima i si-rotiwom. Rimokatoli~ki sve{tenici su bili za{ti}e-

ni i pred sudom vi{e od pravoslavnih: dràva je moralane samo da obavesti wihovu crkvenu vlast o pokretawupostupka, nego i da navede razloge zbog kojih je postupakpokrenut, pa ~ak i da formira me{ovitu komisiju sa cr-kvenom vla{}u ako ova odbije da okrivqeno duhovno li-ce povu~e sa poloàja.

Po ~lanu 14 konkordata, status pravnog lica davanje rimokatoli~kim ustanovama u skladu sa kanonskim

pravom doti~ne konfesije, a ne u skladu sa dràvnim za-konom. Konkordatom je garantovana isplata oduzete imo-vine rimokatoli~ke zajednice u punoj trì{noj vredno-sti, {to nije vaìlo za SPC. Rimokatolicima su htelida vrate dobra sekularizovana jo{ u XVIII veku, a SPC

11


12/264

nije imala pravo ni na mawa obe{te}ewa. Veronauka jeza rimokatolike postajala obavezna, a za pravoslavne jebila podre|ena dràvnoj prosvetnoj politici. Bilo je

predvi|eno i {iroko izuzimawe iz vojne obaveze, itd.Jednom re~ju, konkordat je bio kap koja je prevr{ila ~a-{u strpqewa SPC. Rezultat je bio krvava litija, smrtpatrijarha Varnave (u ~ije uzroke se jo{ uvek sumwa), su-kob Crkve i dràve i, na kraju pad konkordata.

Za{to je Srpska Crkva bila odlu~no protiv?

Kada je konkordat Kraqevine Jugoslavije sa Vati-kanom u pitawu, zapawuje odlu~nost s kojom se, dràvo-tvorna i dràvo~uvarna, SPC suprotstavila wegovompotpisivawu. Ovako odlu~na reakcija, me|utim, samo jeplod godinama rastu}e napetosti u odnosima kako Crkvei dràve, tako i uzajamnim odnosima izme|u pravoslav-

nih i rimokatolika u Kraqevini.Naime, Vatikan je od po~etka bio antijugoslovenskinastrojen (uz takti~ka prilago|avawa svoje politike). DrNikola @uti}, pi{u}i o vatikanskom stavu 1919. godine,navodiL Osservatore Romano, zvani~ni vatikanski glasnik,tvrde}i da ovaj ~asopis, preko svojih napisa, daje podr-{ku separatisti~kim i iredentisti~kim pokretima uKraqevstvu SHS. Zalaè se za nezavisnu hrvatsku repu-

bliku, u Sloveniji daje podr{ku Austrijancima, u severo-isto~noj Srbiji i Vojvodini Rumunima (Vlasima), u CrnojGori nezavisnoj crnogorskoj kraqevini, a u jugozapadnojSrbiji Albancima. Po{to je priznala novu dràvu, vati-kanska diplomatija je nastavila da vr{i pritiske na wu,podràvaju}i pre svega italijanske pretenzije na Istru iDalmaciju. U stalnom strahu od vatikansko-musolinijev-skog saveza, vlasti Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca

su neprestano popu{tale Rimu, tako da je on uvek nametaosvoje biskupe, ~ak i antijugoslovenski opredeqene. Al-banci-rimokatolici su svoj kosovski komitet povezali saVMRO-om. Unijati iz Strumice i \ev|elije su bili pro-bugarski nastrojeni. Upornost makedonskih unijata bila

12


13/264

je tolika da je Sveti Arhijerejski Sinod 1929. godine pi-sao predsedniku vlade Petru @ivkovi}u da unijati ~ak na-silno prekr{tavaju pojedine u Zletovsko-strumi~koj

eparhiji i, {to je jo{ ozbiqnije, novcem preveravaju po-hlepne. U Vojvodini je rimokatolicizam podràvao veli-koma|arsku dràvnu propagandu. U Bosni je Mehmed Spa-ho, vo|a Jugoslovenske muslimanske organizacije, radio nazblièwu muslimana i katolika radi suzbijawa srpskeprevlasti.

U Srbiji je delovawe rimokatolika bilo veomauspe{no. Francuski fratri asumpcionisti iz Carigra-da prelaze u Beograd, gde u Haxi Melentijevoj ulici broj69 osnivaju svoju crkvu i podiù dom. âsne sestre istogreda u Rankeovoj ulici otvaraju {kolu za francuski je-zik, ru~ni rad i zabavi{te. Do 1918. jedina katoli~kacrkva u Beogradu bila je kapela austrijskog poslanstva uKrunskoj ulici, ali ve} 1926. podiè se crkva KristaKraqa u samom srcu prestonice (veliki deo novca za iz-

gradwu hramova dale su pape Benedikt XV i Pije XI). Go-dine 1926. u Bregalni~koj ulici u Beogradu podignut jefraweva~ki samostan za ~etrdeset fratara i ~asnih se-stara. Oni su odmah krenuli u misiju po Srbiji, po rimo-katoli~kim upama i u bolnicama. Fraweva~ku akciju jeizda{no pomagao mason i guverner Narodne banke Jugo-slavije, \or|e Vajfert. Krajem 1925. i po~etkom 1926.otvorena je rimokatoli~ka crkva u Kragujevcu. Dve ~a-

sne sestre su do{le sa namerom da naprave zabavi{te zasrpsku decu. Godinu dana kasnije podignuta je rimokato-li~ka crkva u Smederevu.

@upnik Ferdinand Hrdi, koji se kretao od Kragu-jevca do Ni{a, bio je veoma revnostan u zahtevima jugo-slovenskim vlastima da se obrazuju ùpe u Boru, ]upri-ji, Uìcu i Zaje~aru. Lokalne vlasti su upozoravale dabroj rimokatolika uop{te nije tako veliki kako je Hr-

di tvrdio, ve} da su mnogi nastaweni tu samo privreme-no. Broj rimokatolika je stalno rastao, pa je beogradskiùpnik Vagner tvrdio da je takav prirodni i zdrav raz-voj bio mogu} samo u zemqi u kojoj su tolerancija i vjer-ska ravnopravnost bili istinska stvarnost, i gdje broj-

13


14/264

nom dolasku katolika nisu pravqene nikakve zapreke.(Ina~e, ùpnik Vagner je, po pisawu beogradske Poli-tike od 5. septembra 1919, u vreme kad je Srbija bila pod

austrougarskom okupacijom s predikaonice katoli~kecrkve sipao klevete na Srbiju, Srbe, Kara|or|evi}e iBelog Orla).

@upnici su prevodili i pravoslavne Srbijance nauniju s Rimom. Ve} pomenuti Hrdi naro~ito je bio akti-van u Ni{u, gde je niz lica uveo u rimokatolicizam, zbog~ega je i Sveti Arhijerejski Sinod morao da protestujepred dràvnim vlastima. âk je i ministar unutra{wihdela B. Maksimovi} ukazivao na Hrdijevu srbofobiju ivezu sa krugovima hrvatskih {ovinisti~kih politi~ara,koje je izve{tavao o stawu u Srbiji. Broj rimokatolikase, u odnosu na stawe pre Prvog svetskog rata (oko1415.000), vi{e nego udvostru~io. Uprkos svemu tome,htelo se jo{.

Srpska fantazmagorija, zvana integralno jugoslo-

venstvo, trajala je i trajala. U {kolama su se, kao sve-ci ju`noslovenskog jedinstva, slavili Sv. Sava i |ako-va~ki nadbiskup Josip Juraj [trosmajer (koji je èleounija}ewe Srba i Jugoslaviju pod Habzburzima). Naro~i-to se jasno videlo kuda idu me|uverski i me|unacional-ni odnosi 1935., kada je Arhijerejski sabor SPC progla-sio Svetosavsku godinu, povodom sedamstogodi{wicesmrti najve}eg Srbina, Svetog Save. Zagreba~ki nadbi-

skup dr Ante Bauer je svojim vernicima zabranio bilokakvo, aktivno ili pasivno, u~e{}e u obeleàvawu togjubileja, a naro~ito u {kolama. Vladika Nikolaj je na-pisao jedan ogor~eni ~lanak, ukazuju}i da su ~ak i fra-wevci, poput Andrije Ka~i}a Mio{i}a i Grge Marti}a,svojevremeno veli~ali Svetog Savu; Srbi su slavili[trosmajerov dan u {kolama, a Vlada Kraqevine Jugo-slavije nije u~inila ni{ta da svetosavsku godinu u~ini

svedràvnom.Sa teritorije dana{we Hrvatske dolazile su sve

ozbiqnije vesti o separatisti~kom pokretu Hrvata pro-tiv Kraqevine Jugoslavije. Tako je, po nalogu VlatkaMa~eka, u aprilu 1936., organizovan napad na grani~nu

14


15/264

karaulu u oblasti sela Jela~i}evo. U Slavonskoj Poè-gi 8. novembra 1936. Hrvati su napali srpske svatove ko-ji su nosili jugoslovensku zastavu. Hrvatska seqa~ka

stranka (ma~ekovci), gde god je bila na vlasti, uklawalaje }irili~ne natpise i zamewivala ih latini~nim. Ume-sto tabli s natpisima op{tina i srez pojavqivale suse table na kojima pi{e op}ina i kotar. Srpski tr-govci u Zagrebu bili su bojkotovani. U februaru 1936.demonstranti, koji su slavili pomen Ante Star~evi}a,razbili su prozore na ku}i u kojoj je stanovao mitropo-lit zagreba~ki Dositej (Vasi}). U martu su u Zagreburazbijane srpske prodavnice. U aprilu su u Kerestincuma~ekovski banditi masakrirali {estoricu mladi}a,~lanova Jugoslovenske radikalne zajednice, a zatim ubi-li Jovana Butu, wegovu ènu i }erku. Nekada{wi austro-ugarski oficiri, sada u vojsci Kraqevine Jugoslavije,pretili su srpskim oficirima ~ak i smr}u. Hrvatskiuglednici su izbegavali da prisustvuju svim pomenima

vezanim za srpsku istoriju, a naro~ito Vidovdanu, kojije, ina~e, bio dràvni praznik. U avgustu 1936. u Srem-skoj Mitrovici (!), gde je bilo svega dvesta Hrvata, orga-nizovane su demonstracije na kojima se klicalo Ma~eku,a protiv kraqa i Beograda. ûlo se i: Da ìvi hrvatskaMitrovica! Rimokatoli~ki ùpnici su radili na kro-atizirawu Buwevaca u Vojvodini. U istom mesecu 1936.ùpnik u Oto~ju, Grga Star~evi}, govorio je da Hrvati

ne vole Srbe jer oni nisu nikakva bra}a, nego Cigani iCincari. Sve je ovo bilo dobro poznato episkopatu Srp-ske Crkve, koji zbog toga nije èleo da se upu{ta u trgo-vinu duhovnim i nacionalnim interesima svoje pastve.

Epilog antikonkordatske borbe

Kaù da je papa Pije XII zapretio Srbima da }e za-àliti {to nisu pristali na konkordat. Bilo kako bi-lo, 29. decembra 1937. godine, ministar policije AntonKoro{ec je objavio da je pitawe konkordata sklowenos dnevnog reda.

15


16/264

Vatikan je o{tro protestovao zbog toga. Biskupskakonferencija Jugoslavije je 4. maja 1938. izloìla svojuDeklaraciju kojom optuùje Vladu da je stala na stranu

Srpske Crkve i pravoslavqa. Biskupi su tvrdili da suprava rimokatolika te{ko povre|ena. Kako i koliko,vidi se iz bele{ke dr Joza Petrovi}a, objavqene 1942.(Petrovi} je u Beogradu boravio od 1925. do 1941. godine):Kad sam do{ao u Beograd, imali smo crkvicu u biv{em au-strijskom poslanstvu. Odlaze}i iz Beograda ostavqamo{est katoli~kih crkava. Sve bolnice su u rukama ~asnihsestara, sva ku}na posluga je na{a. Buwevci imaju svoje hr-vatsko dru{tvo, zatim osnovan je Hrvatski klub, ~iji sam~lan bio od mog dolaska u Beograd, osnovasmo Napredkovupodru`nicu, Radi{inu, a koliko je vjerskih dru{tava bi-lo, to ne umijem re}i. Ne vjerujem da je tjelovska procesi-ja u Zagrebu bila impozantnija od one u Beogradu.

Tri godine posle biskupske deklaracije, nasta}ePaveli}eva monstrum dràva. Neki od najdelatnijih

u~esnika borbe protiv konkordata obre{}e se kao sve-{tenomu~enici, ubijeni od usta{ke ruke: vladika bawa-lu~ki Platon, vladika gorwokarlova~ki Sava, mitropo-lit dobrobosanski Petar. Mitropolit zagreba~ki Dosi-tej }e, posle uàsnih mu~ewa od strane usta{a, poluìvdo}i u Beograd, gde }e, od posledica, umreti. Vladikaì~ki Nikolaj }e, u Srbiji, biti pod straòm Nemaca,da bi, skupa s patrijarhom Gavrilom, krajem 1944.godine

bio odveden u Dahau. Takva je bila cena duhovne slobodekoju je Srpska Pravoslavna Crkva vekovima pla}ala.

Pri~awe i pre}utkivawe

Iz Paunovi}evih se}awa vidimo da je u nesre}nojKraqevini Jugoslaviji uo~i Drugog svetskog rata vrilo

kao u kotlu. Posle smrti kraqa Aleksandra Ujedinite-qa (1934), zemqa je po~ela da puca po {avovima hrvat-skog separatizma i srpski politi~ari su poku{avali damnogoglavu hidru zagreba~kog {ovinizma umire nepre-stanim davawem `rtava po~elo je sa konkordatom, ko-

16


17/264

jim je trebalo nasititi mo}ni Vatikan, a zavr{ilo sestvarawem vlade Cvetkovi}-Ma~ek i Banovinom Hrvat-skom, neposrednim uvodom u Endehaziju. Strani ~inioci

su bili, kao i uvek, zainteresovani za nas iz svojih raz-loga: Sovjetski Savez je o~ekivao priznawe od strane Ju-goslavije, rade}i na ja~awu Komunisti~ke partije i ma-skirawu komunizma u Narodni front; Nema~koj su bilipotrebni jugoslovenski resursi i Milan Stojadinovi}je uspe{no sara|ivao sa Nemcima koji su, pod Hitlerom,bili sve mo}niji ~inioci me|unarodnih odnosa; Italijaje i daqe pretendovala na Dalmaciju.

U takvoj situaciji nije bilo jasno ko je za konkor-dat a ko protiv wega, i za{to. Paunovi}, pi{u}i svojase}awa nije smeo da obelodani sve {to je, u one dane,~uo i saznao; i tako se, u tekstu koji je pred ~itaocem,pokazuje da je Mihail Ep{tejn potpuno u pravu kadatraì da se u oblast nauke o jeziku uvede nova discipli-na, sajlentologija, koja }e se baviti pre}utkivawima u

tekstu.[ta Paunovi} u kwizi Kad su letele kamilavke ni-je rekao? Pre svega, da je glavni organizator nasrtaja po-licije na demonstrante bio rimokatoli~ki ùpnik An-ton Koro{ec, u to vreme ministar policije, i da su po-licajci koji su tukli u~esnike litije bili uglavnomSlovenci. Kad je tekst nastajao, bilo je vreme bratstva jedinstva, koje smo ~uvali kao zenicu oka svog, i ni-

je se smelo sve re}i. Zbog toga {to je tekst predratnogpamfleta o litiji nastao u doba kad zenicu oka nisutoliko ~uvali, u wemu se vidi da je vladika Platon govo-rio o mra~nom Koro{ecu, da su àndarmi narodu pso-vali majku srpsku, {to za vreme titoisti~ke slobode{tampe nije trebalo pomiwati. U tom smislu je Krvavalitija, iako pamfletska, unekoliko objektivnija odteksta Kad su letele kamilavke.

Paunovi} je, tako|e, rekao (izme|u redova) ono{to nije morao da kaè, a to je da je Vladislav Ribnikarbio stub levi~arske propagande u predratnoj Politi-ci. (To je bilo doba kada je Sovjetski Savez izda{nofinansirao narodnofrontovske kulise komunisti~kog

17


18/264

pokreta). Ribnikar je bio da se podrì Srpska Crkva,ali da se pri tom izbegne podr{ka li~nostima patrijar-ha Varnave i vladike Nikolaja zbog wihovih veza sa ru-

skom antiboq{evi~kom, belom emigracijom. (I zai-sta, te veze su bile veoma sna`ne: i patrijarh srpski iepiskop i~ki odlu~no su podràvali Rusku Zagrani~nuCrkvu, i narodu svedo~ili o opasnostima bogobora~kogreìma SSSR). Zbog toga je Ribnikar bio i protiv Jova-na Tanovi}a, suvlasnika Politike, jer je ovaj kod sebedrào Kajuwina, belog emigranta, koji je bio ~lan re-dakcije. Zbog toga Ribnikar nije simpatisao ni Grigori-ja Boòvi}a.

Sam Paunovi} nije, u ono vreme bio ni levi~ar nidesni~ar. Me|utim, po{to je u doba Titovog reìma biou svagda pomalo dvosmislenoj poziciji tzv. saputnikamorao je da u tekstu Kad su letele kamilavke dokazujesvoja napredna ube|ewa, i da kaè da je u tada{woj re-dakciji Politike bar desetak odsto nas mla|ih i sta-

rijih izbegavalo sve {to je nazadno i konzervativno ipokazivali sklonost za naprednija shvatawa. Zato je,uprkos logici stvari, svoju pri~u o konkordatskoj krizipredratne Jugoslavije morao da zakqu~i bratski je-dinstveno: Na dan 19. jula 1937. godine prolivena je,me|utim, i krv, i to ne samo srpska pravoslavna, jer se nakraju taj nesre}ni sporazum konkordat jedne veroi-spovesti s dràvom pretvorio u najobi~nije politikan-

stvo. A onda je godinama stradao narod bez obzira koje jevere bio.Iako je 19. jula 1937. godine prolivena SAMO srp-

ska krv, Paunovi} je morao da tvrdi da se nije prolilasamo srpska krv. Nije imao nikakve argumente, ali je tajstra{ni, ketmanski princip autocenzure, taj ritual iz-jedna~avawa sviju bratskih naroda SFRJ, zahtevao jed-nu takvu re~enicu (Setimo se, srpske `rtve usta{kih

zlo~ina u NDH na spomenicima su se pretvarale u ro-doqube, koje su ubili fa{isti). Bilo kako bilo,kwiga Sini{e Paunovi}a je, i svojim govorewem i svo-jim }utawem, zna~ajno svedo~anstvo. Svedo~anstvo ovremenu i qudima, o idejama, ideologijama, novinarstvu

18


19/264

kao poku{aju i da se kaè i da se pre}uti u isti mah. î-talac }e, imaju}i to u vidu, svakako ste}i jedno zani-mqivo iskustvo, ìve}i u doba rata koji se}awe bri-

{e (Miodrag Pavlovi}) i u kom je jedino izbavqewenau~iti pjesan.

Kako su letele kamilavke?

Paunovi} nam saop{tava da Srpska PravoslavnaCrkva nije bila protiv konkordata, nego protiv gubqe-wa dràvnog suvereniteta. Patrijarh Varnava je bio ve-oma aktivan u borbi za ugled Crkve na ~ijem ~elu je bio.U svojoj besedi, koju Paunovi} navodi i koja je bila po-vod za prekid wenog emitovawa preko radija, on je rekao:Na{i vlastodr{ci su izgubili pamet i po{tewe /.../svim silama na{i vlastodr{ci gone jednu a grle druguinternacionalu, gone crvenu, a grle crnu /.../ Ne gleda se

ni karakter ni po{tewe, nego se sve ceni prema partij-skoj boji i prema partizanskoj revnosti. Ne nagra|uje se~inovnik prema savesnom radu, nego prema uslugama par-tiji. /.../ Svi reduti srpski u ovoj slobodi i slobodnoj dr-àvi upu{teni su i predani. Sada je do{ao atak i na po-sledwi bedem srpski, na Svetu srpsku crkvu /.../ Prebacu-ju nam {to unosimo politiku u Crkvu! Ne unosimo mi po-litiku u Crkvu nego unose otrov u ceo organizam naroda

oni koji su izgubili i pamet i rodoqubqe i po{tewe/.../Ko }e kazati narodu istinu ako ne narodna sveta Crkva?/.../ Na okup, srpski narode, u ime ~asti i obraza!

Milan Stojadinovi} je, po Sini{i Paunovi}u, zbogovakvih re~i pretio patrijarhu Varnavi, i patrijarh je,posle razgovora s predsednikom Vlade, pao u postequ izkoje se nikad ne}e podi}i. Zbog toga se i proneo glas daje patrijarh Varnara otrovan.

Iz Paunovi}evog svedo~ewa tako|e saznajemo da sulevi~ari bili veoma zainteresovani za sukob Crkve idràve. Ribnikar je ~ak nagovarao Paunovi}a da pod-stakne arhijereje da krenu u litiju kako bi do{lo dootvorenog sukoba s reìmom. Vlast je zbog toga tvrdila

19


20/264

da iza svega stoje komunisti, a levi~ari su se, posle kr-vave litije, krili u hramovima.

Politi~ka situacija je bila napeta. Postojao je dr-

`avni presbiro; bilo je cenzure {tampe. Svi su eleli dadobiju neki poen za sebe: od ve} pomenute leve opozici-je do qudi poput dr Voje Jawi}a, koji je, ka`e Paunovi},bio ra{~iweni pop, osvedo~eni politi~ki prevrta~ inije umeo da ~uva tajne. Jawi} je izdavao nekakav svoj li-sti}, Neboj{a, pa je Paunovi} taj pseudonim uzeo da bizbunio vlasti (jer su vlasti, ~itaju}i tekst o krvavoj li-tiji, mogli da posumwaju u Jawi}a). I zaista, Jawi} se hva-lio bro{urom, i tvrdio da je on wen autor. Paunovi} je~lanove Svetog Arhijerejskog Sabora SPC predstaviokao qude sklone politizirawu, od kojih je svaki imao svo-je simpatije i antipatije. Tako je, na primer po wemu, mi-tropolit crnogorsko-primorski Gavrilo bilo li~niprijateq Milana Stojadinovi}a, pa i najpomirqivijiprema wemu. Kasnije }e Gavrilo postati patrijarh, pa }e

konkordatsko pitawe brzo biti skinuto s dnevnog reda,a glasa~ima za Konkordat, Stojadinovi}evim pristalica-ma, progleda}e se kroz prste. U tom smislu, u kwizi smodoneli i bele{ke iz Paunovi}evog dnevnika, koje se ti~usukoba u Arhijerejskom Saboru neposredno posle zavr-{etka konkordatske krize. Naime, posle smrti patri-jarha Varnave, mitropolit Dositej je ustvrdio da }e epi-skopi i Crkva u svojoj borbi i}i daqe. Vladika {aba~ki

Simeon je, u ime Sinoda, i{ao da se vidi sa knezom na-mesnikom Pavlom i iznese mu stav Crkve povodom doga|a-ja koji su potresli Srbiju i Jugoslaviju. Vladika je Pau-novi}u rekao da je Knez nastojavao na pobo`nosti Kara-|or|evi}a, i da je delovao pomirqivo.

O bro{uri Krvava pravoslavna litija

u Beogradu

Sini{a Paunovi} u svojim se}awima navodi da jeuvodni tekst za bro{uru o krvavoj litiji pisao |akonUgqe{a Jeli} iz Saborne crkve u Beogradu, {to se vidi

20


21/264


22/264

Sukobi u Srpskoj Crkvi

Paunovi} je smatrao da je, posle Varnavine smrti,

do{lo do borbe episkopa oko patrijar{ijskog prestola,pa ~ak i opasnosti od raskola (oko mitropolita Ga-vrila.) Naravno, on je preterivao, ali, sukob je ipak po-stojao. Naime, ve}i deo episkopata je bio za brzo pomi-rewe sa dràvom. Patrijarh Gavrilo je predwa~io u to-me. Me|utim, vladika ì~ki Nikolaj je traìo javno iz-viwewe svih Srba koji su bili za konkordat, da bi biliprimqeni u crkveno op{tewe. Smatrao je da se preko ta-ko ozbiqne stvari kao {to je izdaja srpskih verskih inacionalnih interesa ne moè pre}i tako lako. Zbog to-ga {to Sabor nije usvojio wegove zahteve, vladika Niko-laj je odbijao da se pojavi na zasedawima Svetog Arhije-rejskog Sabora sve do 1940, kada su se, u martu, on i patri-jarh Gavrilo zvani~no pomirili u manastiru Kaleni}u,pred licem novih opasnosti po Srpsku Crkvu i narod.

Promisao Bo`ja }e ih kasnije spojiti u senci nema~kihbajoneta: zajedno su robovali, 19431945, u Vojlovici,Dahau i Be~u.

Paunovi} je, rekosmo, u episkopatu uo~io sklonostpolitizirawu; sukob oko toga ko treba da govori o ~etr-desetodnevnom pomenu patrijarhu Varnavi tipi~an jeprimer. Raspravqalo se da li da govori vladika Nikolajili neko drugi na kraju nije govorio niko. U to vreme,

Paunovi} se sretao s vladikama zagreba~kim Dositejem,dalmatinskim Irinejem, dabrobosanskim Petrom. Radioje na pomirewu Gavrila i Nikolaja, oko ~ega se naro~itobio zauzeo pisac Grigorije Boòvi}. Zanimqivo je i we-govo zapaàwe da je, posle svake sednice Sinoda, novi-narska javnost znala sve {to se na sednici de{avalo.

O ovom svedo~ewu

Svedo~ewe Sini{e Paunovi}a je novinarski zani-mqivo. Jer, novinar je ~ovek koji o svemu ima znawa, alipovr{nog, taman dovoqnog da zagolica ma{tu ~itala-

22


23/264

ca, da svoj tekst u~ini privla~nim bez obzira na posle-dice po istinu. Ovo golicawe ma{te, izaziva neobi~-no raspoloèwe, izme|u zadovoqstva i razdraènosti:

drago nam je {to smo u kuloarima, ali nikad ne moèmobiti sigurni da je sve bilo ba{ tako. Kwiga Kad su le-tele kamilavke u svakom slu~aju je jo{ jedan vaànli~ni dokument iz doba konkordatske krize. Predaju}iga ~itaocu s propratnim komentarima, koji ga, ~ini namse, na pravi na~in kontekstualizuju, nadamo se da }e sepokazati da je historia semper magistra vitae, mada smo miSrbi dokaz da nije uvek istina kako repetitio est mater stu-diorum.

Vladimir DIMITRIJEVI]

LITERATURA

Veqko \uri} Mi{ina: Zlo~in je po~eo ranije / Prilozi zaistoriju stradawa Srba u Banovinama Savskoj i Primor-skoj 19311939 i Banovini Hrvatskoj 19391941, autorskoizdawe, Beograd 2004.

Qubodrag Dimi}, Nikola @uti}: Rimokatoli~ki reritali-zam u Kraqevini Jugoslaviji 1918-1941, Vojnoizdava~kii novinski centar, Beograd 1992.

Rim ne miruje / O starim i novim poku{ajima Rimokatoli~kecrkve da pot~ini pravoslavne, Beli an|eo, [abac 2003.

Dr Nikola @uti}: Kraqevina Jugoslavija i Vatikan, Ma{telkomerc / Arhiv Jugoslavije, Beograd 1994.

Milo{ Simi}: Rimokatoli~ka crkva i Srbi, SIMEX, Kraqe-vo 1991.

Branko Nadoveza: Konkordat, Balkan i pravoslavqe, Srpskaslobodarska misao, 19/2003.

23


24/264


25/264


26/264

Na prethodnoj strani:Faksimil naslovne strane iz 1937. godine


27/264

Vlada Milana Stojadinovi}a, Antona Koro{eca i ko-mpanije obeleèna je na dan 19. jula 1937. godine ne~uvenimatakom na Sveto Pravoslavqe. @andarmerija zloglasnogkatoli~kog popa Koro{eca, kombinovana od àndarmaSlovenaca-katolika, izvr{ila je toga dana napad na beo-gradsku Katedralu Sabornu crkvu, na ota~estvene arhije-

reje i blago~estive hri{}ane. Pocepani su barjaci icrkvene zastave, polomqeni su pravoslavni krstovi i ri-pide oskrnavqena je svetiwa srpska.

Arhijerej eparhije {aba~ke d-r Simeon Stankovi} te-{ko je povre|en àndarmskim bajonetima, kundacima i gu-menim palicama. Episkop Platon, vikarni moravi~ki, kon-tuzovan je gumenom palicom. Pravoslavni beogradski sve-{tenici tu~eni su i maltretirani kao robqe. Odani i do-

bri sinovi i k}eri srpske pravoslavne crkve mla}eni su odstrane beogradske policije kao stoka.

Sve se to odigralo na o~igled mnogobrojnih beograd-skih novinara i fotoreportera, na o~igled mnogih stranihdopisnika koji su o ovim nedelima, sa uàsom, javqali svo-

jim listovima ~itave stupce. Pa ipak, vlada Milana Stoja-dinovi}a, popa Koro{eca i kompanije imala je smelosti dasutradan saop{ti u jednom zvani~nom biltenu i na najbe-

zo~niji na~in la`no predstavi kako 19 jula nije bilo ni~e-ga stra{noga, kako su sve vesti o doga|ajima kod Sabornecrkve i o povredama sve{tenstva i gra|ana izmi{qene.

Pretsednik skup{tine Stevan ]iri} saop{tio je po-slanicima da je obave{ten od Ministra socijalne politi-ke i narodnog zdravqa, poznatog bro}astog ni{kog cigani-na i nevaqalca, Dragi{e Cvetkovi}a: da je ceo doga|aj kodSaborne crkve insceniran od strane sve{tenstva, na taj na-~in {to se vladika {aba~ki sam ogrebao noktom i izazvaokrv simuliraju}i povredu od strane àndarma.

^lan kvarta Uprave grada Beograda, ona vucibatina,pijanac i degenerik Mija Petrovi}, pri~ao je javno da suvladike napile sve{tenike pa su ih pijane poslali na liti-

27


28/264

ju i da je zbog wihovog pijanstva do{lo do sukoba izme|usveta i policije. Uprava grada pohapsila je masu nevinihqudi kojima je poturila tobo`we komunisti~ke tendenci-

je i optuìla ih da su oni za ra~un komunista izazvali ne-rede na litiji. I t. d. i t. d.

Mi ne èlimo da pobijamo ove laì Milana Stojadi-novi}a i popa Koro{eca, jer su one svakom o~igledne i vr-lo providne, ve} ho}emo prosto da na najobjektivniji na~insaop{timo narodu ceo tok ovog famoznog doga|aja kod Sa-borne crkve pa neka narod sudi i neka odlu~uje {ta mu po-sle toga vaqa raditi i kako treba u budu}e da se odnosi

prema svima onima koji bar za trenutak poku{avaju daopravdavaju ova ne~uvena nedela ove mangupske vlade. Vla-de, koja je proigrala sve {to se moglo proigrati, poku{avasada da proigra i prokocka i posledwu srpsku svetiwu Srpsku pravoslavnu crkvu, a ujedno da u~ini atak na sve ono{to je srpsko i {to je srpskom narodu oduvek najsvetije bi-lo. Jer nije ovo samo atak na srpsko pravoslavqe i na srp-sko ime, na ~ast i na obraz srpski ve} i na sve ono {to je s

mukom kroz vekove uz najve}e te{ko}e i `rtve, potocimakrvi ste~eno...*

** *

Na inicijativu humanih, nacionalnih i prosvetnihdru{tava u Beogradu, odlu~eno je me|u beogradskim sve-

{tenstvom da se na dan 19 jula odrì molepstvije za zdra-vqe Wegove Svetosti Patrijarha Varnave, koji je jo{ uvekleào izme|u ìvota i smrti, i da se posle molepstvijaobrazuje povorka od Saborne crkve, da u miru pro|e krozvaro{ do Savina~ke crkve, kod koje je tako|e trebalo da seodrì molepstvije. Ta vest je objavqena u najve}em i najo-bjektivnijem prestoni~kom listu i narod je pohrlio sa svihstrana, zakazanog dana, po podne, tako da je u crkvi i predcrkvom bilo toliko vernih kao retko kada.

28

* Ovaj uvodni tekst napisao je |akon Saborne crkve u Beogradu Ugqe{aJeli}.


29/264

Bilo je tu bogatih, siromaha, starih i mladih, bilo jequdi, bilo je èna. Iz Beograda, iz unutra{wosti, iz varo-{i, iz sela. I {to je najkarakteristi~nije me|u svim tim

svetom koji je do{ao da se pomoli za zdravqe vrhovnog po-glavara Srpske pravoslavne crkve, nalazio se i veliki brojqudi i èna koji nisu pripadali isto~nopravoslavnoj ve-roispovesti ali su smireno i pobo`no otstojali celo mo-lepstvije i iskreno saose}ali sa ostalim svetom i molilise za zdravqe Wegove Svetosti.

29

Dok je molepstvije odràvano, na svim beogradskimcrkvama zvonila su zvona a sve beogradske radwe bile su za-tvorene izuzev radwe dvojice trojice Stojadinovi}evihtrabanata i onog lopova na dràvnim liferacijama, be-stidnog Mihaila Lukarevi}a, ~lana firme kwiàre Luka-revi} i Go|evac, ina~e vajnog narodnog poslanika.

Jo{ u 2 ~asa po podne, mnogo ranije pre po~etka mo-lepstvija na svim beogradskim ulicama pojavquje se poli-cija i àndarmerija a naro~ito oko Saborne i Savina~ke

Besomu~ni policijski ~inovnici i andarmi obru{avaju se na pra-voslavno sve{tenstvo, cepaju im ode`de i lome crkvene barjake

(S. Paunovi} ozna~en strelicom)


30/264

crkve. I malo po malo sve se vi{e pribliàva crkvi i cr-kvenoj porti dok najzad ne pri|e sasvim glavnim ulazima dazatim stigne i na sam crkveni prag.

Molepstvije je bilo gotovo ne{to malo pre 6 ~asova.I narod se po~eo spremati za litiju. O~ekivao je samo sve-{tenstvo da krene napred. Me|utim, dogodilo se ne{to{to se nije doga|alo ni za vreme Turaka. Policija je uputi-la beogradskom arhijerejskom namesniku zvani~an akt u ko-me ga izve{tava da se litija zabrawuje i nare|uje mu da tosaop{ti narodu sa amvona. I visokopre~asni gospodin ar-hijerejski namesnik je po~eo da ~ita taj famozni akt, ali

nije mogao da pro~ita ni prvu re~enicu pa je bio prekinutburnim protestima vernih, koji su ve} po~eli da se revol-tiraju i da zahtevaju da se {to pre krene na ulicu i po sva-ku cenu odrì litija.

Za to vreme upravnik grada Beograda nalazio se podrugi put kod Visokopreosve}enog gospodina mitropolitaDositeja i poku{ao da ga ubedi da ne treba odràti litiju,a na kraju mu je prosto rekao da on to zabrawuje.

Dok se ovo odigravalo, ponesen svojom hri{}anskompravoslavnom verom i podstaknut èqom naroda koji jevikao sa svih strana da se po|e u litiju, jedan mladi sve-{tenik istr~ava iz oltara na amvon, staje pred namesnikai daje narodu znak da krene, pozivaju}i u isto vreme i sve-{tenstvo.

I narod, sa nezapam}enim verskim zanosom i odu{e-vqewem kre}e iz crkve na ulicu, vo|en mnogobrojnim sve-

{tenstvom. Oko 70 sve{tenika u ode`dama, nekoliko vla-dika i oko 50 sve{tenika u mantijama, krenulo je sa naro-dom i pohrlilo izlazu.

Ali tek {to su u~inili nekoliko koraka na samojulici Kraqa Petra nailaze na àndarmeriju i policiju, nabajonete i gumene palice.

Nazad! Litija je zabrawena, vi~u àndarmi i poli-cajci i hvataju se za oru`je.

Sklonite nam se s puta bezbo`nici! odgovarajumirno duhovnici, stari i iznemogli sve{tenici i poku{a-vaju da prodru napred.

Vladike i sve{tenici nose u rukama krstove, narodbarjake i ripide.

30


31/264

Nastaje velika gu`va. Policajci prave kordon i nedopu{taju litiji da iza|e na ulicu. Me|utim narod postajesve ozloje|eniji, sve vi{e protestvuje i po~iwe svom sna-

gom da gura napred. Tako da sve{tenici i da su hteli da sepovrate u crkvu nisu mogli. Pred ovim naletom naroda, pr-vi kordon policije popu{ta. Ovo o~igledno raduje i sve-{tenstvo i narod i svi ùre napred s poklicima.

@ivela pravoslavna crkva! @iveo Patrijarh! Pa ivi ste vaqda hri{}ani!

31

I ovo su pravoslavni hri{}ani. Vidi se ~im su naspustili. Zar ima ~oveka koji bi smeo da udari na krst i sve-{tenike! produùju odu{evqeni usklici naroda.

Napred! vi~e sve{tenstvo.Ali, radost je bila kratkotrajna. Ubrzo se videlo da

je ovo popu{tawe i propu{tawe sve{tenstva bio samo po-licijski trik kojim se èlelo da se sve{tenstvo odvoji odnaroda. Naime, policajci su propustili kordon samo dok je

jedan deo sve{tenstva pro{ao, a onda su drugi deo s narodom

Te{ko povre|enog Episkopa {aba~ko-vaqevskog dr Simeona otimanarod iz ruku oruànih zlikovaca i odnosi u Patrijar{iju


32/264

zadràli u crkvenoj porti i po okolnim ulicama opkoqa-vaju}i ih sa svih strana.

Me|utim, ni propu{teni sve{tenici ne produùju

put na miru. Ve} posle nekoliko desetina koraka izlazi imu susret drugi kordon, i tu dolazi do prvih fizi~kiho{trih sukoba. Dok su malo na crkvenim vratima potiski-vali nejake ène i decu, gu{ali se sa gra|anima, sada su po-~eli da se otvoreno obaraju i na sve{tenstvo ne {tede}i nivladike.

Nazad! vi~u besomu~no policajci i àndarmi. Ponaglasku àndarma vidi se da su Slovenci.

Nazad vi bogohulnici! Ne skrnavite sveti krst ve}nas pustite da idemo svojim putem na miru! Mi ne smetamonikom, mi vr{imo svoj verski obred u svojoj ro|enoj zemqi

vi~e {aba~ki vladika d-r Simeon, steè ~vr{}e krst, za-peva: Spasi Boè qudi tvoja! i ho}e da nastavi put.

Policajci ga zadràvaju, àndarmi mlataraju bajone-tima ali masa sa sve{tenstvom uspeva da probije i potisnekordon i krene daqe. Na àlost ve} kod osnovne {kole

Kraqa Petra litija se sukobqava sa novim kordonomàndarma koji kao da su nemi, ne govore ni{ta, ve} po~iwuda tuku koga stignu, da otimaju i cepaju crkvene barjake, za-stave, da lome krstove, da ~upaju sve{tenike za bradu, hva-taju za gu{e i cepaju ode`de.

U to vreme pristiè nova rezerva àndarma i {piju-na, na ~elu sa bednim ~lanom osmog kvarta, zloglasnim man-gupom, kockarom i ucewiva~em [o{ki}em, prave brzo jak

kordon i poku{avaju da potisnu celu litiju natrag. Me|u-tim, sve{tenstvo koje se nalazi sa kordonom prsa u prsa,uspelo je da odoli novom policijskom naletu, potiskuje iovaj novi kordon dok ga najzad ne dotera do blizu Knez Mi-hajlove ulice.

Za{to nas zadràvate? Mi nikoga ne napadamo. Ni-koga ne diramo. Mi èlimo da vr{imo svoj crkveni obred,

protestuju i daqe sve{tenici i u trenutcima poku{avajui vrlo blagim re~ima, kao sa amvona, da umilostive àn-darme i policajce.

Kao odgovor na wihovu blagost padaju najuàsnijepsovke iz redova àndarma i policajaca. Prvo jedna pa dru-ga dok se najzad nije ~ulo sa vi{e strana kako àndarmi

32


33/264

psuju vladikama i sve{tenicima srpsku majku. Samo neko-liko trenutaka iza ovih gnusnih psovki nale}u ponovo svomsnagom na sve{tenstvo ponovo otimaju krstove i barjake

dok jedan ne istr~a sasvim napred iz kordona i iz sve snagepo~e da udara te{kom gumenom palicom {aba~kog vladikud-r Simeona.

Majku ti srpsku, ho}e{ li ve} jednom da se ukloni{ina~e }u ti bradu i{~upati! derwa se razbesneli àndarm.

Spasi Boè... produùje vladika da peva i kre}eponova napred s krstom u ruci.

Spasi}u te ja, majku ti popovsku, kad te mlatnem, vi-

~e jedan policajac kome pritr~avaju dva àndarma i obara-ju se zajedni~ki na sirotog vladiku.

Vladika poku{ava da da otpora, ali pre nego {to uspeda digne ruku napada~i mu svaquju mitru na zemqu, on bi da

je zadrì, ali udarci pristiù i uskoro sa vladi~inog li-ca {iba krv. No ipak, on se sagiwe uzima mitru stavqa je naglavu i produùje napred sav ra{~upan i krvav.

U narodu nastaje vrisak, vika, protestovawe. Jedna

mawa gomila gra|ana i gra|anki koja se progurala sa sve-{tenicima, poku{ava da za{titi rawenog vladiku od da-qih udaraca ali biva ubrzo potisnuta nazad.

A raweni vladika u pratwi sve{tenstva stopu po sto-pu otima od andarma prostor Kraqa Petra ulice, peva i da-qe Spasi Boè qudi tvoja! i ide napred s krstom u ruci.

Taman kad su mislili da }e izbiti sasvim u Knez Mi-hajlovu ulicu stiè pred litiju {ef op{te policije, po-

znati defraudant i lopov Dragomir Jovanovi}, iska~e iz au-tomobila i bez oklevawa nare|uje: No` na pu{ku! U meso!

O~igledno ovakoj komandi niko se nije nadao. Narodpo~iwe da se kome{a a i sve{tenici za trenutak se koleba-

ju i po~iwu da mole narod da se povu~e da se ne bi daqe pro-livala nevina srpska krv.

Zaprepa{}ewe od ovog novog policijskog naleta tra-jalo je samo nekoliko trenutaka, a onda se ponovo svet pri-bra a sa wim i sve{tenstvo i ponovo kre}e napred. I jedandeo sve{tenika uspeo je da se probije jo{ nekoliko korakanapred, ali tu nailazi na jo{ è{}i otpor i raweni vladi-ka doìvquje novu nesre}u i novo ponièwe: posle gu{awaod nekoliko trenutaka da produì put i da za{titi krst,

33


34/264

àndarmi ga savla|uju udarcima kundaka i on pada onesve-{}en na zemqu sa jednom velikom ranom na ~elu.

Ovde je bio vrhunac policijskoga naleta i narodnog

revolta i izgledalo je svakog ~asa da }e do}i do mrtvih.îm je pao na zemqu vladici pritr~avaju sve{tenici

i gra|ani i diù ga u vis misle}i da je jo{ pri svesti i damoè da produì. @ele da ga nose na rukama kao trofejali ubrzo vide da je pao u nesvest i s mukom ga izvla~e izgu`ve i prenose rawenog na rukama u Patrijar{iju. U Pa-trijar{iji mu ukazuje prvu pomo} d-r Vladislav Bogdano-vi}, koji se tu slu~ajno na{ao i konstatuje da su povrede

vrlo ozbiqne.Dok su rawenog vladiku previjali i povra}ali svesti,

na ulici se jo{ uvek vodila èstoka borba izme|e àn-darma, sve{tenika i naroda. U toj borbi tri sve{tenika: Jo-van \or|evi}, Kosta Qe{evi} i Dobrosav Cerovi} uspeva-

ju da se pod ki{om udaraca probijaju i kroz ovaj posledwikordon i da dospeju u Knez Mihajlovu ulicu. Jovan \or|evi}

jurio je napred sav razbaru{en sa rase~enom ode`dom koju

mu je u onoj gu`vi rasekao neki od àndarmskih bajoneta.Sa ovom trojicom sve{tenika probija se u Knez Mi-

hajlovu ulicu i senator Svetozar Tomi} koji je zajedno sawima dobijao udarce i jedva uspeo da se izvu~e iz àn-darmskih ruku posle duèg obja{wewa i legitimisawa.

Neznaju}i {ta se daqe de{ava u Kraqa Petra ulici,ovi sve{tenici su produìli napred i uspeli da stignu doblizu Akademije Nauka. Po{to su pred sobom opazili dvo-

jicu svojih mla|ih kolega, hteli su da poùre da ih pristig-nu, ali u istom trenutku pred wima se pojavio novi kordonàndarma. Kada su sve{tenici odbili da stanu i masa po~e-la da protestvuje, jedan kapetan prve klase koji je predvo-dio àndarme komandovao je: No` na pu{ku! Udri! Iàndarmi su besomu~no po~eli da udaraju gde koga stignu:ène, decu, qude, sve{tenike.

Kad su se oborili na sve{tenike nekoliko mladi}apod udarcima sa svih strana, istr~avaju pred bajonete, ski-daju sa sebe kapute, bacaju ih na ulicu, raskop~avaju grudi ivi~u: Evo ubite nas! Ne dirajte nam sve{tenike! To je zatrenutak uticalo i na àndarme, a narod se ve} gu{i u pla-~u. Na àlost àndarmi se odmah vra}aju starom raspolo-

34


35/264

èwu i produùju da tuku mladi}e koji su se suprotstavili,trpaju u zatvoreni~ke kamione i teraju u Upravu grada.

Natrag! vi~u andrmi i daqe na sve{tenike. Stra-

da}ete! Za{to pravite nered, kakvi ste vi sve{tenici? Vi gospodine kapetane pravite nered, odgovara iz

sveg glasa jedan od sve{tenika. Ne pravimo mi nered gospodine. Ja sam sve{tenik

ali sam se borio u rovu 6 i po godina i stvarao ovu zemqu, dodaje drugi.

U to vreme stiù dva nova policijska kamiona idu sastrane gomile koja je ve} sada velika.

More, trpajte ih u kola, vi~e jedan policajac. Dajte jedan taksi, pa terajte to odavde pridruùje

se jedan àndarmerijski kapetan. Sram vas bilo, tako govorite o sve{tenim licima!

~uje se protest iz naroda. Boqe ih pobite kao u Surdulici, neka se pri~a i

pamti kako su pali u svojoj ro|enoj zemqi kao robqe.Na ove uzvike àndarmi prosto besne i produùju jo{

uàsnije da tuku sve oko sebe.Stiè jedan auto taksi. @andarmi nasilno tovare svu

trojicu sve{tenika. Me|utim Cerovi} uspeva da se otrgnei da se povu~e s masom u popre~ne ulice. Qe{ovi}a i \or-|evi}a odvozi taksi preko Terazija do Savina~ke crkve.

Dva sve{tenika koji su oti{li napred Knez Mihajlo-vom ulicom i stigli do Savina~ke crkve bili su: BoìdarJokanovi} i Naum Dedijer, kalu|er. Na putu do Vra~ara oni

su imali tako|e vrlo velikih sukoba sa àndarmima i naTerazijama umalo da im nisu svukli mantije.

Posle odno{ewa vladike Simeona u Patrijar{iju,izme|u àndarma i litije odigrava se bezbroj nezapam}e-nih scena koje traju vi{e od jednog ~asa, dok najzad uz uà-sne udarce, zapomagawe i vri{tawe sa svih strana litija nebude sasvim rasterana. Narod beì po dvori{tima, po po-bo~nim ulicama a najve}i deo vra}ao se u portu Saborne cr-kve gde se ose}ao najsigurnijim.

U toku ove policijske potere za sve{tenstvom i sve-tom odigravaju se nezapam}ene scene.

Na jednom kraju gu{ao se sa àndarmima biv. mini-star vera d-r Vojislav Jani}, prima udarce i biva okrva-

35


36/264

vqen. Na drugom kraju Vladimir Milutinovi}, prota Mar-kove crkve rve se u isto vreme sa nekoliko àndarma. Ta-man jednoga savlada a drugi naleti, taman odbije ovoga, po-

javi se novi dok u jednom trenutku nije sko~ila ~itava go-mila na wega, ali on ipak uspeva da odoli svima i da se po-vu~e u crkvenu portu.

Malo niè od ove dvojice, na sli~an na~in bori se iprota Milutin Magazinovi} i u jednom trenutku dolazi uvrlo veliku opasnost tako da jedva izvla~i glavu ispod ba-

joneta.Biv{i nar. poslanik, ina~e sve{tenik, Milan Stepa-

novi}, kod Narodne banke u jednom trenutku ima protiv se-be oko deset àndarma. U po~etku se bori sam, ali mu poslepristiù jo{ neki sve{tenici i omogu}uju mu da se povu~enepovre|en.

Na sli~an na~in vodi borbu sa àndarmima i SrpkoVukanovi}, narodni poslanik, koji zbog poku{aja da za{ti-ti jednog sve{tenika dobija udarac kundakom a zatim sadruge strane nale}u na wega nekoliko bajoneta tako da se

jedva spasao zlikovaca.[to se ti~e ostalih u~esnika u litiji malo je ko pro-

{ao bez ikakvog udarca u onoj gu`vi. Ali najstra{nije nesu-mqivo su pro{le pojedine ène koje su se pokazale nevero-vatno ratoborne i kao osice naletale na àndarme, ~im biprimetile da se obaraju na nekoga od sve{tenika. Tako jednamla|a èna uspela je da se probije sa onom dvojicom sve{te-nika koji su oti{li prvi kroz sve policijske kordone i da

sva pocepana stigne ~ak do Savina~ke crkve protestvuju}iglasno i kli~u}i Patrijarhu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Sutradan, preko puta francuskog poslanstva na Kale-megdanu do{lo je do novih sukoba izme|u àndarmerije inaroda. Narod je hteo u crkvu a àndarmi su branili. Tomprilikom ponovo je prolivena nevina srpska krv i bilo jevi{e wih koji su lak{e i teè povre|eni. Na dan 21 ovogmeseca na glas zvona koja skoro danono}no zvone po beo-gradskim crkvama narod je ùrio na molitvu ali je bio ne-milosrdno spre~avan od policije i jo{ nemilosrdnije tu-~en. U Du{anovoj ulici ispred crkve Aleksandra Nevskog

jedna grupa saobra}ajnih policajaca naletela je na prola-znike i tukla sve odreda.

36


37/264

Evo, Milane Stojadinovi}u i mra~ni Antone Koro-{ecu, kako su vesti o prolivenoj srpskoj krvi i nezapam}e-nom skrnavqewu srpskih crkvenih svetiwa, srpskog imena

i srpskog dostojanstva, zlonamerne, izmi{qene i tenden-ciozne.*

** *

Kakav je utisak ostavio na na{ narod ovaj zlikova~ki

atak àndarma i `bira popa Koro{eca neka posluì i pi-smeno koji je jedan blago~estivi gra|anin, daleko od crkvei wenih na~alnika napisao:

ATAK ZLIKOVACA NA PRAVOSLAVQE!

Vladavina oligarhije, okupqena oko Milana Stojadi-

novi}a, obeleèna je na dan 19 jula 1937 godine ne~uvenimatakom na sveto Pravoslavqe.

@andarmerija zloglasnog katoli~kog popa Koro{ecakombinovana iz àndarma Slovenacakatolika, izvr{ila

je napad na beogradsku katedralu Sabornu crkvu, na beo-gradsko sve{tenstvo, na pravoslavne ota~astvene arhijere-

je. Oskrnavqena je àndarmskim ~izmama svetiwa Srpska.Pocepani su barjaci i zastave crkvene. Polomqen je pravo-

slavni krst i ripide.Arhijerej eparhije {aba~ke D-r Simeon Stankovi} te-

{ko je povre|en od àndarma. Episkop Platon, vikarni-mo-ravi~ki, kontuzovan je gumenom palicom. Prevoslavni beo-gradski sve{tenici insultirani su od pustahija.

Odani i dobri sinovi i k}eri Pravoslavne Crkve mla-}eni su od beogradske policije. [tampa o svemu }uti jer cen-zura uzurpatora narodnih prava i slobode ne da joj da pi{e.

37

* U sa~uvanom primerku Krvave litije u Paunovi}evoj zaostav{tini

ova re~enica je wegovim rukopisom ozna~ena kao izjava vladikePlatona.


38/264

Dopisnici stranih listova o~evidci ovog zlikova~-kog ataka obavesti}e ceo svet kakva je urota skovana pro-tiv pravoslavqa, kakvim se sredstvima sluì reìm silnika.

Ni pod Turcima, ni pod okupacijom Srbije nije nepri-jateq ~inio ovo {to sad ~ini policija zloglasnog be~kogmiqenika. Samo surduli~ki masakr srpskih sve{tenika ra-van je ovom nedelu kojim je iz svog automobila dirigovaopapski sluga, àlosni jugoslovenski ministar unutra{wihdela mra~ni katoli~ki pop Koro{ec.

Pravoslavna vera i pravoslavni sve{tenici sa celimpravoslavnim narodom stavqeni su van zakona. Gde ste vi

koji se nazivate neodgovornim ~iniocima da stanete na putovim nedelima zlikovaca @elite li vartolomejsku no}?

Upamtite da duh srpskih prvosve{tenika i mu~enika na{ih slavnih Haxi Ruvima, \ere, Avakuma, Prodana jo{veje kroz na{e arhijereje i sve{tenike. Nikakva sila i ne-prijateq nije oborio pravoslavqe a ne}e ni crni inkvizi-tori i mra~waci iz Rima.

Sotone i vrazi ìvite u strahu jer }e vam do}i narod-

ni Sud!Beograde, prestonico Jugoslavije, diko Srbije i Srp-

stva zavi se u crno i zapla~i u bedi i nevoqi koja te sna|e!Pravoslavni Srbi i Srpkiwe, deco velikog i nedo-

sti`nog svetiteqa Save okupite se oko na{e svete crkve,demoni su na poslu da je obore i sru{e.

@ivelo na{e srpsko ~edo, Kraq Petar II.@iveo voqeni, an|eoski dobri Srpski Patrijarh

Varnava!

** *

Beogradski list Vreme kao organ Milana Stojadi-novi}a i mangupske bande oko wega, donosi laàn i tenden-ciozni kominike, kominike koji je samo policajac-mangup uMinistarstvu unutra{wih dela mogao da sastavi. Koliko

je to gnusan i laàn izve{taj dokaz je da ga je Vreme done-lo samo u beogradskom izdawu, a svaki ko ga je pro~itaozgraào se nad pokvareno{}u i cinizmom. Zamislite kad

38


39/264

ministar unutra{wih dela sa svojim organima ovako javnolaè, {ta li ti nitkovi tek rade iza zatvorenih vrata i potomrucima beogradske uprave grada.

Ni {panski inkvizitori nisu mu~ili svoje `rtve kao{to ih manguparija uprave grada Beograda u licu ~lanovakvartova, pisara, àndarma i {pijuna, prebija i mu~i. Jauki piska zatvorenika ~uju se u okolo Uprave grada Beograda.Gde ste strani predstavnici, novinari, kulturni qudi, daspre~ite ove zlikovce i razbojnike u ovom wihovom inkvi-zitorskom poslu? Mi vapijemo za intervencijom stranogsveta koji ima pravo i du`nost da zahteva istragu na licu

mesta radi pravde i civilizacije a protiv mra~wa{tva iinkvizicije.

** *

Ustajemo u odbranu i traìmo slobodu onih jadnikakoji su zatvoreni u beogradskom garnizonom zatvoru:

Ti~e se 27 àndarma, narednika, podnarednika, ka-plara i redova koji su zatvoreni, koje kiwe i mu~e, koje }estaviti pod sud za otkazivawe poslu{nosti.

Pravoslavni àndarm-narednik, brani se da nije ot-kazao poslu{nost, ali da ne moè i ne sme da gazi i lomipravoslavni krst pred kojim je kao svojom svetiwom dao za-kletvu za savesnu i ispravnu slu`bu. Ne moè on da skrna-vi svetiwu vere svoje i svoga doma. Pred tim pravoslav-

nim krstom i sv. Jevan|eqem on je ju~e, na Duhove pro-slavqao slavu u komandi àndarmerije, danas on ne otkazu-

je poslu{nost u slu`bi, nego otkazuje da skrnavi ono {tomu je sveto i najmilije vera pravoslavna kojoj pripada.

Ako javnost, kulturne ustanove, humana udruèwa,{tampa strana (jer doma}e, slobodne, nemamo), ako PrincNamesnik, g. g. Namesnici ceo kulturni svet ne ustane uodbranu i spas ovih qudi zlikovci kojima je vlast u ruka-ma uni{ti}e ih.

Spasavajte pravoslavne àndarme, wihovu decu, wiho-ve porodice!

39


40/264

** *

Srbi, sinovi Srpske Pravoslavne Crkve, ovo je po-sledwi ~as kad vam se daje mogu}nost da spasete pra|edov-sku veru i narodnost.

Slava Patrijarhu Varnavi!Dole konkordat!Ako se sada ne poka`ete hrabri i istrajni posle }e

biti kasno a za va{u neodlu~nost i ravnodu{nost prokle}e

vas milioni `rtava koji su pali za ovu zemqu.Ne smete dopustiti da uspe zlikova~ko delo zlogla-

snog berzanskog lopova Stojadinovi}a i mra~nog jezuitepopa Koro{eca.

Borite se dan i no}, budite svakog ~asa u blizini svo-jih sve{tenika i svojih crkava jer svakog ~asa va{a pomo}mo`e zatrebati.

Budite dostojni potomci Nemawi}kog kolena i verno

stado najve}eg srpskog prosvetiteqa i duhovnika SvetogOca Save.

Tirani su udarili na Crkvu i narod, Crkva i narodtreba da im sudi!

_____________________

____

40


41/264

KAD SU LETELEKAMILAVKE


42/264

Radoju Josimovi}u, novinaruu spomen


43/264

NE[TO KAO PREDGOVOR

Re~ Konkordat ugovor izme|u Rimokatoli~ke crkve-Vatikana i jedne dràve ~ula se u novijim vekovima kod{irih masa tek kada je Sveta Stolica zakqu~ila takav spo-

razum 1801. godine sa Napoleonom . U novije vreme ta re~je upotrebqavana najvi{e kad je Vatikan zakqu~io sporazu-me sa Poqskom 1925. i sa Italijom 1929. U Srbiji ta re~ jeizgovorena u {irim masama prvi put 1914. U KraqeviniSrbiji i posle oslobo|ewa i ujediwewa u Kraqevini Srba,Hrvata i Slovenaca. U novoj dràvi ona je pomiwana najvi-{e posle dono{ewa novog Ustava koji je, s obzirom na pove-}an broj vernika katoli~ke vere, predvi|ao i kod nas jedan

takav sporazum sa Rimom.U Srpskoj pravoslavnoj crkvi prvi put su je upotre-

bqavali u~eniji, mla|i episkopi. Prvi ju je pomenuo ve}tada glasoviti crkveni besednik dr Nikolaj Velimiro-vi}.Zazvu~ala je odmah nemuzikalno, odbijaju}e i izazivalaneku odbojnost kod pravoslavaca. Nisu u woj videli niosetili ni~ega ni slovenskog, s kamoli jugoslovenskog. Jo{mawe srpskog. Naprotiv, najverovatnije zbog wenog etimo-

lo{kog, jezi~kog porekla, latinskog, tako je i delovala sa-mo kao latin{tina katoli~ki!

A kada se po~elo govoriti o nacrtima toga sporazuma,kojih je do 1937. godine bilo blizu deset, izgovarana je sva-kodnevno {irom zemqe. I u to vreme sporazum ili nespora-zum izme|u Vatikana i Beograda bio je samo formalnost.Quta borba vodila se u stvari izme|u dve najve}e religijeu zemqi Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoli~ke.

Na dan 19. jula 1937. godine prolivena je, me|utim, ikrv, i to ne samo srpska pravoslavna, jer se na kraju taj ne-sre}ni sporazum Konkordat jedne veroispovesti sa dr-àvom pretvorio u najobi~nije politikanstvo. A onda jegodinama stradao samo narod bez obzira koje je vere bio! U

43


44/264

javnosti, naro~ito u {aqivoj {tampi, izvrgnuta je srpskanarodna poslovica Brat je mio koje vere bio u novu: Ibrat je nemio samo ako na{e vere nije. To je postalo goto-

vo op{te geslo, i ostalo sve dok nije pukla prva narodno-oslobodila~ka pu{ka do 1941. godine.

A evo kako se istorija tog na{eg Konkordata prikazu-je u Enciklopediji Jugoslavije:

Konkordat ( od lat. concordare, s l a g a t i s e, b i t is a g l a s a n), ugovor izme|u Apostolske stolice i vlade,odnosno vladara pojedinih dràva kojim se regulira polo-àj katoli~ke crkve i odre|uju wene povlastice u dràvi,

a u vezi s tim i me|unarodni odnosi Vatikana i dràve.Konkordati sklopqeni izme|u pape i pojedinih jugo-

slovenskih dràva (Crne Gore, Srbije i Kraqevine Jugo-slavije) vezani su sa pontifikatima Lava XIII, Pija X, Be-nedikta XV, i Pija XI. Za Jugoslovene u Habzbur{koj mo-narhiji vaìo je dugo vremena Konkordat zakqu~en izme|ucara Frawe Josipa I i Pija IX (1855), koji je car otkazao1870. kada je progla{ena dogma o nepogre{ivosti pape. Za

Bosnu i Hecegovinu vaìla je konvencija iz 1891. (Bosan-sko-hercegova~ki konkordat) koju je Frawo Josip zakqu~iosa Lavom XIII. Sa Crnom Gorom zakqu~io je isti papa kon-kordat 18. VIII 1886. Wime je bila osigurana upotreba gla-goqice katolicima u barskoj nadbiskupiji. Kraqevina Sr-bija zakqu~ila je s Vatikanom konkordat 24. VI 1914. Upo-treba glagoqice bila je zagarantovana katolicima u Srbi-

ji u posebnom dodatku. Vlada i Narodna skup{tina Srbije

ratifikovale su konkordat 26. VI 1914. a Vatikan je, zbogotpora austrougarske diplomatije, izvr{io ratifikacijutek 20. III 1915.

U Ustavotvornoj skup{tini Kraqevine SHS pri ras-pravqawu o odnosima crkava prema dràvi, komunisti i so-cijalisti, a od gra|anskih politi~ara A. Trumbi}, dekla-rirali su se za odvajawe crkve od dràve. Inicijativu da sekonkordatom uredi poloàj katoli~ke crkve, odnosno od-nosi Vatikana i Kraqevine SHS dao je jugoslovenski kato-li~ki episkopat. U vezi s tim predao je S. Ritig, izaslanikzagreba~kog nadbiskupa A. Bauera, u julu 1919. papi Bene-diktu XV pro memoriju. U Beogradu je na inicijativu vladedo{lo do me|uverske ankete (15. do 21. XI 1921.), a 1922. vla-

44


45/264

da je obrazovala komisiju koja je imala da prou~i pitawezakqu~ewa konkordata. Ova je 25. X izloìla svoje pogledena problem u vezi s konkordatom. Vladu je posebno intere-

sovalo pitawe ko }e u zemqi predstavqati rimokatoli~kucrkvu i ukoliko }e dràva u~estvovati pri postavqawu no-vih biskupa. U prvome pitawu prihva}en je predlog episko-pata da on u celini predstavqa u Jugoslaviji katoli~ku cr-kvu. U drugom pitawu je, me|utim, episkopat zastupao tezuda se dràva ne moè me{ati u postavqawe biskupa. Rani-

ji su konkordati davali dràvi odre|ena prava pri posta-vqawu novih biskupa; tako i srpsko-vatikanski konkordat.

Stoga se vlada uzdràvala od toga da Vatikanu podnosi makakve predloge za zakqu~ewe konkordata, mada je ve} 1921.i 1923. imala izvesne nacrte. Vatikan, a pod wegovim uti-cajem i jugoslovenski episkopat, bio je pak neraspoloènprema zahtevu jugoslovenske vlade da se u katoli~ke crkveuvede glagoqsko bogosluèwe. Pitawe sklapawa konkorda-ta je stagniralo. Tek decembra 1924. ministar M. Nin~i}sporazumeo se s vatikanskim dràvnim sekretarom kardi-

nalom P. Gasparijem da osnova za jugoslovensko-vatikanskikonkordat moè da bude konkordat iz 1914. koji je zakqu~i-la Srbija s Vatikanom. Najzad je maja 1925. sastavqena jugo-slovenska delegacija u kojoj su, pored J. Smodlake i dvojicesvetovwaka, bila i dva sve{tenika (V. Jawi} i N. Moskatello).Ona je u Rimu zapo~ela pregovore s vatikanskom delegaci-

jom, na ~ijem ~elu je stajao F. Borgongini Duca. U isto vre-me nalazio se u Rimu gotovo ~itav jugoslovenski episkopat.

Pregovori nisu doveli do uspeha, naro~ito zbog stava vla-de u pitawu staroslovenskog bogosluèwa, pa su prekinutiza duè vreme.

U me|uvremenu su druge crkve i verske zajednice na-stojale da se wihovi odnosi prema dràvi reguli{u i po-sebnim zakonima. Posle {estojanuarskog dràvnog udaradoneseni su posebni zakoni: 9. XI 1929. Zakon o Srpskoj pra-voslavnoj crkvi; 14. XII 1929. Zakon o verskoj zajednici Je-vreja u Kraqevini Jugoslaviji; 5. II 1930. Zakon o Islamskojverskoj zajednici Kraqevine Jugoslavije i 16. IV 1930 Zakono evangelisti~ko-hri{}anskim crkvama. Godine 1930-31vlada P. @ivkovi}a spremila je nov nacrt konkordata, kom-promisniji od prethodnoga. Vlada B. Jevti}a tako|e je spre-

45


46/264

mila nacrt konkordata 1935., kombinuju}i da sa nacrtom iz1931. Vlada M. Stojadinovi}a, koja je zamenila vladu B. Jev-ti}a, preuzela je u potpunosti ve} izra|en nacrt konkorda-

ta. Ministru pravde Q. Aueru bilo je povereno da po|e uRim, po{to je papa pristao da se povedu kona~ni pregovorio zakqu~ewu konkordata. Procedura nije bila dugotrajna,

jer je vladin nacrt bio tako povoqan da ga je Vatikan mogaomirno prihvatiti. Konkordat je potpisan 25. VII 1935. Pot-pisali su ga, od strane Vatikana kardinal Eugenio Paccelli, aod strane Jugoslavije Q. Auer. Ali tekst konkordata nijeobjavqen ni u Rimu ni u Beogradu pune dve godine. Namesni-

ci su tek 5. XI 1936. izdali ukaz kojim se predsednik vladeovla{}uje da podnese konkordat Narodnoj skup{tini na ra-tifikaciju. Tekst konkordata prodro je, me|utim, u javnost.Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve zasedao je timpovodom 11-21. XI 1936. Predsedniku vlade dostavqeni su za-kqu~ci sabora iz kojih se videlo da se Srpska pravoslavnacrkva protivi da neka verska zajednica dobije privilegijekojih pravoslavna crkva nema, a nije ih imala ni u Kraqevi-

ni Srbiji. U isto vreme objavqene su ilegalno P r i m e d b ei p r i g o v o r i n a p r o j e k a t k o n k o r d a t a i z m e | un a { e d r ` a v e i V a t i k a n a , p a r a f i r a n o g 2 5 . V I I1 9 3 5 g o d i n e . Malo potom {tampani su u patrijar{ijskoj{tampariji P r o j e k t i k o n k o r d a t a iz 1923, 1925, 1931 i1935. Upore|ivawe tekstova jasno je pokazalo kako su vladesve vi{e popu{tale, da na kraju sastave konkordat kojim seVatikan potpuno zadovoqio. Posle toga pojavio se znatan

broj bro{ura i ~lanaka u dnevnoj i revijalnoj {tampi kojisu s razli~itih pozicija kritikovali predlo`en konkor-dat. Vladina {tampa bezuspe{no je poku{avala da branikonkordat, a u klerikalnim krugovima vladalo je ogor~eweprotiv Srpske pravoslavne crkve kao glavnog nosioca anti-konkordatske kampawe.

Krajem februara i po~etkom marta 1937., u vreme bu-xetske debate u Narodnoj skup{tini, iznesena su, povodompojedinih interpretacija, vrlo suprotna mi{qewa o kon-kordatu. Debata je povedena i u Senatu (17. III) kad je vladabila kritikovana {to je ministar unutra{wih dela, A. Ko-ro{ec, izdao poverqiva nare|ewa da se svima raspolo`i-vim sredstvima u javnosti zabrani svako raspravqawe o

46


47/264

konkordatu. Skup{tini su 17. jula podneta dva predloga Za-kona o konkordatu. Vlada je svim sredstvima nastojala da sekonkordat u Skup{tini ratificira. To se desilo 23. VII. U

na~elu glasalo je 166 poslanika za konkordat, a 129 protiv,u pojedinostima 167 za konkordat, a 129 protiv.

Sa slawem ovako ratifikovanog konkordata u Senatzatezalo se, jer pri izglasavawu u Senatu ve}ina nije bilaobezbe|ena. Predsednik vlade M. Stojadinovi} sve je vi{euvi|ao da nema snage da proturi konkordat i nije mu drugopreostalo nego da se odrekne konkordata za koji se toliozalagao. On je 10. XI (1937) javno objavio da je konkordat de-

finitivno skinut s dnevnog reda. U poverqivom aktu Sve-tom arhijerejskom sinodu (februara 1938) ponovio je da jekonkordat uga{en i da ne}e vi{e biti izno{en pred na-rodno predstavni{tvo.

Nijedan od tih nekoliko projekata konkordata nijekao {to se vidi i iz ove enciklopedijske bele{ke, odgova-rao ni katoli~koj crkvi ni dràvi. Zato nijedan nije ni iz-lagan na neku {iru narodnu diskusiju, ali se o svakome od

wih znalo odmah sve do detaqa. I o tome se govorilo i pi-salo u ilegalnim lecima. Najvi{e se raspravqalo o 13.~lanu ovog projekta, koji je glasio: Dràva }e prema doka-zanoj potrebi i u duhu potpune ravnopravnosti katoli~kevere sa ostalim usvojenim konfesijama doprinositi zastvarne potrebe katoli~ke crkve i za staleù primirenoizdràvawe episkopata i klera, pa i du{ebri`ni~kog sve-{tenstva mona{kog reda i wegovih redovni~kih stare{ina

ukoliko ne bi za to dostajali prihodi crkvene imovine.Mnogo se govorilo i o ~lanu 19. ovog prvog projekta

{to je glasilo: Katoli~koj se crkvi, wenim institucijamai organima priznaju u na~elu prava da osnivaju i izdràva-

ju privatne i konfesijske {kole ali su u pogledu uslova imodaliteta vr{ewa toga prava vezani na sporazum sa dr-àvnom prosvetnom upravom.

Zanimqivo je: dràva je nastojala u ovom projektu dase odredba o braku elimini{e iz konkordata, a o tome su se~ule najbrojnije pri~e. Tvrdilo se da iza toga stoje fami-lijarni razlozi nekih istaknutih politi~ara.

U projektu od 1925. godine najvi{e se obaralo me|upravoslavnima, na ~l. 12 koji je glasio: Vlada priznaje va-

47


48/264

`nost braka me|u katolicima i me{ovitih brakova zakqu-~enim pred katoli~kim sve{tenikom po propisima kato-li~ke crkve. Katoli~ki suprug u me{ovitim brakovima za-

kqu~enim pred rimokatoli~kim sve{tenikom ima}e pravada ugovara da }e deca toga braka biti vaspitana u katoli~-koj veroispovesti.

Uz svaki projekat pojavqivale su se i ~itave kwige nastrani obe zava|ene crkve tako da je to sve vi{e pogor{a-valo odnose me|u wima.

Na konferenciji izvr{nog odbora Samostalne demo-kratske stranke od 24. januara 1937. godine uzeta je u razma-

trawe unutra{wa i spoqna situacija na{e zemqe i donese-na rezolucija u kojoj se odlu~no ustaje protiv konkordata iza verski mir:

Kraj nere{enih nacionalnih i socijalnih pitawapostavqaju se u tom haosu i verska pitawa. Konkordat sklo-pqen izme|u Vatikana i Jugoslavije za vreme diktatorskevladavine, sad se upotrebqava za ru`nu i opasnu harangupravoslavnih koja se vezuje za najautoritativnija mesta

protiv katolika na jednoj strani, dok na drugoj poslanicikatoli~kih biskupa preporu~uju fa{isti~ko korporativ-no ure|ewe dràve.

Predsednik samostalnih demokrata Adam Pribi}e-vi} objavio je pismo Srbima, u kome je rekao da odgovor-nost za konkordat ne snosi katoli~ki narod i da konkordatnije dobar ne samo za pravoslavne ve} i za katolike; u vre-me kada je u ovoj zemqi vladala demokratija nije moglo do-

}i do takvog konkordata, iako su i onda ~iweni poku{aji.Golemoj ve}ini i pravoslavnih i katolika stalo je do togada do|u do slobode i kroz wu do mogu}nosti da izgrade za se-be boqi ìvot, a ne do toga da se bilo koja crkva uzdigne iz-nad dràve i naroda.

Poqski list Kurjer Var{avski od 2. maja 1937. go-dine, objavio je intervju sa dr Ma~ekom, koji je na pitawekako Hrvati gledaju na pitawe konkordata, odgovorioslede}e:

I to je tako|e jedno pitawe koje je za nas indife-rentno, jer konkordat zakqu~uje Vatikan sa srpskom pravo-slavnom vladom a ne sa katoli~kim stanovni{tvom Hr-vatske.

48


49/264

Jovan M. Jovanovi}, {ef Zemqoradni~ke stranke, iz-javio je slede}e:

Konkordat kakav se nalazi danas pred Parlamentom

protivan je osnovnim na~elima jednakosti i slobode veroi-spovesti. On je, pored toga, protivan mnogim zakonskim od-redbama koje stoje jo{ na snazi u Jugoslaviji. On je nenarod-ni, jer su ga radile dve diplomatije bez znawa onih kojih senajvi{e ti~e. Ovakvi ugovori kakav je konkordat moraju seraditi na punoj svetlosti dana i uz sudelovawe naj{ire jav-nosti. Sadawe Narodno predstavni{tvo nije ovla{}eno daovakve stvari kakva je ova odobrava ili ne. Ono nije ni pri-

bli`no voqa Srba, Hrvata i Slovenaca. Za ure|ewe odnosacrkve rimokatoli~ke u Jugoslaviji jesu i Srbi i Hrvati iSlovenci, ali malo ko na ovaj na~in i pod ovim uslovima;niko nije pitan i niko nije saslu{an iz samog naroda, a kon-kordat se najvi{e ti~e ba{ naroda po obavezama koje mu ovajnespretni ugovor ima doneti, ako bude postao zakon. Kon-kordat treba da bude zakon za versko sti{avawe, umirivawei zbliàvawe u Jugoslaviji a ovako on moè postati pod-

strek za borbu me|u pravoslavnima i katolicima.Ovako on moè i ho}e {tetiti i dràvi i narodu pa i

verama koje propovedaju mir, slogu, qubav i bratstvo me|unarodima.

49


50/264

Patrijarh Varnava


51/264

KAD SU LETELE KAMILAVKE

Posledwih nedeqa (1936. g.) Beograd je bio {aren odsve{teni~kih no{wi svih veroispovesti, najvi{e hri-{}anskih. I ni{ta mawe od sve~anih narodnih kostima oba

pola qudi i èna svih na{ih krajeva, najvi{e srpskih i hr-vatskih. S obzirom na ono {to se doga|alo izme|u dve naj-ve}e crkve, srpske i katoli~ke, sakupilo se u isto vreme imnogo predstavnika te dve vere i iz drugih zemaqa najbli-ìh na{oj zemqi: Gr~ke, Bugarske, Rumunije, Italije, Al-banije, Ma|arske i Austrije. Na{i vernici hteli su da zna-

ju kakva su wihova prava u zemqi s obzirom da se toliko go-vorilo i pisalo o sporazumu vere sa dràvom, gosti iz ino-

stranstva da uporede te sporazume sa sli~nim projektima uwihovim zemqama.

Po~etkom jula Beograd je li~io po tom {arenilu ibu~nosti na neku ogromnu bogojavqensku ili uskr{wu li-tiju, a po jezicima koji su se mogli ~uti {irom prestonice,na neki Vavilon. Naj{arenije i najìvqe bilo je oko Par-lamenta i Senata.

Prvi vidniji javni istup Srpske pravoslavne crkve

protiv konkordata potekao je od poglavara crkve, patrijar-ha Varnave, uo~i pravoslavne Nove 1937. godine u Sabornojcrkvi.

Arhijereji, sve{tenstvo i pastva do~ekivali su Novugodinu i ranijih godina u ovoj najve}oj prestoni~koj crkvi.Ove godine to je pripremano u naro~itoj atmosferi. Naj-lep{e ode`de, barjaci, ripide, sve}waci, crkvene posudeizneseni su iz riznica da bi verni {to sve~anije bili do-~ekani. A me|u onima koji su jo{ pre mraka po~eli hrlitiprema hramu i patrijar{iji bila je prava vojska omladinekoja se retko kad videla u tolikom broju. I svako se trudioda zauzme {to bliè mesto amvonu sa koga }e, znalo se ve}pre nekoliko dana, govoriti, niko mawe nego Patrijarh.

51


52/264

Naravno to nije isticano napadno, ali je bilo jasno da }esluìti patrijarh, i da }e u~estvovati najboqi peva~i cr-kvenih horova iz svih krajeva zemqe. Uostalom, to se vide-

lo i po sve~anom izgledu same crkve, koja je ukra{avana cr-kvenim i dràvnim zastavama i starim ikonama iz crkvenei patrijar{ijske arhive, {to se ~ini samo u najsve~ani-

jim slu~ajevima ove crkve.Svi su znali da nijedan novogodi{wi do~ek, naro~i-

to u Sabornoj crkvi, ne moè pro}i bez novogodi{we be-sede, ali je ova o~ekivana sa posebnim interesovawem, po-{to niko nije sumwao da }e besednik biti patrijarh i da

}e govoriti vi{e o zemaqskim stvarima, me|u kojima Kon-kordat mora biti jedna od glavnih tema, a mo`da i cen-tralna.

Do~ek je trebalo da po~ne, neformalno, uz zvuke zvo-na za ve~erwe, kako su sluà{~i crkve o~ekivali, ali seporta i ulice oko crkve i patrijar{ije ispuni{e jo{ pretoga. A u prvi mrak u samoj crkvi jedva se moglo kretati od ulaza do amvona sve je bilo posednuto svetom. I svi su

hteli da budu {to bliè tome mestu kako bi boqe videli i~uli besednika patrijarha Varnavu. Najbrojnija je bilaomladina i to ona koja se ranije retko kad vi|ala u crkva-ma uop{te, a u Sabornoj gotovo nikada. Bili su to studentisvih fakulteta, sredwo{kolci vi{ih razreda svih beo-gradskih i zemunskih gimnazija, omladinci, radnici svihzanata, preduze}a i fabrika. A kada se uskoro pojavila igrupa radio novinara sa mikrofonima za prenos slu`be i

besede, u crkvu su nagrnuli i novinari dnevne doma}e istrane {tampe, za kojima su po~eli defilovati policajciod agenata i pisara do najvi{ih {efova u uniformama isve~anim civilnim odelima.

U po~etku bila je prava crkvena ti{ina, ali {to jevreme odmicalo, javqao se sve osetniji àgor, dok nije na-stalo i glasno obja{wavawe, oko ovoga ili onoga, najvi{eoko mesta. Najvi{i àgor digao se kad su policajci poku-{ali da zavode red i u crkvi, u stvari da sami zauzmu kqu~-na mesta, kako bi imali mlade vazda na oku.

Kad je najzad po~ela slu`ba, sve se u crkvi smirilo,i zadugo su se ~uli samo sve{tenici, pojci i horovi. I iz-gledalo je da }e na tome sve i ostati. Ali negde oko deset,

52


53/264

u crkvi su se pojavili sokoli u uniformama, wih oko stoti-nu, u{li su na sporedna vrata, te uneli novi nemir i kome-{we i me|u svetom i me|u sve{tenstvom. Za trenutak kao

da je prekinuta i slu`ba. ûla su se i neka obja{wavawa naglavnom ulazu. Usred toga, negde ispred oltara, sa levestrane, razlegao se jedan snaàn mu{ki glas: Mir tamo,ovo je hram, nismo u Glavwa~i. Napoqe `biri i dou{ni-ci!. Sve su o~i uprte na tu stranu, a otuda je po~eo da seprobija kroz svetinu Ugqe{a Jeli}, proto|akon, Sabornecrkve, koji je ina~e bio i stalni pratilac patrijarha kaodobar peva~. Kad se na{ao kod mesta odakle se ~ula ona ras-

prava, pri{ao je dvojici policajaca i naredio im da se sme-sta udaqe iz crkve. Kako je on tako brzo shvatio o kakvomse sukobu radi nikome nije bilo jasno, ali se odmah zatim~uo i jedan drugi glas: Bravo, ìvela sloboda, napoqe àn-dari! Za~udo, niko ovaj protest nije prihvatio. Naprotiv,~ulo se sa vi{e strana Pst! Pst!. A onda je odnekud sa ho-ra dopro jedan ènski glas: Ne nasedajte provokacijama!i onda se sve uti{alo. Slu`ba je ina~e neprekidno tekla.

Do pono}i je bilo bez ikakvih novih incidenata.Ta~no u pono}, otvorile su se glavne dveri, i na wima

se pojavio patrijarh Varnava, u najsve~anijem svome ornatu,s patrijar{kom krunom na glavi. Bio je bled, umoran, i ma-da je bio krupan ~ovek, videle su se nekako samo wegove ve-like crne o~i, koje su sijale kao da }e svakog ~asa da zapla-~u. A kad je otvorio usta i po~eo da govori, to je zvu~alokao da nekome drì posmrtno slovo:

Evo svi}e nam Nova godina. Ja bih èleo da vam je ~e-stitam. No, ne znam kako da vam je ~estitam kad vidim mra~-ne oblake koji su se nadneli nad nas, i ne samo nadneli ne-go i spustili na nas?

Kako mogu re}i: Sre}na vam Nova godina i kako }enam ona mo}i biti sre}na kad nas je nesre}a stegla svojimkanxama sa svih strana?

Jedna je nesre}a na{a u degeneraciji razuma a druga udegeneraciji morala. Intelektualna i moralna degenera-cija to su ti mra~ni i gradoviti oblaci, koje prenosimoiz Stare u Novu godinu.

Boqe }ete me razumeti kad vam kaèm: na{i vlasto-dr`ci izgubili su i pamet i po{tewe.

53


54/264

A da su izgubili pamet pokazuje wihova nedoslednosti protivre~nost u na~inu kako oni ~uvaju ovu preskupu dr-àvu i kako vode na{ mu~eni~ki narod. Zovu se nacionali-

stima i to bi zaista trebalo da budu kao i svi gra|ani ovezemqe me|utim, prave pakt sa crnom internacionalom, ipu{taju ovu da do srì zatruje na{ zdravi svetosavski na-cionalizam. Tako su na{i vlastodr{ci i nacionalisti iinternacionalisti u isto vreme. Moè li to biti? Kako sete dve suprotnosti dadu izmeriti u na{oj dràvi? Svim si-lama na{i vlastodr{ci gone jednu a grle drugu internaci-onalu, gone crvenu a grle crnu. Zar obe nisu podjednak

otrov za na{u mladu dràvu i za na{ zdravi narodni orga-nizam. Na{ narod biblijski je izrekao onu poslovicu: KadBog ho}e nekoga da kazni, prvo mu pamet uzme.

Ova sveta re~ obistiwava se potpuno na na{im vla-stodr{cima. Bog uzima pamet onima koji su nepo{teni inemoralni, pa bili to mali ili veliki qudi. To svedo~i iBo`ji apostol Pavle kada govori o paganskim Rimqanima:Zato {to behu nemoralni i ne mari{e istinu Bo`ju, zato

ih predade Bog u pokvareni um da ~ine ono {to ne vaqa(Rim, 1.28).

Ja se pozivam na sve vas kao svedoke, da je zaista ko-rupcija zahvatila na{ ìvot. Ne gleda se ni karakter nipo{tewe nego se sve ceni prema partijskoj boji i premapartizanskoj revnosti. Ne nagra|uje se ~inovnik prema sa-vesnom radu nego prema uslugama partiji. Od glasawa zaovoga ili onoga zavisi sudba qudi, zavisi sre}a ili nesre-

}a svih ~inovnika i wihovih porodica. Obe}awa, koncesi-je, bak{i{, to su savremene metode kojima se lome karakte-ri u jednoj naciji koju nisu mogla slomiti ni zavojevawa, niokupacije, ni internirawe, ni sve inostrane tiranije nitidugove~na robovawa. Na vidiku svega ovoga ja ne znam, kakoda vam ~estitam Novu godinu i kako da izustim onaj rado-stan pozdrav: Sre}na vam Nova godina!

Bez razuma i bez po{tewa na{i su vlastodr{ci uda-rili sada na Svetosavsku pravoslavnu crkvu. Svi redutisrpski u ovoj slobodi i slobodnoj dràvi upu{teni su ipredani. Sada je do{ao akat i na posledwi bedem srpski, naSvetu srpsku crkvu. Ho}e sad i wu da predaju i izdadu. Ho}eda podseku sasvim koren srpskom narodu. Ho}e da ostave

54


55/264

srpsko ime prazno, pusto bez ikakvog sadràja, i duhovnog imoralnog, i istorijskog i kulturnog.

Iz sasvim nepoznatih razloga i nekom nedoku~ivih

uzroka oni su napravili ugovor sa crnim poglavarom crneinternacionale. Tim ugovorom oni ho}e da dovedu do tri-

jumfa toga poglavara na Balkanu, za kojim on teì hiqadugodina. Protiv toga crnog poglavara i wegove jezuitskevojske borili su se najpre vizantijski patrijarsi i carevi.Kad je wihovo oru`je malaksalo, borbu su prihvatili na{islavni Nemawi}i na ~e}u sa Sv. Savom. Kad je srpsko car-stvo palo i na Kosovu i sami Turci su se borili protiv la-

tinske najezde na Balkanu. I blagodare}i Turcima, ta naje-zda je stuknula. Znali su Turci la`ni karakter te interna-cionale, pa joj nisu dali na Balkan. Znali su Turci razor-no dejstvo weno unutra u dràvi, znali su da ta internaci-onala ne preza ni od kakvih sredstava, ni od kakvih spleta-ka i intriga pa nisu ulazili ni u kakve kompromise s wom.Pravoslavnu veru Osmanlije su ponekad i gonile ali su jesmatrali za veru i po{tovali kao veru. Me|utim, na onu cr-

nu internacionalu gledali su ne kao na veru nego kao na po-litiku. I eto, bra}o moja, toj neskrupuloznoj politi~kojorganizaciji danas na{i v l a s t o d r { c i i {iromotvaraju sve kapije i pu{taju je da stane ~vrstom nogom naBalkan. I to ko i kad? Nikakvi tu|inci, no kr{teni sino-vi Svetosavske crkve, koji sebe nazivaju nacionalistima; ito u vremenu ne na{e kakve slabosti nego u naponu na{edràvne snage! Neka je ~ast Turcima, i neka je sram takvim

pravoslavcima i takvim Srbima!Svaki razuman i po{ten ~ovek moè lako da uvidi

stra{ne i mnogobrojne {tete po na{ vasceli narod od togcrnog ugovora, po Jugoslaviju, po ceo mu~eni~ki Balkan ipo slovenstvo. Tim ugovorom se udaraju pre svega okovi nana{u jadnu bra}u katolike u Jugoslaviji. Po tom ugovoruoni postaju bezropotni robovi jednog stranog suverena.Wima se ~ini najve}i udar, najve}a {teta, najve}a neprav-da. Rimska crkvena organizacija, prvo politi~ka pa ondaverska, postaje povla{}ena u ovoj dràvi sa pravima i po-vlasticama koje ona nigde u Evropi nema i koje nije imaladràvna crkva u Srbiji. Za{to okovati na{u bra}u Hrvatei Slovence i ostale katolike u ovoj slobodnoj dràvi. Za-

55


56/264

{to poniàvati i {tititi Srpsku pravoslavnu crkvu, kojaje kroz sve vekove muka o~uvala u srpskom narodu kandilovere i plamen rodoqubqa? Za{to bacati time qagu na svu

istoriju na{u? Za{to vre|ati velike svetiteqe i herojskepretke na{e, koji su u najteìm danima odbranili na{u cr-kvu od najezde crnih internacionalnih ~eta iz preko mora?Za{to ja~ati jednu internacionalu u na{oj zemqi na ra~unna{eg ~istog i divnog nacionalizma.

Prebacuju nam {to unosimo politiku u Crkvu! Neunosimo mi politiku u Crkvu nego unose otrov u ceo orga-nizam narodni oni koji su izgubili i pamet i rodoqubqe i

po{tewe. Ja ne govorim ovde protiv jedne politike ili jed-nog reìma nego protiv korupcije koja ho}e da nas ugu{i ida na{ veliki narod svu~e u blato i stavi u red posledwihnaroda na kugli zemqinoj. Ko }e kazati narodu istinu akone narodna sveta Crkva. Odakle }e se ~uti glas Bo`ji iglas prigu{ene narodne svesti ako ne iz Svetosavske cr-kve? Ja se ne bojim ovoga {to sada govorim. Ja se bojim danisam odocnio da ovo javim narodu. Mo`da sam ovo trebao

ranije re}i. Bojim se odgovara}u zato pred sudom Boìjim.Ali sve sam ra~unao, kao i svi savesni qudi u ovoj zemqi,da }e se zlo uskoro prekratiti.

No zlo se ne pokra}uje, nego umnoàva. Plima korupci-je ne opada nego raste i evo do|o{e vode zla do gu{e, kako ka-è Psalmist. Ho}e umnoèno zlo da nas udavi i sa svima na-{im istorijskim i kulturnim vrednostima odvu~e u propast.

Ja ~ujem uzdahe naroda, ~ujem gde se {ap}e, jer se slo-

bodno ne sme govoriti! Sam nas Bog jedini moè spasiti!Pa ako nas Bog moè spasiti, onda pripadnimo Bogu na mo-litvu. I Bog koji nas je do sada spasavao od propasti i odsad }e nam biti spas. No osim molitve Bogu treba i sami sveda u~inimo {to je u na{oj vlasti, da iza|emo iz ove pomr-~ine na svetlost.

Zato vas pozivam, bra}o i sestre, da se prenemo, daustanemo i zbijemo se u redove, kao vojska Boìja protivvojske satanske.

Svetosavski narod uvek se umeo sjediniti u ~asovimaopasnosti. Sad je ~as opasnosti. Ja vas pozivam, kao va{ pa-trijarh, da zaboravite partijske sva|e i obzire i da brat-ski brat bratu pruìte ruku.

56


57/264

Svetosavska crkva i ako je zaboravqena i poniènaod svojih sopstvenih sinova, nije mrtva nego ìva. U woj jeduh Boìji, onaj silni duh koji se javio Apostolima u vidu

plamena i vihora. Ako se taj duh zbog nemarnosti mnogihbio uti{ao, vreme je da mu se dade maha da dejstvuje. U Crkvipravoslavnoj krmano{ je Sv. Sava. A Sv. Sava je iv a ne mr-tav, i ~eka samo zapovest od Boga da budi i diè uspavaneSrbe.

A ja kao prvi sluga bo`ji i naslednik Sv. Save i mu-~eni~kih patrijarha srpskih vi~em vam svima: Na okup srp-ski narode! Na okup, ne protiv na{e bra}e druge vere, ili

druge narodnosti, nego protiv bezumqa i korupcije!Na okup, srpski narode, u ime ~asti i obraza! Na okup

srpski narode, u ime istorije tvoje i legiona mu~enika tvo-jih! Na okup srpski narode na ponos mladog kraqa PetraKara|or|evi}a! Na okup srpski narode radi dece tvoje ibudu}nosti tvoje!

Bez toga ne}e biti sre}na ni Nova godina niti i jedandan, niti i jedan sat.

A s tim, ako poslu{a{ glas moj, bi}e{ sre}an u nastu-paju}oj Novoj godini i kroz sve godine do kraja vremena.

Neka ti Bog dao da tako bude!Amin.

Govor zaista nije do kraja prenesen redom. îm se ~u-lo ono nare|ewe da se iskqu~i radio on je i iskqu~en.

Ali govor je sa~uvan, stenografski u celosti i ve} sutra-dan bio {tampan u stotine i hiqade primeraka kao letak irasturan po ~itavoj zemqi javno.

Time je borba protiv konkordata dovedena do usijawa.U to vreme bio sam jedan od Politikinih reportera. Po-zvao me je Radoje Josimovi}, {ef redakcije, u direktorskukancelariju, i na poznat polu{aqiv na~in, za mene neo~e-kivano, po~eo je ovako zvani~ni razgovor utroje:

Vlado obratio se najpre direktoru PolitikeVladislavu Ribnikaru kaì ti prvo svoje! Ja i daqe mi-slim da }e to na{ Sile tako su me u redakciji pojedinidrugovi zvali u to vreme najboqe ujdurisati sa svojimprijateqima popovima i svojim zemqakom Milan~etom (ja

57


58/264

sam imao nekih ro|a~kih veza sa sve{tenicima u Crkvenomsudu i koristio ih kad bi se neko od nas razvodio od ène;Milan~e, Milan Stojadinovi}, je bio ro|en kao i ja u â~-

ku, i sve nas, koji smo ne{to zna~ili u javnosti, kada bi mubilo od neke koristi, zemqakao, pa i mene, otkad sam mu,na nekoj izlo`bi slika, s novinarskim predumi{qajem re-kao da sam i ja â~anin).

Ribnikar se nasme{io svojim nikad jasnim osmehom,koji je mogao da zna~i i slagawe i neslagawe i rekao:

Radoje smatra da treba da uvredimo \oku (Nikoli-}a, ina~e inzvanrednog novinara) i da mu oduzmemo popove.

Ta crkvena rubrika nije vi{e samo verska, sve vi{e posta-je politi~ka... Vi znate da se sprema ratifikacija konkor-data izme|u Vatikana i na{e dràve. Po{to je Vatikan ~i-nio ne{to sli~no i sa nekim drugim balkanskim zemqama,ili bar poku{avao, mi nismo, kao list, na~elno, protiv po-ku{aja sporazuma i sa na{om zemqom. Ali smo protiv ova-kvog konkordata to je dràva u dràvi! [to se ti~e {ta-mpe i neke slobode, moèmo svi da se oprostimo.

Ribnikar je po~eo da podrhtava, da bledi, gotovo da ze-leni od qutine, {to je ina~e za wegovu tihu, staloènuprirodu bilo izuzetno stawe i ~udno, bar meni koji ga ni-sam bliè znao.

Hteli bismo da podràvamo Srpsku pravoslavnu crkvukao crkvu, ali ne i patrijarha i wegovog prvog doglavnikaNikolaja (dr Velimirovi}a, filozofa, kwièvnika i go-vornika, koji je tada bio ì~ki episkop i oduvek vodio ne-

ku svoju politiku, sa kojom su se te{ko slagali i mnogi sve-{tenici prim. S. P.). Jer wih su dvojica uobrazili da na-{a crkva treba da bude naslednica ruske crkve ili, kakooni to kaù zamenik, dok se dana{wi reìm u Rusiji nesru{i. Oni, izgleda, duboko u to veruju sude}i po onome{to govore po crkvama, raznim sve~anostima i pomenima,nasedaju}i izmi{qotinama raznih Ksjuwina (ruski emi-grant novinar, koji je godinama pisao proro~anstva opropasti Sovjetske Rusije i u Politici kao wen stalnisaradnik, koga je doveo u na{ list konzervativniji deo ak-cionara, odnosno, Jovan Tanovi} i neki mawi akcionari,ina~e bliski Dvoru, i odràvali ga uprkos svakodnevnimnapadima koji su se ~inili ne samo u redakciji protiv we-

58

7/31/2019 Kad Su Letele Kamila

kad su letele kamilavke

Documents