Џон Рид, Рат у Србији 1915, Цетиње 1975

ЧОВЕЧАНСТВОјуче • данас • сутра

II коло К Њ И Г А

1

УредникБОЖ ИДАР Ф. ПЕЈОВИЋ

ЦЕТИЊЕ, 1975.

1ДОН Р И Д

РАТ У СРБИЈИ 1915.

BYK ДРАГОВИЋ

ЏОН РИД Y СРБИЈИ

МЕТЕОРСКИ ЖИВОТНИ П¥Т ЏОНА РИДА

Издавачкопредузеће

Наслов оригинала:JOHN REED

ТНЕ WAR IN EASTERN EUROPE Charles Scribner’s Sons

New York 1916

Превео ca америчког оригинала: БОЖИДАР БОЖОВИН

Графичка опрема: Б. Пејовић / Лектор: Ау- шица Обреновић / Тумач имена и пој- мова: Божидар Пејовић / Библиографи- ја: Ј. М. Левидова / Штампа и повез:

Штампарско предузеће „Будућност”, Нови Сад, Шумадијска 12

Кад је августа 1914. избио рат, отишао сам сместа у Европу као дописник Метрополитен магазина,1 посетио Енглеску, Францус- ку, Италију, Немачку и Белгију и видео борбе трију војски. Вратио сам се у Њујорк фебруара 1915, а месец дана касније смо Бордман Робинсон и ја кренули за Источну Европу. Ова књига је резултат тог другог путовања.

Требало је да ово буде тромесечно летеће путовање: видећемо Италију како улази у рат, Венецију разорену од Аустријанаца; би- ћемо у Србији на време за последњи отпор Срба; посматраћемо Ру- мунију како се баца у сукоб; присуствоваћемо паду Цариграда; пратићемо руски вал>ак до Берлина и провешћемо месец дана на Кавказу извештавајући о варварским борбама измећу козака и Турака.

1 Сви текстови из Ридове књиге претходно су били објављени у њујоршком часопису Метрополитен магазин.

The Metropolitan Magazine, месечни часопис у издању Metropoli- tan Magazine Сотрапу, излазио је у Њујорку од фебруара 1895. до августа 1925. годипе. Укупно је изишао 61 број. Био је то напредан часопис (имао је више заједничких сарадника с иознатим револуционар- ним часопнсом The Masses), који је због таквог садржаја био прину- ћен да Meiba име (у време кад се угасио, излазио је под нменом The New Metropolitan Magazine).

Први Ридов текст о Србији појавио се у августовском броју овог часописа. Била је то велика репортажа Џона Рида и Бордмана Робинсона, Србија измећу битака. То је први по реду прилог у овом броју часопи- са, и штампан је на странама 3—9 и 53—57. Репортажа почиње исто као поглавл>е које у књизи носи наслов Земља смрти. Текст је практички идентичан. Свега на три места постоје минималне разлике које не ме- њају смисао; на једном месту је у књизи изостављено 18 редова првобит- ног текста, без неког значаја, на другом недостаје једна кратка речени- na, такоће чисте дескрипцнје, на трећем је реч само о ситној, редактор- ској, стилској измени у облику изражавања. Лругих разлика нема, те је очигледно да је Рид приликом припреман>а Kibnre чинио само најнеоп- ходније ситне промене у тексту. То, уоста.\ом, говори о брзини којом је књига издата и о томе да он није имао времена ни могућности ла што по суштини поправи, допуни, или преиначи, а још Maibe да књизи да

ЦОН РИД: Рат у Србији 1915.

Y ствари, били смо одсутни седам месеци а нисмо видели није- дан од ових великих драматских климакса. Осим што смо се за- петљали у велико руско повлачење, и грабили преко Балкана у почетку немачког продора, свуда смо имали срећу да дођсмо у време релативног затишја. И баш из тог разлога можда смо били више у стању да посматрамо онај нормалнији живот источних на- рода под непрскидним напором ратовања које се отсгло. Y узбуђс- њу изненадних инвазија, очајничког отпора, заузимања и разарања градова, л>уди као да губе ону своју личну расну боју којом сс од других разликују, и у лудој дсмократији ватре постају сви иалик једни на друге. А ми смо их видели како су се уживели у рат као у неки посао, почели да се прилагођавају овом новом начину живота и да говоре и мисле о другнм стварима.

Кад смо стигли у Италију, преовлађивало је крајње разочарава- јуће затишје, али су нас алармантни гласови о томе да непосрсдно предстоји заузимање Цариграда натерали да све оставимо и отпло-

композициону хомогеност: она је остала збирком прештампаних ренор- тажа.

Прва репортажа у августовском броју садржи још два, наредна, поглавл>а из књиге: Привремена ратна престоница и Ка фронту. Ни једна ни друга нису издвојене посебним насловом, већ се настављају као интегрални део текста; поделу на поглавл>а Рид јс начинио нак- надно, тек кад је дао да му се репортаже штампају као књига. Иначе, текст је и дал>е идентичан.

Y идућем броју, септембарском, часопис нема Ридов прилог. Веро- ватно ra Рид није на време послао, а ни комуникације из зараћене Евро- пе са Амсриком у то време свакако нису биле Једноставне.

Октобарски број Метрополитен Магазина доноси, на странама 9—14, 76, 79—80, другу велику репоргажу из Србије, На српском фронту. Поче- так је идентичан почетку поглавл.а у књизи Београд под аустријским то- повима. Репортажа се наставл>а, поново бсз обележавања поглавља, тек- стом који у књизи носи наслове Луж фронта, Истребљена нација и Гу- нево и долина лешева. Разлика у тексту нема, осим једне, опет не од значаја.

После завршетка текста у овом броју, у заградама и курзивом, стоји напомена редакције: ,Дал>и чланци Рњ\а и Робинсона, који опи- сују и сликају балканске државе и борбе око Константинопоља, биће об- јавл>ени у следећим бројевима Метрополитена.”

Тиме је, међутим, у ствари завршено објавл>ивање Ридових тек- стова о Србији, са изузетком кратког текста који у књизи носи наслов Поново у Србији. Овај је тексг објавл>ен у дсцембарском броју часопи- са, заједно с поглавл>ем Бугарска ступа у рат. Y3 поглавл>е посвсћсно Бугарској, часопис доноси пет мапа и јсдну табелу којих у књнзи нема. Од пет мапа, прва даје државне границе балканс1шх земал>а на почетку рата. Остале четнри приказују исто подручје, али са шатираннм тери- торијалним захтевима или аспирацијама четири балканскс државс.

Илустрације v часопису и оне у књизи највећим дслом се покла- naiy, али има и разлика: неке се јавл>ају само у часопису, неке само у књизи. Општи утисак је исти. Робипсоп је очигледно располагао богатом залнхом цртежа из Србије и питање је да ли је све и објавио.8

ЏОН РИД: Предговор

вимо за Дедеагач. Y Солуну су, међутим, вести из Турске биле тако збуњујуће мирне да смо ту напустили брод и отиловили у Србију, која је тада била опустошена тифусом и полако се опоравл>ала од страховитих последица послсдн>е аустријске инвазије.

На всст о румунској мобилизацији одјурили смо у Букурешт — да нађемо много дима али мало ватре.

Царшрад се држао. Стога смо одлучили да часком скокнемо у Русију и вратимо се кад стварн постану интересантније у Дарда- нелима. Руски амбасадор у Букурешту био је учтив али неодређен: морамо отићи у Петроград, рекао је, и преко својих ахМбасадора формално затражити дозволу да одемо на фронт. Међутим, долазак тројице дописника којима се смучило, јер су иоступили по том савету и три месеца доколичили у Петрограду, прилично нас је обесхрабрио. Било је почело руско повлачење са Карпата и борбе су се водиле на северу близу Черновица, где се састају руска, ау- стријска и румунска граница. Амерички посланик нам је л>убазно дао списак америчких грађана које је требало да потражимо на проласку; паоружани овим мршавим изговором, прешли смо једне ноћи у малом чамцу реку Прут и нашли се на руском фронту.

Овоме преседана није било. Постојала су веома стриктна наре- ђења да се никакви новинари не смеју пуштати у ове области, али су та наређења сасвим одређено говорила о дописницима који до- лазе са севера. Ми смо дошли са југа, и тако, не знајући шта с нама да раде, послали су нас на север. Путовали смо иза руског фронта кроз Буковину, Галицију и Пол>ску — где смо провели две недел>е у затвору. Кад смо пуштени на слободу, отишли смо у Петроград, и тако спали са зла на горе. Изгледа да су за то време они на власти решили да нас стрел>ају. Амсричка амбасада је опра- ла руке од мене, али је Робинсон, Канађанин родом, отишао у британску амбасаду — и британска амбасада нас је на крају ослобо- дила обојицу и извукла из Русије. Не треба ни помињати да на Кавказ нисмо отишли.

Нашавши се поново у Букурешту, чврсто сам решио да видим Цариград, који је, изгледа, био мирнији и безбеднији него икад. Робинсон није могао да пође будући да је имао британски пасош. Енвер-паша ми је прво обећао да ћу отићи на фронт на Галипол>у, али је, пошто сам чекао две педел>е, рекао да Американци више неће бити пуштани на фронт, јер се један дописник вратио у Париз и тамо објавио опис турских утврђења. Отприлике у то исто време незванично ми је ставл>ено до знања да је бол>е да напустим Турску, iep ме је полиција видела како разговарам с више Јермена него што је згодно.

На бугарској граници су ме зауставили и рекли ми да се вра- тим у Турску, пошто мој пасош није био исправно внзиран. Нисам нмао пара. Намргођени бугарски шеф полиције није хтео да се 9

ЏОН РИД: Рат у Србији 1915.

стави у везу с америчком амбасадом, нити да мени дозволи да то учиним. Стога сам, кад је воз за Софију кренуо, ускочио у њега, во- зећи се на одбојницима вагона с пртл>агом и на крововима вагона, и бежећи у пол>а када би војници зауставл>али и претраживали воз.

У Букурешту сам се састао с Робинсоном, на смо заједно оти- шли у Бугарску, која је тада била на ивици рата. Кад је била об- јавл>ена м о б и л и з а ц и ја , потегли смо у Србију — прво, зато шго јс Робинсон био Британац, а друго, стога што ме је Пресбиро обавс- стио да дописницима неће бити дозвол>ено да поћу с јединицама.

Били смо уверени у гопао дочек у Србији. Али, открили смо да су сви Срби прочитали наша прва два чланка о њима и да им се ти чланци нису свидели. Рсчено нам је, у ствари, да ћемо вероват- но битн избачени из земл>е кад борбе поново почну. Y то време нам је било доста Балкапа, па смо ионако отишли.

Изгледало је да се у Солуну ништа не збива. Остали смо тамо четири или пет дана, али није било гласина више него обично, а ми нисмо знали да ли ће се икада ишта догодити или неће. Тако смо се најзад укрцали у брод за Италију и за повратак кући.

Наравно, отпутовали смо тачно у трснутку када су немачке и аустријске армије продрле у Србију, а Бугарска је наиала с леђа, док су енглеске и француске трупе биле на шест сати пловидбе пред Солуном. Али ми смо зараћене народе препустили њиховим судбинама и упутили се у Њујорк, у који смо стигли пред сам крај октобра.

Кад се осврнем на све, чини ми се да је најважније што треба знати о рату то како разни народи живе; њихову средину, традици- је и све оно што сами кажу и учине а што их разоткрива. Y мирно време су прикривене многе л>удске врлине које избију на површнну у оштрој кризи, али је, с друге стране, у време великих општих на- пора много личних и расних врлина потиснуто с површине. Y овој књизи Робинсон и ја смо само покушали да дамо своје импресије о л>удским бићима на која смо наишли у земл>ама источне Европе од апрнла до октобра 1915.

Њујорк, 20. марта 1916. Ц. Р.

РАТ У СРБИЈИ 1915.

Земља смрши

Истрл>али смо се од главе до пете камфоровим ул>ем, пама- зали косу петролеумом, напунили џепове куглицама против мол>аца и попрскали нртљаг нафгалином; укрцали смо се у воз тако натопл>ен формалином да су нас очи и плућа пекли као од негашеног креча. Американци из ф илијале Стандард Ојла у Солуну дошетали су да се са нама последњи пут опросте.

— Ужас један — рекао је Вили. — И то тако млади. Ж е- лите ли да ваше остатке пошал>емо бродом кући, или треба да вас сахрапимо тамо горе?

Ово су биле уобичајене мере предострожности путника који су кретали за Србију, земл>у тифуса — трбушног тифуса, повратне 1рознице, и тајанственог и ж естоког пегавог тифуса, који убија педесет одсто својих ж ртава, и чији бацил до тог времена још нико није био пронашао. Већина лекара мислила је да га преносе беле ваши, али је поручник британског Крал>ев- ског војномедицинског корнуса, који је с нама путовао, био скепткчан.

— Био сам тамо три месеца, — рекао је — и одавно сам престао да предузимам било какве мере предохране осим сва- кодневног купања. А што се ваш ију тиче, човек се навикне да проведе пријатно вече б и ш т у ћ и са себе једну по једну. — Фрк- нуо је на нафталин. — Он им се грдно свиђа, да знате. Истина о тифусу је ово: о њему нико не зна баш ништа, осим да је од њега помрла једна ш естина српског народа . . .

Топло време и престанак пролећшгх киш а већ су били по- чели да зауставл>ају епидемију — и вирус је постао слабији. 13


Сада је у целој Србији било свега сто хиљада болесних од ти- фуса и само хиљаду мртвих дневно — осим случајева страхо- вите тифусне гангрене. Y фебруару је морало бити ужасно — стотине на смрти и у делиријуму, у блату на улицама, услед не- достатка болница.

Иностране медиципске мисије су тешко страдале. Педесе- так свештеника је подлсгло пошто би дали последљи опроштај самртницима. Од преко чешри стотине лекара, са колико је српска војска почела рат, прсостало је мање од две стотине. А тифус није био једини. Велике богиње, скерлегна грозница, шарлах, дифтерија, харали су дуж главних друмова и у забаче- ним селима, а било је већ и случајева колере, која ће се сигур- но шнрити доласком лета, у овој опустошеној зсмл>и у којој су бојна пол>а, села и друмови заударали на плитко закопапе мртваце и у којој су и потоци били загађени лешевима л>уди и коња.

Наш поручник је прииадао британској војно медицинској мпсији упућеној да сузбнја колеру. Био је у пуној унифорхми и носио огромну са6л>у која му се плела мећу ноге и страшно му сметала.

— Не знам шта да радим са овом проклетом ствари — викнуо је и завитлао је у ћошак. — Ми у војсци више уопште не носимо сабл>е. Али овде морамо, јер вам Срби неће веровати да сте официр ако не носите сабл>у . . .

Док смо полако пузили уз голе брегове дуж жуте бујице Вардара, он нам је испричао како су Енглези убедили српску владу да на месец дана обустави сваки железнички саобраћај, да би се спречило ширење болести; онда су наредили предузи- мање санитарних мера у прл>авим градовима, завели обавезну вакцинацију против колере и почели да дезинфикују читавс сло- јеве станозништва. Срби су се подсмехивали — ови Енглези су очигледно кукавице. Кад је пуковник Хантер, пошто није могао да обезбеди пристојан смештај, запретио властима да he напу- стити Србију уколико један једини од његових л»уди умре од тифуса, избила је бура поруге. Пуковник Хангер је кукавица! А и Американци су били кукавице, такоће, кад су, са пола сво- јих заражених јединица напустили Бевћелију. За Србе је пре- дузнмање превенгивних мера било доказ страшл>ивости. Они су14

ЏОН РИД: Земља смрти

на огромно пустошење епидемије гледали с неком врстом мрач- ног поноса — као што је средњовековна Европа гледала на „црну смрт”.

Клисура Вардара,2 као да је нека врста пусте границе изме- ђу грчке Македоније и висоравни Нове Србије,3 проширила се у пространу долину обру6л>сну стеновитим брдима, иза којих су лежале још више планине, с повременим погледом на окомит снежни врх. Из сваке клисуре навирали су брзи планински по- тоци. Y овој долини ваздух је био врео и влажан; канали за на- водњавање, оивичени великим врбама, одвајали су се од реке, прско пол>а још младог дувана, хектара и хектара дудовог дрве- ћа и преко преоране тешке, масне црнице која је подсећала на домовипу памука. Овде је свако пол>е, сваки комад земл>е био обрађен. Тамо горе, на голнм падинама међу стењем, пасле су овце и козе, које су чували брадати сел>аци с великим кривим овчарским штаповима, обученн у кабанице од овчје коже, пре- дући вуну и свилу на дрвеним преслицама. Неправилна, бела, ћерамидом покривена села вијугала су дуж пролаза од окоре- лих бразди точкова који су туда пролазили, и којима су полег- ли мали волови и бикови вукли шкрипава воловска кола. Ту и тамо био би чардацима окићен конак неког богагог Турчина из сгарог режима подигнут међу жутозеленим високим врбама, или расцветалим бадемима опојног мириса; а над трошном ва- рошицом дизало би се нежно сиво минаре или купола грчке цркве.4

Свакојак свет се мувао по степеницама — л>уди у турбани- ма и фссовима с високнм малим шубарама, л>уди у гурским чакшпрама, или у душм кошул>ама и дугим гаћама од жућкас- тог домаћег платна, с кожннм прслуцима богато извезеним кру-

Ј Вероватно Рид мисли на Демир-Капију, иако не спомиње ни овоњено име, ни оно које се код Англосаксонаца понекад сретне, а које је истоветно као и за Бердап — Гвоздена врата (Iron Gate).

5 У почетку свог текста, на више места, Рид о Македонији говори као о Новој Србији.

4 Y целом свом путопису Рид доследно православне цркве (храмо- ве), а често и свештенство, назива грчким (што је редовна грешка у англосаксонским земл>ама), па стога он ни овде, а ни другде, тиме не мисли да каже да је реч о храму који припада грчкој православној цркви, већ просто да је то православни храм (грчки = православни). 15

ЏОН РИА: Рат у Србији 1915.

говима и цвећем у боји, или у оделима од тешке мрке вуне украшене орнаментима од црног гајтана, са широким црвеним појасевима више пута омотаним око струка, у опанцима веза- ним за лист кожним тракама увијеним око колена; жене с тур- ским јашмаком и у димијама,5 или у кожним и вуненим јеле- цима извезеним у живим бојама, с појасевима од сирове свиле које ткају у селима, са извезеним платненим подсукњама, с цр- ним кецељама извезеним цвећем и тешким горњим сукњама тканим у пругама живих боја и позади ухваћеним, а са жутим или белим свиленим марамама на главама. Многе су носиле црну мараму — једини знак да су у жалости. И увек и свуда Цигани— мушкарци с неком врстом свилених турбана, жене са злаг- ним новчићима уместо наушпица и комадима и отпацима весе- лих крпа као хаљинама, боси — табанајући друмовима уза своја кола, или излежавајући се око отрцаних черги својих табора.

Висок, брадат човек у црном оделу представио нам се на француском као српски чиновник тајне полиције коме је пове- рено да нас држи под присмотром. Y један мах у воз је ушао живахан млад официр и нешто га запитао, климнувши главом нама. Овај је одговорио.

— Добро6 — рекао је официр, лупио потпетицама и са- лутирао.

— Ова станица — приметио је човек из тајне полиције кад је воз поново кренуо — представл>а границу. Сада смо у Србији.

Угледали смо за тренугак неколико крупних, мршавих л>у- ди који су шврл>али пероном, пушака с причвршћеним бајоне- том обешеним о раме, без икакве униформе осим војничке шајкаче.

— Шта ћете — слегао је раменима наш пријател>, осмеху- јући се. — Ми Срби више уопште немамо униформи. Водили смо четири рата за три године — први и други балкански рат,

’ Шалваре, односно димије, Рид, свакако ради своје, америчке, читалачке публике, назива блумерс (bloomers). Овај амерички израз настао је по моделу инспирисаном заиста турском и уопште оријентал- ном женском ношњом, који је 1849. г. лансирала у Њујорку извесна гос- пођа Блумер.

* Y свом тексту Рид пише: .Добра! GoodV'16

Бордмап Робинсон: Србин

Бордман Робинсон: Предохрана против тифуса (Huiu)

Бордман Робинсон: Гробови дуж Вардара


албански устанак, а сада ево овај . . . Три године наши војници нису се пресвукли.

Пролазили смо сада кроз узано пол>е засађено малим др- веним крстовима, који су могли бити виноградске притке, по- ставл»еним на метар растојања један од другог; марширали су крај воза неких пет минута.

— Гробл>е тифусара из Бевђелије — рекао је он лаконски. Морало је бити на хил>аде ових малих крстова, а сваки је обе- лежавао гроб!

Угледали смо затим велику угажену утрину на иадини брега, правилно изукрштану отворима земуница налик на јаз- бине, који су водили у смеђу земл>у, а били начињени од облих гомила набацаног блата. Људи су пузили у рупе или из њих, одрпани и прл>ави, у свим могућим врстама полууниформи, с реденицима укрштеним на грудима као мексикански револу- ционари. Између земуница биле су купе наслаганих пушака, и топови с воловским јармовима, а педесетак воловских кола без федера било је поређано са стране, док су нсшто дал>е пасли сапети волови. Испод колиба од блата у подножју брега, л>уди су пили воду из жуте реке која је долазила из десетина зара- жених села узводно. Око ватре полегло је двадесетак или више њих, и посматрало како се овца полако врти над пламеном ватре.

— Овај пук је дошао да чува границу — објашњавао је наш пријател>. — На овом су месту бугарске комите прошле недел>е покушале да се пробију и да прекину железничку пру- гу. Сваког тренутка могу поново да наиђу. . . Да ли је за то одговорна влада, или су их Аустријанци платили? На Балкану човек то никад не може рећи.

А сада, на сваких четири стотине метара пруге, прошли бнсмо поред просте колибе од блата и грања, пред којом је стајао одрпан војник, упалих образа, прл>ав и изгладнео, али с пушком на готовс у рукама. Свуда по Србији виђали су се ти л>уди — последњи очајнички пабирак мушке снаге земл>е — који су живели у благу, на оскудној храни и у бедној одећи, чувајући одавно опустелу железничку пругу.

Y први мах се није примећивала разлика између ове зем- л>е и грчке Македоније. Иста села, мало више запуштена —

2 Џон Рид: Рат у Србији 1915 .

17


ћерамиде нестале с кровова, креч опао са зидова; исти људи, али мањи број, па и то већином жене, старци и деца. Али су убрзо разлике почеле да падају у очи. Дудово дрвеће било је запуште- но, дуван у пол>у био је прошлогодишњи и пожутео услед тру- л>ења; кукурузне стабл>ике штрчале су на пол>има зараслим у коров и непоораним дванаест месеци или дуже. Y грчкој Маке- донији свака стопа обрадиве земл>е била је и обрађена; овде је тек једна њива од сваких десет показивала знаке култива- ције. Повремено бисмо видели два вола, које води жена у светложутој марами и сукњи блиставих боја, како вуку дрвено рало истесано од криве храстове гране, које у рукама држи војник с пушком о рамену.

Човек из тајне полиције је показао на њих. — Сви муш- карци у Србији су у војсци — или су мртви — а све волове је влада узела да вуку топове и коморџијска кола. Али од децем- бра, откако смо истерали Аустријанце, није било борби. Стога влада шал>е војнике и волове свуда по Србији, где год су по- требни, да помогиу при орању.

Понекад, кроз детал>е као нгго је овај, пред нашом маштом би блеснула слика ове земл>е мртвих: с два рата која су од- нела цвет њене младости, с двомесечном тешком герилском војном, а затим са овом страховитом борбом против најјаче војничке силе света, и с пустошењем од заразе поврх свега то- га. А ипак су из рушевина читавог једног народа већ иицале империјалне амбиције које би једног дана могле да запрете Јужној Европи.

Бевћелија с Вал>евом дели част да је епидемијом најтеже погоћено место у Србији. Дрвеће, станица и зграде били су по- прскани и премазани хлорним кречом, а наоружана стража чу- вала је ограду, на коју је гунћајући притискала стотина одрпа- них л>уди — јер Бевћелија је била под карантином. Гледали смо кроз ограду на широку, изровану улицу од калдрме и блата, оивичену приземним зградама белим од дезинфекционог сред- ства; скоро на сваким вратима лепршала је црна застава, знак смрти у кући.

Пун бркат човек, с прл>авим оковратником, у умрл>аном оде- лу и умашћеном панама-шеширу навученом на очи, стајао је на перону, опкол>ен густим кругом војника. Y руци је, високо18


држао мали дивљи цвет и обратио се, глагољиво и узбуђеио, човеку из тајне полиције:

— Видите — викао је. — Овај цвет сам нашао у пол>у

преко реке. Врло чудно! Ја не знам овај цвет! Он је очигледно

из породице орхидеја! — Намрштио се и претећи погледао чо-

века из тајне полиције. — Зар није из породице орхидеја?

— Има неке особине, заиста — рекао је овај бојажл>иво.

— Овај језик . . . али тучак . . .

Дебели човек је затресао цветом. — Којешта! Јесте из по*

родице орхидеја!

Војници око њега почели су бучну препирку: „Јесте орхи-

деја!" — „Није орхидеја!" — „Али очигледно је орхидеја!"7

— Шта ти знаш о орхидејама, Борђе Борђевићу? Y Рал>и, одакле си ти, нема ни траве! — На ово је настао смех. Изнад

њега се чуо глас дебељка, упоран, страстан: — Кажем вам да

је орхидеја! То је нова врста орхидеја! Непозната ботаничкој науци. . .

Робинсона је ухватила зараза препирке. — Орхидеја? — рекао ми је с презиром. — Наравно да није орхидеја!

— Јесте орхидеја! — узвратио сам му, загрејан. — Има

облик веома сличан нвету који се зове госпина папучица8 и који се налази по америчким шумама . . .

Дебел>ко се окренуо и почео да брбл>а исквареним енглес-

ким, гледајући у нас.— Да, да! — рекао је живо. — Баш тај!

Јесте ви Американци? Ја сам био у Америци. Скитао сам кроз Канзас и Мисури, радећи на фармама жита. Прошао сам кроз

Тексас, радећи на ранчевима са стоком. Пешке сам прошао

кроз Сиетл, до Сан Франциска, до Сакрамента, прешао Сиере и

пустињу до Јуме у Аризони — знате ли за Јуму? Не? Ја про-

7 И овде, као и на много места дал>е у тексту, Рид у дијалозима испише по неку реч најпре на нашем језику — у својој транскрипцији— па је затим преведе на енглески; испише је, понекад, сасвим тачно, а понекад и погрешно. Понешто је, очигледно, педантно у бележшшу упи- сао, па и научио, понешто је на лицу места и у тренутку догаћаја, мо- жда и на слух, записао, а понешто, рекло би се, накнадно импровизује. Овог пута је, вероватно, онај други случај, аутентична забелешка; по- четак дијалога Рид описује овако: ,Ла! Орхида!” — „Не је орхида”. 06- лик не је се лако да објаснити местом збивања — то је разговор на ма- кедонском.

* Лат.: Cypripedium. 19

учавам све врсте пол>опривреде, и то из прве руке, да бих та

искуства применио на српским пол>има. Зовем се Лазар Обичан.

Ја сам агро-геолог и секретар сам у Министарству пол>опривре-

де у Београду. Да! — Прочистио је грло, промувао се лактовима

да направи места у гомили и ухватио нас обојиду за ревере.

— Упућен сам овамо да испитам тло, климу и услове за

обраду земл>е у Новој Србији. Ја сам стручњак. Измислио сам

нов метод за утврћивање шта се може гајити на било којем

тлу, у било којо ј земл>и. Метод је аутоматски, једноставан, мо-

же свако да га примени — нова наука. Слушајте! Ви ми дате

влажност, ја је поставим овде. — Гурнуо је снажно Робинсона

у плећку. — Затим ми дате средњу температуру, ја је ставим

озде. — Ударац поред Робинсоновог бубрега. — Од влажносги

повучсм праву линију доле, је л' да? Од средње температуре по-

вучем хоризонталну линију право овуда. — Речи је пропратио

делом, орући руком дуж сликареве диЈафрагме. Подигао је

глас. — Док се две линије не сретну! Н а месту где се укрштају

имате број који означава дневно испарење! — Гурнуо нас је

истовремено ооојицу у груди да нагласи сваку реч, и поновио:

— Дневно испарење! — Дигао је обе руке увис и блистао гле-

дајући нас, правећи паузу да нам дозволи да схватимо. Ми смо

били импресионирани.

— Али није то све што имам на уму — наставио је он

озбил>но. — Имам ја и крупан комерциЈални и финансијски

план — огроман: Слушајте! 11осле овога рата, СроиЈН ће оити

потребно много napa, страног капитала. Одакле ће он доћи?

Из 1шглеске? Не. £.нглеској iie он бити потребан код куће.

Француска и Русија биће потпуно исцрпене. Нема капитала из

Европе. (Јдакле онда? Рећи ћу вам. Из Америке. Америка је оога-

та. bno сам у њој и знам колико је богата. Слушајте! Основаће-

мо српско-америчку банку, с америчким капиталом и америч-

ким директорима. Она ће бити у Београду. Даваће новац на

зајам Србима — велики профит! Српски закон дозвољава два-

наест процената интереса — дванаест процената! Даваћс зајмо-

ве сел>ацима уз велики интерес. Куповаће земл>у од сиромашних

сел>ака, делити на мале комаде и ионово продавати уз профит

од четири стотине насто. Срби су сада осиромашили, продаваће20


земл>у јефтино, али Србима је земл>а потребна, они морају да

имају земл>у. Ми смо банкрот: можете да купите, како оно

ви кажете, можете целу Србију да купите будзашто!9 Е, та банка ће отворити у Београду сталну изложбу америчких про- извода и примати наруџбине: америчке ципеле, америчке ма-

шине, америчке штофове, а у Њујорку ће отворити сталну из- ложбу српских производа и примати наруџбине. Направиће паре

— велике! Треба да пишете о томе у вашим новинама. Ако има-

те капитала, уложите у ту банку!

На станици је зазвонило звоно. Шеф станице је дунуо у трубу, локомотива је зазвиждала, воз почео да се креће. Ми

смо отргли своје ревере из руку г. Обичног и потрчали. Он је јурио упоредо с нама, још увек причајући.

— Србија је земл>а врло богата природним богатствима— викао је. — Овде има земл>ишта за памук, дуван, свилу. . .

врло фина алувијална земл>ишта. Јужне падине брда за вино-

граде! Горе у планинама жито, шл>иве, брескве, јабуке. Y Мачви

шл>иве. . . — Ми смо скочили на платформу вагона. — Руде.. .

— урлао је он за нама — Злато . . . бакар . . . јефтина радна сна-

га . . . — Затим му се изгубио глас.10 Касније смо једног српског функционера запитали о њему.

— Лазар Обичан? — рекао је. — Да, знамо га. Он је под присмотром, сумња се да аустријској влади продаје војне тајне!

Касно по подне зауставили смо се на једном споредном

колосеку да пропустимо војну композицнју — дванаест ниских

отворених вагона крцатих војницима у дроњцима од униформи

сваке врсте, увијених у ћебад најсупротнијих боја. Почела је

помало да сипи киша. Циганин-виолиниста дивл>е је свирао, др-

жећи своју виолину с једном струном за врат, издел>ан грубо у

облику коњске главе; поред њега лежали су војници и певали

најновију песму о поразу Аустријанаца:

Aoui’o Шваба све до Рал>е А од Рал>е никуд дал>е —

9 Y оригиналу, уместо идиоматичног америчког нзраза ,,to buy for а song", Обичан погрешно каже „ . .. for а music".

10 Лазар Обичан, у тексту Ридову, говори лошим, некњижевним и оскудним жаргоном емигранта, пуним граматичких, синтактичких и дру- гих грешака, али и високопарних израза. Тај је особсни говор такав да се у преводу не може с пуним успехом имнтирати, па то није ни поку- шавано. 21


Хеј, како то?Јој, зашто то?

Памтиће он Рашко Пол>е јер тамо је срео Србе!

Хеј, како го?Јој, зашто то?

Сад н Швабе добро знају како Срби чекају освајаче!

Хеј, тако то!Јој, зато то!11

Сваки пук има два или три Циганина, који марширају с

јединицама, свирајући у српску виолину12 и.ш гајде, и пратећи

песме које непрекидно компонују војници — л>убавне песме,

песме у славу победа, епске песме. По целој Србији, они су

народпи музичари, путују с једне сеоске славе на другу, сви-

рају за игру и уз песму. Чудна замена! Цигани су ирактички

заменили старовремске путујуће барде, гусларе, који су с коле-

на на колено преносили кроз забачене нланинске кланце древне

националне епове и баладе. Па ипак, једино Цигани у Србији

немају право гласа. Они немају домове, немају села, немају

земл>у — само своје черге и отрцана кола с арњсвима.13

11 Осим прве, добро познате строфе, остало је наш дослован, прозни превод. APYre Две строфе се у београдским архивама нису могле, са оваквим или сличним текстом, пронаћи, а међу забележеним и позна- тим, оној која је овде ирва претходи једиа коју Рид не цитира — било што је није ни чуо, што није знао како да је преведе јер је чист идиом, или можда и зато што, ако му је исправно објашн>ен њен смисао, није ни хтео да је преводи, због њеног непристојног призвука:

Аош’о Шваба до Земуна Од Земуна — вуна, вуна,Хе ј... итд.

Иначе, Рид пише ,JR.ashko PoV'; осим тога, у фусноти Швабе објаш- њава као Аустријанци, пгго је неоправдано мнлостиво према Немцима.

u Рид овде несумњиво пада у грешку, објашњиву једино, као и друге сличне, условима и необичном брзином с којом је, с обзиром на стално путовање, издао obv књигу: он у тексту даје добар omic српске виолине с једном струном и вратом грубо истесаним у облику коњске главе, а затим посебно говори о — гуслама. Он је очигледно аутенти- чног Циганина с „ћеманетом” побркао с гусларима, који тачно одго- варају опису, а које он помин>е две реченице ниже у тексту.

u Опст резултат погрешног обавештења.22


Бацили смо неколико кутија цнгарета мећу војннке у ва* гонима. За тренутак је изгледало као ла не разумеју. Окретали су их и превртали, отворили их, пиљили у нас тешким, непо- мичним, безизразним лицима. А онда је синула светлост — на- смешили су се, климали нам главом. — Хвала14 — рекли су благо. — Хвала лепо!

14 Y оригиналу стоји најпрс на нашем језику: „Фала! Фала лепо!", што још једном говори о репортерском уху Ридовом као првом (и нај: поузданијем) извору његовом.

Привремена рашна иресшоница

Ниш. Узели смо расклиматаи фијакер — чији је под сме- ста отпао — са два коња на самрти, којима је кочијашио бан- дит у високој шубари, и отруцкали се уз широку улицу попло- чану блатом и размакнутим оштрим камењем. Око града су се дизала зелена брда, дивна онако олистала и под расцвета- ним воћкама, а над раскрил.еним турским крововима и неко- лико јадних омалтерисаних кућа у европском стилу лебделе су главичасте грчке куполе катедрале. Овде-онде видео се нежан шиљак минарета, изукрштан телефонским жицахма. Улица се отварала v простран трг — море блата и калдрме оивичено јад- ним страћарама — преко којег је ишао низ челичних стубова носећи стотине жица и велике модерне лучне лампе. На једној страни трга лежао је на лећима во, ногу везаних за дрвен ра- жањ, док су га сел>аци драли снажним гвозденим сечивима, као што раде већ пет стотина година.

Аустријски заробл>еници у униформама лутали су слобод- но свуда, без страже. Неки су терали кола, други копали рово- ве, а стотинама их је доконо шврл>ало горе-доле. Сазнали смо да се заробљеник може добити за слугу ако се плати педесет дина- ра влади. Сва посланства и конзулати имали су их за послугу. А заробл>еници су били срећни да раде као послуга, јер иначе није било пристојног смештаја, док је хране било мало. С вре- мена на време, прошао би аустријски официр у пуној униформи и са сабл>ом. 25


— Да побегну? — рекао је неки чиновник кад смо га питали. — Не, не покушавају. На друмовима је блато мет- рима дубоко, села су опустела и пуна болештина, нема хране . . . Довол>но је тешко путовати кроз Србију и возом, пешке би било немогуће. Осим тога, дуж целе границе су страже . . .

Прошли смо поред велике болнице, где су бледи заробл>е- ници стајали на прозорима, наслоњени на прљаву ћебад, ву- кли се кроз капију напол>е и унутра, и лежали наслоњени на гомилс просушеног блата дуж улице. То су били једгаш прежи-вели; јер од шездесет хил>ала Аустријанаца заробл>ених v рату, дванаест хил>ада је већ помрло од тифуса.

Иза трга је поново била улица, с простим приземним ку- ћама, а онда смо се нашли на пијаци. Неодређена бука дизала се од ценкања стотина сељака у десетинама разних народних одела — од домаћег платна извезеног цветовима, с високим шубарама, фесовима, турбанима, и бескрајним варијацијама и модификацијама турских чакшира. СвгаБе су гроктале, кокошкс кокодакале; на земл>и су лежале гомиле корпи с јајима и зе- л>ем, поврћем, и црвеним паприкама; достојанствени старци у кожусима лагано су ходали с јагњадима у рукама. Ово је био центар града. Била су два или три ресторана и смрдл>иве ка- фане, отрцани хотел „Оријент’', неизбежна америчка продав- ница ципела и, мећу јефтиним малим радњицама, изненада из- лози који блистају од скупоценог накита и екстравагантних женских шешира.

По плочницима се гурало мноштво чудно пробраног света: Цигани, осиромашени сељаци, жандарми с великим сабл>ама, у црвеним и плавим униформама, порезници одевени као генера- ли, такоће са са6л>ама, елегантни официри окићени ордењем, војници у гтрл>авим дроњцима, ногу увијених у крпе — хроми војници, војници који посрћу на штакама, без руку, без ногу, огпуштени из претрпаннх болница и још модри и клецави од тифуса — и свуда аустријски заробл>еници. Владини чиновни- ци журили су с актовком под мишком. Дебели Јевреји — војни лиферанти — ћаскали су с политичарима-доколичарима за бес- прекорним кафанским столовима. Чиновнице министарства, же- не и л>убавнице официра, отмене даме, гурале су се са сел>анка-26

ЏОН РИД: Привремена ратна престоница

ма у њиховим набраним веселим сукњама и чарапама живих боја. Влада је из Београда избегла у Ниш, и планинско село од двадесет хил>ада становника постало је град од сто двадесет хил»ада — не рачунајући оне који су помрли.

Јер тифус је помео град у коме је по шест и десет живело у једној соби, док најзад нису свуда залепршале црне заставе у дугим, мрачним редовима, а кафански прозори били облепљени црним папирним посмртницама.

Прешли смо блатњаву Нишаву преко моста који води пре- ма тешким, арабескним вратима старе турске тврђаве, која је пре Турака била римска и у којој је рођен Константин Велики. На трави у подножју великог зида излежавале су се стотине војника, спавајући, чепгући се, скидајући се и биштући од ва- шију, преврћући се и грчећи у грозници. Свуда по Нишу, где год је било мало угажене траве, окупл>али су се јадници и биштали један друтог од гамади.

Смрад у граду је био ужасан. Y попречним улицама отво- рени канализациони одводи вијутали су калдрмом. Неке сани- гарне мере биле су предузете — као што је затварање кафана и ресторана од два до шест по подне сваког дана, ради дезин- фекције — али је човек још увек имао, ако би одсео у хотелу или јавној згради, подједнаке изгледе да се зарази тифусом као и да остане здрав. На срећу, нас је гостол>убиви амерички вице- -конзул, г. Јанг, примио у конзулат и увео у Дипломатски клуб, који је имао трпезарију изнад једног напуштеног ресторана и где се могла добити добра храна, док је пола грала умирало од глади. Улазило се кроз свињац, пошто би се прескочила отво- рена канализација; а када бисте отворили врата клуба, запање- не очи угледале би столове украшене цвећем и покривене сре- бром и снежнобелим столњацима, а главног келнера у елегант- ном смокингу, аустријског заробљеника који се звао Фриц, и који је пре рата био главни келнер у хотелу „Карлтон” у Аон- дону. Вредело је прећи мил>е да би човек видео британског по- сланика како мајестетично пролази поред свињца и пење се уза степенице клуба као да је на Пикадилију.

Такав је био Ниш како смо га ми први пут видели. Две недел>е касније вратили смо се пошто су кише биле престале, 27


а врело сунце осушило улице. Било је неколико дана после Бурђевдана, празника који у Србији означава долазак пролећа. На тај дан цела Србија устаје у зору и одлази у шуме и пол>а, бере цвеће, итра, пева и целот дана светкује. Па чак и овде, у овом прл>авом, претрпаном граду, с трагичном тугом рата и по- мора надвијеном над сваку кућу, улице су пружале весео из- глед. Сел>аци су своја прл>ава тешка одела и кожухе заменили летњом одећом од извезеног блештавог платна. Све жене носиле су нове хаљине и нове свилене мараме, украшене чворо- вима од пантл>ика, лишћем и цвећем — чак су и воловски јар- мови и главе волова били украшени гранама л>убичастог јорго- вана. Улицама су трчале шашаве Циганчице у шалварама не- обичних, дивних боја, у јелецима који су се пресијавали од златних жица у ткању, и са златницима у ушима. Сећам се и пет крупних, снажних жена с лопатама на раменима, које су уз песму промарширале средином улице да заузму место сво- јих мртвих мужева у пољском раду.

Примио нас је, у свом седишту, пуковник Суботић, шеф Црвеног крста. Описао нам је страховити недостатак свих ме- дицинских потрепштина у Србији и дочарао нам рел>ефно слику л>уди који су умирали на улицама Ниша свега месец дана ра- није. Приметио сам на његовом кревету леп сељачки ћилим.

— То ми је исткала мајка — рекао је он једноставно — у селу из кога сам. Она је сел>анка. Сви смо ми у Србији се- л>аци, и то је наш понос. Војвода Путник, главнокомандујући наше војске, сиромах је; његов отац је био сел>ак. Војвода Ми- шић, који је добио велику битку после које су Аустријанци избачени из наше земл>е, сел>ак је. Многи посланици Скупштине, нашег парламента, сел>аци су и седе у њој у сел>ачком оделу.— Погледао је на кревет. — А на овом кревету, на том истом ћилиму који вам се толико свиђа, мој син је умирао од туфуса, а ја сам стајао где сада стојим и гледао га како умире, прс два месеца. Шта ћете. Морамо да вршимо своју дужност . . .

Исправио се с видл>ивим напором. — Желите, дакле, да видите једну тифусну болницу? Ах, оне сада нису занимл>иве.28

ЏОН РИД: Привремена ратна престоница

Најгоре је прошло. Али даћу вам писмо за Станојевића у Неле- -Кули.15

Одвезли смо се ло Беле-Куле, километар и по од града, касно једног мрачног поподнева, по пл>уску. Име је турско и зна- чи „тврћава од лобања”; то је буквално кула од лобања српских ратника, подигнута у близини попришта велике битке воћене пре више од једног века, као споменик турској победи. Поруч- ник Станојевић, командант болнице, откл>учао је грчку капелу коју су Срби подигли на овом светом месту. Y нејасној светло- сти лебдела је, испуњавајући потпуно капелу, велика округла кула од иловаче с неколико исцерених лобања још уграћених у њу и окружених венцима избледелог цвећа.

Око овог мрачног споменика биле су груписане зидане зграде тифусне болнице и дрвене бараке где је смештен вишак болесника. Ветар је окренуо ка нама, доносећи задах тела која се зноје у грозници, болесних л>уди који једу, л>удског тела што трули. Y ul \ h см о у бараку, дуж чијих су зидова постел>е лежале једна уз лругу, и при слабој светлости лвеју сијалица могли смо да видимо пацијенте како се тресу у својим пр.\>а- вим ћебадима, по пет и шест њих натрпано у два кревета. Неки су седели и апатично јели; други су лежали као мртви; нски су, опет, испуштали, ропћући, кратке јауке, или викали, изненада ухваћени делиријумом. Болничари, који су у истој соби спава- ли, били су сви аустријски заробл>еници.

— Добио сам команду над овом болницом тек пре три дана — рекао је поручник. — Пре него што сам дошао било је прилично лоше. Сада умире свега двадесет болесника лневно. Има осам стотина пацијената: видите да нема места ни за њих.

Пролазили смо кроз болесничке собе пуне задаха, у којима је заударало на распадање и смрт, док нас није сасвим обрвало осећање беспомоћностн ових крупних л>уди и док нам се није смучило од смрада.

Касније смо вечерали са Станојевићем и његовим штабом младих лекара и студената медицине. Добро црно домаће вино кружило је око стола, а у ведром и живом разговору о рату за тренутак смо заборавили на несрећнике који су с друге стра-

15 Рид пише Ћере кула. Дал>е овакве, ситне, омашке, касније у тексту, више се не помињу, осим ако су од значаја. 29


не зида умирали. Станојевић, заруменео од вина, хвалио се како су Срби смождили аустријску армију.

— Шта раде ти Французи и Енглези — викао је нестрпљи- во. — Зашто не туку Немце? Треба њима мало Срба да им пока- ж у како се ратује. Ми Срби знамо да је све што је потребно: спремност да се умре, и рат би брзо био готов . . . !

Ка фроншу

Рано идућег јутра били смо на путу за Крагујевац, седи- ште Врховне команде. Наш воз је био накрцан муницијом и америчким брашном за војску на фронту, а било је и пет ваго- на пуних војника, у кожусима, сел»ачкој ношњи, и аустријским униформама покупљеним у децембарским борбама — један вој- ник је чак носио немачки шлем. Певали су једну бескрајну ба- ладу с молском мелодијом, о томе како је стари крал> Петар обилазио ровове за време колубарске битке:

Крал> Петар је устао из постел>е једног јутра, и рекао свом л>убл>еном сину, принцу Александру:О храбри принче, сине мој,који тако добро водиш српску војску,Швабе су прешле Крупањ — њихове моћне хорде, као бујна Морава, прошле су Вал>ево...Ја ћу поћи у бој да победим или умрем!Припаса му своју бритку сабљу. . .“

Железничка пруга ишла је упоредо с Моравом. Овде је све било зелено, а на црним пол.има жене су орале воловима и орући преле вуну на преслицама. Беле, ниске куће под ћерами- дом, са чардацима испод дивних турских сводова с ћошковима ишараним бојама, лежале су сакривене међу шљивама и јабу- кама у пуном цвету. Иза њих простирале су се ливаде под

14 Ова песма, пренета овде у дословном преводу, прозном, с енглес- ког како је Рид доноси, није нам позната. 31


водом, на којима су хил>аде жаба чиниле циновски крекетави хор који се чуо чак и поврх тутњаве воза — Морава се била излила. Прошли смо кроз Тешицу, Багрдан, Дебревац, Лапово, места која су мирисала на формалин и била злослутно попрска- на белим — све сама легла заразе.17

Y Крагујевцу нас је сачекао представник Пресбироа, ина- че доценг упоредне књижевности на Београдском универзитету. Био је то младић крупних црта, расејан, дебелих ногу угураних у лаковане јахаће чизме, са светлозеленим филцаним шеширом накривл>еним на једно уво, и са шеретским сјајем у очима. Y року од два сата ми смо га прозвали „Џонсон”, што је буквални превод његовог презимена.1*

Џонсон је знао свакога, а свако је познавао њега. Није прекидао свој текући скандалозни коментар о л>удима с који- ма смо се сретали, а зауставл>ао би фијакер на дуже време да изиће и размени најновије сочно оговарање с неким пријател>ем. Ми бисмо најзад почели да му вичемо: — За име божје, Џон- соне, пожурите!

— Иззините ме, господо — одговорио би он свечано. — Морате имати стрпл>ења. Ово је ратно време!

Нашли смо шефа Пресбироа, бившег професора јавног пра- ва на Универзитету у Београду, до гуше у послу како чита је- дан роман Џорџа Мередита. Џонсон нам је објаснио да је Прсс- биро веома значајна и атрактивна организација.

— Овде ми правимо мноштво шала о истакнутим л>удима, епиграме, стихове. На пример, један од завереника у атентату на надвојводу Фердинанда био је за време повлачења као офи- цир у српској војсци. Бојао се да ће га познати ако га заробе, па је обријао браду. Ми смо у Пресбироу написали сонет о њему у коме смо рекли да му не вреди што брије браду кад не може да обрије и свој велики нос! Да, господине! Ми у Пресбироу понекад напишемо и по двеста сонета дневно.

17 Тешица је на главној прузи Београд—Ниш, недалеко од Житков- ца. Дебревац се данас не налази у званичном списку места, нити на мапама, па би се рекло да је Рид погрешно чуо и прибележио име не- ког места — можда Дреновца који се, такође на овој прузи, налази из- међу Еићевца и Параћина?

“ Џонсон (Johnson) = Џонов, тј. Јованов син = Јовановић. Ридов пратилац је, у ствари, др Војислав М. јовановић.3 2

Бордман Робинсон: Влада је слала војнике и волове по целој Србији да помажу при орању

Бордман Робинсон: Четири скице (Србија — Ниш)

Избеглице

Стари војник

Борд.ман. Р о б и н со н : Стражар, упалих образа, прљав и као даум ире

ЦОН РИД: Ка фронту

Џонсон је био запажен драмски писац. Пренео је на срп- ску позорницу „Comedie Rosse” из позоришта Антоан, па га је бојкотовало угледно друштво. — Стога — објаснио је он — што је мој комад непристојан. Али он је всрна слика сриског друштва, а то је идеал уметности, зар не?

Џонсон је сав био прожет европском културом, европ- ском елеганцијом, цинизмом, модернизмом; али ако бисте за- гребали по површини, наишли бисте унутра на Србина, на снаж- ну, мужевну врсту једне младе расе не тако далеко од планин- ског сел>ака, дубоко патриотског и дубоко независног.

Много српских „интелектуалаца” је налик на Београд, кроз који су још пре три године сељаци терали своја шкрипава во- ловска кола некалдрмисаним улицама кроз дубоко блато, из- међу приземних кућа као што су оне у Нишу — а који сада зида зграде, прави тротоаре и заводи призоре и пороке Париза и Беча. Они се заносе модерном уметношћу, модерном музиком, тангом и фокстрогом. Они исмевају песме и одећу сел>ака.

Понекад је ово афектирање просто смешно. Једном смо, цео дан, јахали на коњима бојиштем на Гучеву с једним младим официром — такође с факултета — који је већ три године живео животом номадског ратника, животом какав ниједан Енглез, Француз или Немац не би могао да издржи. Преживео је страшно повлачење, и још страшнију офанзиву прошле зим- ске кампање, спавајући напол>у, на киши, или у земуницама пуиим гамади, на простој сел»ачкој храни или без хране уопште, и то му је још и пријало.

— Тако волим природу — рекао је док смо јахали упоре- до. — Тако је пасторална, зар не? Кад сам у природи, увек се сетим Бетовенове Пасторалне симфоније. — Одзвиждао је ра- сејано неколико тактова. — Не, погрешио сам. Ово је из Треће, је л' да?

Сазнали смо касније да му је отац сел>ак, да су му сви прс- ци, откако су Срби први пут сишли низ маћарске равнице, били сељаци и живели у овој „Природи” која њега само на Бетовена подсећа!

А у Србији су још и сада осетљиви на Шоово Оружје и човека . . .


33


Вечерали смо у кантиии Врховне команде, у простачкој престоној дворани у двору Милана Обреновића, првог српског крал>а; његов нацифрани престо од црвеног сомота с гајтанима и даље ту стоји, а на зидовима су слике Милоша Обилића и других јунака бурне српске историје, и воћа српских четника19 који су погинули у турским рукама у Македонији, у току годи- на пред балкански рат.

— Овај двор је један од наших најстаријих нациоиалних споменика — рекао је Џонсон. — Саграћен је пре више од пе- десет година.

Запрепашћује младост Крал>евине Србије. Мање од сто година прошло је откако се појавила као слободна држава по- сле пет векова турске доминације — а за то време какву је историју тек имала!

Тајни сан сваког Србина јесте уједињење свих српских на- рода у једно велико царство: маћарска Хрватска, истоветна ра- сом и језиком — Далмација, колевка српске књижевности — Боспа, извориште српске поезије и песме — Црна Гора, Хрват- ска и Словенија. Царство јако петнает милиона становника, ко- је би се простирало од Бугарске до Јадрана, и од Трста, на исток и север, далеко у маћарске равнице, царство које би ослободи- ло енергију борбеног, предузетног народа Крал>евине Србије, сапету у њеним уским планинским долинама, за експлоатаци- ју богатих равница и груби живот помораца.

Сваки сел>ак, војник, зна зашто се бори. Кад је био у ко- левци, мајка га је поздравл>ала са: „Здраво, мали осветниче Ко- сова!” (Y бици на Косову, у чегрнаестом веку, Србија је пала под Турке.) Кад би учинио нешто рћаво, мајка би га карала овако: „Нећеш на тај начин ослободити Македонију!” Церемо- нија иреласка из детињства у дечаштво била је обележавана рецитовањем једне древне песме — Ја сам Србин, која је почи- њала:

Ја сам Србин, рођен да будем војник, син Илије, Милоша, Васе, Марка.

“ Рид четнике свуда назива комитама, изразом познатим и на Западу.34

ЏОН РИА: Ка фронту

(Национални хероји, чији се подвизи дал>е нашироко опи-

сују*1)-

Моја су браћа бројна као грожђе у винограду, али су они мање среће од мене, сина слободне Србије!Стога ја морам брзо да растем, да учим да певам и пуцам, како бих што пре помогао онима који чекају на мсне!

Y школама у Србији децу не уче само географији старе

Србије него и географији свих српских земаља, по реду њихо- вог поновног ослобоћења21 — прво Македонија, затим Далмаци-

ја, Босна, Херцеговина, Хрватска, Банат и Бачка!

Сада је Косово освећено и Македонија ослобођена ропства,

још за живота ових војника који су слушали своје мајке и ни- кад нису заборавл>али своју „браћу, бројну као грожђе у ви-

нограду". Али чак и за време нашег боравка у Србији претиле

су нове компликације.

— Шта ако Италија узме Далмацију? — запитао сам јед- ног владиног чиновника.

— То ће ствари веома отежати — одговорио је — јер то

значи да ћемо, кад се опоравимо од овога рата, морати поново у борбу!

Један стари официр, кога смо касније срели, рекао је, с

неком врстом светског ентузијазма: — Мислили смо да ће се овај сан о Великој Србији остварити — али кроз много година,

у дал>ој будућности. А сада је он остварен за наше време! То је нешто за шта вреди умрети!

А дечак који је певао „Сина слободне Србије" начинио

је своју земљу једном од најдемократскијих на свету. Њоме управл>а Скупштина, једнодомни парламент изабран огпптим

правом гласа и на принципу пропорционалног представништва; Сенат, познат под погрдним називом „музеј", укинут је 1903. Крал. Александар је покушао да влада аутократски, па је уби-

јен; садашњи крал> је заиста само фигура и ограничен је либе-

ралним уставом. Y Србији нема аристократије. Једино су кра-

л>ев брат и крал>еви синови принчеви, а крунском принцу-

20 Песма, коју доносимо у дословном преводу с енглеског, није нам позната. Илија и Васа су, вероватно, Бирчашш и Чарапић.

и Курзнв је, као и свуда у тексту, Ридов. 35


-регенту ултрадемократи и социјалисти ускраћују чак и ту ти- тулу и увек га називају „потписивачем манифеста”. Крал>ица Драга је покушала да установи племићки ред, „али", како је ре- као Џонсон смејући се „ми смо је убили!”

Крупни велепоседници, као они у Румунији, непознати су у Србији. Овде сваки сел>ак има ираво на пет јутара земл»е, која му се не могу отућити због дуга или пореза; он удружује земл>у са својим синовима и кћерима и нећацима и нећакама, док по целој Србији нису настала кооперативна имања позната као задру?е, где генерације једне исте породице, са својим из- данцима, живе заједно у колективном власништу над целом својом имовином. А индустријског становништва у Србији не- ма, и мало је богаташа.

Те вечери смо чули драматичну причу о великој српској победи у децембру. Двапут су Аустријанци извршили инвазију земл>е и двапут су били одбачени натраг, а улице Вал>ева одје- кивале су од јаука рањеника који су лежали на киши. Други пут је, мећутим, непријател> држао Шабац, Лозницу, две богате покрајине, Мачву и Подршве, и висове Гучева. Срби нису мо- гли да га покрену из његових јаких рововских положаја. А онда су, по л>утом времену децембра, Аустријанци почели трећу ин- вазију с пет стотина хил»ада л>уди пр>отив две стотине педесет хиљада. Кул>ајући преко границе на три широко размакнуте тачке, они су пробили српске линије и потисли малу војску на- траг мећу њене планине. Београд је био препуштен непријатељу. Двапут су се Срби очајнички одупрли, и двапут су били прину- ћени да одступе. Почело је да понестаје муниције — на сваки топ је остало по мање од двадесет граната. Непријател> је про- шао Крупањ и Вал>ево и био на седамдесетак километара од Крагујевца, седишта српске Врховне команде.

А тада се, у последњем тренутку, нешто збило. Нове зали- хе муниције стигле су из Солуна, а млаћи официри су се по- бунили против својих опрезнијих старешина, говорећи да је све- једно да ли ће изгинути нападајући или бити побијени у рово- вима. Генерал Мишић је наредио офанзиву. Дотле тучени Срби, наваљујући из својих ровова, бацали су се на спокојне аустриј- ске колоне, које су долазиле узаним планинским кланцима, и прешли у напад. Ухваћени у маршу, оптерећени великим топо-36

ЏОН РИД: Ка фронту

вима и тешким'теретним колима на путевима скоро непролаз-

ним од блата, Аустријанци су се бесно бранили, али су били принуђени да одступе. Фронт је био пробијен. Средина фронта,

коју је смождио Мишић с Првом армијом, разбијена је и у паници побегла преко пол>а, напуштајући комору, муницију и топове и оставл>ајући за собом хил>аде мртвих и рањених, а бол-

нице препуне л>уди у бунилу од тифуса. На тај је начин тифус,

који се појавио негде горе v равницама Мађарске, ушао у Срби- ју заједно с аустроугарском војском. Неко време, лево крило је

покушавало да држи Београд, али су их тријумфални, одрпани

Срби буквално сатерали у Саву и пуцали за њима док су пре-

пливавали реку.

Ова велика битка, о којој је војвода Мишић лаконски ра- портирао поноситим телеграмом: „На територији Србије више нема аустријских војника осим заробл>еника”, није добила сво-

је име. Неки је зову битком на Колубари, а други вал>евском

битком. Али она је, можда, највећи војнички подвиг у читавом великом светском рату.

Десно од пуковника седео је поп22 у дугој црној мантији

грчке цркве. Он, мећ\тпм, није био л>игав и лукав као Грци — био је крупан румен човек који се громогласно смејао и пио

вино заједно са официрима. Ови су српски свештеници изван-

редни л>уди. Они су учитељи и ширител>и патриотизма мећу сељацима. Бирају их за народне посланике у Скупштини.

— Зашто да не? — рекао је он на француском. — Y Срби-

ји нема клерикалне партије. Ми смо овде сви једно, а? — Окре- нуо се пуковнику, који је климао главом. — Сада се борим у

војсци већ три године — не као свештеник, него као обичан

српски војник. Да, ми јесмо званична црква, али влада исто

тако субвенционише протестантску и католичку цркву, па чак

и мухамеданске хоџеР Немојте, то заиста јесте необично. Влада

плаћа мухамеданском муфтији тридесет хил>ада динара годи- шње, а митрополит српске цркве добија само двадесет хил>ада!

Наш народ не заборавља да је Милош Обреновић прогласио

устанак против Турака у сеоској цркви, с попом поред себе.

Ми смо на првом месту Срби и л>уди, па тек онда свештеници.

гЈ Аугор употребл>ава ту реч (роре), а не израз свештеник.13 Уместо хоџе (hodjes), Рид омашком каже хаџије (hadjis). 37


— Он се насмејао. — Да ли сге чули причу о томе како је срп- ски владика Дучић шокирао лондонског бискупа? Не? Е па, они су једном вечерали заједно у Енглеској.

„Ви сте срећни", рекао је лондонски бискуп, „што имате такав народ. Кажу ми да је он веома побожан."

„Јесте," рекао је господин Дучић, „али ми у Србији не- мамо сувише поверења у бога. Молили смо се богу пет векова да нас ослободи Турака, па смо на крају узели пушке и сами се ослободили!"

Била је поноћ кад смо сели у воз за Београд, мање од сто километара удал>ен, али смо изјутра још били далеко од тог града. Полако смо пузили напред, чекајући сатима на спо- редним колосецима да проћу возови пуни војника и материја- ла који су ишли на север и празне композиције које су ишле на jvr; јер сада смо били надомак линија Дунавске армије, на глав- ној артерији која је снабдевала педесет хил>ада л>уди. Ово је била област високих, валовитих брегова, ту и тамо са по неком вишом планином, крунисаном замком у рушевинама неког да- хије, из турског времена. Није више било ни покушаја да се земл>а обраћује. Падина за падином, избушене у пећине или по- кривене колибама од блата и сламе, пружале су смештај пу- ковима у ритама; ровови укопани у благо нагнуте ливаде пре- сецали су овај терен за који су се водиле тешке борбе — а на местима где је битка била нарочито жестока, стабла храстова стајала су без грана и лишћа, потпуно огол>ена тучом шрапне- ла и пушчаних метака.

Железничка станица v Бсограду разорена је бомбардова- њем, а једну по једну, избирљиви аустријски топови разрушили су ближе станице, тако да смо морали да изићсмо из воза у Раковици, девет километара удал>еној, и да се колима одвеземо у град. Пут је вијугао кроз лепу, плодну долину, с белим вила- ма и сел>ачким кућама обавијеним густим расцветаним кесте- новима. Ближе граду ушли смо на сеновити пут једног огром- ног парка, у који, у лето, помодни свет Београда долази да по- каже своје најелегантније кочије и најновије хаљине. Сада је ггут био зарастао у коров, а ливаде ирашњаве и запуштене. Једна граната је оштетила летњи павил>он. Под високим дрве-38

ЏОН РИД: Ка фроиту

ћем крај једне орнаменталне фонтане био је поставл>ен одред кољице, а мало дал>е у3 пут једно тениско игралиште било је прекривено да се начине лежишта за два француска далекомет- иа топа — француски морнари, посада ових топова, који су ле- жали около по трави, весело су нам довикнули поздрав.

Наш фијакер је пошао левим путем, који води ка Сави, кад нам изненада до ушију допре далеки потмули тутањ. То није личило ни на шта друго на свету, био је то двоструки пу- цањ далекометног топа, и вриштави лет граната. А сада, ближе нама, негде с леве стране, одговорили су други велики топови. Двопрежни фијакер, с коњима у галопу, пајавио се иза завијут- ка пред нама, а један дебели официр нагао се напоље док нас је мимоилазио.

— Не идите овуда! — викао је. — Пуцају! Пуцају на друм! Енглеске батерије одговарају!

Окренули смо се и пошли дугим заобилазним путем, који је ишао десно. Удал>ено пуцање се наставило отприлике четврт часа — а онда је престало. Дубоко, ненрестано зујање већ је неко време постајало све гласније, испуњавајући ваздух. Изне- нада је дошао тешки, оштри прасак детонације изнад наших глава. Погледали смо увис. Горе, безмерно високо, пресијава- јући се као неки бледи вилин коњиц на сунцу, лебдео је један аероплан. Његова доња крила била су обојена црвеним и плав- им концентричним круговима. „Француски!” рскао је Џонсон. Авион се већ окретао полако ка истоку и југу. Иза њега, изгле- дало је да нема ни стотинак метара, бели прамен шрапнела који експлодира расцветао се полако. Док смо гледали, про- говорио је још један удал>ени топ, па још један, и шрапнели су скакали за њим док је он нашим погледима замицао иза др- већа.

Успузали смо се уза стрм брег и сишли с друге стране пра- вим, белим, некалдрмисаним путем. Пред нама, пропет на ви- соки грудобран измећу Дуиава и Саве, био је Београд, српски Београд, Бели Град којн је био древан кад су они први пут си- шли с маћарских планина, а ипак је један од најмлаћих градо- ва света. Доле у подножју брега, дуги двојни ред аустријских заробљеника, прашњавих од дугог марша од Раковице, стрпл>и- во је стајао на сунцу док су их два српска офицнра испитивала. 39


— Које си народности?— Ја сам Србин из Босне, господине — одговорио је за-

робљеник, отварајући уста у осмех.— А ти?— Хрват, из планина.24— Лепо, браћо, — рекао је официр — баш је то лепа

ствар да се бијете на страни Шваба!— Ах! — одговорио је Хрват. — Ми смо тражили дозволу

да се боримо на вашој страни, али нису хтели да нас пусте. — Сви су се насмејали.

— Које си ти народности?— Италиано из Трста.— Чех.— Ја сам Маћар! — зарежао је натмурен, погурен човек

с погледом пуним мржње.— А ти?— Ја сам Румун — рекао је последњи од њих поносно.Неколико стотина метара дал>е била је велика шупа снаб-

девена свим врстама потрепштина, фураже, сена и жита за војску. Овде су се на врелом сунцу аустријски заробл»еници знојили товарећи на воловска кола џакове брашна, а униформе, руке и лице били су им бели од брашна. Стражар с бајонетом на пушци шетао је горе-доле пред њима и ходајући скандирао:

— Да бог благослови мог деду Владислава Венца, који је пре четрдесет година дошао да се насели у Србију. Да није, сада бих ја товарио брашно са овим заробл>еницима!

м Као и другде, Рид понеку реч у тексту донесе транскрибовану из оригинала, онако како је ми изговарамо и како је он чуо, дајући одмах иза н>е превод или уобичајену реч на енглеском. То, у горњем пасусу, чини кад каже: „ . . лзмеђу Дунава и Саве, was Belgrade, the Ве- ograd of the S erbs . . ." Овде, у овом разговору официра са заробл>ени- цима, наилазимо на: „K ratti" (Croat) за Хрвата. Откуд ова необична грешка, и још чудније речи „из плаиина"? То мора бити последица са- мо заиста невештог и на силу превода нског од наших л>уди, који су с њим били том приликом, за Хрвата из Загорја.

Бордман Робинсон: Отпуштен из тифозне болнице

Бордмап Робинсон: Бол- нииа у Нишу. При слабој светлости двају фењера могли cv се видети паци- јенти како се увијају у своје прљаве покриваче

Бордман Робинсан: Српски официри

Бордман Робинсон: Болесне избеглице леже поред пута

Бордман Робинсон: Скице из седла

Бордман Робинсон: Заробљеници Аустријанци у униформама свуда слободно лутају без страже

Бордман Робинсон: „Мали осветник Косова"

Београд иод аусшријским шоиовима

Наш фијакер је тандркао, одјекујући кроз тихи Београд. Трава и коров расди су измећу калдрме којом нико није прола- зио већ пола године. Звук топова је потпуно престао. Врело сунце је пекло. заслепл»ујуће на белим зидовима кућа, топли поветарац узвитлао би спирале беле прашине са непоплочане улице; било је тешко замислити да велики аустријски топови доминирају нама и да сваког тренутка могу да бомбардују град, као што су учинили десетинама пута раније. Свуда су биле вид- л>иве последице артил>еријске ватре. Велике рупе пречника од по пет метара зјапиле су насред улице. Граната је разорила кров Војне академије и експлодирала унутра, разбивши све про- зоре; западни зид Министарства војске сручио се под концен- тричном ватром тешких топова; италијанско посланство је би- ло избушено и пуно ожил>ака од шрапнела, а застава на н>ему висила је у крпама са сломл»еног копл>а. На приватним кућа- ма без врата, с крововима који су склизнули степенасто на плочнике, прозорски оквири су се бесцил>но клатили, немарно висећи о шаркама. без иједног стакла. Дуж кривог булевара који је главна и једина поплочана улипа Београда, штета је била још већа. Гранате су пробиле кров крал>евског двора и здробиле унутрашњост. Док смо пролазили, каљав паун, који је некада красио дворски врт, стајао је крештећи на избијеном прозору, док се група војника, у смеху, окупљала доле на стази имитирајући га. Скоро ншнта у овом граду није избегло арти- љеријској ватри — куће, шупе, штале, хогели, ресторани, радње 41


и јавне зграде — а било је много нових рушевина од последљег

бомбардовања, свега десетак дана раније. Петоспратна канцела-

ријска згрда, са два горња спрата које је однела граната од 305

милиметара, показивала је половину једне собе — с једним

гвоздепим креветом који је висио у ваздуху једва сс држећи и

с тапетима на цветове, украшеним урамл>еним сликама недир-

нутим страхотом експлозије. Београдски универзитет представ-

л>ао је масу рушевина које су зјапиле. Аустријанцима је он био

специјалан цил>, јер је ту била колевка пансрпске пропаганде,

а мећу његовим студентима образовано јс тајно удружење чији

су чланови убили надвојводу Франца Фердинанда.

Срели смо једног официра који је припадао том удруже-

њу — био је школски друг убице. — Да — рекао је — влада је

знала. Покушала је да нас одврати, али није могла ништа да

учини. Наравно да влада није одобравала нашу пропаганду. —

Он се насмејао и намигнуо. — Али како је могла да је спречи?

Наш устав гарантује слободу збора и договора . . . Ми Схмо сло-

бодна земл.а!

Џонсона рушевине нису дирнуле.

— Годинама смо били сабијени и мучили се у овој ста-

рој згради — објаснио је. — Али универзитет је био сувише си-

ромашан да гради нову. Сада ћемо тражити условима мировног

уговора један од немачких универзитета — библиотеке, лабо-

раторијуме, све комплетно. Они их имају много, а ми само је-

дан. Још нисмо одлучили да ли да тражимо хајделбершки или

бонски . . .

Л>уди су поново почели да се враћају у град који су на-

пустили пре шест месеци, у време првог бомбардовања. Сваког

дана, пред залазак сунца, на улицама је бивало све више света.

Неколико радњи је бојажл>иво отворено, неколико ресторана

и кафана у којима прави Београћанин проводи свс своје време

пијуцкајући пиво и посматрајући монденски свет који пролази.

Џонсон није прекидао бујицу коментара о л>удима који су се-

дели за столовима или пролазили улицом.

— Видите оног малог човека важног изгледа, с наочари-

ма? То је г. Р., који је веома амбициозан и мисли о себи да је

крупна личност. Он је уредник једног безначајног листа који се

зове Телеграм, и он га издаје овде сваког дана под бомбардова-42

ЏОН РИД: Београд под аустријским топовима

њем замишљајући да је велики херој. Али има о њему песмица

коју певају по целом Београду:

..Аустријска граната летела кроз ваздух.Рекла: ,Сад ћу да порушим Беодрад, бели град';али кад је видела да he да погоди P-,запушила је нос, вичући ,Фуј!' и огишла на другу страну!”

Y углу се крупан, прл>ав човек, са изгледом јеврејског ио-

литичара, носио с гомилом л>уди.— То је C-, уредник Малог журнала. Има их три брата, а

један од њих је акробата-бициклиста. Овај овде и други брат

основалн cv листић који је живео од уцењивања истакнутих л>уди. Били су безнадно сиромашни. Нико није хтео да плати

уцену. Стога су две недел>е сваког дана објавл>ивали фотогра- фије бициклисте голих ногу, голих руку и с медал>ама на гру-

дима, не би ли се нека миражцијка с милионима динара зал>убила

у његово лепо тело и удала за њега!

Посетили смо стару турску тврћаву која крунишс одсе-

чени грудобран наднет над ушће Саве у Дунав. Овде, где су

били поставл>ени српски топови, аустријска ватра је била нај-

тежа; тешко да је било иједне зграде која није буквално разоре- на. Путеви и отворен простор били су избушени кратерима које су направиле велике гранате. Све дрвеће било је огол>ено. Из- мећу два растрссена зида отпузали смо потрбушке до литице

која гледа на реку.

— Не показујте се — ономињао нас је капетан коме смо

били поверени. — Чим Швабе виде да се овде нешто миче, испале грапату.

Са ивице је био величанствен поглед на блатњави Дунав,

који се излио плавећи острва с којих су над водом вириле са- мо ћупе врхова дрвећа, и на широку равиицу Маћарске потоп-

л>ену жутим морем, на хорнзонту. Три километра дал>е, преко

Саве, аустријски град Земун спавао је обасјан блиставим сунче-

вим зрацима. На оној ниској узвишици ка западу и југу били

су поставл>ени невидљиви претећи топови.25 А још дал>е, иза ви-

в Земун Рид назива како је навикао, Семлином. Топови су били поставл>ени на Бежанијској коси. 43


југаве Саве, докле поглед доиире, плаве босапске26 планине пеле су се ка белом небу. Скоро непосредно под нама лежали су

поломл>ени челични лукови моста међународне железнице која

спаја Цариград са Западном Европом — чудовишно падајући са

својих масивних стубова у узбуркану жуту воду. Још дал»е уз- водно, била је упола потопл>ена Ада Циганлија, где су српске

предстраже лежале у рововима и пуцале на непријатеља на

једном другом острву, удал>еном четири стотине метара. Капетан

је показао на неколико црних тачака које су километрима да- леко лежале на Дунаву, поред Земуна.

— То су аустријски монитори — рекао је. — А онај ниски

црни бродић што је прибијен уз обалу, тамо доле ка истоку,

то је енглеска топовњача. Прошле ноћи се искрала уз реку и торпедовала један аустријски монитор. Очекујемо да ће град

сада бити бомбардован сваког тренутка. Аустријанци се обично свете на Београду.

Али је дан прошао а непријател> није давао знака од себе,

осим једном, кад се један француски аероплан винуо над Са-

вом. Тада су бели шрапнели пуцкетали над нашим главама, и

дуго, пошто је двокрилац одједрио поново ка истоку, топови су наставили да пуцају, километрима позади њега.

— Научили су лекцију — рекао је Џонсон задовол>но. —

Кад су последњи пут бомбардовали Београд, одговорили су им велики енглески, француски и руски поморски топови, за које

они нису знали да су овде. Ми смо бомбардовали Земун и ућут-

кали два аустријска положаја.

Сутрадан смо с капетаном обишли стране батерије. Фран-

цуски топови и њихови артил>ерци били су поставл>ени мећу

дрвеће на врху једног високог шумовитог брега који гледа на Саву. Топове су опслуживали француски поморски артил>ерци.

Непгго дал>е, руски морнари лешкарили су на трави око својих тешких топова а на падинама иза Београда били су Британци,

чувајући пролаз Дунавом од аустријских бродова за снабдевање

који су били укотвљени изнад Земуна и чекали на прилику да

склизну низ Дунав с топовима и муницијом за Турке. Српске

батерије су биле чудна мешавина по саставу; било је старих

м Вероватно се Рид забунио, јер се босанске планине не могу ви- дети с Калемегдана.44

ЏОН РИД: Београд под аустријским топовима

пољских топова које је Крезо у Француској производио за први

балкански рат, старих бронзаних, ливених за крал>а Милана у турском рату, и топова свих врста и калибара заплењених од

Аустријанаца — немачких пољских топова, артиљеријских оруђа произведених у Бечу за султана, украшених турским симболима,

и нових топова које је наручио Јуан Ши-Кај,27 с навлакама по-

кривеним кинеским словима.

Наши прозори су гледали преко кровова на широки ток

Саве и на злослутну висораван иза ње на којој су били неприја-

тел>ски топови. Ноћу би велики аустријски рефлектор изненада

забл>еснуо ка реци и граду, заслепљујући; варнице би врцале и умирале мећу дрвећем на адама и чули бисмо праскаву пушча-

ну ватру предстража које су лежале у блату, с ногама у води,

и убијале се узајамно у мраку. Једне ноћи, енглеске батерије загрмеле су иза града, а њихове гранате су звиждале изнад нас

и натеривале на повлачење аустријске мониторе који су поку-

шавали да се провуку низ Дунав. Онда су невидл>иви топови на

висоравни преко Саве бл>унули црвено; читав сат су тешки про-

јектили јурили по небу, експлодирајући километрима иза нас,

око залимл>ених енглеских гопова — земл>а се тресла овде где смо ми стајали.

— Ви дакле желите да посетите ровове — рекао је капе- тан. Били смо се одвезли километар и по, или приближно толи-

ко, кроз предграћа која леже дуж Саве, стално на видику аус-

тријских топова. Наши фијакери ишли су на одстојању од две

стотине метара, јер би два возила једно за другим привукла

ватру. Овде где смо стајали обала се спуштала у изливену ре-

ку, иза дрвећа потопл>ене аде, која нас је скривала од аустриј- ске обале. — Није баш нарочито безбедно. Морамо ићи чамцем

и прећи триста метара отворене реке коју контролише један аустријски топ.

Стара барка је била тобоже оклопл>ена; тешки лимени по-

клопац покривао је машински простор, а танке челичне плоче

висиле су низ стране бродића. Чим смо заобишли заштитну

п Јуан Ши-Кај (1859—1916), кинески политичар. После свргаван>а манџурске династије постао, уз помоћ домаће реакције и иностраних империјалиста, председник Кине, увео диктатуру, а године 1915. прихва- тио за Кину понижавајући „21 захтев” јапанских империјалиста. 45


завесу од дрвећа, војник који је био и крманош и машиниста и

посада устао је и запретио песницом према оном месту преко

на коме је био аустријски топ.

— Кукавице и кукавички синови! — викао је. — Зашто не пуцате, швапске кукавице? Зато што вам дрхте колена чим

видите ненаоружаног Србина?

Није престајао с тим све док чамац није био изван то-

повског домета иза Циганлије и пристао уз велики плитки те-

ретњак, обојен у црно и избушен пушкарницама. На његовом

боку, крупним жутим словима, било је исписано „Небојша”,

што на српском означава онога који се ничсга не боји28.

— Ово је српска морнарица — смејао се капетан. — Њиме

смо водили велику битку. Једне мрачне ноћи, јануара месеца, напунили смо га војницима и пустили низ матицу. Тако смо

освојили ово острво.

Са „Небојше” је климави пешачки мост од грубо тесаних

дасака, на балванима који су пловили у води, ишао измећу

полупотопл>ених врба до узаног појаса земл>е, не ширег од три

метра и дугог око двеста метара. Овде су војници ископали сво-

ја импровизована стрел>ачка гнезда и ту су потрбушке лежали на блатњавом насипу, необријани, неопрани, одевепи у рите и

смршали од оскудне, лоше хране. Од главе до пете били су боје

блата, као животиње. Многи ровови су били испод нивоа по- плаве и пуни воде; могло се видети где је, пре свега два дана,

река порасла све док није била људима до појаса. Нисмо могли

да идемо дуж линије ровова — војници су нас возили горе-доле

у малим плитким чамцима који се потискују одупирањем мот-

ке о дно.Двадесетину чупавих, крупних л>уди у шубарама, с реде-

ницима укрштеним преко груди и ручним гранатама извешаним

“ Посебна драж текста овде је у томе што Рид име „Небојша” пре- води, сасвим исправно уосталом, са „Дреднот” (Dreadnought) — а то је традиционално име великих, линијских, ратних бродова британске мор- нарице које се провлачи кроз векове, али и име првог модериог, оклоп- л>еног бојног брода с покретним топовским турелама, који је значио прекретницу у историји бродоградње и поморског ратовања и постао појам. Поређење овакве челичне тврђаве с несрећним српским „Небој- шом”, с боковима избушеним да се протуре пушчане цеви, јасно је; оно, наравно, не само да није увредл>иво него је, по намери, управо супротно.4 6

ЏОН РИД.Београд под аустријским топовима

о појасу, под оружаном стражом, намргоћено је копало ровове.

То су били четници, рекао је капетан — нерегуларни добровол.- ци без униформе, саставл>ени од полубандита полуреволуциона-

ра, који су годинама водили очајнички рат против Турака, Бу- гара и Грка у Македонији.

— Ухапшени су — објаснио је. — Одбијали су да копају

ровове или да раде на оправци путева. „Дошли смо да се бијемо

против Шваба” говорили су, „а не да копамо рупе. Ми смо рат-

ници, а не радници!”

Скинувши шешире, опрезно смо провиривали кроз отворе нанравл>ене за пушке; сличан дути испуст голе земл>е видео се

кроз врхове дрвећа које се дизало из воде неких четири стотине

метара одавде — све је ово некада била земл>а — на месту где

су лежали Аустријанци. Плава шил>ата капа опрезно је извири- вала и војник поред мене је нешто прогунћао и оналио. Скоро

истог тренутка разлегла се пуцњава с неприј ател>ске стране. Ме-

ци cv звиждали над самим нашим главама, а са дрвећа је по-

чело да нас засипа зелено лишће.

Наш чамџија се отиснуо од „Небојше” и управио чамац

узводно пре него што је заокренуо у канал који је брисала

аустријска артил>ерија, четири стотине метара дал>е.

— Прићи ћемо ближе — рекао је — можда ће их то изаз-

вати.

Незграпни, кркл>ави чамац се отиснуо на отворену реку.

Он је устао на крми, саставио шаке крај уста и почео да урла подругљиву песмицу коју су певали војници:

Цар Никола јаше коња вранца,Фрања Јосиф појах'о магарца —Узду ставио на реп уместо на главу,Ето крал>а Аустрији!

Гек што је завршио — чамац је био на педесет метара од

заштитничког острва — кад нас је заглухнула изненадна детона-

ција. Пали смо на дно чамца сви истовремено, у тренутку кад

је нешто заурлало три метра над нашим главама, а кров једне

зграде на обали, уз тресак, одлетео увис испуњавајући ваздух

звиждавим комадићима црепа и оловним куглама — шрап- нелом. 47

ЏОН РИД: Par у Србији 1915.

— Ууух — викнуо је крманош. — Доста црних куглица да поразе било ког кандидата!

Сада смо били иза заштитничког дрвећа. Чамац на весла, пун војника, отиснуо се од обале, веслајући живахно.

— Немојте тамо — викао им је капетан. — Пуцају!— Зато и идемо — викали су сви углас, као деца. — Мо-

жда ће и на нас да опале! — Заобишли су острво уз повике и уз врсдно пљускање весала . . .

Ручак је био спреман у рушевинама велике фабрике шеће- ра, где је иуковник, командант острва, имао свој штаб. Да би- смо дошли донде, ишли смо преко моста од грубих дасака по- стављених преко пиштаве мочвари од мрког шећера — тона и тона шећера који се истопио кад су аустријске гранате запалиле фабрику.

Пуковник, два капетана, четири поручника, један каплар и два редова сели су за сто с нама. Y Србији, изгледа, не по- стоји глупа традиција да дружење официра и војника разара дисциплину. Много пута смо у ресторанима приметили како обичан војник или подофицир приће столу за којим седе офи- цири, салутира у ставу мирно, а затим се рукује са свима ре- дом и седне. И овде је наредник који нас је послуживао за сто- лом сео с нама да попије кафу и био нам званично представљен.

Један од редова био је пре рата секретар Српског народ- ног позоришта. Испричао нам је да је позориште, према својој уредби, имало да даје педесет представа Шекспира у сезони, и да су Срби волели Кориолана више од свих других комада.

— Хамлет је — додаде — био веома популаран. Али га нисмо играли већ петнаест година, јер је једини глумац који је могао да игра главну улогу умро 1900.

Бордман Робинсон: Погледа упртог према Аустрији

Бордман Рооинсон: V трупном возу који иде према северу кроз предео високих заобљених брда

Бордман Рооинсон: V српским рововима на Сави, на две стотине мегара од Аустријанаца

Бордман Робинсон: Избегавање шрапнела на Caeu. Иешто је ф ијукнуло изнад наших глава и поред зграда на обали с буком

одлетео у вис

Дуж фронша

Триста метара горе над нама два француска авиона зуја- ла су полако на запад, прозрачна у јасној јутарњој сунчевој светлости. Негде ниже и лево експлодирао је лењо шрапнел. Звук експлозије и зујање мотора за неколико минута зашли су иза хоризонта. Наши фијакери милили су уз брег посут вилама, сакривеним у младом зеленилу и расцветаним воћкама; освр- нувши се уназад бацили смо последњи поглед на Београд, Бели Град, на његовом рту, и на аустријску обалу. Затим смо крену- ли вијугавим, избразданим путом који је кривудао испод др- већа чије су се круне горе спајале — поред ниских, белих се- л>ачких кућа с крововима од тешких турских ћерамида, и поред пол>а на којима су жене у извезеним кожним јелецима и плат- неним сукњама газиле по црници, водећи волове позајмл>ене од војске, док су за њима војници држали дрвено рало. Дуге тра- ке платна домаћег ткања висиле су са живица и ограда, белећи се на сунцу. Осим војника, у овом крају није било мушкараца.

Окренули смо ка унутрашњости, дуж сеоских путева који су били мало бол>и од обичних стаза — сада није могао да се користи главни пут уз Саву, јер је он био директно под ватром из аустријских ровова, удал>ених триста метара, тамо прско реке. Више пута кочијаш је залутао. Прелазили смо брзе пла- нинске потоке који би допирали све до пода кола, упадали до главчина у блатњаве баре, верали се уз вијугаве, дубоке водо- дерине дуж пресахлих корита бујица и тандркали низ стрма брда, кроз нгумарке огромних храстова, у којима су чопори


49


полуподивл>алих свин>а бежали скичећи пред коњима. Једном

смо прошли поред три огромна надгрк>бна споменика, виша од човека, крунисана извајаним турбанима који украшавају гроб-

Ш1це хаџија. Огромни јатагани били су исклесани при њиховом подножју. Џонсон је неке сел>аке запитао шта они представл>а-

ју, али су опи одговорили „јунаке”, и слегли раменима. Нешто

дал>е налазио се бели камени саркофаг, који је лежао у удуб-

л>ењу на брду — римски гроб, у коме се он некад налазио, се-

љаци су поломили и однели, можда пре више векова. Пут је за-

тим водио средином једног древног сеоског гробл>а, чији су ма- ховином обрасли грчки крстови стајали накривљени као пијани

мећу густим жбуњем. Свуда уз пут нови дрвени крстови, обојени златном, зеленом и црвеном бојом, стајали су под малим крово- вима; ови су крстови, објаснио нам је Џонсон, представљали

спомен на људе из околине који су погинули незнано где и

чија тела никад нису пронаћена. Дрвеће, трава и цвеће дивљали

су по брдима. Прошлогодишње њиве биле су џунгла од корова. Куће с одшкринутим вратима и разјапљеним прозорима почи-

вале су мећу необраћеним виноградима. Понекад бисмо се труц- кали низ широку улицу тихог села у коме би се старци довла-

чили до врата да нас посматрају како пролазимо, деца се јури- ла по прашини с овчарским псима налик на курјаке, а групе

жеиа долазиле с њива с лопатама на рамену. Ово је био крај

ракије — у коме се производи природно жестоко пиће од шљи-

ва; огромни воћњаци раних и плавих шљива чинили су ваздух

тешким и сладуњавим.29

Зауставили смо се у механи, сеоској крчми, да поједемо

ручак који смо собом понели — јер у целом овом крају није

било довољно хране чак ни за становништво. Y мрачној, свежој просторији, с грубим дрвеним столовима на земљаном поду,

стари сељаци су с једноставношћу деце и достојанственом учти-

вошћу поскидали шешире: — Добар дан, господине! — поздра-

вили су нас. — Добар дан, господо! Надамо се да сте добро

путовали. — Квргави стари власник био се нагао над земљану

” Рид употребљава два израза: prune и plum. Први означава шљи- ву ранку, пожегачу, и уогппте шл>иву као шири појам; plum је позна, лугул>аста, плава шљнва, маџарка. Наши речнипи с енглеског, па ни ина- че изврсни велики енциклопедијски Ристића, Симића и осталих, не пра- ве ову разлику, иако је она битна.50

ЏОН РИД: Дулс фронта

пећ, кувајући турску кафу у месинганим посудама и причајући

нам како су овде Аустријанци дошли.

— На ова врата је ушао војник с пушком и бајонетом.

„Хоћу новац”, рекао је, „све што имаш, брзо!” Одговорио сам да немам пара. „Ти мораш имати пара. Зар ниси крчмар?” Ја сам и дал>е говорио да уопште немам пара; онда ме је он

ударио бајонетом . . . овде. Видите? — Дрхтавим рукама је зади-

гао кошуљу и показао дугул»асту рану, још незалечену.

— Тифус! — Џонсон је показивао на ограде пред кућама с

обеју страна пута. Скоро свака ограда била је обележена белим

крстом од креча, понекад и са два или три. — Сваки крст зна- чи случај тифуса у кући. — На непуном километру избројао

сам више од сто крстова. Изгледало је да ова бујна, плодна зем-

л>а не садржи ништа осим смрти и спомена на смрт.

Касно по подне успели смо се на брег и поново угледали

широко разливеиу Саву, која је била поплавила целу своју до-

лину, а тамо дал>е, зелени брег над брегом пео се ка босанским

планинама, венац иза венца. Овде је река правила велики зави-

југак, а у средини једне шумовите равнице, која као да је била

потпуно под водом, лежали су полуприкривени црвени крово-

ви, беле округле куполе и танка минарета — Обреновац.30 Од-

везли смо се низ брег и прешли на главни друм, који је ишао изнад самог нивоа поплаве, као насип кроз водена пространства.Y мочварима, с обеју страна, свете беле роде свечано су ловиле

рибу. Тло се мало издигло као некакво острво у средини по-

плавл»еног краја; тандркали смо каменом, непоплочаном улицом

беле, мале српске вароши, с ниским кућама мећу чуперцима

зеленила, с двоструким прозорима — да у куће не би улазили

вампири.31

Одвели су нас, уз много церемонија, у кућу Гаје Матића, управника поште, нервозног, ситног човека пријатног осмеха,

41 Y овај лапидарни опис Обреновца, од непуне једне реченице, ми- нарста су морала залутати случајно, при накнадној редакцији и дописи- вању текста пред објавл>ивање, јер их ту није оило ни тада као ни данас.

31 Опет вероватно последица неке проблематичне ннформације, за коју тешко да има потврде v веровању народа, па су оштре зиме и изло- женосг овог краја кошави много вероватнији разлог за двоструке про- зоре него вампири. 51


који нас је сачекао на вратима. Поред њега је стајала његова жена, узбућена, узрујана и сва нарасла од важности што прима у кућу странце. Цела породица нас је допратила у спаваћу собу, која је била украшена најбел>им чаршавима, највеселијим ве- зовима и вазама пуним цвећа с ливада. Два официра из штаба дивизије стајала су крај нас лупајући главу шта све да ураде да нам буде удобније; јсдна девојчица донела је тањире пуне ја- бука, сувих шљива и ушећерених поморанци; војници су кле- чали свлачећи нам чизме, а један је crajao крај умиваоника да нам полива док оперемо руке; сам Гаја Матић се мувао из собе у собу с боцом ракије у руци, нудећи нас да пијемо, намештајући и чистећи столице и столове, и дајући гласна и строга нарећења послузи.

— Веома смо почашћени — успео је да нам саопшти на мешавини пробраних француских, немачких и енглеских рсчи.— Y Србији је највећа част за човека да му странац доће у кућу.

Ово лепо српско гостол>убл>е према страпцима искусили смо много пута. Једном смо, сећам се, били у непознатом гра- ду у који недел>ама није стигло снабдевање и у коме није било дувана. Отишли смо у једну радњу да покушамо да наћемо нешто цигарета.

— Цигарете? — рекао је продавац, ширећи руке. — Цига- рете су двапут скупље од злата. — Погледао нас је за тренутак.— Јесте ли ви странци? — Рекли смо да јесмо. На то је он откл>учао гвоздену касу и обојици дао по кутију цигарета. — Не кошта ништа — рекао је. — Ви cie странци.

Наш пријагел> Матић, сузних очију, показао нам је две фотографије на зиду — на једној је био старац беле браде, на другој млада девојка.

— Ово је мој отац — рекао је. — Било му је седамдесет седам година. Кад су Аустријанци заузели Шабац, послали су га као ратног заробл>еника у Будимпешту, ч тамо је у Маћар- ској умро. Што се тиче сестре, и њу су одисли — и од августа о њој вшле ништа нисмо чули. Не знам ни да ли је још жива, или је мртва.

Овде смо почели да слушамо о аустријским дивљаштвима дуж западне грашше. Y почетку нисмо могли да верујемо у52

ЏОН РИД: Дуж фронта

њих; али су иам касније, у Београду, у Шапцу, у Лозници, о њима поново и поново причали они који су им избегли, поро-

дице оних који су били мртви или у затвору, о њима су гово-

риле писмене изјаве дате под заклетвом и званичне аустријске листе ратних заробл>еника упућене српском Црвеном крсту.

По заузимању граничних места, Аустријанци су као стоку по-

купили цивилно становништво — жене, старце и децу — и

одвели их у Аустроугарску као ратне заробл>енике. Из Београ-

да је тако одведено више од седам стотина, а хил>аду пет сто-

тина само из Шапца. Звапична листа заробл>еника аустријске владе цинично је гласила овако: Јон Туфечић,*2 стар 84 године;

Даринка Антић (жена) стара 23 године; Борће Борћевић, стар 78 година; Војислав Петронијевић, стар 12 година; Марија

Венц, стара 69 година. Аустријски официри су изјавили да су

то чипили зато што је ово казнена експедиција против Срба, а не рат!

Y кантини нам је речено да за Шабац морамо путовати

ноћу, јер пут иде обалом реке, надомак непријател>ских ровова.

Тако нас је после вечере цео штаб отпратио натраг до Матиће-

вих. Много је накиселог домаћег вина протекло, па смо сеоским улицама ишли руку под руку галамећи и певајући. Кад је Ма-

тић чуо да ноћ нећемо провести у његовој кући, само што није почео да јеца.

— Молим вас, останите — вапио је, стежући нам руке. —

Зар вам моја кућа није довол>но добра? Има ли ичег што вам недостаје?

Најзад, са уздахом, одгурао нас је у трпезарију. Ту смо

сели, и опраштали се, док су Матић и госпоћа Матић донели

вина и суве усол>ене говедине да нам пробуди жећ. Један л>у- базан официр распитивао се код Џонсона како се наздравл>а на

француском; али све пгго је успео да схвати било је „А votre sentir!"*3, што је стално понавл>ао. Напили смо у здравл>е госпо- ће Матић, што је овој доброј жени било ужасно непријатно.

Нас двојица смо певали америчке песме, уз громогласан аплауз.

Неко је Робинсонове џепове напунио пршутом, која је после

п Можда је ово име и тачно исписано, али би било вероватније да је реч о неком Јовану Туфепдићу.

u sentir: осетити, осећати, уместо santi: здравл>е — у ваше здравл>е. 53

данима испадала из његовог одела. Приближавала се поноћ, а требало је да смо пошли у десет. Наједном је Матић скочио на ноге. — Побратиме! — узвикнуо је, и сви су други понавл>али: „Побратими!”

— Сад ћемо се побратимити — рекао је, блистајући од пријател>ства. — То је стари српски обичај. Провуците своју руку кроз моју . . . тако!

Један по један, укрштали смо лактове и тако исиијали чаше, а затим се грлили око врата и гласно л>убили у оба обра- за. Друшто је урликало и лупало по столу. Извршили смо це- ремонију — и све до дана данашњег ми смо побратими с Гајом Матићем.

Најзад смо били у фијакерима; кочијаши су пукли бичеви- ма и кренули смо, праћени узвицима „Збогом! Срећан пут! Лаку ноћ!”

Била је јасна месечина. Кад смо изишли из села, две му- кле наоружане фигуре на коњима поставиле су се иза првог фијакера и јахале с нама све док нисмо прошли кроз опасну зону. Сада смо се тресли и климали преко камења, или се ва- л>али кроз дубоко блато; поново су коњи прпггали кроз воду која се пела до главчина, кад би изливена вода из реке прекри- вала друм. Кочијаши нису више пуцали бичем нити су викали— псовали cv коње шапатом, јер смо сада били тако близу да су нас у аустријским рововима могли чути. Никакав звук се није чуо осим топота коњских копита и шкрипе кола.

Месец је полако тонуо. Стражари на коњима су нестали исто онако тајанствено као што су и дошли. Ми смо се и дал>с трескали. Полако је пространо, звездано небо бледилом прешло у свитање и на истоку, изнад велике планине Цер, на којој су Срби сломили прву инвазију, указала се бела и сребрна зора. Под травнатим брегом, окруњеним огромном белом грчком цр- квом разрушеном артил>еријском ватром, стотинак воловских ко- ла било је растурено по пол>у, с кочијашима који су спавали увијени у ћебад живих боја или се згурили поред раних ватри које су им лица обојиле у црвено. Они су путовали у Београд— недел»у дана спорог путовања — да оданде довезу храну за изгладнеле крајеве у које смо ми ишли.54

ЏОН РИД: Ауж фронта

Иза планина искочило је сунце, врело и заслепљујуће, и ми смо утандркали у улице Шапца, измећу бескрајних редова разорених, опустошених и празних кућа.

Једна кафана била је отворена. Упутили смо се унутра и наручили кафу. Имају ли шта за јело? Били смо гладни као курјаци. Жена је затресла главом. — Y Шапцу нема ни хлеоа.

— Јаја! — повикали смо.Џонсон је лењо раширио руке. — Драга моја господо! Из-

вините! Нема јаја. Ово је ратно време!— Али ја сам горе, на улици, видео кокошке — инсисти-

рао сам. Најзад се Џонсон приклонио да пита жену.— Немамо јаја за продају — одговорила је. — Али пошто

су господа странци, даћемо вам неколико.Шабац је био богата и значајна варош, метропола најбо-

гатије покрајине у Србији. Мачве, и центар развијене трговине воћем, вином, вуном и свилом. Имао је две хил>аде пет стотина кућа. Некс од њих разорили су топови: двапут више било је дивл>ачки спал>ено, а све су биле провал>ене и опл>ачкане. Чо- век би ходао улицама километрима и километрима — свака је кућа била опустошена. Освајачи су однели рубл>е, слике, дечје играчке, намештај — а оно што је било сувише тешко или нез- грапио да се однесе разлупали су секирама. Смештали су коње у спаваћим собама отмених кућа. Y привагним библиотекама су све књиге лежале разбацане у ћубрету по поду, рсвноспо исгргнуте из корица. Није само неколико кућа томе подвргну- то — већ свака кућа. Било је то страшно видети.

Y време прве инвазије многи су остали у Шапцу, надајући се да ће бити безбедни. Али су војници насрнули као дивл>е зве- ри по граду, палећи, пл>ачкајући, силујући. Видели смо опусто- шени хотел „Европу" и попрнелу и унакажену цркву у коју је три хил>аде л>уди, жена и деце било сабијено одједном без хране и воде и држано унутра три дана, а затим подел>ено у две групе — једни су били послати у Аустрију као ратни за- робљеници, а други терани пред војском док је она наступала на jvr против Срба. Ово није неоснована прича или хистерична оптужба, као што је често био случај у Француској и Белгији; то је чињеница доказана мноштвом сведочанстава која су под заклетвом дале стотине учесника тог ужасног марша. Разгова- 55


рали смо с неколико њих; један је била веома стара жена која је бајонетом натерана да пешке пређе пред трупама више од

педесет пет километара до Ваљева. Цппеле су јој се распале на

ногама — иетнаестак километара ходала је боса по каменом друму.

Y среском начелству прегледали смо стотине извештаја,

изјава и фотографија, са именом, годинама старости, адреса- ма жртава и детал.има о страхотама које су Аустријанци почи-

нили. На једној слици, снимлЈеној у селу Лешници, видело се

вшпе од сто жена и деце, ланцима заједно повезаних, с главама одсеченим и набацаним на посебну гомилу. Y Кравици су стар-

ци, жене и деца били мучени и изложени зверском насил>у, а

онда искасапл>ени. Y Јерменовцу је педесет особа било сатера- но у један подрум и живо спал>ено. Пет небрањених вароши

је сравњено са земл>ом — четрдесет два села су разорена, а ве-

ћи део њиховог становништва масакриран. Тифус, који су у

земл>у донеле аустријске трупе, још је дивл>ао по Шапцу и це- лом крају. А овде није било ни лекара ни болница.

Да бих био нотпуно фер, морам рећи да су нам свуда

говорили како су Маћари, а не аустријски Немци, извршили ова зверства — Маћари који су одувек били непријатсл>и Срба,

у Хрватској као и овде. Сами Аустријанци изгледа да су се понашали доста добро; плаћали су оно што су односили и нису дирали мирне цивиле.

Али су се Мађари угледали на своје дивљачке претке, Ху- не. Када су се повлачили из Шапца, у децембру, окупили су у

дворишту Гачићеве апотеке три стотине српских војника у бор-

би заробл>ених, стрељали их натенане, а затим им ломили вра-

тове. Белгија не може да прикаже страхоте овако црне као ове34. . . Хладнокрвни манијаци који су их починили изговарали

су се да cv грађани прикривали комите — који су, како су им

рекли њихови официри, били дивл>и бандити на које је требало

м Неким млађим читаоцима можда нису довол>но познате чиње- нице о немачким зверствима извршеним у Белгији у првом светском рату, а још мање то да се на Западу куд и камо више говорило, писало и знало о томе него о неупоредиво тежим и бројнијим аустро-угарским, а касније и немачким и бугарским злочинима у Србији, у које се, захва- л>ујући извесним утицајима, једноставно није веровало. Историја, ина- че, не прави такву и толику разлику у држању између Аустријанаца и Мађара, какву прави Рид.56

ЦОН РИД: Дулс фронта

пуцати чим их човек опази. Али у овом крају није било комита, нити их је икад било. Ван градова, они су се правили да срп- ску сеоску ношњу сматрају комитском униформом а како је сваки цивил, мушкарац, жена и дете, носио ту ношњу, они су их све клали. За убијање ратних заро6л>еника није ни било изговора.

Y овом пријатном граду који је некад цветао, сада није живело ни две стотине душа, јадно таворећи у својим раз- рушеним кућама, без довољно хране. Ишли смо бесцил>но по врелом сунцу оггустелим улицама, поред трга на коме је нека- да држана пијаца читаве северозападне Србије и на коме су се окупл>али из богатих планинских долина и плодних равница, стотинама километара удал.ених, сел>аци у својим ведрим нош- њама. Био је и сада пијачни дан. Неколико јадних жена у крпама стајало је жалосно поред корпи с увенулим поврћем. На степеништу развал>еног среског начелства седео је мла- дић коме су маћарски бајонети ископали очи. Био је висок и плећат, румених јагодица — одевен у блештаво домаће илатно сел>ачке летње ношње, а за шеширом је имао жути л>утић. Свирао је меланхоличну мелодију на српским гуслама с коњ- ском главом, и певао:

„Тужан сам јер сам изгубио вид и никада више нећу виде- ти сунце и зелена пол>а и шл>иве у цвету. Нека је благословен свако ко ми је дао zpoiu. Благословен свако ко ће ми дати . . . ”

Срески начелник је показао на разорене зграде. — Кад се рат заврши, изградићемо нов Шабац — рекао је. — Влада је већ издала нарећење да нико не поправл>а старе порушене куће. Оне морају бити сасвим изнова изграћене.

Исшребљена нацијаИдућег јутра смо се укрцали у воз железнице уског колосе-

ка која представља излаз за најбогатији део Мачве и повезује до- лину Дрине с долином Саве. За нашим вагоном ишла су чети- ри затворена теретна, крцата јадним избеглицама, углавном жс- нама и децом, које cv се враћале домовима што су их били на- пустили, без ичега и пешице, пре шест месеци, пред аустријским бичем. Ишли смо лагано пространом плодном равиицом, белОхМ од воћњака у цвету и зеленом од високе траве и младог лишћа, измећу необраћених пол»а оивичених коровом и поред белих кућа поцрнелих од пожара. Цео је овај крај био спал>ен, опл>ач- кан, а становнинггво побијено. Ниједног вола нисмо видели, а километрима ни човека. Прошли смо кроз варошице у којима је трава расла по улицама и где ниједно л>удско биће није жи- вело. Понекад би се наш воз зауставио да се избеглице искр- цају; стајали cv ту, поред пруге, с целом својом имовином у врећи пребаченој преко рамена, и ћутке посматрали рушевине својих домова. . . .

Срески начелник је пошао с нама и зауставл>ао воз на сат или тако нешто у појединим селима, да нам покаже што се имало видети. Тако смо носетили Прњавор, некад богато место од три хил>аде л>уди, а сада пустош од спал>ених и разорених зграда. На станици је био висок, одрпан стари сел>ак у сеоској ношњи од грубе мрке вуне, кога су нам представили као г. Самуровића, народног посланика. Унро је прст у блатњаву бару поред пруте, из које се дизао врх једне гомиле земл>е, с два дрвена крста одозго. 59


— То је гроб мог старог оца и мајке — рекао је без емо- ција. — Швабе су их стрељале као комите. — Одшетали смо у

варош, до места на коме је пекад стајала кућа, а које је сада

представл>ало гомилу пепела и нагорелог дрвета. — На овом месту — наставио је — Маћари су покопали сто граћана Прња-

вора, нису могли све да их сабију у кућу, па су остатак нате-

рали да стану једно уз друго и везали их конопцима за њу. Онда су кућу запалили, а убијали оне који су покушали да побег-

ну . . . Ова дугачка, ниска гомила ћубрета њихов је гроб. Прича

је изгледала сувише ужасна да би уопште била могућа, па сам

је посебно проверавао. Мећутим, била је дословно тачна. Швај-

царски лекари су испитали место и фотографисали лешеве пре него што су били сахрањени; то су све били старци, жене и

деца.

На улицама су биле устајале баре од недавних киша, по- кривене зеленом жабокречином. Y ваздуху се осећао задах тела

која су се распадала и запуштене прл>авпггине. На огради пред скоро сваком кућом био је кречом исцртан бар један злокобни

крст, да покаже где је тифус, или где је био. Y дворишту једне

куће, у коме је трава била ископана да се начини велики гроб за много њих, зборана, хрома жена стајала је окружена с деве-

торо деце, сва испод петнаест година. Двоје од њих једва је било у стању да стоји, мртвачки бело и дрхтећи од неке гроз- нице: друго троје деце, од тога једно још беба, било је покриве-

но незалеченим ранама и крастама. Жена је показала на гроб.

— Изгубила сам све своје, осим ових овде — тамо су ми

муж, сестра, отац, девер и његова жена. И немам ништа чиме

би требало нахранити ову болесну дсцу. Кондензовано млеко које влада шал>е за децу — председник општине даје само сво-

јим политичким пријател>има, лопужа социјалистичка!35

Ова жена и њена депа, који су живели у очајном јаду, били су све што је преостало од снажне задруге. Две дугачке

празне куће, с прочел>ем према улици која је ту скретала под

правим углом, обухватале су неку врсту дворишта, с тепихом

15 Превод је у овом детаљу слободнији него иначе, али је заиста тешко веровати да је наша жена, огорчена с правом или не, могла у таквом тренутку да каже дословно оно iuto је Рид написао у свом ешлеском преводу њених речи: „. . . непоштени социјалиста!”60

ЏОН РИД: Истребљена нација

од високе траве и дивл>ег цвећа под сенком једног прастарог храста. Y куће се улазило из врта, а позади је била још једна зграда, с просторија.ма за домаће послове, шталама и казаном за ракију, где је п о р о д и ц а сама пекла ово пиће од шл>ива. Овде су живеле три генерације, жене са својим мужевима, мужеви са својим женама, и сваки брачни пар са својом децом — да не помињемо братучеде, тетке, ујаке — у свему њих више од че- трдесет, који су делили заједнички своју земљу и целу своју имо- вину. Зграде су биле разрушене и спал>ене; од л>уди, неки су из- гинули у биткама, друге су побили Маћари, а тифус је учинио остало.

— Починили су страшне ствари — рекао је стари Самуро- вић док смо пешице ишли натраг ка возу. — Срећни смо што смо Аустријанцима за све ово платили у децембру, кад смо их онако жестоко тукли. — Ово изванредно одсуство горчине нашли смо свуда у Србији; л>уди су, изгледа, мислили да их је тешки аустријски пораз осветио за све мрачне грозоте, за смрт њихове браће, за доношење тифуса.

Ишли смо кроз ливаде, дивне и пуне л>убичастог жавор- њака и маслачка, кроз воћњаке пуне бресковог, јабучјег, виш- њевог и шљивовог цвета; овде је турски утицај потпуно изумро и кућице од блата постале су потпуно српске — покривене не више црвеном ћерамидом, него грубом дрвеном шиндром. Онда су се још једном, над равницом на западу, појавиле зелене 6о- санске планине, и били смо у Лозници — поново под аустриј- ским топовима с ону страну Дрине.

Овде је била тифусна болница, коју смо посетили. Раније је ту била школа. Како је српски лекар отварао једна за дру- гим врата соба, из њих је надирао одвратни задах ћубрета, прл>аве одеће и устајалог ваздуха. Сви су прозори били затво- рени. Болесници — већином војници у остацима својих нео- праних униформи — лежали су сабијени тесно, раме уз раме, на загаћеној слами простртој по поду. Није било ни знака сред- става за дезинфекцију. Неки су се с муком ослањали на лакто- ве и бунцали у делиријуму, а неки, опет, лежали у непомичном бледилу, полуотворених очију, као мртви.

— Сваког дана је све бол>е — рекао је лекар, трл>ајући руке. — Пре две недел>е имали смо их овде четири стотине — 61


сада их има свега осамдесет шест .. . — Бацио је замишл>ено

поглед на болесне л>уде, натрпане тако густо да су скоро ле-

жали један на другом. — Онда смо били претрпани.

Y сумрак смо сели за кафански сто на великом тргу лоз- ничком, пили турску кафу и јели црни хлеб и кајмак — диван

жути сир-маслац. Y нејасној вечерњој светлости волови су ле-

жали крај својих кола, а сељаци, одевени од главе до пете у бе-

ло платно, стајали у светлим групама и разговарали. Кроз де-

сет разних врста крчми расутих по овом огромном простору,

кул>ала је поплава жуте светлости и наилазиле експлозије музике

на виолини и певања. Устали смо и одшетали преко до једне

од њих; газдарица, спечена жена жуте косе, угледала нас је и

пискаво повикала: — Што стојиге тамо на улици? Што не уђе-

те овде код мене и не седнете за сто? Имам добра вина, пиво и

коњак! — Ми смо покорно послушали.— Ми смо Американци — објаснио сам најбол>е што сам

могао — и не знамо ваш језик.— То није разлог да не пијете! — викала је безобразно и

пл>еснула ме по леђима. — Мене се не тиче на ком језику

пијете!Унутра су два Циганина свирала, један на виолини, дру-

ги у зурлу, док је неки стари сел>ак, главе забачене унатраг,

интонирао кроз нос песму о бомбардовању Београда:

Бомбардовање Београда34

Сан уснила госпођа Бурђина,Верна л>уба Папгаћа Николе,Гласовитог српског премијера,Y свом двору, усред Београда,Сан уснила и у сну видела:

54 Првих неколико стихова ове псеудонародне песме писап преводи тако да сугерира дух десетерца, а остатак обичиом прозом. Међутим, вал>а напоменути да се народна песма у десетерцу не пева уз виолину и зурлу. Друго, Рид је, без икакве сумње, ове стихове превео (односно неко други за њега) из књижице Бомбардовање Београда, коју је извес- ни Дриносавчић (псеудоним Младена Буричића), „народни гуслар”, како се потписује, издао 1914—1915. у Вал>еву. Y предговору њеном другом издању (Тома Јовановић и Вујић, 1935, Београд) сазнајемо за време и место првог, а овим другим смо се послужили да из ibera, уместо прево- ђења с енглеског на наш језик, узмемо текст.62

ЏОН РИД: Истребљена иација

Затресла се земл>а са севера,Преко Срема, Бачке и Мађарске, Да је грдна тама притиснула Обе воде испод Београда И Београд бели на водама,А кроз таму муње укрстиле,За муњама гром се окомио,Па удара дворе и палате,И разбија виле и хотеле, Београдске фине трговине!А са Саве воде и Дунава Да урличу водени змајеви,Из уста им громови излећу,Залећу се преко Београда,Па грувају куће и улице, Разбукаше дворе и палате,И разнеше дрвену калдрму, Оборише цркве и олтаре,Стоји писка деце и нејачи,Стоји вриска баба и стараца,Кб да су се часи примакнули Страшног суда, граду Београду!... Па у страху госпођа Бурђина Тад се тргла и пробудила се,И чудом се чудит’ започела,И најпосле плакат’ отпочела,Јер не уме санка да толкује! Пробуди се Пашићу Никола,Па беседи својој л>уби верној:

,Д1та је теби, моја верна л>убо,Те се дижеш ноћу из кревета,И проливаш сузе низ образе, Грдне сузе више мене жива,

Од чег' си се тако препанула? Казуј, л>убо, да од Бога нађеш!" Тад беседи госпођа Пашићка: „Господару, Пашићу Никола,Ја сам ноћас страшан сан уснила, Сан уснила и чудо видела,А не умем санак толковати,С тога сам се л»уто забринула!”Па му поче санак казивати ...

(Следи још три стотине стихова, који се састоје углавном од тачних предвиђања г. Пашића онога што се заиста и догодило.) 63


Над оштрим, набораним крововима кућа, на западу се дизало кубе једне грчке цркве, црно према топлом жутом небу. Високо дрвеће ширило се као чипка преко небеског свода на коме су већ светлуцале бледе звезде. Танки полумесец пловио је над сенкама босанских планина, над срцем и завичајем срп- ске песме — над драгом земл>ом тако дуго одвојеном.. .

Бордм ан Р о б и н со н : П оцрнела и унакаж ена црква у к о јо ј је три хиљ аде љ уди, ж ена и деце затворено четири дана

без хране и воде (Ш а ба ц )

Бордм ан Р о б и н со н : Н о ћ н о јахањ е за ш абац. Г он и чи су тихо гони ли коњ е, је р су нас Ауст ријанци м огли чути из с в о ји х ровова

Бордман Робиисоп: Жена са Гучева

Гучево и долина лешева

Идућег јутра били смо већ пре зоре иа коњима и галопи- рали из Лознице путем за планину Гучево, која се, на југу, диже у високом низу шумовитих гребена, до на хил>аду ме- тара. Аустријанци су за време друге инвазије заузели сам врх Гучева и ту се укопали. Под њиховом ураганском ватром Срби су се верали, стопу по стопу, уз источну страну планине, све док и њихови ровови нису били на узаном гребену, а онда је, на фронту од шеснаест километара, на врху дивл>е планине, воћена она чудна битка изнад облака, која је трајала педе- сет четири дана и завршила се повлачењем Срба, и то само зато што је трећа аустријска инвазија пробила њихове линије доле код Крупња. После слома код Вал>ева, Аустријанци су напустили Гучево без отпора.

Доброћудни млади капетан који нас је пратио био је ра- није четнички официр, кога је влада слала да организује по- буну — прво у Македонији а затим у аустријској Босни и Херцеговини.

— Пре него што смо се добровол>но јавили за службу у четницима — причао је — слали су нас на универзитете у Берлин и Беч да проучимо организовање револуције, а наро- чито италијанског ризорћимента . . .

Наш се друм претворио у лош сеоски пут, прекривен ду- боким блатом, а онда у обичну стазу којом су само мазге и пешаци могли да проћу, а која је вијугала узбрдо измећу огромних храстова и јасенова, изгубл>ена у брзим планинским

5 Џон Рнд: Рат у Србији 1915 .

65


потоцима и загушена шипражјем. Сат напорног пењања до-

вео нас је на хрбат прве планине, с којег смо могли да видимо

окомити врх „Еминове воде”, како су га Турци назвали, где

се, огроман, диже с мале равни која лежи између два гребена,

изванредан у живом зеленилу младог лишћа, и с великим сјај-

ним квргама од црног стења.

На висоравни мећу врховима, беле куће једног села биле су упола сакривене у мору бујног шл>ивовог цвета. Прозори на

кућама су били разјапл>ени — а врата су се бесциљно клатила тамо-амо. Иза неког зида који ih ic m o могли да видимо жен-

ски глас је пиштаво, с хистеричним подврисцима, завијао мо- нотону запевку, нарицалжу за мртвима. Капетан је притегао

дизгине и гласно повикао — најзад је танка, мршава жена по- лако дошла кроз воћњак.

— Имаш ли ракије, сестро?

— Имам. — Отишла је и вратила се са земл>аним ћупом и високом чашом да из ње пијемо.

— Које је ово место?

— Ово је Богато село ракиџија.37

— Где је народ?

— Помрли су, од пегаве грознице (тифуса).

Оболи смо коње дал>е кроз златну тишину, ггуну тешког

мириса шл>ива и зујања пчела. Нарицање иза нас је утихло. Овде се завршавао путељак и дал>е је остала само планинска

стаза којом не пролази нико осим ловаца и чопора коза с ви-

соког Гучева, али која је сада била избраздана и опустошена ногама хил>ада војника и теретом који је вучен преко стења

и жбуња.

— Овуда се војска испела на Гучево — рекао је капетан— а ови трагови су од топова које смо изнели горе. — Пока- зао је на високе Еминове воде, које су се биле наднеле над нас. — Овде коњи нису вредели ништа, а волови су падали од умора. Стога смо их извукли л>удском снагом: по сто двадесет

л>уди на топ.

Стаза је вијугала узбрдо, дуж падине и преко потока који

смо прегазили. Овде је стаза престајала; на друтој страни се

” Рид каже дословно тако. Село, на жалост, нисмо успели да иден- тификујемо.66

ЏОН РИД: Гунево и долина лешева

врх, пун дубоких ожиљака, дизао скоро вертикално неких сто седамдесет метара. Сјахали смо, узели у поводац задихане брд- ске коње који су посртали, и газили у цикцак с једног на друго погодно место међу камење које се одроњавало.

— Требало им је три дана да овамо извуку топове — једва је изговорио задихани капетан.

Одмарајући се и пешачећи, а на равном и јашући на кратким растојањима, пели смо се кроз шуму гребеном који се дизао можда још преко триста метара више, по терену по- сејаном месинганим топовским чаурама, кожним уздама, ко- мадима српских униформи и точковима разбијених топовских кара. Свуда по шуми биле су напуштене колибе покривене ли- шћем и грањем, и земунице, у којима је српска војска живела два мессца у снегу. Нешто више одатле, приметили смо да су нижи делови дрвећа покривени лишћем, али да су му врхови као мртви; полако, како смо се пели, осушени делови су се спуштали све ниже, док половина пгуме није пружала увис мршаве, поломљене шил>ке, јер је ужасни град шрапнела и ме- така покидао врхове дрвећа, а онда је наишло дрвеће потпуно огољено од грана. Прешли смо два реда дубоких ровова и из- били на голи врх Гучева, који је такође некад био под шумом, али где сада није остало ничега осим крњетака пањева окова- них блиставим комађем олова.

На једној страни овог брисаног простора били су српски ровови, на другој аустријски. Једва ако их је делило двадесе- так метара. Овде-онде оба рова спајала би се у огромне јаме, дванаестак метара укруг и петнаестак дубоке, на местима где их је непријатељ подровао и динамитом бацио у ваздух. Те- рен између ровова био је преривен у неправилне гомиле земље. Погледавши боље, видели смо страшну ствар: из ових малих гомила стрчали су комади униформи, лобање са улепљеном косом, с којих су још висиле крпе меса; беле кости с натру- лим шакама на крају, крваве кости које су вириле из војнич- ких чизама. Над читавим крајем лебдео је ужасан смрад. Чо- пори полудивљих паса шмугнули су на ивицу пгуме; и на том растојању могли смо да видимо како се два пса отимају око нечега што је лежало полузакопано на тлу. Без речи, капетан 67


је извукао револвер и опалио. Један пас се затетурао и пао тр- зајући се, а онда остао лежећи — други је, завијајући, побе- гао мећу дрвеће; истог часа се у одговор са свих страна из ду- бина шуме зачуло вучје, језиво завијање, и лагано трнуло дуж ивице бојишта, километрима далеко.

Ходали смо по мртвима, тако много их је било — поне- кад би нам ноге упале у јаме трулог меса, дробећи кости. Из- ненада су се отварале рупе које су водиле дубоко унутра и по којима је врило од сивих црва. Већина лешева била је покри- вена само танким слојем земл>е, коју је делимично спрала киша— а многи нису уопште били сахрањени. Гомиле Аустријанаца лежале су онако како су пале у очајничком јуришу, натрпане по земл>и у положајима пуног покрета. Мећу њима су били Срби. На једном месту полупоједени скелети једног Аустри- јанца и једног Србина били су сплетени, руку и ногу обавије- них један око другог у самртничком грчу који ни сада није могао да буде раздвојен. Иза аустријских линија била је ба- рикада од бодљикаве жице, значајна за дух л>уди прикованих у овој самртној замци — јер то су били већином Срби из аус- тријских словенских провинција, уперенњм револверима нате- рани да се боре против своје браће.

Пуних девет километара дужином врха Гучева мртзи су били тако наслагани — десет хил>ада њих, рекао је капетан. Одавде смо могли да видимо шездесет колиметара укруг — зелене планине Босне преко сребрне Дрине, мала бела села и равне путеве, површине њива, зелене и жуте од младог жита и смеће од орања, и куле и светле куће аустријског Зворника како светлуцају мећу дрвећем на завијутку реке; на југ, у ду- гој линији, као у покрету, толико су изгледали живи, дизали су се и ломили удал>ени висови Гучева, дуж којих је вијугао, докле је око допирало, двоструки ред ровова и злокобни про- стор мећу њима . . .

Јахали смо кроз воћњаке отежале од бехара, кроз велике шуме храстова, бреза и расцветалих кестенова, под високим шумовитим врховима, чије су се падине ломиле у стотине тала- савих планинских ливада што су се пресијавале на сунцу као свила. Одасвуд су из гротла текли извори, а бистри поточићи се рушили низ клисуре загушене зеленилом, са Гучева, које су68


Турци звали „Планином вода" — са Гучева, натопл>еног сагњи- лим мртвима. Сав овај део Србије напајао се изворима са Гу- чева; на другој страни, они су текли у Дрину, отуда у Саву и Дунав кроз крајеве у којима су милиони пили ову воду, њо- ме се прали и у њој рибарили. За Црно море текао је отров Гучева. . .

Касно по подне сишли смо на главни друм за Вал>ево, којим је аустријска војска ушла у срце земл>е, а увече смо се котрл>али низ главну улицу белог сеоцета Крупња, где су нас помоћник среског начелника, шеф полиције, председник оп- штине и официри штаба дивизије сачекали, обучени у своје најбол>е униформе. Вечера се састојала од печеног младог пра- сета искиданог на комаде, пива, вина, ракије, коњака, и пите с месом — млевеног меса испрженог у масном тесту.

Кроз топлу таму пролетње вечери зачуо се писак гајди, трупкање и вучење ногу и кратки, дивл>и повици. Нагли смо се кроз прозор. Уз калдрмисану улицу ишао је крупан Циганин са српским гајдама надувеним под мишком, а за њим су ишле стотине војника, држећи се за руке, играјући постранце неку врсту једноставне полке — коло, које се игра свуда у овом делу света. Таласали су се, кликћући, док нису стигли до сео- ског трга; t v су начинили огроман, неправилан круг, с Цигани- ном у средини. Мелодија се променила у бржи, дивл>ији ри- там. Играчи су бацали ноге више и скакали брже у свим мо- гућим варијацијама — свака је специјалитет другог села — а уз игру певали су кратке хорове уз много смеха.

— Сваке недел>е се сел>аци по целој Србији окупл>ају на свом сеоском тргу и играју коло — објашњавао је капетан. — Постоје свадбена кола, кола за крштење, кола за сваку при- лику. Чак и свака политичка партија има посебно коло за из- боре. Ово које сада играју је Радикалка (партије која је на вла- сти), а песма коју певају је радикалска песма:

„Плати порез за мене, па да гласам за тебе!. . .

Y четврт до пет изјутра појавио се доручак — чаша ко- њака, шол>а чаја и малецка шол>ица турске кафе. Требало је 69


да на томе издржимо цео дан, јер је одавде до Вал>ева читав крај био опустошен. Y пет смо сели у кола покривена арње- вима од асура, налик на арњеве преријских кола, тако ниским да нисмо могли да седимо усправно. Кола су не само била без федера, већ и граћена тако да је свака неравнина била сто пута увеличана и пренесена на све делове. А пут нас је водио најгорим друмом у Србији, сада непроходним после два про- ласка двеју великих армија у току зиме. Већи део путовања са- стојао се од труцкавог милења преко огромних каменица уто- нулих у бездано блато — а измећу Крупња и Ваљева пружило се осамдесет километара.

— Хајде! — заурлао је кочијаш, шибајући коње. Он је био војник, бедно одевен, прл>ав и препун бува — које су убрзо држале банкет на Робинсону и мени. Сјурили смо се низ кал- дрмисану улицу ужасном брзином, ударајући главама у кров, а кости као да су нам се распадале уз ужасно тандркање кола преко камења.

— Гледајте како јуре коњи! — повикао је кочијаш, бли- стајући од поноса. — Најбољи коњи у целој Србији! Овог па- стува назвао сам Војвода Мишић, а кобилу зовем Крал> Петар.

Зауставио је са уживањем пред последњом кафаном у селу, сишао с кола и сео за сто, лупајући гласно да му донесу чашу вина. Ту је остао пола сата, грлећи газдарицу, милујући децу по глави и пијуцкајући вино, окружен девојкама које су му се дивиле и дочекивале његове шале кикотањем. Најзад смо се бесно оборили на Џонсона, захтевајући да позове ко- чијаша.

— Извините, господо! — одвратио је наш водич. — Мо- рате имати стрпљења. Ово је рат!

Поново смо јурили највећом брзином, одскачући о каме- ње и тонући у блату.

— Закаснио сам! — објаснио је кочијаш. — Морамо да журимо!

— Добро, а што сте онда седели пред оном кафаном тако дуго?

Он је бленуо у нас с л>упким изненаћењем: — Зато што сам хтео да причам и да пијем!70


Најзад су се коњи сувише заморили да би јурили, а пут је постао тако ужасан да смо ишли пешице, док је кочијаш вукао узде уз повике и бичем терао животиње кроз густо бла- тиште и преко гомила камења.

Свуда уз пут крш од аустријског повлачења био је посе- јан с обеју страна — стотине теретних кола, топовских кара, сломл>ених топова, гомила зарђалих пушака и неиспал>ених ме- така, униформи, капа, длакавих руксака и кожних реденика. Пут је водио ивицом једне клисуре кроз коју се река сурва- вала у долину. Из ње се дизао задах, да се човеку смучи. Y ову реку била су бачена тела л>уди и коња који су нађени мртви дуж линије повлачења. Овде се река ширила и уз грмљавину преливала преко огромне бране; погледавши доле, могли смо да видимо бистру воду како тече преко масе сагњиле тканине и тела надувених и сувих — са самог водопада право је штр- чала једна кост, с каишевима меса и комадима одеће који су се таласали у матици.

Ова мора од путовања наставила се још пет сати, док ни- смо стигли до грозног, срушеног, опл>ачканог села Завлаке. Из- немогли од глади, преклињали смо Џонсона да нађе непгго за јело. Он се пробудио из лаког дремежа, и почео: — Извините господо! Ово је . . .

— Нипгга ме се не тиче да ли је рат или није! — вриснуо јс Робинсон. — Сиђите из кола и здипите негде мало јаја! — Хајде!

Добили смо јаја и поново кренули. Целог тог дана милили смо низ долину, која није ништа друго до седамдесет киломе- тара дуг гроб мртвих Аустријанаца.

Касно увече заобишли смо шумовити брежул>ак где су се логорске ватре Прве армије километрима пружале под огром- ним храстовима, а око њих лежали војници певајући песме о рату, и нашли се на улицама Вал>ева.

Вал>ево је било једно од најгорих жаришта тифуса у це- лој Србији. Чак и сада, кад је зараза толико опала, улице Ва- л>ева биле су само авеније болница. Одвели су нас у једну од њих.

— Сада ћете видети — рекао је српски лекар који је њом управл>ао — једну добру српску болницу. Видели сте лоше, по- 71


гођсне несташнцом свих потреба. Али моја болница равна је Америчкој болници у Београду.

Ушли смо у окречен ходник, чист како само може да бу- де, пун мириса средстава за дезинфекцију. Y болесничким со- бама, у којима је сваки пацијент имао свој кревет и лежао на чистим чаршавима у новом чистом ноћном рубл>у, сви прозори били су отворени према сунцу и ваздуху. Доктор је преко својг униформе обукао бели мантил, опрао руке у сублимату, и на- терао нас да н ми све то урадимо. Били смо одушевл»ени. Али у центру болнице се налазило једно отворено двориште, окре- чено, по коме су реконвалесценти лагано шетали. С једне стра- не била је мала отворена шупа, а у њој је лежало пет мртваца, обучених у прл>аве крпе у којима су дошли у болницу. Почи- вали су ту већ два дана, јер Срби неће сахранити човека док му се не начини мртвачки ковчег — а у Вал>еву су столари за- остајали за наруџбинама. С друте стране дворишта били су отворени клозети. А двориште се спуштало ка средини, где се налазио бунар са пијаћом водом!

Постојала је и страшна соба, пуна л>уди с тифусном ган- греном, ужасном болешћу која у скоро педесет одсто војнич- ких случајева долази за тифусом, а од које месо трули и кости се мрве. Једина нада да се она заустави у томе је да се обо- лели део ампутира — и ова соба је била пуна л>уди без руку и ногу, л>уди којима су трулили лица и груди. Они су јаукали и викали, плачући: „Куку мајко! Мајко божја, спаси ме!" Већини њих ништа није могло да се помогне. Месо би са њих отпадало док им гангрена не би захватила срце или мозак, а онда би до- шла смрт у страшној агонији.

Лутали смо по Ваљеву, два дана, запажајући санитарне мере које су биле предузимане да би се зауставила епидемија. Састојале су се већином од прскања дезинфекционог средства по свему и свачему. На улицама и у сваком дворишту биле су гомиле ћубрета и отпадака. Мало се предузимало да се оне уклоне; било је чак и нових гомила преко старих — али свеже попрскане кречом. Ту је кл>уч српског става према санитар- ним мерама. Они их не разумеју — немају ни најмању идеју о томе шта оне значе. То је нешто модерно, нешто европски,72

Бордман Робинсон: Ilozohen после распрскавања гранате

Бордлшн Робинсон: Непогребена смрт (Гунево)

I

Бордман Робинсон: Возећи иза eojeode Muuiuha и краља Петра

Бордман Робинсон: Дега.Ђ из повлачења Срба (октобар 1915)

Бордман Робинсон: Пиротски крај — где су се Срби очајничкиодупрли бугарском нападу на Huui

Бордман Робинсон: „Како је с гобом, ој Србијо, мила мати?..

ЏОН РИД: Гучево и долииа лешева

нешто што цивилизовани свет употребл>ава да спречи болешти-

не; према томе, они прскају на све стране дезинфекциона сред- ства, с полупрезривим подсмехом према онима који су такве

кукавице да предузимају овакве мере предохране, а затим и

дал>е гомилају ђубре, као и увек што су чинили.

Сишли смо касно увече на железничку станицу да седне-

мо у воз за Ниш и за Русију. Y светлости плавих лучних елек- тричних сијалица, дуги редови аустријских заробл>еника исто-

варивали су брашно намењено исхрани опустеле земл>е док

жито пе буде могло да се посеје и пожање. Док смо чекали на

перону, размишл>ао сам с дивл>ењем о овим Србима, њиховом

пореклу и њиховој судбшш. Једино су они од свих балканских

народа остали једна непомешана раса још од времена кад су

дошли у овај крај пре осам векова — и једино су они изгра-

дили своју сопствену цивилизацију, неизмењену од других. Рим-

л>ани су имали ланац планинских тврђава кроз целу ову об-

ласт — али овде нису населили своје колоније. Крсташи су их

заобишли. Одржали су своје узане кланце против Татара из

Бугарске, Дачана из Румуније, Хуна и Чеха са севера38 — и

давно пре него што су њихови суседи, уз оружану помоћ ев-

ропских народа, збацили турски јарам, Србија се ослободила

сама. Док је Европа наметнула стране династије Бугарској, Ру-

мунији и Грчкој, Србијом је владала њена домаћа владарска

кућа. Са таквим живл>ем, с таквом историјом, с империјалис-

тичким импулсима који су јачали из дана у дан и из часа у

час у срцима њених сел>ака-војника, у какве ли ће крупне су-

кобе Србију да одведу њене амбиције!

На перону је стајао на стражи војник — висок, жилав,

брадат човек, одевен у делове униформе и у опанке од непре-

рађене говеђе коже и високе чарапе украшене извезеним цве-

товима. Наслањао се на аустријску ггушку и гледао замишл>ено

м Откуда Риду Чеси, није могуће данас утврдити, али он у историју свих крајева, очигледно и сасвим приро,\но, није довол>но упућен. То још бол>е нотврћује (а и брзину којом је радио, још једном) магловита тврдн>а да Римл>ани нису овде (међу Србнма!) населили своје колоније, а Срби су се — каже на другом месту писад — у својим данашњим земл>ама појавили „пре осам векова”: значи давно пошто је нестало Римске империје. 73


преко глава ознојених радника ка нејасним планинама, изгуб- љеним далеко у тами. Гледао је и певао, клатећи се лако пре- ма ритму, најстарију од свих српских народних песама, ону која почиње:

„Шта је с тобом, о Србијо, мила мати?" 39

" Да ли је ово, деформисана, позната песма „Ој Србијо, мила мати, увек ћу те тако звати. . . ”?

Изгубљени свеил

Српска варошица Обреновац — грозд црвених ћерамид- них кровова и белих приземних кућа, скривених мећу зеленим дрвећем — лежи у широком савијутку реке Саве. Позади зе- лени брежуљци, нагомилани једни на друге, уздижући се rio- степено, сливају се с плавим ланцем планина, на чијим врхо- вима, мећу пањевима осталим од дрвећа покошеног митра- љеском ватром, још леже непокопана тела, а гладни пси оти- мају се с јастребовима око плена.

Осамсто метара одатле, на обали мутне реке, српски се- љаци стоје у рововима поплављеним водом и пуцају на аустриј- ске положаје који се налазе на оној обали, на једно триста ко- рака. На западу, као скамењени океански таласи, протежу се босански брегови, који скривају огромне топове управљене на Обреновац. Сама варошица лежи на узвншици окруженој моч- варима по којима кроз шевар достојанствено шетају свештене роде, презриво не примећујући рат. Планине су одевене у зеле- нило младог лишћа, у белу измаглицу расцветалих шљива. Над самом земљом чује се мноштво радосних шумова: пробијају се на светлост млади изданци, распрскавају пупољци; природа ди- ше пролећем. И с монотоном правилношћу у непокретном ваз- духу разлеже се прасак усамљених ггуцњева, разлеже се, ето, већ девет месеци и одавно је постао неразлучан део великог хора природе.

Ручали смо са штапским официрима: добродушним џино- вима-сељацима и синовима сељака. Ордонанс који је клекао 75


да очисти наше ципеле и стајао у ставу мирно док нам је по- ливао воду на руке, посилни који су тако вешто послуживали за ручком, сели су заједно са свима да пију кафу и били су нам прописно представл>ени. То су били пуковникови блиски пријател>и.

После ручка неко је извукао боцу коњака и кутију пра- вих хаванских цигара, које су, како нам је, смејући се, саоп- штио Јовановић, заплењене од Аустријанаца пре две недел>е. Затим смо се упутили да разгледамо батерије.

На западу, изнад брда Босне, бледо пролећно сунце ви- сило је већ ниско на зеленкастоплавом небу, лаки низови обла- чића на безграничном кубету небеса обојени су били румени- лом, пурпуром, цинобером, који су прелазили у бледоружича- сте тонове. Цвркутале су сањиве птице, са запада је пирнуо свеж ветрић.

Јовановић се окренуо пут мене.— Хтели сте да разговарате са српским социјалистом? —

рекао је. — Сада ће да вам се укаже таква прилика. Капетан, командир батерије коју ћемо посетити, један је од руководи- лаца социјалистичке партије Србије — тако је бар било пре рата . . . Не, ја не знам која је његова доктрина; сам сам мла- дорадикал — насмејао се. — Ми верујемо у велику српску им- перију.

— Кад би сви социјалисти били налик на Такица — ре- као је пуковник, пућкајући с уживањем цигару — ја не бих имао ништа против социјализма.

Y дубоком рову који у облику полумесеца пресеца угао пол>а, под заштитом младих врба прикривена су четири шесто- палачна топа. Над њима, скоро у нивоу тла, начињен је кров, маскиран слојем бусења, травом и жбуњем, да се топови са- крију од аероплана.

Пуковник је одговорио на оштар клик стражара и дозвао:— Такиц!Из јаме где су лежали топови изашао је човек у чакши-

рама до колена умазаним блатом, гологлав. Био је висок и пле- ћат; избледели мундир висио је на његовом телу као џак: очи- гледно је тај човек био раније много пунији; до самих јагодица76

ЏОН РИД: И згубљени свет

лице му је покривала густа, гргурава брада. Поглед му је био отвореи и спокојан.

Моји сапутници рекли су му нешто на српском и он се насмејао.

— Тако, значи — скривајући у очима весео смешак обра- тио ми се он на француском, неуверено изговарајући речи као да одавно већ није разговарао на том језику. — Тако, значи, ви се интересујете за социјализам?

Одговорио сам потврдно.— Мени су рекли да сте ви један од воћа социјалистичке

партије ваше земл>е.— Да, био сам — рекао је он, подвлачећи време прошло.

— А сада . . .— А сада — прекинуо га је пуковник — он је родол>уб и

примеран војник.— Реците просто: добар војник — рекао је Такиц с из-

весном горчином. — Извините што ја тако лоше говорим фран- цуски. Давно већ нисам имао прилике да разговарам са стран- цима, иако сам некада држао говоре на француском језику...

— А социјализам? — упитао сам.— Добро, испричаћу вам — почео је он лагано. — Про-

шетајмо малко . . .Узео ме је под руку и тужно се загледао у земл>у. Наједа-

ред, окрећући се брзо и забринуто, викнуо је, обраћајући се некоме у јами:

— Петре! Подмажи затварач топа број један!Моји сапутници пошли су напред, смејући се и добацу-

јући преко рамена примедбе, као што то раде л>уди који су добро ручали и свиме су задовол>ни. Ноћ је брзо падала на западу гасећи пламтеће облаке, обавијајући небо огромном ри- зом, попрсканом звездама. Негде у далеким рововима војници су певали отегнуту македонску песму о величини империје ца- ра Стефана Душана, а пратећа виолина уњкала је и циктала под гудалом музиканта Циганина. Иза реке, на падини скриве- ној сумраком, блистао је дрхтави пламен ватре.

— Видите, наша земл>а не личи на вашу — почео је Та- киц. — Ми немамо крупних капиталиста, немамо радничког 77


становништва, и зато ми се чини да ми још нисмо припрем- л>ени да, збијајући раднике у моћни савез, поведемо борбу про- тив концентрације капитада у рукама неколицине лица . . .

Он се за тренутак зауставио и насмешио се.— Ви не можете да представите како је то чудновато . . .

говорити опет таквим језиком . . . Наша партија поставила је себи задатак да прилагоди цил>еве социјализма посебним усло- вима наше земл>е, где је сваки сел>ак власник сопственог ко- мадића земл>е. Y свакоме селу ви можете срести имућне поро- дице које живе у задругама — заједницама саставл>еним од многих поколења једне породице. . . Ми нисмо желели да уза- луд губимо време натежући се с Интернационалом. То би задр- жало наш развој, ишло би у раскорак с нашим програмом, ко- ји је себи поставио за цил> да они који производе и владају средствима производње могу да врше расподелу тих продуката. Наш политички програм био је још простији: стремили смо да извојујемо истинску демократију, посредством општег бирач- ког права, законодавне иницијативе народа, референдума и права опозива посланика. Видите, на Балкану амбициозне по- литиканте који су на власти дели огромна провалија од бирач- ких маса које бирају. Политика је у неку руку постала про- фесија, привилегија интриганата-правника. Ту класу ми смохте- ли да уништимо. . . Нисмо веровали у генерални штрајк, ни- смо могли да се надамо у помоћ огромне масе угњетене рад- ничке класе западних држава, која може само да нас искори- сти у спровоћењу сопственога економског програма, који нема ничега заједничког с посебним условима живота српскога на- рода. . .

— Ви сте се борили против рата?Он је климнуо главом.— Да, ми смо били против р ата . . . — започео је он, али

се наједаред зауставио и гласно се насмејао. — Знате, ја сам већ све то и заборавио. . . Ми смо мислили да сел>аци, народ Србије, могу, у било ком тренутку, да прекину рат, одбијајући једноставно да ратују. Боже мој! Нас је било мало — нисмо личили на збијену радничку класу Немачке и Француске — па ипак смо веровали да је то могућно.

— А сада . . . у пгга ви верујете сада?78

UOH РИД: Изгубљепи свет

Такиц се лагано окренуо према мени. Y његовим очима читао се бол и немир.

— Не знам . . . не знам . . . Онај који је сад с вама гово- ри о . . . то сам ја од пре рата. Како у мојим ушима сада чудно- вато звуче све те старе, изанђале речи! . . . Сада оне немају ни- каквог смисла. Почињем да мислим како ћемо морати да почи- њемо све с почетка — да стварамо цивилизацију изнова. Опет морамо да учимо да обраћујемо пол>а, да се потчињавамо је- динственој влади, да успостављамо пријател>ске односе с наро- дима с оне стране границе, који нам опет изгледају злобна, не- пријател>ска сила, л>уди који говоре тућим језицима. Свет су поново увалили у хаос, као у мрачним данима средњовековл>а, али ми, без обзира на то, настављамо да живимо, да радимо, да се радујемо ведром дану и да тугујемо због непогоде. Сада је то главно. А затим ће да наступи дуг период предаха од варвар- ства до оног времена када ће човечанство почети да мисли и када ће почети да разумно организује свој живот. Али то већ неће бити за нашег времена. Ја ћу умрети не видевши тај свет који смо волели и изгубили.

Y страшном узбућењу он је гледао у мене потамнелим пла- меним очима, чврсто стежући моју руку у лакту.

— Ето где је трагедија. . . Некада сам био правник. Прек- јуче ме наш пуковник упитао о неком добро познатом прин- ципу законодавства, а ја сам га заборавио. Када сам вам, сада, причао о својој партији, поново сам приметио да је све то по- стало магловито, нејасно. Ви сте, свакако, такоће приметили како је све то уопштено, схематично? Ствар је у томе да сам ја заборавио своја убећења и изгубио своју веру.

— Ето, — наставио је — већ четири године служим у срп- ској војсци. Y почетку сам мрзео рат, хтео сам с њим да се борим, мучио сам се неразумношћу свега тога. А сада је рат постао мој рад, мој живот. Цео-целцати дан мислим о овим то- повима, ноћима лежим отворених очију и мислим о војницима своје батерије: да ли ће тај и тај бити добар на стражарском месту, да ли ћу добити одморне коње уместо обангавелих, како да ублажим одвећ снажан одбој топа број три. Те бриге, хра- на, преноћиште, време. . . ето то је сав мој живот. Кад одлазим на одсуство, жени и деци, њихов живот ми изгледа далек од 79


реалности; он ми брзо досади и осећам олакшање када се при- макне време повратка овамо, на фронт, мојим пријатељима, моме раду, мојим топовима.. . То и јесте најстрашније.. .

Такиц је завршио и ми смо дал>е ишли ћутке. Машући лагано својим огромним крилима, рода се спустила на кров колибс где јој је било гнездо. Однекуд с рске допро је изне- надни прасак пушчаних пуцњева, затим је наједном настала тишина.

1916.

Војвода Радомир Путник(Фото-архнв Војног музеја у Београду)

Председник српске владе Никола riaiuuh у кабинету над мапом(Фото-архнв Војног музсја у 1>сограду)

Народ помаже при извлачењу топова у Мачви(Фото-архив Војног музеја у Београду)

Ж ене превозе рањепике 1915. године(Фото-архив Војног музеја у Бсогралу)

Петнаест минута од Софије воз се поново зарива у кланце који се пењу између све виших брда, кроз тунел за тунелом. Стеновити врхови чудесно обојени у црвене, смеђе и нежно си- ве боје личе на згурене животиње, тако је жива њихова струк- тура. Ка југу наборани Балкан маршира небом, плав у дал>ини. То је колевка снажних л>уди и бораца. Два сата вожње — и прешли смо превој, шкрипећи низбрдо крај потока који се у водопадима стровал>ује надоле. Сува, врела мала долина отва- ра се пред нама, оивичена голим планинама; у њој лежи Цари- брод, последња бугарска станица, затрпана гомилама матери- јала војне интендантуре и као к о ш н и ц а пун трупа. Чист мали град с масивним кућама и јавним зградама, две фабрике, с до- брим друмовима који воде на исток и север, школама, елек- тричним осветл>ењем и канализацијом. Чиста мала станица, по- плочана бетоном, на којој се продавац возних карата, који је био тако срдачан кад смо се пре четири месеца овде зауста- вили, нагиње кроз прозор да се рукује. Воз тутњи кроз тунел, и вијуга између окомитих брда. Кад се она мало размакну, сув, подрхтавајући од врелине, лежи Пирот, први град у Србији.

Какав контраст чак и међу овим најближим рођацима — Бугарима и Србима! Град се раширио, једно прерасло село; све куће дубоко унутра, широке, покривене ћерамидом; нигде се школа не види. На перону од ћубрета, пред расклиматаном др- веном зградом станице, један цариник, шеф станице у унифор- ми са златним ширитима и са са6л>ом, један полицајац у пла-

Поново у Србији


81


вој униформи с црвеним лампасима и такође са сабл»ом, и два официра, живо су дискутовали, уопште не примећујући воз. Брза, еластична елоквенција српског говора погодила нам је уши као млаз свеже воде. Око њих, слободно и фамилијарно, окупила се гомила сељака војника у отрцаним сивим унифор- мама, опанцима и упадљивим, по средини утнутим капама срп- ске војске, слушајући и мешајући се у дискусију.

— Господин Пашић! — викао је жустро шеф станице — господин Пашић није прави Србин. Отац му је био Бугарин, а мајка Туркиња! Ко не би био бољи председник владе од ради- кала? — Ударио се у груди. — Ево ја . . .

Цариник је ударио мајора по плећима и прснуо у грохо- тан смех. Сви су се војници такође смејали. Доле, на крају станичне зграде, резервисти последњег позива су улазили кроз капију, један по један, док је наредник прозивао њихова имена са списка и бележио знак поред имена. Ту су били старци и млади дечаци, у свим варијантама импровизоване униформе, с подераним опанцима на ногама — али сви са шајкачама и сви наоружани новим пушкама. Дечак коме није могло бити више од шеснаест година, тако пијан да се једва тетурао, посрнуо је кроз капију с мајком, сељанком, која га је придржавала да би остао на ногама. Низ њено лице текле су сузе; обрисала му је знојаво лице марамом и поправила му ревере, потапшавши га двапут по грудима. Мумлајући, он се упутио спаваћим ко- лима. Један полицајац га је ухватио за руку. — Напред, — вик- нуо је — напред у теретни вагон. — Без речи, дечак је обгр- лио полицајца и обојица су пали на земљу, размлатарана го- мила руку и ногу. Сви су се смејали. Невероватно стар човек, само с једном руком дохрамао је са штапом и дотакао ссдог џина с пушком. Овај се окренуо и пољубили су се у уста. Сузе су лиле низ старчево лице. — Не пупггајте Бугаре да проћу! . . .— викао је пискаво . . .

Цариник је дошао у наш купе. Само је бацио поглед на пасош и није ни дотакао пртљаг.

— Долазите из Софије? — рекао је радознало, седајући и нудећи нас цигаретама. — Шта има ново? Ми овде слушамо узбудљиве гласове. Хоће ли Бугарска да уђе у рат? Било би јој боље да не улази, за два дана ћемо умарширати у Софију!82

ЏОН РИД: Поново у Србији

— А ако вас нападну Аустрија и Немачка?— Пух, једном су већ пробали! Нека сви доћу! Србија

може да туче цео свет! . . .Испред нас, док је воз клопарао, зачуо се велики хор из

пет теретних вагона пуних војника. Певали су нову баладу о Бугарима, која је почињала:

Крал> Фердинанд, Бугарин, устао једног дана у свом двору у Софији и погледао кроз прозор,

и рекао свом сину, престолонаследнику Борису: „Сине мој и наследниче, леп је дан а српска војска у послу,

па се мислим, ако нападнемо њихове жене и децу, можда нећемо бити потучени" ...

Р И Д О В И П О Г Л Е Д И НА ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Раш шрговаца

Аустро-српски конфликт је — апсолутна ситница, као ако би Хобокен објавио рат Кони-Ајленду. Па ипак је у њ, испо- ставило се, увучена цела Европа.

Истински рат, у коме је то неочекивано започето бешње- ње смрти и рушења само епизода, распламсао се врло давно. Беснео је он већ десетинама година, али о његовим биткама тако се мало говорило да су пролазиле незапажене. Био је то рат трговаца.

Y вези с тим, није наодмет напоменути да је образовање немачке империје започето трговинским споразумом. Прва Биз- маркова победа била је Zollverein (Царински савез) — тариф- ско споразумевање мноштва ситних немачких држава. Као ре- зултат војних успеха, тај царинских савез укрепио се у моћну државу. Зато је сасвим разумљива увереност немачких послов- них чинилаца да развитак њихове трговине зависи од војне сна- ге. „Ohne Armee — kein Deutschland” („Без армије нема Немач- ке”) — није само девиза кајзера и војне касте. Ycnex милита- ристичке пропаганде Морског савеза и других њему сличних шовинистичких организација објашњава се тим да је девет де- сетина Немаца исто таквих погледа на своју историју.

После француско-пруског рата настало је „Grunderzeit” време брзог раста индустрије. Немачка се вртоглаво развијала. Тек после ишчезнућа трговачке флоте с мора, могли смо да оценимо њен светски значај. А све те огромне флотиле океан- ских путничких пароброда и трговачких лаћа појавиле су се 87


тек после 1870. године. Исто тако брз и зачућујућ био је развој челичне и текстилне индустрије, рударских послова и тргови- не, као и пораст становништва Немачке. А проширивати није се имала куда. Y данима када још није било немачке армије, нити јединствене Немачке, Енглези и Французи су приграбили цео свет с његовим богатствима . . .

Енглеска и Француска са страхом су гледале на развој Не- мачке и иступале су с лажл»ивим уверавањима о својој миро- л>у6ивости. „Ми не стремимо ка заузимању нових територија. Одржање мира у Европи захтева одржавање status-a quo."

Те речи нису ни успеле да слете с уста енглеских полити- чара, а Енглеска је зграбила Јужну Африку, при том је чак из- разила своје огромно запрепашћење и негодовање поводом то- га што Немачка није пл>ескала томе затварању за њу још јед- ног тржишта.

Године 1909, крал> Едвард VII, велики миротворац, после дугих тајних преговора, обзнанио је стварање Entente cordiale (Антанте) — споразума по коме је Француска обећала да ће подржати Енглеску у освајању Египта, а Енглеска је понудила Француској помоћ у мароканском конфликту.

Вест о том тајном „џентлменском споразуму" изазвала је буру. Y наступу негодовања кајзер је викао: ,,Y Европи ништа не сме да се збива без моје сагласности.”

Мирољупци из Лондона и Париза признавали су да је тако отворено претити ратом — грубо и неваспитано. Они сами ра- чунали су да ће постићи што желе не прл>ајући руке у крви, и зато су пристали на сазивање дипломатске конференције у Ал- хесирасу. Француска је свечано обећала да неће анектирати Мароко и, пгго је главно, заклела се да ће се придржавати по- литике „отворених врата". Требало је да свак има подједнаку могућност у трговини. Бура је прошла мимо.

О томе како су Французи држали своју реч у погледу спровоћења политике „отворених врата" у Мароку може се су- дити бар по чињеници као што је организовање лиферовања чоје мароканској армији. Y сагласности с Алхесираским спора- зумом, који је предвићао да се сви уговори морају закл>учивати на мећународним лицитацијама, званично је било објављено да88

ЏОН РИД: Рат трговаца

је султан решио да закупи велику партију чоје заштитне боје за униформисаље војника. Подробни услови уговора морали су да буду објављени на дан одређен тим споразумом. Фабриканти чоје из свих земаља позивани су да учествују у лицитацији.

Y „условима" је било речено да чоја треба да се преда не касније него за три месеца и да треба да буде одређене ши- рине — три јарда, ако се не варам. „Али”, стали су да протес- тују представници немачке фирме, „на целом свету нема раз- боја такве ширине. Потребно ће бити да се изгубе месеци да се они изграде." YcKopo се разјаснило да је један далековиди — или давно упозорени — лионски фабрикант већ неколико ме- сеци раније инсталирао разбоје за испуњење те поруџбине. Он је и добио уговор.

Амбасадор у Тангеру морао је да најми још неколико се- кретара за отпремање у Берлин жалби немачких трговаца на немогућност да практички користе француску политику „отво- рених врата".

Али, по свој прилици, највеће негодовање изазвао је скан- дал у вези с изградњом багдадске железнице. Група немачких капиталиста добила је привилегију за изградњу железничке пруге, кроз Багдад, ка Персијском заливу, која отвара приступ у Малу Азију. Тај економски слабо развијени рејон био је за њих утолико згодније излазно тржиште које им је толико недо- стајало. Енглеска се противила томе пројекту, под изговором да кајзер може помоћу тога пута да пошаље своју армију на тај крај света да би присвојио Индију. Међутим, Немци су пре- касно схватили да енглески трговци и бродовласници просто не желе да се помире с претњом њиховој монополистичкој трго- вини с Индијом. Чак одржавши tv за трговину значајну по- беду, постигнувши прекид радова на изградњи багдадске пруге, енглески дипломати наставили су да победоносно изјавл>ују о својој мирол>убивости и несебичној тежњи да се очува status quo. И тада је један од посланика у Рајхстагу рекао: „Status quo — то је агресија".

Према томе, укратко, положај је следећи: немачки капи- талисти теже да увећају своје добити. Енглески и француски не желе да уступе ни делић својих. Тај рат у трговини почео је већ пре много година. 89


Нема човека који би према милитаризму гајио већу мр- >књу него ја. Нико више од мене не жели да срамота милита- ризма ишчезне с лица земл>е. „Највећи проблеми данашњице не могу да буду решени ни парламентарним говорима ни већином гласова, они се могу решити само крвл>у и гвожћем — „Durch Blut und Eisen". Te Бизмаркове речи постале су лозинка реак- ције. Оне су биле највећа препрека на путу демократског раз- воја. Ниједна од речи последњег времена није изгледала толико глупо надмена колико говор којим се кајзер обратио „своме" народу, у коме је изјавио да у овом страшном часу он од свег срца прашта свакоме ко је макар када иступио против ibera. Ја се стидим што се у нашим данима у цивилизованој земл>и може изговорити таква архаична бесмислица.

Али горе од „кајзеровог самодржавл>а", горе чак од звер- ских идеала којима се он хвали, горе од свега је оно лоше скри- вено лицемерје његових оружаних противника који вичу о ми- ру, а мећутим тај мир не може да се одржи због њихове соп- ствене грамзивости.

Још одвратнији од глупе надмености кајзерове су гласови хора америчких новина, које се праве да верују — и хтеле би и нас приморати да верујемо — као да је то борба светлога витеза (савремене демократије) с гнусним чудовиштем (сред- њовековним милитаризмом).

Али чему је онда демократији потребан савсз са царем? Можда су Петербург, где је делао поп Гапон, или Одеса са сво- јим погромима жаршпта либерализма? Зар су наши издавачи толико наивни да v то верују? Не, садашњи конфлгаст — то је сваћа мећу трговачким конкурентима. Једна страна задржала је ул>удне форме савремене дипломатије и говори о „миру", рачунајући истовремено, углавном, на својом мирол>убивошћу прослављену флоту Велике Британије, на армију Француске и на милионе полуробова које они, за мито, добијају од цара све Русије (и, разуме се, на основу решења Хашке конферен- ције), да их крене напред против Немаца. Друга страна то је — свирепост и одвратно јеванћеље „крви и железа'".

Ми, социјалисти, можемо се надати, можемо чак бити уверени, да he се из ужаса крвопролића и страховитих руше-90

ЏОН РИД: Рат трговаца

ња родити далекосежни социјални преображаји и да ће бити учињен велик корак напред ка нашем цил»у — ка миру мећу л>удима. Нас не треба да обмане новинска брбљарија да либера- лизам води свети рат против тираније.

То није наш рат.

1914.

Заједно са савезницима

Y јеку великог европског рата, када се западна цивилиза- ција налази на ивици пропасти, Женева блешти као Монте- Карло у јеку сезоне. И то је Женева — домовина друштва Цр- веног крста, под чијим су се крогом не једном састајали кон- греси за заштиту хуманијих метода вођења рата. Оно чега се тако бојао цео свет најзад је настало. Отпочео је рат, с бомбар- довањем мирних градова, с истребл»ењем мирног становниш- тва неутралних земаља, с убиством и уништењем рањеника. Го- ри опл>ачкани Лувен, а у Женеви се окупило највеселије и нај- лакомисленнје друштво у Европи. Немци, Енглези, Французи заједно ручавају, заједно играју, гурају се ноћима у курсалону, за коцкарским столовима, а затим јуре да гледају последњу пнкантну париску ревију. Ноћу дуж језера блеште светлости као драгоцени ћердани. Музиканти у црвеним капутићима из- воде највеселије и најлакомисленије мелодије, али се музика заглушује смехом и шапатом жена у екстравагантним тоалета- ма и мушкараца у фраковима: Енглеза, Француза, Немаца. По свим улицама шетуцкају девојке с париских булевара.

Новаца нема нико. Сви су помало излизани, похабани. Али било какво спомињање највећег у светској историји рата сма- тра се овде испол>авањем лошег тона. Рат изгледа далек и мало стваран. На њ ништа не подсећа, изузев по зидовима кућа из- лепљених наређења швајцарске владе о мобилизацији, одреда младих војника који вежбају у пол>у усред непожњевене пше- нице, па и ћутл>ивих гомила француских и немачких резерви- ста пред зградама својих конзулата. 93


Истина, о рату се пише у новинама, сваки воз довози го- миле крештавих, хистеричних француских и немачких новина. Новине читају сви и посвећују неколико минута расправ\>ању о новостима: „Зар ће Немци заиста заузети Париз?” — „А да ли ће то довести до свршетка рата?” — „Ти ниткови су изи- стински запели да ме позову у армију. . . ” А,\и разговор, за- тим, поново прелази иа жене, позориште и ресторане у моди. Ви пијете свој аперитив, уживате у језеру заливеном сунцем и у огромним ланцима снежних врхова иза њега, с мајушним беличастим градићима који су се шћућурили у њиховим под- ножјима, и мислите је ли време да се поће да се презалогаји.

Успели смо да стигнемо на последн>и, како нам је речено, воз који полази у Париз. Немци — тако смо звали ми туђе л>уде непознате расе, који нису имали ничега заједничког с л>у- базним и пријатним жител>има Берлина и Минхена — зуцкало се, били су већ на тридесет километара од Париза. Није било никакве извесности да ће наш воз стићи до места опредељења.Y Сернадону смо се зауставили на станици, напоредо с десети- ном вагона трећег разреда, из којих су допирале песме и весели крици. Сва врата и прозори били су искићени зеленим гранчи- цама и прутовима лозе, из њих су извиривале стотине младих лица и руку које машу.

Била је то младост Француске, њена млада крв, момци 1914. годишта. Одлазили су у војни логор на посебну обуку, која ће укалупити све њихове мисли и осећања и претворити их у мајушне чивије послушне машине, погодни само да буду бачени против на исто такав начин обраћене младежи Немачке. Млади војници су викали: „Живела Француска! Пострићи ће- мо ми кајзеру бркове! Овамо Алзас-Лорен!” На десетак места певали су се разни куплети Марсељезе, негде још певало се Sambre et Meuse и стотине варијаната помодних песама пари- ског мјузик-хола. Све се то сливало у заглушну какофонију, у химну младежи ослобођене од школе која ступа у нов заним- л>ив живот. На зидовима вагона кредом су нацртане непристој- не карикатуре: Пруси у понижавајућим положајима пред по- бедничким француским војником. Напоредо су се видели нат- писи: „Воз иде право на Берлин”, „Овде стоје на располагању водичи Немцима који желе да путују по Француској”.94

ЏОН РИД: Заједно са савезницима

Касније сам видео пукове ветерана који су били извесно време у Алжиру и у Белгији. Н>ихови вагони нису били иски- ћени. Иако су ишли на фронт, нису певали нити извикивали поздраве. Изглед љихов био је обичан, какав сам запажао код радника који изјутра одлазе на свакодневни посао у фабрику свиленог предива. Инстинктивно, као животиње, све слободно време употребљавали су на јело, пиће, сан, а у осталом покора- вали су се својим официрима. Ето у шта је предстојало да се претвори годиште 1914. Та мисао није била од пријатних.

Десет вагона с омладином били су прикл>учени нашем во- зу и на путу, све време, до нас су допирали песме и поклици. Смркавало се. Стали смо да примећујемо да се на свакој ста- ници окупља ћутљива гомила у сиво одевених л>уди, у већини жена. Препуне су биле све постаје, многи су извиривали из кућ- них прозора дуж железничке пруте. Узбућених лица, плачући, махали су марамицама: сестре, мајке, драгане обвезника 1914. године. Када се смркло, почела је киша, али су они стојали на- пол>у, и стојали су већ много часова — ћутљиви, сиви, у сумра- ку који је био све гушћи, да би последњи ггут бацили поглед на своје малишане који иду, неизвесно зашто, да ратују с Нем- цима, по нарећењу највишег разума, персонифицираног у влади.

Y Бургу, где се пут који иде с источне границе састаје са железничком пругом за Лион, скинули смо се с воза и пошли да ручамо. Унаоколо су се мотали војници и m h o u i t b o жена у белим униформама — сестара Црвеног крста. Лагало, пришао је воз из Белфора. Када се зауставио, до нас је допро злослутни задах јодоформа. Из прозора су провиривали војници завијених руку и главе. Тражили су цигарете. „Одакле сте?” упитао сам једнога од њих. „Из Алзаса”, одговорио је. А војници на плат- форми: „Они су из Алзаса! Јесмо ли заузели Стразбур или ни- смо?” — „Не знам”, одговорио је један од рањеника. ,,Y рово- вима нико ништа не зна. Али у Француској није више остало Немаца.” — „Ма не, другару”, повикао је други. „Они су на тридесет километара од Париза.” — ,Десте ли чули, момци?” — „Лаж”, изјавио је други рањеник, главе увијене окрвављеним завојем. „Одвећ много смо их поубијали. Колико их је, тих про- клетих Пруса?” — „Па, добро, баш је мене брига! Ја одлазим 95


кући, у своје село. Јешћу јаја и пијуцкати вино. А проклети рат нека иде до сто ћавола.”

Локомотива је зазвиждала и дуги низ вагона кренуо је на југ; скриле су се погледу завијене руке провучсне кроз прозоре у знак последњег поздрава. На крају воза прикачене су биле две њ\атформе чији је под био покривен сламом. Када су се изравнали с нама, у полумраку смо разабрали редове тешко рањених војника који су лежали на лећима. До нас су допрли тихи, дуги јецаји . . .

Приближавали смо се Паризу; по путевима се видело све више војника. На ивици готово сваког шумарка, могли су се видети спутани кавалеријски коњи, а иза дрвећа дизали су се димови логорских ватри.

На невеликом брежул>ку чета војника, скинувши копора- не, копала је ровове. Високо су забацивали лопате које су бли- стале на сунцу. На другом месту, група л»уди великим секира- ма секла је дрвеће. Још дал>е, на улазу у неко село, видела се барикада — гомиле камења, намештаја, пањева. Мимо нас, је- дан за друтим, ишли су возови с војницима, на платформама возили су сиве топове с дугим цевима. Ушли смо у утврћени париски рејон.

Сећам се како смо видели првог британског томија. Наш воз дуго је стајао насред моста преко велике рске. На парапе- ту, на мање од двадесет стопа од нас, седео је енглески војник и пецао рибу. Канапче је привезано било за бајонет, шапка на- кривл>ена, звиждукао је Далек: је пут до Типерерија упорно и са задовољством загледајући према западу. Чувши наш поздрав на енглеском, пришао нам је и стао да прича о својим дожив- љајима.

— Да, одступао сам све од Белгије, видео сам како је ир- ска гарда исечена на комаде у Вивјеу. Y близини Монса био је гадан послић. Мога пријатеља ухватили су Пруси v близшш ме- ста које се зове, изгледа, Като. Скинули су му панталоне и . . .

Управо усред тог узбудљивог разговора пришао је војник.— Знате ли да за све време откако смо овде нисмо до-

били никаквих вести? Да ли нам можете рећи, господине, јесу ли Руси ушли у Берлин?96

Војвода Степа Степановић(Фото-архив ВМ у Београду)

Стари краљ Петар на Колубари 1914. године (Фото-архив Војног музеја у Београду)

Извићач на Дрини 1914. године (Фото-архив Војног музеја у Београду)

Збег у Јадру 1914. године (Фото-архив Војног музеја у Београду)

Фредерик Колверт, специјални дописник лондонског „Тајмса”, са генералом Мишићем (Фото-архив Војног музеја V Београду)

Четврти пешадијски пук под заставом заузима положаје на Гучеву. На коњу је командант пука Душан Пурић коме је посвећен популарни „Марш на Д рину” (Фото-архив Војног музеја у Београду,

Багрдан, 1915. године (Фото-архив Војног музеја у Београду)

ЏОН РИД: Заједно са савезттима

— Глупости — одговорио је презриво други. — Огкуд?Они још ни Пиринеје нису прешли.

Ја сам се обавестио:— Како се зове ово место?— Тачно не знам — одговорио је томи. — Овде смо свега

недел>у. А да би човек научио да га изговори, потребно је до- ста времена. Сви ти француски називи тако личе једни на друге.

Наша локомотива је зазвиждала и ми смо се упутилидал>е.

Y Париз смо стигли када је немачка претходница била на свега тридесет кнлометара од града. Било је дивно септем- барско јутро; ваздух свеж, охрабрујући. Y такве дане Пари- жани се враћају из села и на градским улицама више је света него у било које доба године. Са станице смо упали управо у мртав град. Дуге улице празне: ни омпибуса, ни фургоиа, ни трамваја, сви дућани са затвореним капцима и буквално иски- ћени заставама. Y сваком излогу изложено је било по пет за- става: француска, белгијска, руска, српска и енглеска. Прими- цало се подне, али на Великим булеварима није се видела жива душа. А обично, мећутим, како се каже, ако се овде на кафан- ској тераси поседи, у току једног сата пред тобом ће проћи на- роди цслога света. Али на Ри де ла Пе није се могао видети ниједан човек. Тишина — ни треска омнибуса, ни аутомобил- ских труба, ни топота коњских копита — ничега, а пекада су те улице биле најбучнији кутак на свету.

Свуд унаоколо царевала је мртва тишина и само копита кочијашких коња звучно су одјекивала по калдрми. Чинило се да је град, окићен за некакву светковину, наједаред био пара- лизован. Дечацима-продавцима новина забрањсно је да гла- сно узвикују наслове листова. Путке су пружали новине про- лазницима, као да говоре: „Ухапсиће нас ако вам кажемо како су немачке армије пришле близу Паризу, али за пет сантима сами можете све то овде да прочитате.” Купили смо их и npe- гледали последњи званични коминике који је гласио: „Страте- шко одступање савезничких војски наставл>а се с великимуспехом . . . " 977 Џон Рид: Рат у Србији 1915 .


Париз, први пут у својој историји, био је безгласаи. Сви смо ми миого слушали о стоичком спокојству Парижана у вре- ме када се град налазио у опасности, о несаломљивој храбро- сти с којом су гледали очи у очи опсади што их је угрожавала. Стварно, радило се о томе, да док је два милиона француске младежи водило очајничку битку против немачких хорди које су продирале са севера, Париз — срце и душа Француске — остајао је спокојан, равнодушан и апатичан. А када је неприја- тел> пришао у непосредну близину, Париз није ни помишл>ао да му пружи отпор већ је опустео. Око два милиона л>уди напу- стило је град у правцу југа и запада. Дивни, раскошни приват- ни дворци богаташа ставл>ени су на располагање Црвеном кр- сту. Тај на изглед родол>убиви чин у ствари био је срачунат да застава Црвеног крста спасе зграду од немачког рушења. На за- кованим капцима дућана лепиле су се цедул>е: „Власник и сви помоћници отишли су у армију. Живела Француска!" Па ипак, када се после битке на Марни становништво стало да враћа у град, ти исти дућани су се отварали и власници са својим по- моћницима, без икакве гриже савести, враћали су се на стара места. Када је опасност прошла, неке виле и приватни дворци одузимани су од Црвеног крста.

Свакога дана, са севера се појавл>ивао немачки аероплан, ниско надлетао крк>вове града, бацајући, ту и тамо, на мирне улице бомбе и облаке летака којима се Парижани позивају на капитулацију, будући да се Немци налазе пред самим град- ским вратима. Обично се појавл>ивао око четири часа после подне и у то време цео Париз излазио је на улице. О прибли- жавању аероплана дознавало се по невероватном прскању ме- така који су пратили његов лет и разлегали се по целоме гра- ду. Становници су се пењали на кровове кућа с оружјем нај- чудноватијих модела и пуцали до миле вол>е.

Конобар у кафани с треском је стављао пред вас чашу, гра- био пушку и јурио на улицу да ггуца у небо. Растући као снежиа грудва, лавина малишана и бициклиста јурила је улицама за ае- ропланом, да погледа где ће пасти следећа бомба. Y кафани, ко- нобари су почели да траже новац чим би вам донели аперитив, правдајући своју молбу тим да су посетиоци, при појави аеро- плана, бежали не плативши. Дуго времена немачки аероплани98


забављали су Парижане и сви су били разочарани кал не би до- летали.

С друге стране, добро су трговале само радње које су га- рантовале „Потггуни комплет црнине у току шест часова”. Сва- ким даном увеличавао се број л>уди у црнини. Пред општина- ма стотине жена узбуђена лика стајале су поваздан у редови- ма како би макар шта дознале о својим мужевима. То је било једино испол>авање дубоког осећања у вези с ратом. Спискови рањених и погинулих нису објавл>ивани. Покушавали сте да се обавестите о човеку који вас интересује. Ако је жив, ништа вам не саопштавају, а ако је погинуо, о томе вас обавештавају у две речи, а после двадесет четири часа добијали сте малу ли- мену плочицу која је давана сваком војнику пред борбу.

Највише се променио ноћни Париз. Кафане су затваране у осам часова, ресторани — у девет. Никаквих представа, ако се не рачунају ретка приказнвања филмова. Ни бујице света који се излива из кафана, ни огромних златних фењера на бу- леварима, ни елегантних огњених венаца који су оивичавали за- вијутке реке и мостове, ни белог блеска Јелисејских пол>а — свуда мрак. Y пола десет улице су потпуно пусте. Само дуги, бели зраци, пет рефлектора играли су над крововима Париза претражујући небо, наслућујући давно очекивани лет аеропла- на. А под мојим прозором, на мрачним улицама, одјекивали су одмерени кораци војника, смењених са неких стражарских ме- ста и упућених некуд, а куда — они ни сами нису знали.

Јутрос је одјекнула јека добоша позивајући на представу Гињола. Платили смо два суа, сели иза дечице која су врис- кала од одушевл>ења и стали да гледамо како се татица Гињол потукао с ћаволом, а његов син надмудрио жандарма. Неки ма- лишани имали су на левом рукаву црни флор, али су се од свег срца веселили. Светлост сунца пробијала се кроз лишће. Погле- давши горе, кроз отвор међу дрвећем, видели смо, врло високо на небу, аероплан како блиста под зрацима сунца као метална птица. Док смо лагано ишли према капији парка, са улице је допрла рика труба и ударање бубња. То је пролазио пук. Сви војници су били прашњави, многи cv шепали, били су необри- јапи и прл>ава лица — пук се враћао с фронта. Кретали су се лагано, јелва мичући ногама, бајонети њихових пушака су се 99


клатили у ритму с њиховим корацима. Стајао сам на тридесе- так стопа од војника, али, свеједно, задах који је од њих уда- рао био је ужасан. То је био задах сиротињског преноћишта на Бауерију у зимској ноћи, када од топлоте пећи почињу да се испаравају прл>ава, болестима заражена тела и одећа која кип- ти од гамади. Трубе су гордо звучале, а војници Тридесетог пе- шадијског пука француске армије уморно су се вукли улицом, помсћу тротоара набијених народом. Царевало је дубоко ћута- ње. Сви смо ми тупо, радознало гледали у та чудновата бића, одевена у униформе што су мирисале на ћумезе, која су се вра- ћала из разних подвига . . . И како се ти л>уди нису слагали с представама Гињола у Луксембуршком парку.

Сумаглица је обавијала врх белог светионика у Калеу ка- да смо изашли из ресторана и упутили се да после ручка тума- ра.мо по Ри Роајал. Ри Роајал — то је Бродвеј града Калеа. Чује се бука трамваја, врата дућана и биоскопа широм су отво- рсна и мимо гомиле што поред магацина на углу очекује лон- донске новине које увече допрема брод из Фолкстона тече по- ток насмејаних, брбл>ивих л>уди — жител>а доброга града Ка- леа: војника, морнара, рибара и њихових девојака. С краја при- станишта прелетали смо погледом низ заслепл>ујући зрак огром- ног рефлектора који непокретан лежи попреко мореуза, а негде на средини, њега сусреће бели зрак енглеског рефлектора из Довера. И тамо где се они сусрећу, из таме се појавл>ује дуги сиви енглески војни брод који иде на север, и поново ишче- зава у мраку.

На Артил>еријском тргу, при светлости буктиња, некакви л»уди уз покличе и смех растурали су шаторе и тезге седмичног вашаришта. Пошли смо уз тмурну и ћутл>иву улицу с каменом калдрмом, измећу низа старих сивих кућа, и срели два припита морнара. Они су нас отпратили у Maison de societe где се нала- зила кафана с музиком и девојкама. Била је препуна морнара, али мећу њима су се сретали и војници. Сви они на мноштво начина и гласова певали су Марсељезу, прекидајући псвање по- кличима ,,Живела Француска!" Предложили смо им да с нама испију; дочекали су нас братски. Испоставило се да су то мор- нари с три подморнице које у пет часова изјутра треба да ис-

100 плове у Северно море да се боре с Немцима. Војници, рањени


а сада на опоравку, морали су сутрадан да се придруже својим пуковпма на огр>омној линији фронта на реци Ен.

Пред свитање, много времена пошто су морнари отишли, седели смо с тројицом војника и двема девојкама и пили шам- пањац у славу француског оружја. Моме пријател>у социјали- сти прохтело се да разјасни каква се управо осећања скривају иза певања Марсељезе и поклича „Живела Француска!” — и шта је приморавало те л»уде да с таквом радошћу иду у смрт.

— Зашто ви ратујете? — упитао је.— Зато што су Немци напали Француску.— Али Немци такоће мисле да су на њих напали.— Да, знам — рекао је један — у Калеу је било неколико

немачких ратних заробл>еника. Сви врло добри момци.— А можда су уистину на њих напали? Можда су они

у праву?— Могуће — рекао је Француз.— Али ако су најпре на њих напали, зашто се онда ви

борите?— Зато — објаснио је — што су и на нас напали.— А и зато — додао је неки друти — што смо ми позвани

у армију да се боримо за домовину.Мој пријател>, социјалист, упустио се у дал>а расправл>ања

о рату. Рекао је да народ од рата ништа не добија, да се за време рата у потпуности прекида развој радничке класе, да рат доводи до истребл>ења најбол>ег дела народа, смета напретку и осућује сиромахе на беду из које су се тако дуго покушавали да извуку по цену напорне борбе. Сва три војника слушала су га с најдубл>им интересовањем.

— Истина је — рекли су — рат је ужасна ствар.Седи мушкарац четрдесетих година, озбил>на израза лица,

нагнуо се преко стола и приметио:— Мсје је сасвим у праву. Ратовао сам седам година и ви-

део сам како око мене гину моји другови. Мој нај6ол>и прија- тел> убијен је под Шарлроаом и кунем се богом обавезно ћу се за њега осветити тим проклетим Прусима. Причекајте само. . . само да се дочепам стрел>ачке линије — знам ја шта је рат — додао је, поносно тресући главом. — Шест година сам служиоу колонијама. Погледајте, ево фотографије на којој сам сним- 101


л>ен са својом домородачком четом у Индокини. Тамо смо ство- рили дивну домородачку армију да гушимо устанке.

Нежни младић пријатног лика ватрено је рекао:— Да, ја сам социјалист.— Ах — приметио је мој пријател>. — Најзад ћемо где-

што дознати. Зашто ви ратујете?— Ратујем — одговорио је, као да понавл>а научену

лекцију — зато да уништим пруски милитаризам и да ослобо- дим радничку класу.

— Али и пруска радничка класа ратује зато да сруши руски деспотизам!

— Да, то је сушта истина. Мени су то говорили.— А шта ћете добити од уништења пруског милитаризма?— Ослободићемо се од пруског милитаризма.. .— После овога рата — рекао је трећи — никада више

неће бити ратова.— Никада — потврдили су углас двојица других.— Хајде да поручимо још једну боцу шампањца — рекао

је војник из Индокине. — Сутра се враћамо код наших дру- гова. Овога пута нећемо за Немце имати поштеде. Они су уби- јали наше рањенике и ми ћемо им вратити истом мером ...

Упитао сам жене шта оне мисле о рату.— Французи и Енглези су благородни л>уди — рекла је

једна од њих. — Сви Немци су свиње. Живела Француска!— Али какве ћете користи ви извући из овога рата коме

се тако радујете?— Ја? Никакве. Заигго ја морам да добијем нешто од ње-

га? Али он и мени користи. Y Калеу је сада много више вој- ника и морнара него раније.

Досад се сећам те дивне слике. Мој пријатељ, заменивши одећу с француским војником, шетка се по соби, гестикулира- јући ратоборно и уверавајући како би он могао да постане, чини му се, дивни војник. А после смо се враћали кући бешум- ним улицама Калеа певајући песме, док нас патрола неких ве- ома будних војника није подсетила да се Кале налази у ратном стању и да певање у вези с ратом, на улицама није дозвол>ено.

Две недел>е по свршетку страшне битке на Марни отпу- 102 товали смо у Естерне да погледамо бојно пол>е.


Између Естернеа и Сезана одигравали су се најжешћи бо- јеви. Управо ту се армија фон Билова, целом дужином фронта, пробила у десно крило француске војске и без престанка се бо- рила у току три дана, наставл»ајући авангардне борбе и онда када је била принуђена да одступа на север.

Y естернеској кафани где смо доручковали налазило се не- колико француских официра. Француски командант тога малог места проверио је наше пасоше и љубазно нам објаснио како да проћемо до места борби.

Y самом Естернеу граната је разрушила зид куће. Рупа је већ била оправљена и кроз једно две недел»е сунце и киша из- равнаће то место свежег зида, и нико неће познати да је ту погодила граната. Главни знак рата у Естернеу састојао се у томе што је веома тешко било добити млеко и јаја. Осим тога, ту је било много муха, које су се јатиле на задах леша, и ишче- знуће тек понгго наступи студен.

Пресекли смо железничку пругу и кренули путем према Сезану. Равномерно, на сваке три стопе с јужне стране пута, на- илазило се на мали, појединачни ров. Немачки стрелци у засе- ди у тим рововима под градом шрапнела којим су их засипали Французи, задржавали су француску пешадију. Француска пе- шадија је прешла уздуж и попреко то пол>е под покрићем своје артил»ерије и заузела ровове после борбе на бајонет. Битка је овде била веома жестока. Y току три дана француски топови сејали су смрт на том покошеном пол>у и по шуми која се на њ наслањала.

Могли смо да судимо о ватреном дејству по коњушницама и газдинским грађевинама замка који се дизао на раскршћу. Били су сасвим срушени топовском ватром. До сада су се над њима дизали танки праменови дима и до нас је стизао загуш- л>иви задах изгорелог меса.

Али по пол>у недавног боја већ је корачао човек с плугом подвикујући на своје волове. Многе рупчаге од граната ишче- зле су под мрким браздама и нико не би могао да их пронаће. Чак и у долини, где је француска пешадија огорчено бранила своје позиције под ужасном ватром и где су само пластови се- на и лименке од конзерви указивали на место где је још до не- 103


давно стојала армија, чак и ту су сс већ појавл>ивали хмлади 6ледол>убичасти шафрани који су се издвајали на позадини плодне земл>е као лампице у полумраку.

Попевши се на брсг, пошли смо путем уз који се с једне стране протезао дрворед јабука тешких од плода, а с друге — узани сочни пашњак који је допирао до саме шуме. Ишли смо према Шатијону — сеоцету које се нашло у самом средишту борбе. То место Немци су претворили у зону своје прве очај- ничке одбране и при одступању спалили и порушили село. Кар- теч је довршио ствар. Управо испред нас, преко пута раскрс- нице, стојали су мрачни полусрушени зидови магацина дрвета, кафане и гостионице, а са обе стране пружао се поглед на куће без кровова, с нагорелим преплстима разјапл>ених прозора и врата. Само су црква и школа остале нетакнуте. По речима школског учител>а, ово последње здање уцелило је захвал>ујући томе што су се на тавану сакрила била три француска војника. Они су пуцали кроз пукотине на ћерамидном крову и нису пу- штали Немце да прићу кући. Замишл>али смо сав ужас тих страшних дана: обични сел>аци, изненаћени свеуништавајућом ватром рата, гинули су на улици, или у ужасу бежали, не освр- ћући се, из својих кућа, да се никада више тамо не врате. Ипак нам је учител> саопштио да су се три дана после борби сви се- оски жител>и вратили и уселили се код пријатеља у околини док им куће не буду обновл>ене. Чак ни потпуно и коначно ру- шење и концентрисана ватра све француске артил>ерије нису били у стању да збришу с лица земл>е то малено село.

По светлом сунчаном дану, после подне, ишли смо, пева- јући, путем ка Сезану. Француски официр упозорио нас је да не улазимо дубл>е у шуму, будући да војници тамо траже мало- бројне од глади полумртве несрећне Немце, који су се скрили после битке. И доиста, из дубине шуме чули смо два пушчана ггуцња. Издалека, са севера, допирала је узнемирујућа јека то- повске канонаде. Тамо, пред Ремсом, измучени л»уди убијали су једни друге. Постојали смо неко време, ослушкивали те зву ке и посматрали пространа жута пол>а Шампињија, исто она- ква као у време када су овуда прошли Атилини Хуни, пре више

104 од хил>аду година.


Y равници видели су се дуги насипи жуте земље с траго- вима живог креча по ивицама — тамо су збацивали за ноге лешеве и закопавали их у земљу, Немце и Французе заједио. На једној дугачкој хумци налазио се дрвени крст, обавијен цвећем, и на н>ему натпис: „Овде почивају тридесет три Фран- цуза из 73-ег пешадијског пука” .

1914.

Неиопуларни paiu

Била је једна од оних влажних, загушл>ивих летњих ве- чери, честих у Вашингтоиу. После изванредног ручка, прешли смо у библиотеку и, да би нам било угодније, скинули капу- тиће. Лакеј је донео сифоне, лед, бокалс и цигаре.

Било нас је четворнца, или петорица: ја — човек нов у том свету, и остали — паметни млади л>уди, који су пре го- дину, или тако нешто, завршили колеџ. Сада су радили као до- бровол>ци: неко у комитету за снабдевање при Хуверовој Ynpa- ви за исхрану, неко у једном од безбројних поткомитета Са- вета националне одбране.

Ти л>уди су располагали довољним средствима да би себи дозволили да раде за рат у Вашингтону. Ни у кога од њих није било правог искуства у борби за опстанак. По менталитету, би- ли су више склони психологији и књижевној критици иего по- литичкој акцији. Рат и војну обавезу прихватили су као корак напред ка остварењу политичке теорије по којој ће на крају крајева, човечанством управл>ати разум. Tpeoa још додати да је сваки од њих био готов да „унесе своју лопту", чак ако би ваљало умрети за домовину. Један од њих спремао се да се упише као добровол>ац у ваздухопловни корпус, други су ми- слили да могу допринети више користи на положајима савет- ника и организатора него у рововима.

— Ниједан имало интелигентан човек не сматра рат по- пуларним — рекао је један од њих. Некако, једно вече вече- рали смо цело друнггво: ја, Џо, Џорџ Њутон, неколико мла- 107


дића из Војног департмента и неколико чинилаца из Савета на- ционалне одбране.

Старали смо се, како кажу трговачки путници, да „наће- мо зачкољицу" како бисмо „протурили рат” . Добра три часа седели смо, лупали главу, али нисмо могли да смислимо није- дан довол>но озбиљан аргумент који би побудио родол>убл>е обичног граћанина а да не буде истовремено права лаж. Да- боме, имали смо довол>но пуноважних аргумената за себе, али за било коју рекламну кампању они би били одвећ, де, како би се то рекло . . . интелигентни.

Ту је стао да говори ватрени поклоник ваздухопловства, који је седео заваљен и пуштао према таваници дим скупе цигаре.

— Знате шта нама треба? Само једно — управо оно што је помогло Енглеској. Губици. С почетка, било је немогуће за- интересовати масе Енглеза за рат; немогуће их је било убедити да је рат њихова насушна потреба. Али када су почели да сти- жу спискови погинулих, рањених и осакаћених — узгред буди речено, Енглеска треба да буде захвална Немцима за њихова зверства — тада је мржња према Немцима стала да продире из породица погинулих и рањених у дубину народа. Јер патриоти- зам — то је друштвени гнев, прилагоћен за војне цил>еве. Ако бих ја себи поставио за цил> да овај рат учиним популарним, почео бих одашил>ањем три или четири хил>аде америчких вој- ника у сигурну смрт. То би узбудило целу земл>у.

Ако би тај млади човек могао да пробуди Америку, жр- твујући, једноставно, себе, мислим да би он, не колебајући се, одиграо улогу Курција. Он би то урадио без обзира што су му, по природи биле туће романтичне илузије и што би он само играо на сентименталност публике ради свесног постизања сво- га цил>а. Али он је одлично знао да не може учинити ништа што би у најмањем степену одушевило амерички народ, чак ако то дело, само по себи, не би било страно његовом темпера- менту. Једино што може дирнути л>уде за живо — то је бол, несрећа, осећање неповратног губитка. И зато хајде да поша- л>емо у смрт неколико хил>ада америчких младића, за наше

108 опште добро.

ЏОН РИД: Непопуларни рат

Живот се сада јевтино ценн и ако, уништивши неколико младих л>уди — мање него што погине за један дан на фронто- вима светскога рата — може учинити одлучујући корак ка ослобоћењу човечанства, ја знам где треба тражити л>уде који су на то спремни — и чак не војне обвезнике. Али када те при- сил>авају, или саблажњавају јевтиним ефектима да подржа- ваш политичке теорије које су одвећ сложене, или префињене а да би могле распалити масе, онда, чини ми се, то личи на оне старе недемократске махинације које су потпалиле пожар у Европи.

Годину и по дана провео сам у разним земл>ама и на раз- ним фронтовима, боравио сам у свим престоницама зараћених земал>а, посматрао војне операције на пет фронтова. Један од мојих најбол>их другова оптужује ме да не разумем значење рата, да на мене не оставл>ају утисак потресни контрасти те свесветске катаклизме. Он каже да сам пошао у Европу руково- ћен одрећеном идејом социјалисте, према којој су владајуће ка- питалистичке класе цинично и злонамерно увукле своје народе у рат, и да отказујем да видим ма шта друго.

Сагласан сам, стварно сам пошао у иностранство с одре- ћеном идејом и моја идеја је била, у основи, управо таква. Сваки човек имао је на почетку рата бар једну теорију. Али ускоро сам се разочарао. Открио сам да најразличитији л>уди бивају у толикој мери неразумни да обмана није неопходна. То се односи чак и на социјалисте и на противнике милита- ризма, који су се растајали са својим убећењима, као змија са својом старом кожом, чим је на улицама одјекнула лупа добо- ша и чим су стале да се носе заставе.

Бојим се да никада нисам разумео драматичност и лепоте овога рата. Y првим седмицама, пролазећи кроз Француску, ми- слио сам да никада нећу моћи да заборавим оне војне возове окићене цвећем, препуне насмејаних и распеваних момака годи- шта 1914, који су тако весело и безбрижно путовали на фронт. И после тога видео сам Париз, али не херојски, суров и непо- колебљив, какав су описивали сви репортери, него избезумл>ен од страха, зграбл>ен свеопштом паником град, чији су жите- л>и у свом помамном стремл>ењу да ухвате возове који одлазе на југ газили жене и децу. 109


Видео сам мноштво одвратних ствари: ситни трговци бо- гатили су се на снабдевању оним у чему су оскудевали војни- ци; богаташи су давали своје лепе приватне дворце под покро- вител>ство Црвеног крста, а затим, када су Немци одступали према реци Ени, узимали су их натраг. Војномедицинска упра- ва водила је с Црвеним крстом борбу, која је имала за резул- тат то нгго су у граду остајали празни хил>аде кревета, а ра- њеници су умирали под кишом, директно на калдрми Витрија.

Шта се томе супротстављало? Нација која је као један човек устала да одбије најезду, али она се, у својој већини, са- стојала од л>уди не одвећ ратоборних и који су се осећали, ка- ко је мени изгледало, у веома глупом положају и сасвим не- корисни. Заставе, безљудица, шпијуноманија, жене избезумље- них очију и немачки аероплани, који методички бацају бомбе на улице. Шок и, као последица, за њим лагани али неизбе- жни неред свакодневног живота, стално растућа напрегнутост. А касније, једноруки и једноноги богаљи, л>уди лишени ума под топовском ватром и растући редови гладних невољника на улицама испред друштвених трпезарија.

Битка на Марни могла је да постане предмет бурног лико- вања, али у то време у Паризу није остао био нико ко би мо- гао да слави победу. Окићен хиљадама застава, град се млитаво смешио на јарком сунцу. Улице су му биле пусте, а ноћи — тамне. Није било ни славних новости, ни хероизма, ни зво- њаве звона, ни народног ликовања. Све је то нелгогуће у да- нима када мушка половина нације труне у рововима. Херои- зам не може бити тамо где милиони људи иду у страшну смрт с онаквим расположењем какво је било у европским армијама у току тих трију година. Милиони хероја! Само то је довољно да се у целости обесцени војничко јунаштво.

Зашто са_м ја видео све унаоколо у таквој светлости? Та ја сам покушавао да прихватим живописну, драматичну, хума- ну страну рата. Али све ми је изгледало безбојно, сви ти ми- лиони л>уди чинили су ми се као завртњи бездушне и д о с а д н е мапгине. То исто се десило и на положајима. Био сам сведок битке на Марни. Налазио сам се на положајима француске вој- ске северније од Амијена када је отпочео рововски рат. Скоро

110 све то било је једна иста механичка акција. Y почетку, било


нам је ннтересантно да се упознамо с новим начинима вођења рата. Али осећање новине ускоро се брисало, исто тако као што се брисало и код војника у рововима.

За време битке на Марни, провео сам једно вече с неко- лицином војника енглеских транспортних трупа у маленом селу Креси. Са севера је допирало грување тешких топова које је парало таму. Зашто су ти „томи” пошли да ратују? Ни сами они ништа нису знали. Један је то урадио зато што је пошао Бил, друти — зато пгго му је досадило код куће, трећи — што добро плаћају. И то је све.

Касније, отприлике 1. октобра 1914. године, морао сам да заноћим у Калеу. Уморан од самоће, на крају крајева, пошао сам у једини у граду ресторан где се могло наћи вина, песме и девојака. Та установа била је препуна војника и морнара, од којих је један број дошао на одсуство с фронта. Стао сам да разговарам с једним поалиом који ми је саопштио с нескриве- ном гордошћу да је социјалист и уз то интернационалист. Био је додел>ен да чува немачке ратне заробл>енике и с одушевл>е- њем ми је причао како су они сјајни момци и такоће сви со- цијалисти.

— Али, чујте — упитао сам га — ако сте ви члан Интер- национале, зашто ратујете?

— Зато што су напали Француску — рекао је гледајући ме без и трунке збуњивања.

— Али Немци уверавају да сте ви напали на Немачку.— Да — одговорио је озбил>но — знам да они тако го-

воре. Ратни заробл>еници говорили су ми о томе. Вероватно да је тако. Могуће да су обе стране биле изложене нападу. . .

Лондон је био облепл>ен огромним објавама с позивима: „Потребни сте крал>у и домовини! Уписујте се у добровол>це за време рата”! На свим трговима, групе младића пролазиле су кроз војну обуку. То су били представници средњих и имућ- них слојева: баЈгкарски службеници, берзански посредници, универзитетски студенти и апсолвенти привилегованих школа, јер у том периоду се радници у Ист-Енду нису интересовали за рат. Први експедициони корпус био је збрисан с лица земл>е на ггуту из Монса. Владајуће класе Енглеске обузимао је бес. Почело је формирање „Киченерове војске’". 111


Широке масе енглеског народа мало су шта знале о рату, а још мање су на њ мислиле. Па ипак су баш оне морале да иду на фронт — добровол>но или на позив. Трговачке и ипдус- тријске компаније стале су да отпуштају раднике и службени- ке узраста обавезника, а „патриотски” црнн спискови лиша- вали су их могућности да дооију други посао. Другим речима, то је значило: „Иди у армију, њш цркни од глади.” Сећам се како сам видео једном на Трафалгар скверу поворку огромних теретњака. Били су дупке набијени омладином и искићени пла- кагима „Поклон Харода импсрији." Л>уди који су се њима во- зили били су с л у ж б е н и ц и Хародових магацина. Возили су их на мооилизациона места.

Било је у Лондону и много другога што је изазивало од- вратност. Изјутра су по Ситију јурн\е огромне лимузине с пла- катима на ветробранима који су позивали да се ступа у ар- мију; у лимузинама су врло угодно седела ухрањена и упара- ћена господа и даме. Са робе изложене у дућанима скинуте су биле цедул>ице „Made in Germany” и замењене цедул>ицама „Made in England". Рајнска и мозелска вина у ресторанима служили су с премазаним етикетама. Добротворни концерги и игранке, пуни неописивог снобизма, преобразили су јесен 1914. године у „највеселију лондонску јссен”.

А уза све то — бескрајни разговори о „немачком милита- ризму", о „правима малих народа” и о томе „да треба свршити с кајзеризмом”. Одвратно је било сазнање да у ствари они који владају Енглеском не верују у те побожне епитете и банално- сти. И само су од широких маса иарода захтевали да жртвују живот, зато што је „Белгија изложена нападу” и „хартија била поцепана на комадиће." Исто тако и код нас у домовини, где паметни л>уди не могу да уздрже осмех, или сузе, када председ- ник Вилсон расућује о америчкој „демократији” и о „демокра- тији” коју у овоме рату браии Америка.

Берлин није тако отворено грешио лицемерством као што се то могло очекивати. Јер Берлин се много година спрсмао за рат. Тамо није избила таква неопходност да се рекламира рат као у Лондону и Паризу, јер код Немаца у том питању није би- ло таквих размимоилажења. И видети како стотине хил>ада ау-

112 томата, одевених у сиво, неумол>иво доспевају у ту немило-

Аустријски злочини у Србији за време првог светског рата(Фото-архив Војног музеја у Београду)

Аустријанци су 2. марта 1914. године у селу Гушићу код Шапца поубијали дечаке од 15 до 17 година (Фото-архив Војног музеја у Београду)

Вешање Срба за време аустро-угарске окуггације(Фото-архив Војног музеја у Београду)

Аустро-угарски злочини у Србији: вешање у Круш евцу(Фото-архив Војног музеја у Београду)

Заробљени и стрељани српски војници 13. пешадијског пука 11 позива у дворишту виле апотекара Гашића код Шапца,

августа 1914, године (Фото-архив Војног музеја у Београду)

Изгинули војници 13. пука I позива код Београда 1915. године(Фото-архив Војног музеја у Београду)


срдну машину, одакле није било повратка, како се кроз Бел- гију пребацују бескрајним бујицама широким по мил»у и раз- ливају се, батаљон за батал>оном, око разва.\ина тврђава, опко- л>ених трупама, било је одвратније од свега што сам видео у другим земл>ама.

Да ли he се сада ико осмелити да тврди да су немачком народу рекли истину о рату, или му рекли било шта о чему би врсдно било говорити? Не. Цео народ потерали су у ровове — не давши му могућност да било шта дозна, или се успротиви — вероватно још немилосрдније него у другим земл>ама, изузев у Русији.

Био сам у немачким првим борбеним линијама, где су л>у- ди, пуни вашију, стојали до појаса у води и пуцали у све што се кретало на растојању од осамдесет јарди иза земл>аног на- сипа. Лица су им била земл>ане боје, непрестано су цвокотали зубима, а сваке ноћи би понеко полудео. На равници измећу ровова, на одстојању од четрдесетак јарди, лежало је брдо ле- шева осталих после последњег француског наступања. Сви ра- њеници који су тамо лежали умрли су, при том није учињсн ни један једини покушај да се спасу. А сада су им тела лагано али сигурно тонула у блато — мртваци су сами себе сахрањи- вали. На тој деоници, војници су провели три дана у рововима, а шест дана на одмору у позадини, у Комину, где је команда допремала пиво, жене и покретне библиотеке.

Упитао сам те л>уде упрскане блатом, који су стојали под кишом ослањајући се на мокри земл>ани насип и иза својих ма- лених челичних заклона ггуцали на сваки покретни предмет — ко су њихови непријатељи. Они су погледали у мене ие разуме- вајући. Објаснио сам им да желим да знам ко се налази у ро- вовима удал>еним од њих осамдесет јарди. Они нису имали ни најмање представе. Да ли су то Енглези, Французи или Белги- јанци — нико то није знао. Па нико се није ни интересовао. Тамо се нешто мицало — и то је било довол>но.

На руском, хил>адама мил>а дугом фронту видео сам хи- л>аде младих дивова, без оружја, необучених и понекад глад- них, које су слали на фронт да би батинама и својим бсспо- моћним телима зауставили напредовање Немаца. Ако било ко 1138 Џон Рид: Рат у Србији 1915 .


мисли да је руски народ хтео овај рат, довољно је да прислони ухо уза земљу сада, кад су масе Руса прекинуле своје вековно ћутање, па да чује корак мира који се приближава.

Тешко је пренети непојмлуиву суровост руског војног си- стема прећашњих времена кроз чији је механизам пролазила руска омладина. Ја сам видео како официр, на улици Петро- града, бије по зубима војника што га није поздравио с дужном покорношћу, али то се сматрало као ствар у реду. Према војни- цима су се понашали као према стоци. Какво су зло причинили руском сел>аку Јапанци, Персијанци, Турци, Аустријанци или Пруси, пред чијим се топовима налазио на тућој земл>и, далеко од драге домовине. Шта се њега тиче што је Аустрија напала Србију или Немачка Белгију? Ослушните његове обичте речи, које тако раздражују представнике западне „демократије”:

„Мир без анексија и контрибуција!"„Сваки народ има право да сам одрећује свој облик вла-

давине."Y Србији ме је с почетка запреиастила пггета причињона

ратом и епидемијом томе народу „који цивилизација још није искварила”. Откровење су биле, такоће, и бесконачне замрше- не интриге у које су велике државе, припремајући се за рат, увукле управл>аче Србије. Један млади Србин причао ми је ка- ко се стварала завера у цил>у убиства аустријског ерцхерцога и како је српска влада толерисала ту заверу. Он ми је саоп- штио све што је знао о новцима које је платио руски мини- стар . . .

Срећом, ја сам био у Бугарској када се она обрела уву- чена у рат од сгране свог цара и немачке дипломатије. Имао сам могућност да видим сопственим очима како савремена др- жава окреће око прста свој народ. Јер од тринаест политич- ких партија Бугарске, седам партија, које су представљале ве- ћину народа, биле су против ступања земл>е у рат. Њихове де- легације редовно су обавештавале цара о свом ставу и насто- јале на сазивању парламента. Али су цар, министри и војне власти одговорили на то изненадним објављивањем мобилиза- ције. Једним потезом пера нација је била претворсна у армију. Отада се сваки додир мећу граћанима, сваки протест иресецао

114 или утапао у крви.


Могао бих дал>е да причам о Италији, Румунији и од Не- маца окупираној Белгији, о томе како сам се свугде сусретао с једном и истом одлучујућом чињеницом, наиме, да овај рат није био народни рат, да народне масе разних земал>а нису имале и немају никаквог paavora да наставл>ају борбу, осим случајева када је реч о самоодбрани или о освети, и да је, чак сада, довол>но само једно нарећење да милиони л>уди на свим фронтовима прекину да се боре, побацају оружје и оду ку- ћама . . .

Можда је најзначајнија појава коју сам запазио у Европи била неискривл>ена животност интернационализма, без обзира на рат. Нарочито је то приметно било у неутралним земл»ама, приликом сусрета предсгавника зараћених земаља. Ту су гра- ћани непријател>ских земал>а ст\ттали у норма.\не, пријател>ске односе. Чак \ш се чинило да су један с друтим били везани не- што тешње него оста\и, самом чињеницом бесцил>не борбе њихових зема.\>а.

Какву је радост причињавало запажати хил>аде доказа ис- тинитости тезе да је интернационализам инстинкт својствен човечанству. Y Холандији сам чак видео како се братиме једни с другима енглески и немачки интернирани војници којима не- знање језика није сметало. Y Швајцарској и у далекој Руму- нији тада су се дешавали сусрети Немаца и Француза посвеће- ни расправл>ању о заједничким пословима и обостраном уве- равању о непоколебллгвом пријател>ству.

Ми, у Америци, тешко ћемо ускоро моћи да предсгавимо да су нам Немци били, или да ће нам ускоро бити пријатељи. Стаће да долазе спискови губитака које трпи наша огромна, мобилизацијом сакупл>ена армија. С нама ће се дешавати оно што је предсказивао мој учени млади пријател* из Вашинггона. Почећемо да мрзимо, јер „патриотизам је — друштвени гнев.”О томе што ће се збити у хиљадоструким размерама може се већ судити на основу премлаћивања „пацифиста” од стране вој- ника и морнара, самовол*них хапшења и свудашњих полициј- ских прогона. Говорити да је то рат — ненародни, и да „шти- тећи светску револуцију” ми никако не деламо недемократски, постаје равно губитку слободе. 115


А мећутим, и једно и друго је истина. Ни у једној земљи у свету, чак ни у Немачкој, овај рат није био популаран. На Земл>иној кугли није било места где би се влада усудила да пред оне којима је ваљало ићи да рат\тју постави питање тре- ба ли почињати рат, а ако је рат већ био у току, онда, да ли ra настављати. Y свим тим зараћеним земл>ама, на чијим је заста- вама исписана горда реч „Демократија”, на власти је шачица претерано богатих л>уди, а широке масе радника живе у сиро- маштву. Тако је Белгија, која је одиграла улогу силованог де- вичанства, у времону мира била земл>а најчудовишније инду- стријске олигархије у Европи, земл>а најсиромашнијег и нај- експлоатисанијег народа. А мећутим, управо је њен трудол>уби- ви пролетаријат био бачен у рат с моћном кајзеровском Нс- мачком, за запггиту својих газда.

Сад је дошао ред на нас. Сада милиони младих Америка- наца морају да одлазе у Европу зато да у име „демократије” убијају Немце, или, обратно, да их они убију. Већина тих мла- дића су радници, који мож \а знају, а можда не знају, да „па- триотизам” њиховим послодавцима није никада сметао да исцс- де последње сиаге из „фабричке стоке”. Они можда разумеју, а можда не разумеју, да сама политичка власт без економске сна- ге претвара „демократију” у празно лицемерје. Али, може бити, падало им је на ум да демократско воћсње рата претпосгавл>а неопходност да се тражи сагласност опих који треба да се боре.

Одговориће нам: жалити се на „недемократске” методе на- ше владе — није ни најмање тешко, али, ето, шта да се ради? Ја мислим да би председник Вилсон о томе могао да упита пр- вога на кога наиће — тај би му вероватно казао.

Ево на какав начин одрећујем положај обичнога човека. Када је тек почео рат, он је био неутрално расположен, заузи- мао је, некако, средишни положај мећу зараћеним земл>ама. Касније су се његове симпатије приклониле на страну Антанте, али не у толикој мери да пролива своју крв, или да у*мре за њу. Не подлеже сумњи да је независно од тога, допадало вам се то или не, Вилсон био изабран управо стога што нас је „чувао од рата”.

Такав је био програм обичног човека. Савест га је помало 116 гризла због извоза оружја и муниције у Европу, или, у сваком


случају, схватао је да је то непоштено. Он би радо забранио извоз нашег оружја. Он је сматрао да Американци немају ради чега да шетају по зони војних операција, као да, рецимо, играју шуге у кући зараженој кугом. Он је пастојао да их убеди да се држе подал>е од свега тога, или, у крајњем случају, да из- бегавају бродове зараћених народа. Принудну војну обавезу он је без колебагБа укључивао, изражавајући се благо, у појаве „неамериканске”.

Нећу да кажем да се то расположење духа могло одржати три године у ситуацији када су црква, банке, универзитети и трговинска предузећа с депримирајућом једногласношћу и на- метл>ивошћу проповеда-VH мржњу и страх. Не, обичан човск није могао све то да издржи. Ускоро је и он уздигао своје жу- л>евите руке пут неба поверовавши да је правда на страпи са- везника и да је сав деспотизам усредсрећен у Бсрлину. Али, ипак, обичне мисли, које сам горе оцртао, биле су реакција просечног човека на рат. И мени се чини да би се, ако би се у своје време од њега тражио савет шта да се ради, ток америчке историје изменио. Y сваком случају, ова размишљања обичног човека мени изгледају драгоцен и разуман коментар о рагу . . .

Тачно дан пре него што је председник прочитао Конгресу своју посланицу о рагу, у повлашћеном клубу чији сам члан био седели су, уз коктел, жител>и плетсбуршког логора. Тада је у новинама писало да су Немци торпиљирали још један аме- рички брод и да су се тада утопили амерички граћани.

— Истина је да они уништавају наше бродове и убијају наше граћане — рекао је, отежући речи, неки младић. — Али морам да признам да је моја срџба донекле спласла када сам прочитао да је једна од жртава био црнац . . .

1917.

Вук Драговић:ЏОН РИД У СРБИЈИ

Године 1916, априла месеца, у издању Charles Scribner’s Sons,

у Њујорку, изашла је књига Џона Рида The War in Eastern Europe.

Ту су објављени, углавном, Ридови дописи из Грчке, Србије, Тур-

ске, Бугарске, Румуније и Русије.

Србији је у својој књнзи Рид посветио осам поглавл>а, која су

овде издвојена из целине и први пут код нас објављена.

Више од пола века, све до овог издања, Ридови текстови о Ср-

бији и о Србима у првом светском рату били су потпупо непознати

нашем читаоцу. Ни на једном језику југословенских земал>а овај

Рид није превођен, осим у једном новинском приказу, у скраћеном

изводу, аутора овог издања (Борба, Београд, 9. V III до 2. IX 1963).

Мали број наших л>уди имао је ирилику да види Ридову књигу

Рат у источној Европи, што није ни чудо, јер је и у Сједињсним

Државама, Ридовој домовини, та књига права реткост, до које се

може доћи, ако се уопште дође, нарочитом љубазношћу америчких

књижара-антиквара (уз изузетно високу цену).

То, разуме се, није разлог због којег ова Ридова књига код

нас не само што није била објављена, него се о њој ћутало. За то је

било више разлога.

Један од њих, у своје време, био је искључиво техничке — ако

се тако може рећи — природе: на Западу се Ридова књига поја-

вила априла месеца 1916. године, када се српска војска тек пробила

била, десеткована, кошсна болештинама, морена глађу, преко бсс-

ггутне Албаније на Јадран, када на острвима Крфу и Виду није било

доволјНО места да се покопају сви они који су полумртви на њих

стигли, када је свет први пут чуо, пун дивл>ења и згражања, за 121


Плаву гробницу*, када су васкрсавале, буквално из гроба, српске је-

динице, које ће, преко Солуна, да ослобаћају домовину. Заиста, тај

разлог је био озбил>ан. Али он није био и једини.

Други је био пресуднији. Али ни он није био прост, него као

већина ствари на овом свету, сложен.

Џон Рид је по осећањима, тада био социјалиста, револуцио-

нар, који је већ прерастао у комунисту. Био је врло активан, оду-

шевл>ен, полетан и тада помало несређен револуционар. Понекад му

је одушевл>ени став према револуцији заклањао — то се дешава —

непосредни видик. Такав Ридов став није био ни за кога тајна. Ње-

гово име прешло је било врло брзо преко граница америчког кон-

тинента.

Према томе и таквом Риду крал»евска српска влада није гаји-

ла, нити се могло очекивати од ње да гаји, нарочите симпатије.

Српске власти, војне и граћанске, подједнако, примале су Рида као

представника јавне речи радничког покрета тада незараћених Сје-

дињених Америчких Аржава. Излазило му се у сусрет, колико је то

у тим тешким данима било могуће, о чему се сачувало и нешто до-

кумената. Јер Србији је тада од животног интереса било да се о

њеној борби чује, што гласније и што дал>е, права, истинита реч.

Y Ридовим написима из Србије, и са Балкана, речено је тада

доста. Али је и пропуштено доста тога што је требало рећи. Међу

оним што је речено било је ствари које нису биле по укусу крал>ев-

ској влади, а било је и таквих које не би биле по укусу ни српским

социјалистима, Ридовим идеолошким једномишл>еницима, да су они,

у тнм данима, били у могућности да се с њима упознају.

Али српскн социјалистн тога времена, када су написи Џона

Рида доспевали у јавност далеког америчког запада, српски соција-

листи који би могли и који би, на сваки начнн, Ридове речи добро-

намерније прихватили — иако је то тада било и за њих изванредно

тешко — учинили би Ридову реч доступачном и српској јавности да

нису били у апсолутној немогућности да то ураде: једни су били

изгинули (Туцовић је погинуо пре Ридовог доласка у Србију), дру-

ги су оставили кости по беспућима повлачења, а остали су били по

рововима широм Балкана и по заробл>еничким и концентрационим

* Краћа објашњења о мање познатим појмовима, местима и лично- стима види у регистру на крају књиге.122

ВУК ДРАГОВИБ: Џон Рид у Србији

логорима двеју германских империја. Онима који су још били у животу под својим заставама, њихов непосредни борбени задатак— и да су чули за Ридове написе — не би остављао мо1*ућности да им, ни у зсмл>и ни у туђини, поклоне дужну пажњу. Ако би то по- требно било нечим доказивати, довол>ан је доказ и сам Џон Рид: његов напис, штампан нешто касније, који је уврштен у ово издање под оригиналним насловом Изгубљени свет. На то поглавл>е, веома занимлшво, ми ћемо се још осврнути.

Главни разлог, коначно, у темел>у става игнорисања Ридових написа са српског фронта у нначе обимној литератури о борби Ср- ба у првом светском рату следећн је, што се тиче издавачке и но- винске делатности за време рата и између два рата: српска влада, српски политички кругови који су одређивали политику влада, школована интелигенција повезана с тим политичким круговима, једном речи елеменат који је, једини, у условима из 1916. и непо- средно следећих година могао, уколико је и он могао, да се у јав- ности чује, оценио је Ридов став према Србији приличио олако, не- довољно критички, уско родол>убашки — као негатнван. Y уЕоду своје књигс Џон Рид о томе говори, иако, по материјалима којима данас располажемо и на које се позивамо, биће да је Рид једну своју претпоставку прихватио као чињеницу.

Пропраћајући Ридове текстовс о Србији и Србима из године 1915, ми ћемо се осврнути и на позитивно и на негативно, и на оправдано и на неоправдано у њима, и на оно што је Рид дао из прве руке, виђено, и на оно што је дао по чувењу, или није дао, јер му о томе нико није рекао праву реч.

Џон Рид је живео свега тридесет и три године (22. октобар 1887—19. октобар 1920). Рођен је у Портленду, држава Орегон, у Сједињеним Америчкнм Државама, у имућној кући, од оца помало бунтара. Y школи и на Харвардском универзитету стекао је озбил>но образовање. Као врло млад огледао се у књижевности, у поезији и у прози. Био је добар говорник. Слободоуман. Тада већ и \ично храбар. Вероватно због тога га је новинарство неодол>иво привла- 123


чило, а у новинарству, посебно, велики репортаж, који је исговре- мено и новинарство и књижевност.

Од најраније младости Џон Рид је немиран дух. Y себи је осећао зов дивл>ине. Путовао је много, увек тамо где се нешто збива.

Ридово прво путовање у Европу компликовало се, на самом по- четку, тешком авантуром у којој је Рид био осумњичен да је убио свога сапутника и колегу, а испоставило се, при доласку у Енгле- ску, да нх је, Рида и његове тужител»е, „убијени” дочекао жив и здрав. Прво познанство с Европом донело је Риду једно разочара- ње — разочарао се у енглеске књижевнике — и једно усхићење: одушевила га је Шпанија, коју је пешице пропутовао.

Сарађивао је у разним часописима и стекао висок углед као писац. Своју пажњу, коју је још као ђак и студент посвећивао дру- штвеним проблемима, Рид готово искл>учиво оријентише у том сми- слу, заступа праведну ствар подвлашћепих, ослушкује и правилно чујс дах маса. И тада се Рид појавл>ује у часопису The Masses, ра- дикално усмереном. Ридова рсволуционарна активност тада, а доне- кле и касније, чссто јс апстрактна, понекад конфузна. Али његов утицај, позитиван утицај на широк круг читалаца, био је несумњив и несумњиво позитиван.

Његове репортаже, посебно објављене године 1913. под насло- вом Рат у Патерсону, центру свиларске индустрије, дале су упе- чатл>иву слику борбс радничке класе Северне Америке крозштрајк. Отада је Рндов пут све одређеније уцртан: његов лични животни пут нераздвојан је од пута којим радничка класа иде ка својој, пролетерској револуцији.

Затим следе његови чувени дописи из Колорада, о акцији рад- ника у Рокфелеровим рудницима.

\i/ \j/

Поред врло великог броја чланака, есеја, приповедака, репор- тажа, поред свог песничког и драмског стваралаштва, Рид је оста- вио три замашна дела неједнаке вредности, које извесни Ридовн биографи називају трилогијом. То су, хронолошким редом: Уста-

124 нинки Мексико (1914), Рат у истонној Европи (1916) и Аесет дана

BYK ДРАГОВИЕ: Џон Рид у Србији

који су потресли свет (1919). Совјетски историчар књижевиости Иван Иванович Анисимов сматра да је Џон Рид творац новога жанра — социјалне епопеје. Аннсимов је нашао добар термин н за Ридову слику мсксиканске револуције, и за описе европских ратн- шта (знатно мање), и за хронику првих дана октобарске револуције (у највећој мери).

С Ридовим делом о мексиканској револуцији наш читалац је делимично упознат кроз један краћи извадак о Панчу Виљи. Ри- дово дело о октобарској револуцији преведено је и код нас п на многе другс језике, а познато јс да му је сам Лењин дао кратак предговор, што само по себн сведочи о његовој непролазној вред- ности.

Ридовим написима о рату у источној Европи — управо о оном дслу којн се односи искључиво на Србију, на рат Србије оиакав какав је Рнд видео и доживсо, у пролеће 1915, обилазсћи секторе ратних опсрација српске војске, и у јесен исте године, нри поврат- ку из других источноевропских земаља, потребне су извесне допуне, објашњења, тумачења, и у интерссу исторнјске истине. и у интс- рссу успомене на Ридов лик.

Да бн се, уколико је то могуће, што бол>е схватио Рид и ње- гов однос према рату уопште, па и према ономе што је у Србији видео, сматрамо да је иотрсбно осврнути сс, укратко бар, и на Ри- дову политичку бнографију, на стање револуционарног покрета у Сједињеннм Америчким Државама, тога времсна. Тим 1штањима ми посвећујсмо посебан део ове књиге Метеорски пут Џона Рида.

Ридов став према ирвом светском рату био је правилан, нега- тиван. Он кроз Либерејтор поручује родитељима бораца: „Наба- вите лудачку кошуљу своме сину-војнику.”

Y годинама великог клања у свстским размерама Рид стиже свуд: он је на фронтовима где се гине, он је у непосредној иоза- дини борбених линија, он обилази крајеве где косе епидемије, бо- рави у штабовима одакле се руководи људском кланицом, не избс- гава прве ватрене линије, где се на свиреп и бесмислен начин ма- нифестује резултат тога руковођења. И одасвуд Џон Рид поручује људима, својој заслепљеној браћи, деградираној на категорију то- повскога меса, да тај рат није њихов рат. И у том погледу Рид јс био у праву, с изузетком када је био у питању рат Србије. Истина, 125


у крајњој својој оцсни, он Србију не сврстава изричито у импе- ријалистичку страну фронта, али је довол>но изричито и не изу- зима из тога табора.

_'!г. 'Ч _ '!г

По првом свом повратку из зараћене Европе Џон Рид, соција- дист, декларише: „Ово није мој рат.” Добро је рекао када је казао да је то био рат трговаца. Увидео је то пре него што је доживео велики наук рускога Октобра. И он је то гласно, храбро прокламо- вао, бацио изазов и својој земл>и, која ће ускоро да уђе у крваву империјалистичку гужву, у гужву која ће за Сједињене Америчке Државе и манифестно значити јасан, званичан чин у борби за доминацију светом.

Када је рекао да то није његов рат, кроз њега су проговориле многомилионске масе широм света, у метрополама и у колонијама— изузев најширих немачких маса.

Историја је пречистила питање чији је то био рат: ненародни, неправедни, империјалистички. Али историја је пречистила и друго једно питање: за Србију, државу — свеједно што је монархија — и за српски народ, у целокупности његовој, то је био одбрамбени, праведни, ослободилачки рат. Реакција Србије на аустроугарски ултиматум довол>на је потврда томе. Рат који је наметнут српском народу постао је, у пуном смислу речи, наш рат, народни рат и рат свакога појединца, од монарха до Димитрија Туцовића.

Године 1915, када је својим очима гледао Србе у борби, Џону Риду, очигледно, то није било сасвим јасно. Он је убедл>иво гово- рио о храбрости народа, о великом трпл>ењу народа, о силним жр- твама које је мушки подносио, али му је углавном књишко обра- зовање, вероватно, сметало да јасно види да је то рат једног народа за право на голи живот.

Годину дана раније, у свом напису Рат трговаца, писаном пре доласка у Србију, Рид каже: „Аустро-српски конфликт је ситница, као када би Хобокен објавио рат Кони-Ајленду. Па ипак се испос- тавила увучена цела Европа. Истински рат, у коме је ово неочеки- вано започето лудовање смрти и рушења само епизода, разгорео се

126 веома давно. Он је беснео већ деценијама, али се о његовим бит-

BYK ДРАГОВИН: Џон Рид у Србији

кама тако мало говорило да су оне пролазиле незапажене. То је био рат трговаца.”

Од значаја је било да Џон Рид, тада још не бесповратно ком- промитован у очима буржоазије, а већ несумњиво афирмисан као иисац и одличан публициста, тако говори својим суграђанима. Тим што је казао да је то рат трговаца он, истина, није рекао ништа ново ни за своје време, али је добро урадио што је то још једном, знатним ауторитетом свога имена, популарисао.

Требала је јасноћа гледања једнога Владимира Ил>ича Лењина да својом генијалном мишл>у, која је уистину из темел>а уздрмала васколик свет, обухвати и збивања у светским размерама и битне појединости у тим збивањима, да жигошући први по реду светски рат као империјалистички изузме из те свирепо истините дефини- ције малену државу Срба — свеједно што је та држава, малена Србија, била монархија. После Лењина је било лако — л>удима до- бре вол>е и поштених намера — одрећивати позицију Срба и Ср- бије у првом светском империјалистичком рату. За Лењином, сви су л>уди добре вол>е и поштених намера одредили свој став према том проблему: у првом империјалистичком рату светских размера Србија је водила — што није утицало на целински империјалис- тички карактер рата — праведан, одбрамбени, ослободилачки рат.

И тешко би било то замерити Риду, тада човеку релативно младом, човеку с друге хемисферс, духовно изграђиваном у једној средини — домаћој, школској и друштвеној — која није могла би- ти без утицаја на његов начин мишљења, којег се Рид временом ослобађао, у другој средини, коначно друштвено и политички вас- питаван догађајима који су всћ потресали свет, док га октобра 1917. нису из темел>а уздрмали.

А да су га догађаји упућивали правилним путем видимо из ње- говог написа Непопуларни рат, писаног, нешто касније, године 1917.Ту Рид није још сасвим начисто с извесним чињеницама савремене историје. Он се ту пита какво су зло причинили руском сел>аку Ја- панци, Персијанци, Турци, Аустријанци под чијим се топовима он налазио на туђој земл>и, далеко од своје драге домовине. „Шта се њега тиче”, пише дал>е Рид, мислећи на руског сел>ака, „што је Аус- трија напала Србију, или Немачка Белгију. Ослушните његове обичне речи, које тако раздражују представнике западне ,демократије: ,Мир 127


без анексија и контрибуција!’ ,Сваки народ има право да сам одре- ђује свој облик владавине’.”

На страну то што се руски сел>ак иије налазио на туђој зем- љи године 1917, Рид непосредно затим каже:

,,Y Србији ме је с почетка запрепастила штета причињена ратом и епидсмијама томе народу, који цивилизација још није искварила'. Откровење су биле, такође, и бескрајнс замршене интриге, у које су велике државе, припремајући се за рат, увукле управљаче Ср- бијс. Један млади Србин прнчао ми је како се стварала завера у циљу убиства аустријског ерцхерцога и како је српска влада толе- рисала ту заверу. Он ми је саопштио свс што је знао о новцнма које је платио руски министар ..

Причање „једног младог Србина” не би требало, из поштовања према историјским чињеницама, ни из поштовања прсма имену Џо- на Рида, прихватити друкчије него као у публицистици махом ири- хваћену лиценцију.

Штету — тај појам треба да обухвата не само губитке у вој- ницима него и покоље, вешања, стрељања становништва, стараца, жена, деце, жртве пегавца који су у Србију донели непријатељски војници — преблаго је назвати штетом.

С друге стране, Србију у први светски рат нису увукле ин- триге всликих држава. Србија је учинила све што једна незавнсна држава може себи да дозволи да не буде рата. Германским силама Србија је била на путу њихових замисли о господарсњу светом.

„Могао бих, дал>е'', пише Рид, ,да причам о Италији, Румунији и од Немаца окупираној Белгији, о томе како сам се свугде сусретао с једном и истом одлучујућом чињсницом, наиме, да овај рат није био народни рат, да народне масе разних земал>а нису имале и немају никаквих основа да настављају борбу, осим случајева када је речо самоодбрани или о освети (подвукао В. Д.) и да је чак сада до- вол>но само јсдно наређење да милиони л>уди на свим фронтовима смсста прекину да се боре, побацају оружје и оду кућама . . . ”

Ту је, види се, Рид упознат с поставком о праведном рату, али је пропустио да је примсни, изричито, на рат Србије, коју је веро- ватно и дал>е сматрао минорним фактором у великом окршају. Y3H- мајући први светски рат као целину, Рид је у праву. Но ипак је учинио неправду Србији тим пропустом, јер у односу на слободу,

128 у односу на право на живот, баш по Лењину, чије речи Рид у том

М а јо р Драгутин. Faepu jioeuh , х е р о ј одбране Б еограда 1915.(Фото-архив Војног музеја v Београду)

Јужна Србија 1914: последња одбрана чува железничку пругу(Фото-архив Војног музеја у Београду)

Трећепозивци за време прваг светског рата(Фото-архив Војног музеја у Београду)

Генерал Ж ивко Павловић(Фото-архив војног музеја у Београду)

Заробљени Аустријанци на железничкој станици(Фото-архив Војног музеја у Београду)

Аустријанци заробљени на Церу раде у праховском пристаништу.СниМЉеНО 15. V III 1914. (Фото-архив Војног музеја v Београду)


истом напису цитира, нема минорних народа у праву на постоја- ње — и сваки народ има право да одређује свој облик владавине.

На уводном месту совјетског издања зборника неких Ридових дела (Устанички Мексико, Приповетке и Прилози), у врло садр- жајној студији Ивана Ивановича Анисимова наилазимо и на неко- лико критичких осврта на Ридов рад који нас посебно интересује.Ту И. И. Анисимов, говорећи, скоро узгредно, о другом путовању Ридовом у зараћену Европу, када као дописник часописа Merpono- литен обнлази измучену Србију, Грчку, Турску, Бугарску, Руму- нију и (без дозволе царских власти) Русију, даје своју оцену Ри- дове активности у том периоду: „Резултат тога путовања је друга књига Џона Рида — Рат у источној Европи (1916). Y њој нема оне целовитости којом се одликује Устанички Мексико, у њој Рид није успео да покаже трагедију народа убачених на кланицу, али кон- туре замисли су управо такве, и ако та књига није испала као је- динствено ка једном цил>у усмерено дело, које оптужује капитали- зам у чудовишном злочину, ипак то остаје основа његове неоства- рене композицнје. То су пре свега материјали за велико дело које би могло настати, материјали чнје богатство није могуће не оце- нити високо.”

Тешко би било не сложити се с овом оценом И. И. Анисимова.

Пуну меру политичке активности Џон Рид даје у време окто- барске револуције и великих догађаја у Русији у годинама које непосредно следе. Он тада и пише своје капитално дело Десет дана који су потресли свет, врхунац публицистичког домета, истинску епопеју пролетерске револуције у Русији.

Одјек октобарске револуције допро је до најудал>енијих кра- јева, утицао на револуционарни полет где год је било л»уди свесних да имају право на бол>и живот, будио ту свест тамо где је она гу- шена, па, појмлшво, и у Сједињеним Америчким Државама, у зем- л>и изразитих друштвених контраста.

Али тек демобилизација вишемилионске америчке армије, која је повукла за собом масовну незапосленост, с једне стране, а с дру- 1299 Џон Рид: Рат у Србији 1915 .

ге стране пример октобарске револуције, подижу тонус акција рад- ничког покрета и у Сједињеним Државама.

Социјалистичка левица издаје низ својих листова и часописа. Главни њен орган постаје Револуционарна епоха, коју уређује Џон Рид. Y руководству левице крупне задатке обавља Џон Рид. А ње- гова књига Десег дана који су потресли свет постаје моћно аги- тационо средство и у радничкој класи Америке, као и другде.

Подробније податке и о овој Ридовој активности у Сједиње- ним Државама уопште и о улози коју је одиграо у организовању радничког покрета, износимо у делу књигс посвећеном Ридовом животном путу.

v1 / ч | / \ј// , Ч / ( ч / , Ч

Архивски фонд Србије, после два рата, после две непријатељ- ске окупације, остао је грдно осакаћен. Преостало је мало. Yhh- штаван је у бомбардовањима и пожарима, пљачкан је и одношен и у првом и у другом светском рату. Старали смо се да у остацима тога фонда нађемо било какав траг боравка Џона Рида у Србији. Наши напори нису дали нарочитог резултата. Па ипак је на неко- лико места остало забележено Ридово име.

Први докуменат на који смо наишли је један шифровани те- леграм с потписом Николе Пашића. И тај, и мали број осталих, ми ћемо репродуковати, сматрајући да треба да буду овде забележени:

6. anpu.'ia 1915 (19. IV)'

Врховној командиза Поповића

Тамо долазе сутра вече 7 часова американски новинари и писци Џон Рид и Бордман Робинсон. Они желе ићи Београд а за тим Ша- бац и пропутовати опустошене крајеве. Мишљења сам да им ваља одобрити и да би могли ићи са Ворфилдом који је већ тамо. Мо-

1 Y оригиналима датуми су свуда уношени по старом календару. Y а 'тгу дал>им документима, међу заградама, уносили смо, накнадно, све дату-1 ме и по новом календару, како не би било забуне.


BYK ДРАГОВИП: Џон Рид у Србији

лим задржите им једну или две собе у хотелу и израдите им по-

требне дозволе. Јовановић.

Паихић

На полеђини шифре је убележено:

Американски новинари Рид и Робинсон.

Пов. № 3749

експед. 6. IV. 1915 (19. IV). Павловић2

Телеграм је упућен из Ниша, тадашњег седишта владе, у Кра-

гујевац, где је било седиште Врховне команде.

Други докуменат је концепт, куцан на писаћој машини (што

је тада био редак случај), који гласи:

Ниш 5. марта 191.... (18. IV)3

(Грб)

Краљевско Српско

Министарство

Иностраних дела

Пов бр. 3741

Господине Министре,

Част ми је умолити вас за наредбу да се издаду две бесплатне

карте I класе Ниш—Крагујевац—Београд и натраг за гг. Бордмана

и Џона Рида, американске новинаре.

Изволите г. Министре ...

Господину

Милораду Драшковићу

Министру Граћевина

На полеђини је исписана потврда о експедицији:

6. апри.га 1915 (19. IV)

Пов. № 3741

Експед. 6. IV. 1915.

(Потпис нечитак)4

2 Дипломатски архив Државног секретаријата за иностране послове СФРЈ (у дал>ем тексту: Дипломатски архив) Ф. X III 152/3.

3 Овде је посреди очигледна грешка администрације: стоји да- тум 5. март, а треба да стоји 5. април (18. IV).

* Дипл. архив Ф. X III 152/1. 131


Из ових докумената вндимо да је Ридов полазак на обилажење српског фронта отпочео 7. априла, дана када се јавио Врховној ко- манди у Крагујевцу.

Из Ридовнх написа, и из једног другог преосталог акта нз тога врсмсна, видимо да је образована бнла једна група од тројице стра- наца коју је, по војном задатку, провео кроз оггустошене крајеве и линијом фронта др Војислав М. Јовановић, тада на дужности у Рат- ном пресбироу, иначе књижевник, историчар књижевности и дуго- годишњи српскн и југословенски дипломата. Ту групу су сачиња- вали Џон Рид, Бордман Робинсои и др Вилијем Ворфилд.

Овај последњи, Ворфилд, није био ни у каквој вези с првом двојицом. Он је, као што видимо из Пашићевог телеграма, случајно укл>учен у ову групу. Њега је, лнчним писмом Пашићу, препору- чио генерални конзул у Њујорку, професор Михаило Пупин, као ђака Колумбија универзитета, а Пупину га је упутио ректор тога универзитета као дописника двају всликих америчких листова, чија се имена ту не помињу. Али Министарство иностраних дела за Вор- филда указује на његово својство изасланика „америчког одбора за помоћ српским привредницима” више него на својство новинара.

Ово путовање по Србији трајало је равно 28 дана. Од 20. апри- ла до 18. маја. За л.убител>е прецизности можда ће бити занимл>иво да је за све то време ова група од четири члана утрошила 1567,75 динара, коју је суму коначно, Стану Врховне команде надокнадио— СавЈЗ земл>орадничких задруга тек на дан 5 (18) IX те злосрећне, 1915. године, највероватније с разлога што је друштво чији је иза- сланик био Ворфилд своју помоћ у семену и алатима, у износу од двсста хил>ада динара, наменило било српским земл>орадницима.

Три странца и њихов вођ пута крснули су према Београду и осталим дсловнма фронта, по коначном одобрењу шефа обавештај- ног одсека Врховне команде Драгутина Димитријевића Аписа. Воз- не карте су им издате биле, очигледно, истог дана када су и тра- жене (5/18. априла), јср из другог једног документа имамо потврду да су у Крагујевац стигли 7 (20) априла.5

О Риду и Робинсону нисмо нашли да је ишта бележепо у та- дашњој штампи, док је за Вилијема Ворфилда, њиховог сапутника,

132 — 5 Дипл архив Ф. IV 3/16.

BYK ДРАГОВИП: Џон Рид у Србији

Политика од 6 (19) маја донела вест да је „обишао све крајеве Ср- бије где су били Аустријанци па је сада отпутовао за Ниш, одакле ће кроз неколико дана кренути натраг за Америку”. Очигледно, и војни и цивилни апарат Србије више је пажње поклањао Џону Риду и Бордману Робинсону него њихове колеге новинари.

Маршрута Рида и Робинсона, уколико смо је могли реконстру- исати, била је следећа: Солун—Бевћелија—Ниш—Крагујевац—Бео- град—Раковица—Ада Циганлија—Обрсновац—Шабац—Прњавор—Лоз- ница—Гучево—Крупањ—Завлака—Вал>ево—Ниш—Софија. Покуша- ћемо да их на тој уопштеној маршрути што је могуће подробније пратимо.

То би били суви подаци о првом боравку Џона Рида и Борд- мана Робинсона у Србији.

*|W|4

Друга њихов боравак пада у трагичне дане које је Србија по- чињала да прсживл>ава. Седмог октобра српске општинске власти евакуишу се из Београда. А три дана касније у Београду је всћ аус- тријски комесар, некакав фон Егер. Тога истог дана бугарска војска с леђа напада измучену, исцрпену, епидемијама десетковану Србију.

Непосредно пред тим судбоносним збивањима српски пуномоћ- ни министар у Софији Чолак-Антић шал>е Пашићу у Ниш шифро- вану депешу следеће садржине, сачувану на службеном формулару:

Министарство иностраних делаПолитичко одељење6. (19) IX. 1915.Ниш

Т е л е г р а м Отправљен из Софије у 6 сати 30 минута Примљен у Нишу 6 (19) IX у 8 сати 40 минута.

Џон Рид и Бордман Робинсон амерички кореспонденти 156006 који су били на нашем бојишту желе пропутовати Македонију npe-

‘ При дешифровању телеграма остала је непреведена шифра. 133


шавши границу код Струмице. Молим јавите ми телеграмом могу ли прећи. № 498

Чолак-Антић На полеђини под истим датумом:

Џон Рид и Бордман Робинсон дописници

А затим текст одговора посланству у Софији:7 (20) IX

П а ш и ћ П ст в у

С о ф и ј а

У одговор на ваш телеграм N° 498 американски кореспонденти не могу прећи како траже.1

Телеграм у Софију послат је истога дана.Y предговору своје књиге, поводом свога другог доласка у Ср-

бију, Рид, поред осталога, каже:,ЈБили смо уверени у топао дочек у Србији. Али открили смо

да су сви Срби прочитали наша прва два чланка о њима и да им се ти чланци нису свидели. Речено нам је, у ствари, да ћемо вероватно бити избачени из земл»е кад борбе поново почну. Y то време нам је било доста Балкаиа, иа смо ионако отишли.”

Нисмо могли утврдити да ли је српској влади и српској Вр- ховној команди септембра 1915. позната била садржина Ридових чланака објавл»ених дотле у Сједињеним Државама. Исто тако ни- смо нашли никакав траг нерасположења према Риду и Робинсону у материјалима ни српске владе ни Врховне команде, још мање иигга што би могло наговестити какву намеру о њиховом протери- вању. По свему судећи, биће да је посреди био неки неспоразум. Јер у једном акту непрецизираног датума, из септембра месеца, америчког конзулата у Нишу, поново сусрећемо имена Рида и Ро- бинсона. Тај акт, у преводу с енглеског, гласи:

134 7 Дипл. архив Ф. XIII 152/2.


Америнки консулат

Н uui

септембар 1915

Аосије бр. 010

(Водени жиг)8

Српском Краљевском Министарству

иностраних дела

Ниш, Србија

Господине,

Част ми је обавестити ваше Министарство да би oeaj консу-

лат желео да се укаже свака дужна љубазност и привилегија г. Ле-

рој Л. Литл-у, који представља „Њујорк Трибјун", Г. Џону Риду и

Бордману Робинсону, који, обојица, представљају „Метрополитен Ма-

газин”. Oea господа су добро позната овом Консулату и за њих је

познато да су овлашћени дописници наведених публикација и дос-

тојни сваке пажње.

Тражи се да се господи Литл-у, Рид-у и Робинсон-у пруже мо-

гућности да отпутују на фронт Српске војске.

Ја се ни мало не устежем да ову господу препоручим eauioj љу

базности.

ЗахвПЈ^ујући на свему што будете за њих учинили,

част ми је, Господине, да будем

с поштовањем ваш

(потпис нечитак)

Отправник послова Америчког

вицеконсулата9

Овај акт америчког вицеконзулата упуђен је Пашићу или 13.

(26) IX или раније. Y сваком случају не после тога датума, јер на

полеђини читамо када је заведен: 14. (27) IX. Тога дана, без сумње,

* На воденом жигу америчког конзулата име земље у којој је ова установа акредитована исписано је, дословце: S е r v i а.

* Дипл. архив Ф. X III 152/170, 135


136

Рид и Робинсои су били још у Нишу. Јер на полеђини тога истога акта налазимо и Пашићеву интервенцију код Врховне команде:

Пов. ,Yo 10159Врховној команди Шифра за Поповића

Y вези са дан (ашњим) телеграЈиом дописник американског ли- ста „Њујорк Трибун” Литл моли такоће дозволу отићи Крагујевац. Он је радио овде као члан студентске аутомобилске чете из Аме- рике. Препоручује га амер(ички) Консулат. Тражите и за њега дозволу.Јован Јовановић

Пашић1013 (26) IX Екс. 14 (27) IX. 915

И поред недостатка континуитета у архивској грађи, мислимо да није тешко, повезнвањем, реконструисати процедуру: амерички вицеконзул цитираним писмом препоручује Пашићу Литла, Рнда и Робинсона. Шифром од 13. IX, експедираном 14. (27) IX, Пашић јавл>а Врховној команди у Крагујевац да „Литл моли такође доз- волу отићи Крагујевац” и саопштава да и њега, такође, препоручутје амерички конзулат. Овај телсграм упућен је истога дана када и телеграм (чији нам оригинал недостаје) који се несумњиво одно- сио на Рида и Робинсона, с обзиром на позивање на препоруку аме- ричког конзулата и на спсцификацију да се Литл такође обратио за исту ствар.

Одговор из Крагујевца био је, принципијелно негативан за све, упућен Пашићу нстога дана 14 (27) IX, да Врховна команда:

„ . . . Не одобрава да икакав странац dohe на војишну тери- торију”п

Y таквој ситуацији Литл је накнадно (закл>учујемо на основу другог материјала) молио Министарство иностраних дела за доз- волу да може, на дан 26. IX (9. X), снимити на нишкој железнич-

w Дипл. архив Ф. XIII 152/170.11 Дипл. архив, исто.


кој станици долазак неких савезничких трупа, и после упорних на- стојања Пашићевог кабннета (интервенише, по наређењу Пашиће- вом, Славко Грујић) војне властн су Литлу то коначно одобрнле.12

Из Ниша, седишта владе, стари државник и искусни дипло- мата Никола Пашић је гледао нешто другим очима на посете ино- страних новинара фронту и унутрашњости Србије уопште, гледао је шире, што не значи да је то гледиште било, у ситуацији пред сам бугарски напад, и правилно.

И поред категоричног става Врховне команде, која не одобра- ва „да икакав странац дође на војишну територију”, Пашић, мало дана касније, шифрованим телеграмом покушава да аргументише: у Нишу се налазн више угледних иностраних новинара из неутрал- них и савезничких земал>а. Овде Пашић подразумсва и Рида, који још борави у Нишу, и о коме је већ водио, без резултата, кореспон- денцију путем шифре с Врховном командом. Посебно помиње допи- сника париског дневника Фигаро. Дал>е каже да му из Атине јав- л>ају да се тамо налази и још неколико америчких новинара који моле за одобрење за улазак у Србију. Ту стари балкански дипло- мата пушта у промет аргуменат који, најчешће, треба да дслује: „Инане, кажу, морају uhu у Бугарску.” Y тој доста огппирној ши- фри говори се шта би инострани новинари требало да виде. Затим:

.. Удесити да њихов пут ниуколико не компромитује наиху на- родну одбрану” Колико је Пашићу стало било да се иностраним новинарима, и у овим тешким данима, омогући приступ у зону рат- них операција, што ће, у том тренутку, значити у Србији уопште, види се из даљега: „Врховна команда је одбила два-три новинара” (Овде се, без трунке сумње, мисли на Рида и Робинсона.) „Ја знам разлоге, али ипак ми се чини да се то може удесити. .." Телеграм се завршава инструкцијом Тићи Поповићу да ово саошлти Врхов- ној команди и замоли је да издаје допуштења „кад јој устражимо за поједине новинаре”. Овај шифровани телеграм упућен је 18. IX (1. Х).“

Ни овај покушај да се Врховна команда приклони Пашићевом гледишту иије дао резултата.

u По свему судећи, ово одобрење издале су локалне власти у Нишу14 (27) септембра.

u Дипл. архив 152/17. 137


Сутрадан, 19. IX (2. X) стигао је из Крагујевца одговор:Y одговор на ваш телеграм Врховна команда не може одо-

брити долазак странаца.Поповић.14

Овим се исцрпл>ује архивски материјал који је у непосредној вези с боравком Џона Рида и Бордмана Робинсона у Србији, го- дине 1915.

Према извесним индицијама постоји могућност да је Рид и у октобру 1915. одлазио у Крагујевац, али о томе нисмо могли наћи никаквог писаног трага. Према тој верзији он је у Крагујевцу остао свега један дан, чак, можда, свега неколико часова. Допутовао је, наводно, неким „фордом” и истим колима се вратио у Ниш. Мере које је Врховна команда предузела била о непуштању иностраних дописника у зону операција остале су у важности, без изузегка.

V*/ V*/

Y плановима Рида и Робинсона, што Рид у свом предговору изрично и каже, било је, поред осталог, да присуствују и последњем отпору Срба, „у ствари, били смо”, каже, „седам мессци одсугни а нисмо видели ниједан од ових великих драматских климакса, осим што смо се запетл>али у велико руско повлачење и грабили преко Балкана на почетку немачког продора . . . ”

На жалост за Србе и на штету по хронику из које историја та- ко често богато црпи граћу, Рид је пропустио да присуствује вели- кој, грандиозној епопеји повлачења Срба преко Албаније. Можда је томе допринео и статус канадског државл>анина с британским па- сошем који је имао Бордман Робинсон, којему је, у случају да буде ухваћен, једина перспектива била заробл>енички логор.

Џон Рид и Бордман Робинсон напустили су Србију, каже Рид, „тачно у тренутку кад су немачке и аустријске трупе продрле у Србију, Бугарска је напа,га с лећа. . . Али ми смо зараћене народе препустили њиховим судбинама и упутили се за Њујорк, у који смо стигли пред сам крај октобра”.

138 14 Дипл. архив, исто.

BYK ДРАГОВИЕ: Џ о н Рид у Србији

Тако је Рид видео Србију, од априда до октоора 1915. године, у времену, како то сам каже, релативног затишја, и ту објашњава:„И баш из тог разлога смо, можда, били бол>е у стању да посма- трамо онај нормални живот источних народа под непрекидним на- пором ратовања које се отегло. Y узбуђењу изненадних инвазија, очајничког отпора, заузимања и разарања градова, људи као да губе ону своју личну или расну боју којом се од других разликују и у лудој демократији ватре постају сви налик једни на друге. А мн смо их видели како су се уживели у рат као у неки посао, почели да се прилагођавају овом новом начину живота и да говоре и мисле о другим стварима.”

Врховној команди било је јасно, већ у данима бугарског на- пада, какав обрт узимају догађаји — и било јој је стало да се ино- страни дописници на време извуку из пакла који је Србију очеки- вао. Тако су и Рид и Робинсон — уз заједничко старање српске владе и америчког конзулата — нанустили Ниш у правцу Солуна у последњем тренутку, с неким од транспората иностраних мисија Црвенога крста.

/ ,Ч /ЈЧ / ј \

Чини нам се да у овим написима Ридовим из Србије постоје два Џона Рида.

Један је Рид који гледа, који запажа, који непосредно из ду- бине себе просто чупа своја запажања и прегрштима их, сирове, често сурове, пружа; час нас њима троне, час нас њима шиба. То је онај Рид из Патерсона, из Мексика, готово онај Рид нз октобарске револуције. Ту је он велики репортер, читач збивања и сликар јед- не епохе.

Аруги је Џон Рид који преноси из друге руке, оно што му је, ипак, остало као туђе.

То се види из првнх његових исписаних редова, када га зем- л>ак, човек из филијале Стандард Ојла, пита жели ли да његове по- смртне остатке упуте у Америку бродом, или да га закопају „тамо горе”, што ће рећи у Србији, где се л>уди само сахрањују. Или када говори о поручнику британског краљевског медицинског корпуса, свом сапутнику, коме није познато да је пегавац „од кога је помрла 139


јсдна шестина српског народа” познат и испитан, његов бацил., ње- гове гангренозне компликацијс и проценти смртности који зависе, искл>учиво, од хигијенских услова краја у коме се појави. Пре него што је ступио ногом на српско тло, Рид зна да тада, у априлу, у Ср- бији има око сто хил>ада оболелих од пегавог тифуса, да умире од иегавца свега хиљаду л>уди дневно, зна да је „у фебруару морало бити ужасно — стотине на самрти и у делнријуму, у блату на ули- цама, услед недостатка болница”. Зна како је пегавац косио и по иностраним медицинским мисијама, како је однео две стотине срп- ских лекара (до тада) од четири стотине колико их је свега било, да јс однео педесет свештеника који су прнчешћивали умируће То су му, узгред, приповедали.

Али оно што је видео у нишкој болници није никако плод ње- гове маште. То је Рид заиста видео.

После потресне приче о познанству с пуковником др Суботи- ћем15, испричане речима које је Рид налазио v свом срцу када је говорио о велнким л>удскнм чувствима — после приче о ћилиму изатканом рукама старице, докторове мајке-сел>анке, приче о шаре- ном ћилиму који се Риду толико свидео и о сећању тога оца-лекара који је, сасвим недавно, немоћан, гледао како се мећу складним пиротским шарама гаси живот његовог сина покошеног страшном мором која је по Србији убијала, Рид говори о Неле-кули.

Пеле-кула! Да су празне очне дупл>е из лобања узиданих у њу могле да виде у том часу Џона Рида, борца за бол>у судбину л>уди, мртва уста би му рекла много ствари које никада није чуо, нигде, ни у Мсксику, па ни у пламену Октобра. Мртве главе су ћутале: де- вет стотина и педесет и две на броју, ћутале су у тим данима страве о Стевану Синћелићу, о Чегру, о себи, о томе да је бол>а и смрг од робовања. Па ипак, немуштим језиком оне су Риду доста рекле да допуне ропац самртника, тифусара и рањеника, које је обилазио у

15 Нема сумње да је овде забуна у личмости. Можда се Рид видео и са др Војиславом Суботићем, сином песника Јована Суботића, чуве- ним нашим хирургом и једним од каснијих оснивача Медицинског фа- култста у Београду — тада шефом санитета — али овде је у питању његов имењак и ирезимењак, неуро-психијатар др Војислав Суботић, из гружанске сел>ачке породице, који је, уистину, изгубио тада сина у бор- бама. Др Суботић о коме Рид говори био је, касније, дуго година управ-

■4 АС\ иик београлске д\тпевне болнице и оставио је за собом низ значајних 1.4U радова из своје области.


сталној моравској војној болннцн, у пратњи младога официра-ле-

кара др Владе Станојевића. Удисао је задах смрти, видео распадање

гангренозних, по петорица у два саставл>еиа кревета, чуо јаук бола

и крике делиријума, прочитао беспомоћност-у погледима самртника.

Џону Риду се пребацивало да је драстично приказивао оно

што је видео. И учињена му је ту неправда.

Ево шта о тој болници код Неле-куле, много година касније,

две децсније касније, пише онај исти Ридов водич кроз тај пакао,

др Влада Станојевић, данас угледни истраживач у области исторнје

медицине. Он каже да је та болница била на злом гласу и да је у

њој умирање од псгавца, те зиме, узимало страховите размере. Када

је др Станојевић преузео управу над болницом, она је „имала у

свом кругу 26 којс зиданих зграда, које барака. Од њих је било 18

у којима су били смештени болесници. Број болесника није сс тачпо

знао . . . Примани болесници одношени су једни право у болеснпчке

собе, а други једноставно у мртвачницу. Средином фебруара, кад је

епидсмија пегавца владала најјаче, рачунало се да је могло бити

око 3 000 болесника укупно. Број мртвнх такоће се није тачно знао,

јер ни гро6л>анско одел>ење није стизало да на време сврши своје

послове. Једно време је био чак и застој у сахрањивању, јср иије

било довол>но радне снаге и алата, а једно време се стало због тога

што се чекало на кредит за куповину конопаца. . . Болесници су до-

влачени транспортним средствима на најпримитивнији начин из за-

робљеничког логора у граду и из свих нишких болница. Чим би се

утврдио нов случај пегавца, ма где у гарнизону, није се чекало ни

тренутак, није се претходно питало да ли има постеље и места, већ

су се сместа трпали такви оболели, најчешће најтежи с всликом

ватром, на волујска кола и одвозили у Пеле-кулу . . . По уласку кола

с болссницнма, ове је дочекивао и скидао најчешће случајни добар

болничар или заробл>еник . . . Када би се болесници скинули, они се

нису задржавали у пријемном одел>ењу, нису се шишали, купалн,

пресвлачили, већ онако, у свом оделу, како су дошли, болничар или

заробл>еник би их одвсо у „Одељење” и тамо оставио. Овде би они

клонули и пали у најразличитнјим позама на најразноврснија места.

Ако на два саставл>ена кревета леже већ тројица, то би онда био

најсрећнији случај, јер би први новн болесник заузео четврто ме-

сто. Ако тога нема, онда „у пролазу”, измећу крсвета на поду, ако 141


ни ту нема места, онда на поду у ходнику. О лечеЈБу иије бидо

речи.. .”16

И тако дал>е. И још горе.

Др Станојевић је такво стање поправл>ао, уколико је то уоп-

ште било могуће поправити. Он се сећа Ридове посете Неле-кули и

каже да Рид још није видео болницу када је било најгоре, у току

претходне зиме.

Др Станојевић је много касније сазнао да је Рид објавио своје

дописе из Србије и у посебној књизи, али није имао прилике да се

с Ридовим текстовнма упозна.

Није без интереса, иако се податак, из истога извора, не од-

носи на период када је Рио био још у Србији, да је после пегавца

за Неле-кулу настала друга невоља: у току великих септембарских

борби на граничним рекама Дрини, Сави и Дунаву, у Беле-кулу

стиже „бујица рањеника”, а октобра месеца рањенички возови сти-

жу даноноћно. Др Станојевић за тај период даје као број рањеника

цифру од 6 000. А онда настаје повлачење, уз борбу: Албанија, Крф,

Видо, Плава Гробница, а за преживеле Солунски фронт, нове борбе,

и коначно — опустошена али слободна Србија.

Поглавл>е Изгубљени свет заслужује посебан осврт. То је један

Ридов напис који није обухваћен књигом Рат у истонној Европи.

Ми смо га пренели из већ поменутог зборника некојих Ридових ра-

дова преведених и објавл>ених у Москви године 1959. Социјалиста,

револуционар, Џон Рид се ту, први и уколико је нама познато је-

дини пут, сусреће с једним српским социјалистом. Не може бити

сумње да је такве сусрете Рид желео, можда их тражио и, најверо-

ватније, за такве сусрете биће да му се није ишло наруку.

Тај српски социјалиста у шињелу, с којим је Џон Рид говорио

на борбеном положају, код укопане батерије, близу Обреновца, био

је резервни официр, један од оних српских резервиста који су били

морална окосница војске, увек у првој борбеној линији. Из текста

се види да је такве сусрете Рид желео, тражио и да му се тада ука-

“ Др Влада Станојевић: Моје ратне белешке и слике, Л>убл>ана,1934.142

BYK ДРАГОВИБ: Џон Рид у Србији

зала прилика да своју жел>у оствари. А пошто је то једини помен у његовим текстовима о српском социјализму и о српским социјали- стима, морамо прихватити као чињеницу да је то и једина прилика која му је пружена да се с неким од српских сошуалиста састане.

Командант сектора — ми знамо да се формација на том сек- тору звала Обреновачки одред, којим је командовао пуковник Ми- лисав Лешјанин — видимо, даје Риду карактеристику свога коман- дира батерије-социјалисте: ако би сви социјалисти били налик на Т а к и ц а, ја не бих имао ништа против социјализма. Излишно је указивати колико је ова карактеристика, када долази од једног ви- шег кадровског официра, ствар нормална: гледати, уопштено, у со- цијализму баука. Исто тако било би излишно указивати на чиње- ницу колико је, v условима првог светског рата — што се тиче Ср- бије и српских социјалиста — такав став био неоправдан. Јер ко- мандант Обреновачког сектора, који је и сам био изванредно храбар војник, а уз то у првој генерацији школован, морао је да зна, у пролеће 1915, да су српски социјалисти заузели поштен став у јед- ном пл>ачкашком, поробљивачком рату, који је — опет у односу на Србију — био германски рат. Пуковник Лешјанин, нема сумње, мо- рао је тада знати да је смрћу јунака пао првак српског социјалис- тичког покрета Димитрије Туцовић: на Врапчјем брду, у пуном јеку крваве колубарске битке, у тешкој ноћној борби непријател>ски куршум прострелио му је срце; а када је, у свануће, „једна група војника из Ужичког одреда дошла до једне колибе уз чији је зид у усправном положају било прислоњено од мраза смрзнуто и укочено тело развијеног човека у официрској униформи, војници су са за- препашћењем познали лик свога учител>а, Димитрија Туцовића”.17

На страну то, Ридов разговор с командиром батерије Т а к и- ц е м, негде на обреновачком сектору фронта, веома је занимљив. Али пре но што се осврнемо на суштину тога разговора од инте- реса је дешифровати име Т а к и ц, које, очевидно, није аутентично.

Неизвесно је да ли је Рид, намерно, хтео да покрије свога сабеседника од могућих каснијих неприлика, или је посреди грешка у транскрипцији. Ми бисмо пре били за ово последње. Било једно нли друго, после савесног истраживања (на траг нам је указао Три- ша Кацлеровић, савременик догађаја, на чему му дугујемо захвал-

17 Борба, Београд, 20. XI 1962. 143


ност) можемо с много вероватности тврдити да је Рндов Т а к и ц био Миливоје Тадић, правник, адвокат, активни социјалиста тих времена, носилац кандидатске послаиичке листе социјалистичке пар- тије за ужички округ на изборима 1914. године, које је рат омео,18 најзад резервни артил>еријски официр.

После рата, Миливоје Тадић није пошао са социјалистичким крилом које је приступило Трећој интернационали. Остао је на ста- рим позицијама. И био адвокат у Ужицу и у Београду.

Y добро поодмаклим годинал1а, 1940, позваи је на војну вежбу. Обукао је униформу артиљерца — коју више жив није скидао. Ко- мандовао је противавионском одбраном у Крушевцу. Затим се, но- сле слома крал>евске државе, повлачио са својим орућима према Ужицу. Уз пут је децу ск.\онио, у селу Горњој Добрињи. А сам је, на своју руку, одлучио да Ужице брани. И Ужице је дало отпор.

После је следило дал>е повлачење Тадићевих батерија према Златнбору. Све потом остало је до данашњег дана тајна. Извесно је само једно: стари артил>ерац Миливоје Тадић, социјалиста од пре октобарске револуције, Ридов сабеседник код својих укопаних то- пова на Обреновачком сектору српског фронта године 1915, нађен је, изрешетан куршумима, у Чаловцу, на Златибору, одакле је породчца пренсла његово тело у Ужице и сахранила га.19

Ова кратка бнографија била је потребна да би се Ридов напис Изгубљени свет могао правилно разумети, да би се правилно разу- мео став Миливоја Тадића, и став свих оних бројних социјалиста и комуниста који су у два грабежна, поробљивачка германска рата, сматрали, исправно сматрали, оба та рата као своју свету ствар, као свој рат.

Погибија Миливоја Тадића, старог резервисте-артиљерца, чет- врт века после разговора с Џоном Ридом, крвљу јс потврдила пра- вилност тога става, и године 1914, и године 1941.

“ Сачуван је изборни плакат тих неодржаних избора за ужички округ: „Граћани округа ужичког. На изборнма за народне посланике 1. августа ове године у свима општинама округа ужичког биће кутија Српске социјалистичке странке. Носилац социјалистичке листе за округ ужички јесте друг Миливоје Тадић, адвокатски кандидат из Ужица. Нека се другови постарају да се о томе обавесте сви пријател>и наше странке. Организација социјалдемократске странке. Ужице, јуна 1914.”

а л л 19 Посмртно, Миливоје Тадић је увсден у ред првобораца, носилаца144 Партизанске споменице.

Војислав М. Јовановић - „Џонсон” 1968. године(Фото-архив Војног музеја у Београду)

Милан Предић 1915. године

Миливоје Тадић пред други светски рат

Војници у poeoeu.ua на положају Мачков камен(Фото-"рхиз Војног музеја v Београду)

Престолонаследник Агександар са војводама Мишићем, Степано- вићем U Бојовићем НО. положају Флока (Фото-архив Војног музеја у Београду.

Повлачење српске војске и становншитва преко Косова поља1915. г о д и Н в (Фото-ар.хив Војног музеја у Београду)

Злонини окуп си ора у С р б и ји 1916. годин е(Фото-архив Војног музеја v Београду)

BYK ДРАГОВИБ: Џон Рид у Србији

Y овом свом напису, можда најннтересантннјем од свих које је о Србији нагшсао, Рид — мајстор пера и човек издиференцираних осећања — слика прекрасну природу Србије, н у њој незваног госта— рат. Он даје лик л>уди, цинова-сел>ака, синова сел>ака, бњ\.и они редови или генералштапци, безпоговорни ордонанси и одани посил- ни који по обавл>еном послу слугу својих старешина седају с њима за исти сто и бивају Риду „прописно представл>ени'' као пуковни- кови пријател>и. И на другом месту Рид запажа ту појаву која је на њсга, очигледно, оставила снажан утнсак, јер на другим фронтовима које је обилазио, а обишао их је скоро све, дотле углавном на За- паду, он такав однос официр—војник није имао прилике да види.

Разговор с Тадићем о социјализму Рид није коментарисао, ако се као коментар не узме упечатл>иви лик резервног капетана Та- дића, у шињелу који му је у рату постао преширок.

Зашто се Миливоје Тадић засмејао када је разабрао да се овај странац-новинар интересује за његов социјализам? А како је и мо- гао да се не засмеје. Y пролеће 1915, ни на једном фронту, ни за- пада, па ни истока, социјалнзам као тема није био актуелан. Та тема је дошла на дневни ред по рововима и земуницама касннје, да би тек 1917, с руског фронта, где је експлодирала у револуцији, стала да се инфилтрира, не одвећ снажно, и међу војнике других фронто- ва — осим немачког — не развивши се, међутим, ни на једном од њих. Y Србији је и године 1917. било прерано да тема социјализам ангажује духове. Тада је главна, једина тема била — рат, наш раг, српски рат, југословенски рат, праведни рат, наметнути нам рат: у првој фази огорчено одбрамбени рат, у другој фази полетни, осло- бодилачки рат. Зато се и капетан Тадић, социјалиста, толико бри- нуо да затварач топа број један његове батерије исправно функци- онише — он, који је до таквог рата био против рата, прихватао је такав рат као свој једини посао, као једину своју брнгу: изнад бриге и о породици, и о свом личном животу и, разуме се, у том тренутку, изнад бриге о Интернационали. Јер Интернационала (Друга) године 1915. није могла баш ништа, и да је хтела — а године 1915. њу и није била особита брига да уради нешто за на смрт осуђену Србију.Јер, коначно, и с једне и с друге стране огњене линије фронта соци- јалисти — грађани импсријалистичких сила — активно су учество- вали у владама својих империјалнстичких домовина и у армијама својих империјалистичких држава-колоса у првом свстском импери- 14510 Џон Рид: Рат у Србији 1915 .


јалистичком рату, не на силу, већ прихватајући тај и такав импе- ријалистички рат као свој рат.

Теоретска излагања капетана Тадића Џону Риду овде су од споредног значаја. Правилна? Неправилна? Правилност многих со- цијалистичких поставки проверавана је две године касније, па и тада с разним менама, у разгару великога пожара који је широм света запалио Владимир Ил>ич Лењин са својом бол>шевичком партијом, пожара који и дан-данас на разним тачкама глобуса пламти ширећи се неминовно.

Не, заиста, није битно да ли је капетан Тадић говорио тада с Џоном Ридом прецизном терминологијом марксистичке литера- туре, па ни шта му је управо рекао. Важно је да Џон Рид тај мо- менат исповести једног српског социјалисте на најбескомпромис- нијем попришту борбе светскога рата нама преноси следећим ре- чима: ,,Y страшном узбућењу он је гледао у мене потамнелим пла- меним очима, чврсто стежући моју руку у лакту..

Није битно ни да ли је Џон Рид у том трснутку тачно разумео и нама тачно пренео Тадићеву мисао-осећање. Битно је да је тај српски социјалиста из године 1915. пренебрегао свој дом, да су све његове мисли биле за војнике његове батерије, за његове топове, за његове од силне вуче обангавеле коње. Јер ти коњи су имали да извлаче орућа на положаје с којих ће његови преморени артил>ерци да сипају ватру по непријател>у, по насилнику, по поробљивачу, што је значило — и по слову марксистичке теорије и по вековној жи- вотној пракси Срба — оно исто што је значило и године 1941: борбу за живот у слободи, борбу против империјализма по најстрожем ме- рилу марксистичке науке. Рат: то и јесте оно што је најстрашније— дубоко верује Тадић. И исправно је гледао и тада, 1915, и после, 1941, да је то, да је рат, оно што је најстрашније, али и да онога који из беса сеје смрт треба уклонити из редова живих да би л>уди могли слободно да живе.

„Такиц је завршио", с призвуком туге каже Џон Рид, „и ми смо дал»е ишли ћутке. . . ” И док су они, тако, шпли ћутке, једна рода се спустила на кров колибе, у своје гнездо, и с реке су допи- рали пушчани пуцњи. Па онда тишина . . .

Докле тишина? Рид није био пророк, као што није био ни не- погрешив у неким својим оценама. Он из тога разбукталог српског

146 пролећа није могао да прочита докле ће тишина да потраје. Ни бу-


нило негавца не даје визије које би се могле сравнити с оним што је после те тишине настало: албанска епопеја, плаве гробнице, пла- нине Македоније засејане костима српских војника, разочарање у слободној домовини, слом крал>евине, партизанска држава усред по- корене Европе, пакао саздан атавистичким германским дивл>аш- твом .. .

v!/ \|/ \t// Ј Ч , - ,4

Земља смрти — тако је Џон Рид назвао Србију прелазећи њену граннцу: бојна пол»а и епидемије, гробл>а, бескрајна гробл>а плитко закопаних мртваца, порушени градови и спал>ена села, збегови, глад, студен, старци с бајонетима на пушци, а од униформе само шајкача. Тек касније Риду ће бити јасније да је то — трећи позив. Објаш- њење при случајном сусрету: три године наши војници нису се пре- свукли. Y 6 c aa>h bo објашњење. Како је све то морало да изгледа Џону Риду, недавно искрцаном из богате незараћене Америке. То- пови с волујском запрегом. А>уди у земуницама. И то још није фронт. То је позадина, релативно далека позадина. Трећепозивци чувају Србију.

Рид бележи. Имао је, веле они који су га зналн, малу једну књижицу у коју је стално нешто бележио. Како све то може да стане у једну књижицу . . .

Сви мушкарци у Србији су војници — или су мртви. . . Влада шал>е борце, те, 1915, борцс и волове, да помогну женама при ора- њу . . . Два рата су однела цвет младости . . . А сада трећи, с најјачом војном силом света . . . Па пустошења од заразе . . .

Све је то тачно, било да су му казивали непознати л>уди с ко- јима се сретао: официр, неуравнотежени сапутник, или полицијски агент који не прави никакву мистерију од своје професије.

Али чему изводити, при својим првим корацима, закл>учак да из рушевина читавог једног народа већ ннчу империјалне амбиције које би, једнога дана, могле да запрете читавој јужној Европи? И којој то Европи? Оној коју црно-жута империја држи у ропству: Пол>ацима, Чесима, Словенцима, Словацима, Хрватима и добром де- лу Срба? Не, очигледно, Рид је недовол>но припремл>сн дошао на српско ратиште. 147


Зар ннје, управо док је Рнд боравно у Србији, у Нишу држан Конгрес представника југословенских земал>а у знак протсста про- тив Лондонског пакта? И зар се нико није нашао — па ни професор Слободан Јовановић (којег Рид налази како чита роман Џорџа Ме- редита руководећи Ратним пресбироом) — да Рнду објасни смисао народне песме о Душановом царству, да му каже да је Душан ца- ревао много пре открића Америке, да му укаже на разлику између гусала и ћеманета и да му, просто, укаже на чиљеницу да cv гусле и народна песма биле делотворан агитпроп у петовековној борби једнога народа који хоће да живи, и да десстерац говори о царству које је крајњи идеал свих поробл>ених народа, о ономе царству за којс се борио и Џон Рид и за чије је остварење сагорео? Та иссма о царству, све величајући га, дала је Србији парламенат у сел>ачком гуњу, претурала династије, зауздавала крал»еве, била директни пре- теча револуције која ће од сељака, обдан, да ствара борце проле- терских бригада. Боси, гладни, у ритама, Срби су и тада, 1915, ги- нули свесно не за некакву империју западнога кроја, нити за цара, већ су и тада гинули за себе, за своју слободу, за перспективу бо- л>ега живота. Гинули су, баш као и 1941, — певајући. Y тој песми било је и хумора. Срби су одувек ценили хумор кад су се са жи- вотом растајали. Можда је Мажуранић најзгодније коднфицирао то стање духа када је кроз свој еп поручивао једном свирепом царству које је угрожавало Европу: бој се оног ко је вик'о без голема мри- јет јада .. .

Y тој војсци у дроњцима, Цигани, безбрижна чеда скитње, пе- вали су две врсте песама: носталгичну лирику за домом, или зубате напеве на зло дана, нарочито ове последње. Али њихова песма је, налик на ону Ростанову, зачас прелазила из сентименталних излива о драгој, о Морави, у бакарни урлик трубе. Јер Цнгани су у српској вој сци били махом трубачи. Модра уста сливала су се с металом. Јуриш. И исти рафали косили су црнпурасте трубаче-Цигане и пла- вокосе пешаке — Србе.

Да ли је уистину неко у Србиш могао Риду говорити да Ци- гани немају право гласа? Судбина Цигана нигде, па ни у Србији, није била нарочито завидна. Али право гласа су имали, управо онако и онолико колико и сви остали граћани, без разлике: ако су били државл>ани Србије, ако cv имали место боравка и ако су плаћали

148 на име непосредног пореза петнаест динара годишње. Многи од њих


нису имали свога дома, као ни многи не-Цигани, нити земл>е. Но било је и још од пре једног века чисто циганских села (на прпмер,Мел>ак, у непосредној близини Београда). А о циганске гласовс оти- мали су се посланички кандидати не ретко (на прнмер, на београд- ској Чубури).

За Рида би, у томе нема сумње, занимл>иво било да је знао да је један добар део Цигана пришао Карађорђевом устанку — што није било чудо, јер су Турци Цигане сматрали за најгори милет, за „нсчастиве”, и саздали им били животне услове много теже него осталој раји. Цигани су тада имали и свога војводу који је позиван на саветовање с осталим српским главарима устанка; Цигани су се тада, као и касније, стали везивати за земл>у, оснивати своја чисто циганска села. Џона Рида би, још како, интересовало да српска расна толерантност није новог датума, као, уосталом, ни једна посебна српска демократнја, да су обе дуга традиција. Тако је, још за првог устанка, рсшен био грађански статус Цигана у Србији на читав један и по век пре — Литл Рока.

Али Цигани код нас, ни у једном периоду, нису замењивали гу- сларе. Истина, гусле су се прилично биле изобичајиле, али не треба искључити да и народној песми, можда по форми осавремењеној, предстоји ренесанса коју је доживео играчки фолклор. Изузимајући чергаре, пролазнике, Цигани у Србији већ су тада били, углавном, насел>ени и бавили се примитивним занатима.

ч!, v*/ _>ј/

Земља смрти. Деветсто петнаесте она је то заиста била. Смрт је тада по Србији косила. Империје које су међу собом делиле свет начиниле су од цветне, ведре земл>е српске — земл>у смрти. Y раз- ним временским димензијама неком фаталном периодичношћу то се понављало. И то, тада, није било последњи пут. Смрт је по Србији косила кроз векове, с истока и са запада. И баш она, та туђинска смрт, саздала је у Срба једну философију потцењивања личног жи- вота да би народ живео, философију коју је врсме у целости оправ- дало.

Ридов опис Ниша, привремене ратне престонице, веристички је, иако, гдегде, може да изгледа и пејоративан. Кочијаш са шубаром 149


личи му иа бандита (реминисценција из Мексика), блато, кл>усал Y рабатном фијакеру, куће које Америчанину не могу ни да изгледају друкчије до као страћаре, во што се пече на дрвеном ражњу. Чинн нам се, само, да су шил>ци минарета упали ту из друге неке земл>е кроз коју је Рид пролазио.

Аруги снажан утисак: заробл>еници су на слободи, раде, за рад им се плаћа. Или, просто, шврл>ају. Неким официрима су чак остав- л>ене сабл>е. Рид поставл>а питање: а ако побегну? Од мештана до- бија одговор: куда и зашто? Y тој маленој балканској крал>евини заробл>еници су имали релативну слободу, која је заробл>еним Ср- бима у непријател>ским империјама била џелатски ускраћена. То што их је двадесет хил>ада помрло од пегавца, то је било правило игре коју су те империје наметнуле самим Србима у још већој ме- ри. Ми заробл>еницима нисмо могли дати ни добар кров — кровове су нам они попалили док нису доспели у статус заробл>еника — ни- смо им могли дати ни хлеба на вол>у, јер су наше радне руке оста- виле плугове да би се прихватиле пушке. Прелазећи као ул>ези Саву и Арнну мислили су да ће господарити покореном земљом, а наи- шли су на л>уде који одлучно бране своју слободу.

Треба.\о би да сваки наш човек прочита Ридове описе. И да их намти. То су изванредне тачке за упоређивање с оним што су ти исти Срби доживл>авали и тада, када су имали злу срећу да паднуV заробл>еништво, а да не говоримо за касније, да не говоримо о судбини заробл>еника и интернираца, посебно српских и совјетских људи, у другом светском рату: онн кл>асти српски војници у ритама по нишким сокацима, на штакама, онн модри, клецави тифусари, без мржње су гледали те слободне заробљенике. Без мржње. За њих— по једном моралу наслеђеном од предака — заробл>еник није ви- ше непријател>. Тај морал, ни четврт века касније, није био досту- пачан германском духу, који је погажени л>удски морал замењивао сурогатом господареће расе.

Старији добро памте да нам је Ниш — и не само Ниш — био тада управо онакав какав је Рид и најцрњим бојама сликао. И зна- ју да су друштвени контрасти понекад били и драстични, налик, у непгго мањој мери, на контрасте у другим земљама, само што их је поробл>ивачки рат рел>ефније истакао: жене с лопатама преко раме-

150 на, у тим данима 1915, зацело су на америчког репортера оставл>але

BYK АРАГОВИЕ: Џ он Рид у Србији

утисак — оне су журиле да на пол»има, која cv се још димила од

експлозија, замене своје мужеве, погинуле, или који ће тога дана

да гину, своју браћу и очеве. Рида је шокирала у Нишу видљива

социјална разлика. Шокирала је она и домаће људе, и то одавна.

Али држнмо да нећемо погрешити ако кажемо да, v условима Срби-

је с пролећа пстнаесте, све то није могло бити у првом плану ничи-

јих преокупација, па ни социјалистичких. Тим пре што су и синовн

тих видлјНво и за Рида повлашћених гинули раме уз раме с неповла-

шћенима, за исту ствар (синови Аавидовића, Живановића, Нушића

и толики други). И није прошло много времена — коначно, четврт

века је у историји кратак рок — Срби су отпочели своју и југосло-

венску револуцију која је заувек збрисала повлашћеност.

Што се тиче револта једнога младога лекара: шта раде ти

Французи и ти Енглези, што не бију Немце, тај револт је био са-

свим на свом месту и тада, када је колубарска бнтка већ добила

своју оцену као једини до тада озбиљан успех свих савезничких

војски. И Риду је морало да буде јасно да Срби ратују друкчије, јер

ратују за лруге циљеве: не за некакав ћар при прерасподели коло-

нија, него за своје право на живот, за своје место под сунцем.

\|r \]/

Y Крагујевцу, Рид и Робинсон су се задржали кратко време.

Становали су v хотелу „Таково” који је био састајалиште, нешто

као какав разбарушени клуб, боеме која се окупила била око Рат-

ног пресбироа. Нећемо претерати ако кажемо да се одатле рат по-

сматрао поприлично кроз пару алкохола.

Y Крагујевцу, Рид се упознао и с Војом Танкосићем, човеком

малецног раста и велике личне храбрости, иначе женскарошем и

испичутуром. Упознао се и с оригиналним Танкосићевим телохрани-

тел»ем, Босанцем Буром Шарцом.

Y тоа« шаренилу скоро сваки значајнији политичар имао је

свога поверљивог информатора. Двор, разуме се, свога.

На спрату „Такова” столовала је собарнца Зорка, која је заин-

терссованим појединцима стварала могућност блиских познанстава

с добрим душама супротнога пола. 151


То је била стварно прва Ридова етапа на путу ка фронту. И пр- ви утисци, за које се не би могло рећи да су били особито пози- тивни.

Y том Крагујевцу где се некада завијорило Црвено барјаче, где су радници тополивнице, калећи челик, калили себе, где је још жив- л>е него другде живела траднција слободе, где су, две године пред рат, крагујевчани дочекивали голобрадс студенте из Хрватске топов- ском салвом како се, другде, дочекују краљеви и царсви, о судбини, о бити или не бити, о постојању земл>е, о животу народа, и нс само те уже земл>е, Србије, и тога ограниченог дела српскога народа, је- дан високошколовани штаб синова сел>ака, и унука сел>ака, одлу- чивао је трезне главе и одлучна духа. Ту су били Радомир Нутник, велики човек пред својим народом, чије ће кости тек каснијс бити пренесене у слободни Београд, његов помоћник, будући академик « Живко Павловић, па Апис који је једнога тиранипа збацио с пре-стола, а други га тиранин стрељао обезбеђујући се да и сам с пре- стола не буде збачен. И толики други војни стручњаци Србије, нај- бол>и међу најбол>има. Фронт је био на два корака, цела Србија би- ла је малена, тако да су и они из оперативе v сваком поступку цен- тра имали своју реч. А ту су били Степа Степановић, Живојин Ми- шић, Петар Бојовић, Михаило Живковић, и толики други с мањим чином али не с мањом храброшћу и одлучношћу.

Y том Крагујевцу, где ће чете ђака право из школских клупа одлазити у смрт и кроз смрт у бесмртност, историчар обреновићев- ског крал>евања, вал>да, није могао да прекида лектиру Мередитовог романа да би једноме Џону Риду говорио о Србији и Србима речи- ма које та Србија и Срби заслужују.

И зато, ето, и не треба одвећ замерити Риду што му је Крагу- јевац, можда, изгледао балканска паланка преко које се може и ћутке прећи.

Можда у Крагујевцу, а вероватније у Београду, Рид се могао срести с другим једним репортером, чије ће име касније бити вид- л>иво на страницама француске па и светске штампе, с Албером Лондром, који је, на повратку с пута у Струмицу и Валандово, сре- дином априла, посетио Београд и обилазио места на којима су се водиле борбе. Y Крагујевцу се упознао с Арчибалдом Рсјсом и с IIo-

152 лом Дибошеом.


Управо у данпма када се Рид налазио у Србији, широм света, па и у нашој штампи, објавл>ена је за тада запрепашћујућа вест, да су Нсмпи, први пут у историји ратовања, употребили отровне гасове на сектору француског фронта, код белгијског града Ипра (Ypres).Али о томе код Рида нема иомена. А нема помена ни о Лондонском уговору којим су савезници Србије обећавали Италијн, савезнику Немачке и Аустро-Угарске, као награду за њену проблематичну вој- ну помоћ, југословенску обалу Јадрана, што је изазвало грдно огор- чење и званичне Србије, и народа Србије, и бројних Југословена, подједнако Срба и Хрвата, који су успели да на време прећу преко граничних река и да се, било на фронту, било у позадини, боре за слободну Југославију. О томе је веома речит и всћ поменути конгрес представника југословснских земал>а одржан у Нишу 6. маја, у знак врло категоричног протеста против Лондонског пакта, о коме се тек тада сазнало — седамнаест дана пре ступања Италије у рат на страни савезника.

Хтели бисмо да забележимо и још један датум — који нема значај поменутих — али који пада у дане Ридовог боравка у Ср- бији: почстком маја у Нишу је умро од пегавца Прока Јовкић —Нсстор Жучни, на чију смрт, поред толиких смрти, Риду нико није указао.

V*/

Од Крагујевца, с Ридом, Робинсоном и Ворфилдом, трећим, случајно придодатим чланом ове иностране групе, за све време оби- ласка фронтовских области, налази се и вођ пута кога Рид, прево- дећи његово презиме на снглески језик, назива Џонсоном (осим у посебном напису Изгубљени свет где га помиње под правим именом).

Тај Ридов „Џонсон” је др Војислав М. Јовановић, тада доцент упоредне књижевности на Београдском универзитету, књижевник и научнн радник. Јовановић је тада био на војној дужности у Ратном прссбироу.

Ми, лично, др Јовановићу дугујемо захвалност за многе поје- диности којих се из тога времена присећао и које смо користили у овом приказу Ридовог боравка у Србији. Осећамо као своју дуж- ност да, у вези с тим, дамо и извесна објашњења о оном момснту 153


154

у Ридовом тексту где се говори о Јовановићу као писцу драмскихдела.

Године 1906, на расписаном конкурсу Народног позоришта у Београду награђен је Јовановићев позоришни комад Hauiu синови, који је изазвао, као смела новина на српској сцени, богату гаму од- зива, од негативних до позитивних. Сви критичари тога времена су се изрећали: Јефто Угрнчић (негативно), Јован Дучић (прво пози- тивно — при чему се Нушић нашао погођен, па како је и он, као и Дучић, био сарадник Политике — која му много дугује — Дучић је ревидирао своју првобитну оцену, тако да буду и овце мање-више на броју и вуци по мало сити), затим многи други (и овако и она- ко). Јован Скерлић20 је с уобичајеном строгошћу оценио ово дело, уз објективне замерке, поред осталих да је .дтисац канда имао и су- више за узор genre rosse”21 младих француских натуралиста драма- тичара из Слободног позориштаР- Али Скерлић сматра, поред за- мерки које делу чини, да је то „ван сваке сумн>е, дело једнога пис- ца од сасвим особеног талента и јаког књижевног темперамента”, па каже, дал>е, да ни у Нушићевом Тако је морало бити нема оне праве локалне боје, оних акцената истине и онога даха — каткада и задаха — живота који се находи у комаду г. Војислава Јовано- вића. „Наши синови, који сами собом вреде, још више добијају када се пореде са сличним покушајима исте врсте у српској књижевно- сти. И ако нешто доцније него у остале родове наше књижевности, са комадом г. Јовановића реализам улази иајзад и у нашу драму”. Затим: „ ... писац Наших синова учинио је пролом . . . ” да би конач- но казао да ово дело „значи и срећан преокрет у нашој досадаш- њој драми, која је кукавно вегетовала ван живота и без живота”.

Нама се чини да је у разговорима измећу „Џонсона”-Јованови- ћа и Рнда и у овој ствари било недоразумевања, а чини нам се да је тих кривих спојева морало бити и у другим темама, а осим тога биће да је, тада млади, Војислав Јовановић и у конверзацији прак- тиковао le genre rosse и јарке боје, и да је, како то Скерлић на

л Јован Скерлић: Српски књижевни гласник, 16. III 1908. и Писци и књиге IX, стр. 119—121, Београд, 1928.

n Genre rosse — усвојени термин из француског језика, који се ни- како не би могао поистоветити с вулгарношћу; ако би се баш хтело да му се да еквивалент на нашем језику, можда би се могао усвојити при- ближан израз: бритак, заједл>ив, или, нешто између тога двога.

22 Слободно позориште — Le thedtre libre — основао је у Паризу, године 1887, глумац и позоришни радник Andre Antoine,

ВУК ДРАГОВИН: Џон Рид у Србији

скерлићевски начин каже, своје „хотимичне грубости и прекости .сликао’ не кичицом но четком”.

Осим тога, а мислимо да не грешимо, порел свег уважења и искреног дивл>ења за Ридово животно дело, ако кажемо да је Џон Рид долазећи у Србију, на Балкан, донео са собом извесне предра- суде западњака, к томе грађанина једне моћне државе.

Да је било српских интелектуалаца налик па тадашњи Београд, кроз који су домало пре Ридовог доласка „сељаци терали своја шкрипава воловска кола некалдрмисаним улицама кроз дубоко бла- то, између приземних кућа као што су оне у Нишу — а који сада зида зграде, прави тротоаре и заводи призоре и пороке Париза и Беча” и да се „заносе модерном уметношћу, модерном музиком, тан- гом и фокстротом” и да „нсмевају песме и одећу сел>ака” — сушта је истина, истина која Риду није промакла и која, својим контра- стом, само рељефније истиче лик оне друге Србије.

Али у Крагујевцу је Рид, свакако од свога вође по фронту, „Џонсона”, чуо и друге ствари. Чуо је, тако, једне вечери, потресну причу о борбама из тек минуле године, о Шапцу, о Мачковом каме- ну, о Гучеву, о Колубари и војводи Мишићу, о много чему чије ће трагове ускоро својим очима видети, и њему ће и пре него што буде видео, звучати гордо Мишићеве речи: „На територији Србије нема више аустријских војника осим заробл>еника.” А Рнд је видео, и речима које се не заборавл>ају о њима говорио, оне које Мишић у свом историјском рапорту није споменуо — мртве. Џон Рид је био гласноговорник тих поносних речи милионнма оних који о Србији и њеној борби нису довољно још знали.

V*/ \[ f yls st\ / ј \

Никако друкчије до као конверзација genre rosse не би се мо- гло схватити ни оно о старини обреновићевског двора — све ува- жавајући Ридову оцену о његовом стилском кичу — када се имају у виду немањићки споменици уздуж и попреко српских земал>а, а дисертација о српском царству показује једну заиста пантасрећкови- ћевску концепцију српске историје, што је, ма колико то сада, нама, изгледало чудно, за једног човека са запала било — нормално.

Нема сумње да је Рид за време свога боравка у Србији могао да чује, и да је чуо, и декламовања о Великој Србнји. Било је таквих за- 155


ношења и у званичним иступањима. Али то схватање никада није било схватање српскога народа. Идеали Србије нису били у освајању. Ци- л>еви српскога народа, легитимни и узвишени, били су ослободилачки. А што се тиче Велике Србије, њена величина је остваривана не у по- мерању њених граница него у несаломл>ивој решености да у грани- цама народне државе слободна опстане. И српски народ је стекао поштовање пред собом самим и пред целим светом својом борбом за слободу, својом демократијом, својим поштовањем туђс слободе. Отуда је у речнику Срба за Србију скована једна посебна реч, не- преводива ни на један језик — слободија.

Рид је најбол>е видео оно што је сам својим очима видео. То је на њега оставл>ало најснажнији утисак. Онај српски поп што за ве- чером седи десно од пуковника, и који није „л>игав и лукав” већ „крупан, румен човек који се громогласно смејао и пио виио заједно с офнцирима”, за Рида, револуционара, социјалисту, изванредат! је човек као што су сви „српски свештеници изванрсдни л»уди”: учи- тел>и писмености и родол>убл>а, које народ бира за своје посланике. Тај српски поп-воЈ1шк лепо је Риду објаснио да сс он не бори као свештеник, него као обичан српски војник, да је Милош дигао уста- нак из једне сеоске цркве с попом поред себе, да су код нас попови „на првом месту Срби и л>уди, па тек оида свештеници”. И испри- чао му је ону веома поучну причу о лондонској вечери Нићифора Дучића с једним енглеским бискупом, који је био страховито шо- киран што из уста једног високог свештеног лица чује јеретичке речи, да Срби немају сувише поверења у бога, уз реалистичко обја- шњење: „Молили смо се пет векова да нас ослободи од Турака, па смо на крају узели пушке и сами се ослободили.” Ако Рид и није то чуо баш из уста једног српскога попа, добро је урадио што је те речи ставио у уста српскоме попу.

ч!'.л!'.л!л'*ч 'i4 '«ч

Пут у Београд, сусрети с пуковима у ритама, ровови у блату, храстови осакаћени топовском и пушчаном паљбом. Од Раковице воз дал>е не иде. Београдска станица је порушена. Између сељачких ку- ћа и грађанских вила, фијакером у Београд. Топчидер са запуште-

156 ним прашњавим ливадама. Неко тениско игралиште на Брду, преко-


иано н претворено у базу за два француска далекобојна топа. Па кола скрећу левим путем према Сави. Са две стране реке, две не- пријател>ске војске разговарају мсђу собом топовским пуцњима.С тога пута неки официр их враћа: опасност. На небу један авион, а око њега праменови шрапнелских експлозија.

То је Ридов сусрет с Бсоградом, с бојиштем. И сусрет са заробл>еницима — описан како би га, вероватно, описао Марк Твен да је коју годину више поживео — с групом заробл>еника у пратњи једног јединог стражара с бајонетом на пушци. И тај стражар с мудром иронијом благосил>а свога деду што се пре четрдесет годииа доселно из прека, јер би, иначе, он, заједно с њима, товарио те исте џакове брашна. По тој краткој смотри заробл>еничких национално- сти, Рид је могао да види каква је вештачка, и насилннчка, твореви- на била црно-жута монархија, чији је цар и крал> био германске крви, према којој Џон Рид није баш увек заузимао довољно објек- тивно становиште.

Док је, тандрчући, фијакер возио Рида у хотел „Балкан", с чијих је прозора могао да види како севају аустријске батерије и небо пресецају рефлектори с монитора, избеглице из Београда, упр- кос мерама власти да се тај покрет успори, враћале су се на своја махом опустошена огњишта, а новине (јер било је новина које су и у таквом Београду излазиле) објављивале су вест да ће се и амерички конзулат „кроз који дан" вратити — што се није десило.

Ридов опис Београда, с врло малом ретушом, могао би се прене- ти на Београд који смо оставили априла 1941, или на онај Београд који смо затекли октобра 1945. И зато су у томе опису сасвим на своме месту „Џонсонове" речи горке ироније о уншптеном Београд- ском универзитету, тада једином у земл>и, речи које v нашем живом сећању из недавна призивају слику згаришта Народне библиотеке, Философског факултета, и толико другога још. Л>удима који су видели други светски рат, можда ће изгледати безазлспо то ратова- ње када се довикивало из рова у ров, прско линије смрти која их раздваја. А био је то крвав рат: рат на смрт. И то што је Рид видео, ту, у Београду, и дал>е дуж Саве, Дрине и преко србијанских планина, био је за њега језиви призор правога рата у којем л>уди који га окружују, од генерала до редова, знају зашто се бију.

Живи, непосредни су Ридови описи обиласка ровова где л>уди стоје до појаса у води, вожње уз Саву где му показују малецког 157


„Небојшу” и где му кажу да то на енглеском језику значи dread-

nought, којим именом Британци називају своје најтеже бојне бро-

дове, страх и трепет мора и океана.

Па Чукарица, њена фабрика шећера претворена у штаб секто-

ра, где један пуковник, неки капетани, поручници, један каплар и

два редова ручају за истим столом, из чега Рид изводи иравилан

закл>учак да „у Србији не постоји глупа традиција да дружење

официра и војника разара дисциплину".

Ту је Рид с једним водним официром, којег је због одсуства

еполета сматрао за редова, разговарао о Шекспиру, о Кориолану,

Хамлету, и сазнао да је тај човек, пре него што је обукао униформу

борца, био секретар Народног позоришта у Београду. Нама није

тешко да у том младом ратнику идентификујемо Милана Предића,

касније дугогодишњег управника Народног позоришта, књижевника,

уредника Српског књижевног гласника и једнога од најтананијих

духова у нашем уметничком животу тога и каснијих времена.

Предић се Рида, посебно, не сећа; многи странци, новинари и

неновинари, долазили су на бојиште, с многима се видео, разго-

варао.

— Водили смо их и на аду Циганлију и на Малу аду . . . Веро-

ватно смо разговарали и о позоришту. . . Ми, стварно, нисмо имали

правог Хамлета до Раше Плаовића . . .

Причали су Риду, он и други, причали су свима који су долази-

ли, о операцијама из прошле године, о Скели, о Купинову, о

Чеврнтији и продору у Срем.

Када је реч о Срему, сви они, разуме се, нису тада знали да

је та неразумно претенциозна акција била преузета на тражење

руске врховне команде, да би се привремено обезбедио фронт од

пребацивања аустријских снага на руско ратипгге.23

Учесник у догађајима, Милан Предић прилично је шкрт у речи-

ма. Нека кратка слика, оштра, рел>ефна. На пример: Појавл>ује се

однекуд понтон, на њему младић, официр. С друге стране, с непри-

јател>ске, глас, можда то говори Хрват, можда Србин: „Господине

поручниче. Идите натраг. Не гините лудо..." Поручник је нешто

одговорио: вал>да, да зна он свој задатак. Пуцањ и поручник се

” А. Забончевскии: Мировал вопна 1914—1918, Обвдии стратеги- ческии очерк, Военнал Академил Р. К. X. Д, Москва, 1924.158


стровал>ује у реку.. . А поручникови л>уди онда засипају ону обалу ручним бомбама као крушкама.

Или: Ту је и принц Борђе: „Скините еполете, височанство..."Било је правило да се у акцијама скидају еполете. „Где је ваш вод?"— Овде, височанство..." — Хајдемо, али немојте ми товорити височанство.. . Зовите ме мајоре..." — , Д к о кажем мајоре, то му дође на исто . . .“

Ту је заробл>ено неколико Аустријанаца а да нису ни примети- ли да су заробљени. Пњш су воду. А жеђ војника у борби заслепи, исконска ж еђ .. . Ту је заробл>ен и нећак песника Хуга фон Хофман- стала, Јеврејина — што нећак, царски и крал>евски официр, никако није признавао, као да Србима, уопште, није била последња брига да ли је неко Јеврејин или није.

Y Куиинову је био, разуме се униформисан, и кратковиди Павле Поповић, касније ректор Београдског универзитета, истори- чар књижевности — био је штапски писар, уписивао заробл>енике.Није било тада Србина који није био на војној дужности.

А када је настала трагедија на Чеврнтији, командант 13. пука се на месту убио.

Али то је било четрнаесте. То је била прошлост, блиска, крвава и славна. А будућност, исто тако блиска, још крвавија и још славнија, тек што није наступила.

Тога пролећа, петнаесте, на том сектору, према Србима били су Немци, прави Немци. И познавалац Шекспира, водни официр Милан Предић, одликован је Белим орлом с мачевима што је управо ту, са својим водом, заробио тридесет и два права правцата Немца.

Последња одбрана Аде Циганлије? Е тада је било тешко, заиста тешко. И за Србе који су свикли били на тешкоће.

Али тада је Џон Рид био далеко.

v l / v ' r /,ч /,ч /,ч

Куд год би коракнуо, Џон Рид је видео свеже трагове крваве борбе. Разуме се, у његову ратну бележницу могло је да се смести мало онога што је био рат Србије. Уз то, Ридове могућности биле су умањене услед непознавања језика. Y Мексику је с Панчом Вил>ом могао да говори његовим језиком. Y Петрограду и Москви, 159


међу бољшевицима, било их је доста који су годинама проборавили у туђини, а осим тога Риду је била на располагању врло богата револуционарна зидна литература: плакати и прогласи које је он својим рукама сам врло често скупл.ао, отржући их с ограда и зидова. Y Србији свега тога није било. А>уди с којима се сретао, они л>уди који би му били најинтересантнији, били су за њега неми. Догађаји су се за Рида одвијали, ако се изузмс пуцњава, као у неком нсмом филму.

Зар би иначе могло да се деси да не сазна шта се октобра месеца четрнаесте збивало на дунавској обали, да не чује ништа о последњој одбрани Београда, о гругш бораца образованој од остага- ка Десетога ггука и Сремског добровол>ачког одреда, којој коман- дант, мајор Гавриловић, саопштава у својој заповссти о бојном задатку за 9. октобор и драговол>ну смртну осуду: „Тачно у 3 часа непријател> има да буде разбијен нашим силним јуришима, разнет нашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао! Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања. Наш пук жртвован је за част Београда и отаџбине. . . Ви немате више да се бринете за своје жи- воте, јер они више не постоје. . . Зато напред у славу! Живсо Београд!"

Равно четрдесет година касније, том истом обалом Дунава, по тнм истим улицама Београда, против тог истог непријатсља, борили су се, оружјем отетим од непријател>а, раме уз раме с прославл>еним јунацима црвеноармејцима, спајајући се у један непробојни фронт револуције, борци Народне ослободилачке армије Југославије, израс- ле из партизанских одреда као што је Црвена армија израсла из Црвене гарде. И тада су грађани, гимназисти, жене, помагали бор- цима као и четрдесетак година раније.

ч*/ \!r V*/'4ч

Куд год би окренуо поглед са Торлака, где је посетио, једном, гснерала Михаила Живковића, „Гвозденог", чија је база била под ведрим небом, на пол>аницн, норед ватре с малешш заклоном против дима, Џон Рид је могао да види земл>у која га је очаравала својом

160 лепотом и збуњивала величином свога ратног напора. Видео је и

; }

„Плава гробница”(Фото-архив ВМ у Београду)

Дописник париских лисгова, чувени репортер Албер Аондр


старе гробове — крајгтуташе, за које је мислио да су хаџијски. Ти стари спомеиици спадају у једио друго поглавље историје, тешко доступачие иноземцу. Рид је бол>е разумео, а у том часу тако је било и бол>е, бескрајне, нове, тек бојадисане крстаче, које ће зимске непогоде брзо да збришу. Србија је у своје темел>е уградила кости своје најбол>е деце, зато су јој и темел>и тако јаки. Рид је разумео и без тумача шта значе и безбројни црни барјаци на кућама и кре- чом ударени бели крстови на затвореним вратима домова окуже- них тифусом. Упознао је сеоске механе, потезао из грлића шл>иво- вицу, научио српске речи којима старци и деца поздравл>ају странца.Рид је постао веродостојан сведок о огромности жртава те малене земл>е. Постао је веродостојан сведок и зверстава која су над њом почињена. „На непуном километру", каже, „избројао сам више од сто крстова", сто л>удских живота, сто мушких глава.

Био је негде, у неком селу, гост у кући доброг домаћина. Послужили су га: јабукама, сувом шл>ивом и слатким од наранџе. Путницима су свлачили обућу с уморних ногу: странац у кући, то је и част и радост.

Други пут, у некој радњи, тражио је цигарете „које су", како сам каже, „биле двапут скупље од злата". Створсне су за њега на волшебан начин, а да плати — ни помена: „Па ви сте странци!"

Ми верујемо у пуну искреност Џона Рида када каже да у почетку ни он ни Робинсон нису веровали у приче о аустријским зверствима. Тешко је и било веровати. А уверили су се, на срамоту једне цивнлизације која се хвалила вековном традицијом културе и више него хил>адугодишњом припадношћу једној тешко компромито- ваној рслигији.

\ 1/ \ 1/7јч 7ЈГ

Y јсдном штабу за њих, странце, „много је накиселог вина потекло", прича, „па смо сеоским улицама ишли руку под руку галамећи и певајући". Рид и Робинсон певали су америчке песме којима се пл>ескало.

Робинсонове џепове напунили су пршутом која им је, „после, данима испадала из џепова". Пило се за братство. А то је било у данима када је Србија гладовала . . . 16111 Џон Рид: Рат у Србији 1915 .


Y Шабац се могло само ноћу, јер је пут био под непријатељ- ском пал>бом. „Збогом! Срећан пут!" довикива.\и су им л>уди који су остаја.\и са својом злом срећом.

Две немуште, наоружане прилике на коњима пратиле су их све док нису изишли из зоне непосредне опасности, а после су „нестале исто онако тајанствено као што су и дошле". Свитање им је у даљини наговестило Цер, где је августа четрнаесте сломл>ен Потјорек, где је Степа Степановић добио војводски чин.

А онда Шабац, порушени, попал>ени, опл>ачкани Шабац, где су непријатељски војници, како каже сам Рид, „насртали као дивл>е звери", његова црква „у коју је три хил>аде л>уди, жена и деце било сабијено одједном без хране и воде и држано унутра три дана, а за- тим подел>ено у две групе — једни су били послати у Аустрију као ратнн заробл>еници, а други терани пред војском док је она маршовала на југ, против Срба". Тај „ужаснн марш" Џон Рид милионима својих читалаца јемчи као чињеницу. И поткрепл>ује је појединостима — које је, видимо, врло савесно проверавао — непо- битним, страховитим: старица коју све до Вал>ева терају босу испред војске која кроз борбу наступа, сто жена у Лсшници, повезаних ланцима заједно, гомила одсечених глава, спаљивање жи- вих л>уди, пет вароши и тридесет два села сравњени са земл>ом, а становништво масакрирано.

Рид жели да буде фер. Он је то и другде увек желео. И за све то он криви Мађаре — не Немце. А ми знамо да су се и једни и други такмичили у зверствима. Како су се понели тада, четрнаесте и петнаесте, можда би се већ и заборавило — време зацељује ране, баца вео заборава на прошлост. А и сами л>уди су склони, ако не да праштају, да губе из сећања. Али Немци су у том истом Шапцу приредили, крајем септембра 1941, оно што је у историји остало забележено као Крвави марш. Немци су са Бањице одвукли под Авалу и стрел>али десетине хил>ада. Немци су и у Србији користили гасне аутомобиле. Немци су за један једини дан у Крагујевцу убили седам хил>ада житеља — у том броју све више разреде гимназије, заједно с професорима и директором који је својом во- л>ом пошао у смрт са својим ђацима. Немци су слично урадили у Краљеву. Немци су то урадили где год су тренутно били јачи. Рећи

162 то гласно, да цео свет не заборави, значи бити фер. Разуме се да


Џон Рнд све што се после збило није видео, јер га није било већ мећу живима. Ипак је, можда, својом луцидношћу, по оном што је у Србији видео сопственим очима, могао да наслути нешто од онога што ћемо, чим се прилика указала, ми, који смо доживели други светски рат, преживсти. Јер Рид је својим очима видео бајонетом ослепл>еног младића са жутим л>утићем за капом и с гуслама у рукама како поје на каменим степеницама разореног среског начел- ства речи чији је смисао Рид забележио: Тужан сам јер сам изгу- био вид и никад више нећу видети сунце и зелена пол>а и шљиве у цвету . . . Али Рид је забележио и речи пуне вере, тврде вере: Када се заврши рат, изградићемо нов Шабац. Рат се завршио и нови Шабац је изграћен, Шабац и други наши градови. Па су Немци опет дошли и све поново порушили. А ми смо морали поново да гучемо Немце — да сами силно искрваримо — и отерали смо их гамо откуд су дошли, а градове смо из рушевина дизали — да им Немац, у злој намери, не узмогне ни близу прићи.

\1/

Y Прњавору је Рид срео народног посланика Самуровића у народној ношњи, који му је показао гроб свога оца и своје мајке „Швабе су их стрељале..." Y вароши му је показао згариште куће где су затворили сто живих душа и — живе запалили. Прича jt Риду изгледала сувише ужасна да би уопште била могућа ,дта сам је ја”, сведочи Рид, „посебно провсравао. Међутим, била је дословно тачна. Швајцарскн лекари су испитали место и фотографисали лешс- ве, пре него што су били сахрањени; то су све били старци, жене и деца".

Забележно је речи једне ојаћене мајке којој су за нешто криве „лопуже социјалистичке". Ово као узгред. Па и њега самога не чуди што се у једној монархији, свеједно што демократској, могу чути таква кулачка гледишта.

Тако приповеда Рид да би извео закључак: л>уди су, изгледа, мислили да их је тешки аустријски пораз осветио за све оне мрачне 163


злочине, за убиства њихове браће, за доношење тифуса. Па и њему самоме мора да то изгледа одвећ широкогрудо.

А у пејзажу дивних боја пол>ског цвећа, расцветалих воћњака— Лозница, са својом школом претвореном у тифозну болницу према којој је она нишка благо божје.

Ту је Рид поново надомак топовске пал>бе, овога пута с оне стране Дрине. Y кафани поред које је пролазио певало се. Што да се не пева л>удима чија је философија постала: једном се само мре. С врата крчме, њега и Робинсона позива крчмарица да уђу. Одго- варају, како знају и умеју, да су странци, Американци, да не знају језик. Па шта ако не знају језик! Аргуменат крчмарице је убедљив: „То није разлог да не пијете!" И при том их је иотапшала по леђима.

Ту, негде, у Лозници, или у околини, Рид је разговарао с једним младим официром, дуго, о много којечему: то је био књи- жевник Бранко Лазаревић. А Робинсон је ту нашао једног свог сабрата по палети, младог сликара изванредног дара, Аубровчанина Цвијета Јоба, минхенског ђака и српског добровољца. Тај сликар, Цвијето Јоб, погинуо је, ускоро затим, у непосредној близини — покосио га је непријатељски куршум. А разговарали су тако лепо о развоју уметности у далеком свету, о модерној која се тек огла- шавала радовњма Кандинског, Франца Марка и Пикаса. Разговарали су као да их мучка смрт не вреба с оне стране валовите Дрине.

На коњима, Рид и Робинсон верали су се уз Гучево: ту су се Срби борнли непрекидно педесет и четири дана. И за ту стравичну битку по врховима дивл>е планине Џон Рид је нашао одговарајуће дивл>е и дивно име — битка изнад облака.

Ридово перо иде за утисцњма: чаробни пејзажи код њега се смењују с језивим призорима — пуста кућа на којој се клате изваље- на врата, пискави женски глас који нариче тужбалицу за мртвњма. А на питање где је сав тај народ, добија стравично спокојан одго- вор: „Помрли су од пегаве грознице."

Код нас није позната Ридова поезија инспирисана америчким животом. Али проза коју он у Србији пише достиже, местимично,

164 врхунац поезије: „Оболи смо коње дал>с кроз златну тишину пуну


тешког мириса шл>ива у цвету и зујања пчела. Нарицање је иза нас утихло ..."

„Овуда се војска испела на Гучево", говори Риду капетан, пратилац, „а ови трагови су од топова које смо изнели горе. . . Овде коњи нису могли ништа — а волови су падали од умора. Стога смо их извукли л>удском снагом — по сто двадесет л>уди на топ. . . Тре- бало им је три дана да овамо извуку топове..."

Сликарима-батајистима обично се замера да су претеривали у реквизитима. А Џон Рид је уморном ногом, тамо где ни коњ више није могао да га изнесе, газио по топовским чаурама, по коњским амовима, по разбацаним униформама, по поломл>еним точковима раз- бијених топовских кара. Ту се два месеца српска војска борила у снегу. Ту је шума збрисана пал>бом. Врх Гучева, некада шумовит, био је го.

Није важно да ли ће војни историчари наћи замерке Ридовом опису битке за Гучево. Он је из крша који је за собом оставила свирепа борба читао историју „битке изнад облака" како је видео човек којн из дубине душе мрзи рат: „Погледавши бол>е, видели смо страшну ствар: из ових малих гомила стрчали су комади униформи, лобање с улепл>еном косом с којих су још висиле крпе меса; беле кости с натрулим шакама на крају, крваве кости које су вириле из војничких чизама. Над читавим крајем лебдео је ужасан смрад. Чопори полудивл>их паса скичећи су побегли на ивицу шуме; и на том растојању могли смо да видимо како се два пса отимају око нсчега што је лежало полузакопано на тлу. . . Ходалн смо по мртви- ма, тако много их је било — понекад би нам ноге упале у јаме трулог меса, дробећи кости . . . “

И тако дал>е.То је Џон Рид видео. О томе је писао за своје далеке, безбриж-

не земљаке. И они који су хтели да чују истину, чули су је од Џона Рида, истину о култури оннх који су себе прогласили били за носиоце културе. Рид им је oraicao систем бодл>икавих жица раза- петих иза сопствених линија фронта, како би своје војнике којима се не бије „натерали да се боре против своје браће".

Можда се погдешто у Ридовим написима понеком код нас није допало, али ми смо пред његовом успоменом дужници што је, колико је то тада могао да схвати, отварао Новом свету очи пад грозотама које се у Србији збивају. 165


\1/ О/* / ј ч / , Ч

После Гучева — Крупањ. Поворка војника игра коло уз звуке циганских гајди. Играју војници, скачу војиици, всселе се војници. И певају, на зло радикалима, своју иодсмешицу: „Плати порез за мене, — па да гласам за тебе..." Таква кола играли су њихови прадедови, и прадедови њихових прадедова. Певало се у Србији, у добру и у злу. Стево Галогажа, Ридов колега и по књижевности, и по новинарству, и по револуционарности, записао је како је један војник — Стево вели: циник — певао, посрћући по беспућима Алба- није, „Ој Србијо, мајко мила..." Немство Стеву Галогажу није успело да убије у првом светском рату. Убило га је у другом. . . Срби су увек певали, радосно или горко, или горко-радосио, као ту, у Крупњу, где их је, у предаху измсћу битака, чуо Џон Рид.

А колико сутра, свеједно да ли је то сутра баш хронолошко сутра, кад је неминовно, ићи ће у бој, највероватније у смрт. Ићи ће опет с песмом подсмеха царевима који су навалили да их сатру, ићи ће свесно јер знају да би не ићи значило њихов крај. Ићи ће за слободу, за ону златну слободу из гуслареве песме о другом једном царству, за слободу која ће се у годинама које буду дошле искри- сталисати у један још узвишенији појам слободе коју ће тек њихова деца да остваре кроз други један сурови рат и народну револуцију.

Мало дана пре него што је Џон Рид био у Вал>еву, у том истом малом балканском градићу пегавац је нокосио, мећу толиким дру- гим, знашш и незнаним, и једну необичну жену која је добровољно обукла белу кецел>у милосрдне сестре и, ето, свесна што чини, пошла у смрт. Та утешитељица умирућих звала се Надежда Петро- вић. Њена платна су гордост наших музеја. Да се неко сетио да бар Бордману Робинсону — који је такоће био талентован уметник — укаже на њену судбину. Није могуће да се Џон Рид не би дубоко замислио и над том појединачном л>удском трагедијом, и над губит- ком кроз њу, за цео тај народ који је већ толико тешких губитака доживео. А могао им је то рећи и онај млади капетан који их је па коњу превео преко Гучева. Он је то зацело знао. Био је тада већ књижевник. Али смрт је постала била тада обична, обична — какав би требало да буде живот.

Једна ствар се овде намеће: од свих тешких, напорних рспор- 166 терских подвига које је Џон Рид у свом кратком животу остварио,


овај пут у зараћену Србнју, уверени смо, најтеже му је пао. Рид

је био болестан, озбил>но болестан. Потребан је био огроман напор

вол>е па издржати у седлу, или пешачити, или се труцкати по раз-

ривеннм путевима. Тада већ Рид је боловао од бубрега.

О Ридовом боравку у Србији остало нам је изванредно мало

писаних трагова. Један од тих трагова налазимо у Ридовој прилично

романсираној — али добро писаној — биографији из пера Теодора

Гладкова, совјетског књижевника, коју смо ми, на другом месту,

у доброј мери користили:

Од јутра до мрака Рид је куцао на писаћој машини. Робин- сон, увлачећи се у прозор, испуњавао је листове ватманове харти- је десетинама цртежа. Под његовом брзом оловком појавл>ивали су се изнурени, мршави српски војници, утучени. снуждени лико- ви аустријских заробљеника, чудна лица Циганки, контуре разру- ше1шх кућа, опал>ена дрвеаа стршила су ка небу као да моле за ми- лост, поломл>ени пањеви. И лешеви, лешеви ...

Завршивши лист, не окрећући се, Робинсон је питао:— Личи?Рид је напуштао машину, приклањао главу и затварајући

једно око, разгледао картон:— Личи.Али једном, уместо одговора, Робинсон је неочекивано чуо

отегнути јецај. Нагло се окренуо: с лицем-маском белим као харти- ја, пресавијен надвоје, грчио се на поду Рид. На искрвавл>еним Џековим уснама за.\едио се неиздржљиви, оштар бол. Оштри че- лични зуби \тшли су се у слабину, чупали, гризли, а помућено саз- нање није било у моћи да уздржи тело од грчева.

Преплашен, Робинсон је појурио по лекара. Дијагноза није би- ла утешна: озбил>но бубрежно обол>ење. Болест која се скривала десет година букнула је у неочекиваном, грозном наступу.

Напад је постепено ослабио, болови се стишали. Густа црве- на копрена пред очима развејала се. Однекуд се појавило, с почет- ка нејасно, затим све одређеније, Робинсоново узбуђено лице.

— Џек! Џек, шта је с тобом?Рид се благо насмешио:

— Као да је све прошло ... Помози ми да устанем ...

Гладков наводи, дал>е, како је дошао лекар, професор универ-

зитета — што је претерано, јер Београд тада није имао медицински

факултет — како је погледао Рида и како је рекао:

— Гадна ствар, младићу. Враћајте се што брже кући. Леви бубрег мораће да се уклони, иначе — нема вам живота. 167


Напад се није више поновио и Рид је, као сви људи који су навикли да себе сматрају здравим и да се понашају према боле- стима као према измишљотинама лекара, рекао да, пошто је већ најгоре прошло, ствар ће некако да прође. Чим је стао на ноге — то се дешава крајем маја — Џек је убедио Робинсона да оду у Русију.

Али касније, дијагноза београдског лекара, иако није био про- фесор универзитета, показала се као тачна и Рид је у својој земљи морао да се подвргне врло озбиљној операцији.

Ако Рат у Источној Eeponu није постигао домет Мексика или Аесет дана, било би неправда према њему не узети у обзир и ту несрећну околност.

Па и у таквим условима, ломећи се болестан у колима с арње- вима, која су подсећала на преријске запреге америчких пионира, њега не напушта својствени му зубати хумор, на пример, када опи- сује свога кочијаша-војника, чије су буве ускоро пировале на Риду и Робинсону, док су, дрмусајући се при свакој неравнини пута, а тај пут је, после свега што је преко њега прешло, имао само руичаге, ударали главама у кров.

Међу незаборавне странице, на сваки начин, треба убројати огшс пута дуж линије аустријског повлачења. Свеједно што не спо- миње имена речних токова, он о њима говори дантеовским речии- ком. Па опустошена Завлака. Онда „седамдесет километара дуг гроб мртвих Аустријанаца". Истовремено и гроб непријатељске рат- не технике. А горске воде и дал>е носе надувене, сиве, апокалиптичне мртваце.

Наједаред, промена: сусрет с логорима Прве армије — бескрај- не логорске ватре под огромним храстовима, а око ватри војници певају о рату. А о чему би друго и певали. Певајући се лакше иде у победу, а с песмом је некако лакше и умрети. Утолико се гласније, пркосније пева, уколико је смрт извеснија. Дивље су те песме — и дивне. Такве су песме певали, голи, жицом везани сужњи са Бањице када су их одводили у подножје Авале. Тако су певале и босе пролетерске јединице јуришајући на бункере. Да ли од страха? Не, то су биле песме мржње, песме освете и пркоса. Кроз векове су Срби учили и научили да певају и када им је најтеже.

Гангренозни тифусари у ваљевској болници — која је, иначе, 168 била уреднија од неких других, на Рида су оставили језив утисак.


Како и не би: ко својим очима није видео црну гангреггу, честу, врло честу компликацију пегавог тифуса, кад уз ужасне болове отпадају делови некротираних екстремитета на још живом човеку, тај не може ни да замисли како то изгледа. Још када је то масовно.И када томе нема помоћи. А Рид је то видео.

Рид нам чини неправду када каже да се код нас није имало појма о санитарним мерама другим осим засипања живим кречом.Имало се појма, још како — али осим појма није било скоро ничега другога чиме бисмо се помогли. Креч није „српски став" у санитету.Он је био једино што смо у тим условима могли да урадимо.

у±, у’,'* ч '» ч ~ 'S

На вал>евској железничкој станици, чекајући воз који ће га одвести у Ниш, а одатле у Русију, његовој неумитној судбини, посматрајући заробл>енике како истоварају брашно намењено помо- ћи изгладнелом становништву, Џон Рид је у чуду размишл>ао „о овим Србима, њиховом пореклу и њиховој судбини". Њему се, разуме се, не могу замерити непрецизности, заблуде и хронолошке омашке. За двадесет и неколико дана немогуће је овладати огром- ношћу чињеница српске историје за неких дванаест векова. А ко је још, тада, у далеком, богатом и безбрижном свету знао ишта друго осим да тамо негде, на Балкану — ситуирајући и тај Балкан врло магловито у својим представама — постоји некаква малецна Србија.

Али Џон Рид је и без књижевног предзнања о Србима увидео да су Срби изградили једну своју, сопствену цивилизацију коју други, туђинци, нису изменили. Видео је да се ни Римл>ани, на тлу будуће Србије, и поред својих војних упоришта, нису угнездили. Крсташи — ми мирне душе можемо рећи на жалост — нису заобиш- ли Србију. А своју земл>у Срби никада нису били у прилици да бране — од Чеха.

Али Риду је јасно да се Србија ослобађа.\а и ослободила сама ,давно пре него што су њени суседи, уз оружану помоћ европских народа, збацили турски јарам" и да јој није, као другима, наметнута била нека туђинска династија. И Рид је забринут за будућност Србије „са таквом историјом, са таквим империјалистич- 169


ким и м п ул си м а који су јачали из дана у даи и из часа у час у срци- ма њених сел>ака-војника, у какве ли he све крупне сукобе Србију да одведу њене амбиције!"

Ми бисмо се сложили с Ридом и с његовим гледањем, ако бисмо заменњ\и термин империјалистички импулси термином ослободи- лачки импулси, што је не тачније, него просто тачно. Уз то би требало нагласити пролазност српских влада, па и династија, код којих је било и освајачких амбиција (пример у односу на Македо- нију), које нису утицале на суштину става српскога народа, iiit o је развој догађаја ускоро непобитно и утврдио.

Такви су били, летимични, непродублЈени утисци Џона Рида о Србији и о српском народу у страховитом напору једног беспо- иггедног рата. То су Ридови утисци по окончаним борбама на Церу, Ражњу, Иверку, Парашници, Црном врху, Кулишту, Бил>сгу, Мачко- вом камену, затим на Колубари, по други пут Београду, Сувобору, Авали, а могло би се рећи и после свих битака које су вођене по безименим брдима и долинама Србије, утисци после изјаве дате пред Народном скугшггином да „влада крал>евине сматра као свој најглавнији, и у овим судбоносним тренуцима једини, задатак да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања које је, у тре- нуцима кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца".

И Рид је као последњу импресију из тог првог познанства са Србијом и са Србима однео у памћењу слику: „Висок, жилав, брадат човек", стражар с аустријском заплењеном пушком, замишл>ено гле- да пут далеких планина и пева неку стару песму о својој драгој мајци — Србији.

\ ј / у | у

Ми ћемо само поменути да је, после Србије, Рид посетио Руму- иију, Русију, и Бугарску. А иотом га ето опет, други пут, у Србији. Из воза он последњу бугарску станицу види пуну трупа, као k o u i-

ницу. За кратко време, колико се задржао, види градић, чист, с масивним кућама, две фабрике, добре друмове, школе, електрично осветл>ење, канализацнју. А продавац карата, тако срдачан, нагиње

170 се кроз прозорче да се с њим рукује. За четири месеца откада је,


полазећи из Србије у Русију, ту прошао, ништа се није изменило.

Ништа — осим што на граници бугарска војска спремна чека наре-

ћење за упад у Србију.

И Рид поново подвлачи контраст међу „најближим рођацима",

Бугарима и Србима, контраст неповол>ан ио Србе. Он не види у

Пироту школу, али зато види ђубре на железннчком перону и види

расклиматану тарабу. Један полицајац, један цариник, два официра

— дискутују. Око њих гомила, фамилијарна, у отрцаним сивим уни-

формама. Људи слушају, учествују у дискусији. О чему се днскуту-

је? О Пашићу. Слободно: свак би био бол>и нредседник владе од

радикала. Демократија. Род рођени оној демократији коју је Рид

видео на борбеним положајњма када су му посилни били „прописно

представл>ени" и заједно с Ридом, Робинсоном и са својим старе-

шинама, пуковннком и осталима, седали за исту трпезу да всчерају.

Кроз дал>у станичну капију види „резервисте последњсг пози-

ва" — колико сам тај назив сведочи о напору читавог једног народа

— како се по списку одзивају: старци и дечаци, у распараним уни-

формама, с подераним опанцима, „али са шајкачама и свн наоружа-

ни новим пушкама". Па један нијан дечак-војник кога исираћа

мајка, сел>анка, ронећи сузе, бришући му знојаво лице, поправл>ајући

му ревере војничке блузе и „потапшавши га двапут по грудима”.

Рид није коментарисао то тапшање. Али ми знамо шта то значи не-

муштим матерњњм језиком: сине, хајде, нека ти је са срећом . . .

А cpcha је била тако далеко, срећу су и та мајка и њен син носили

једино у чврстој вери да ће, једном, биги добро.

Или друга слика: Стари, прастари човек бсз једне руке (ко зна

на којој је међи домовине он оставно своју руку!) опрашта се с

младим џином с пушком: пол>упцем уста у уста. Низ смежуране

образе котрл>ају се сузе. И старачки пискави крик, уместо збогом:

„Не пуштајте Бугаре да прођу!”

Ридове нешто, местимично можда, ограничене симпатије ирема

Србима само су доказ аутентичности његовнх бележака о л>удима

које је својим очима гледао и потврда свега онога чиме се с правом

може ионосити један народ.

Па зар је икога могло да зачуди што је царшшк у возу једва

погледао тњм странцима њихове америчке и британске пасоше и што

није ни додирнуо њихов пртл>аг. Знао је и тај царински чиновни-

чић да ће ускоро да навале, и с тс стране, географски треће, не- 171


звани гости бсз пасоша, гости с пртл>агом који у себи крије смрт. Он је, просто, сео на клупу вагона, понудио Рида и Робинсона цига- ретама, па пошто су странци који долазе с оне стране границе, ин- тсресовао се да ли ће Бугарска збил>а загазити у рат. И припретио јој је — да ћемо за два дана умарширати у Софију, а сам у то није веровао — што се тиче два дана. Требало је, истина, много и много пута по два дана и по два месеца — али у Софију се умарширало. А шта је друго, у том стравичном тренутку, човеку остајало до да пркоси: тукли смо већ Аустријанце, тукли смо и Немце — нека сви дођу: Србија може цео свет да измлати! Постоји један хумор који се радо назива хумором под вешалима. Е, ето, тај хумор су Срби не ретко практиковали. И штета је што га иначе проницљиви Рид није схватио.

Но без везе с тим безименим и бсзначајним цариником, из те- ретних вагона пуних војника допирале су до Рида песме-ругалице на рачун Фердинанда Кобуршког, блиског роћака безмало свих ев- ропских краљева, којих је, тада још, било грдно много.

Џон Рид дал>е о Србији није писао. Вратио се у Америку. Y своје и Робинсоново име он каже: ,,Y то времс нама је било доста Балкана. . . Ми смо зараћене народе оставили њиховим судби- нама..."

Тако је Рид пропустио своју шансу да напише књигу о Албан- ској епопеји.

у|/ vU \ | /*7Ј\ "/ј\ /4\

Да ли је то што је Рид видео на европским ратиштима утицало на револуционарни развој његов? Y то не може бити сумње. На rip- вом месту, то је у њему укрепило страховиту мржњу према бесми- сленом рату, какав је био тај, и толики други, где народн увск губе. Европско ратиште није било оно што је Рид могао да види у Мек- сику. Панчо Вил>а је специфична фигура свога поднебља, као што је специфичан кактус; бандит у поштеном смислу, храбар, с једним својим бандитским моралом, симпатичан али анахроничан. Y Ев- ропн су клањем руководили бандити у непоштеном смислу, бандити-

172 -краљеви и бандити-банкари. Y Мексику су л>уди гинули од пушке и


пиштол>а; у Европи од отровних гасова, авнона, тенкова, глади, бо- лештина и масовних покоља, све то изражено у милионским циф- рама. А када је л>удима — онима који су били највише л>уди, и ко- јима је понајтеже било — дозлогрдило, букнула је октобарска рево- луција.

Совјетски историчари не сматрају да је октобарска револуција прсобразила Рида у револуционара. Он је то и био. Она је начинила од Рида доследног револуционара који научно мисли. Такав Цон Рид остао је и уметник. Y томе и јесте његова права, непролазна вредност.

Y данима када је обилазио српски фронт, Џон Рид још није био сасвим такав.

Ова два својства, комунисте и талентованог писца, омогућила су Џону Риду да развије пуну меру своје револуцнонарне активно- сти и у Сједињеним Америчким Државама и изван њих. По Америци он агитује неуморно, не осврћући се на прогоне. Не зазире од поли- ције. Не плаше га класни судови. И с једнима и с другима био је израније упознат. Над његовом главом висила је контумациона пре- суда америчких судова на пет година затвора.

За то врсме он је, радећи у Коминтерни, радио на спајању двеју комунистичких партија у Сједињеним Државама.

На једном путовању за Америку Рид је, у Финској, ухапшењ По изласку из затвора, враћа се у Москву, а из Москве одлази на конгрес народа Истока у Баку, као делегат Коминтерне. Мисли се да се негде на Кавказу заразио тифусом. Y.Mpo је у Москви 17. ок- тобра 1920. године. На његовом гробу првобитно cv исписане речи које су признање његовом животном делу; Џон Рид, делегат III ин- тернационале, 1920.

Један од Ридових биографа, А. Вилијамс, говорећи о Риду и његовој прераној смрти, казао је: „Радикални свет Америке претр- пео је ненадокнадив губитак. Друговима који живе изван Америке всома је тешко измерити осећање губитка изазвано његовом смрћу.Руси сматрају сасвим природно, као нешто што се само по себи под- разумева, да је човек дужан да умре за своја убеђења. Y тој обла- сти нису дозвол>ене никакве сентименталности. Овле, v Совјетској Русији, хил>аде и десетине хиљала погинуло је за социјализам. Али у Америци је много мање таквих жртава принесено. Ако се хоће,Џон Рид је био први мученик комунистичке револуције, претеча хи- 173


љада наредних. Крај његовог метеороликог живота у далекој, блоки- раној Русији био је за америчке комунисте страшан ударац”.

На свом обиласку зараћених — и незараћених — земаља источ- не Европе, Џон Рид је имао сарадника који је својим уделом знатно допринео вредности Ридових написа, посебно оних из Србије. То је сликар Бордман Робинсон.24

" Бордман Робинсон (Boardman Robinson, 1876—1952), сликар који је претежно био окупиран цртежом и карикатуром, поред илустраторског рада по часописима, бавио се и педагогијом. Осим илустровања кљига (Браћа Карамазови, једно америчко издање из 1933; једна антологија из 1942; Моби Дик Хермана Мелвила, једно луксузно издање из 1943; Влати траве Карла Сандберга, издање из 1944), издао је и две књиге цртежа.

Прва, Карикатуре о рату (Cartoons оп the war) изишла је 1915. године (енглеска реч cartoon значи не само карикатуру у нашем смислу те речи, него и скицу, цртеж). Та књига садржи радове претходно објав- л>ене у листовима и часописима, претежно у New York Tribune и у H arpefs Weekly. Мећу њима су и неке из репортажа о Србији. Y увод- ној белешци Робинсон, поред осталог, пише: „ ... Они (његови цретежи— ур.) представл>ају осећања изазвана вестима из дана у дан, и нема- ју претензија на неко филозофско гледиште. Они желе, мећутим, да изразе дубоко уверење да углавном Немачку треба кривити за рат.” Смисао ове последње реченице постаје јасан кад се подсетимо да је реч о књизи објавл>еној у неутралној Америци 1915. годнне. Цртежи су ја- ко антиратно и социјално настројени: приказују капитал како баца у борбу раднике против радника, немачке злочине, бесмисао рата, итд.

Друга књига Робинсонових цртежа и карикатура, Деведесет три цртежа Бордмана Робинсона, изишла је 1937. године. Поред осталог, садр- жи цртеже и портрете Мојсија, Сократа, Дон Кихота, Линколна, Волта Витмена, Шаљахшна, Родена, Бертранда Расела, итд. Ааље, има пејсажа, актова, и томе слично. Од карикатура, поред осталог, иоздрав мсксич- кој револуцији Viva Mexico — 1912! ; Сибир 1918, са поворком људи који марширају и кидају ланце: ослобаћа их октобарска револуција; Повлаче- ње из Русије уперено против интервенциониста; Русија окружена прн- казана као млада мајка, са амблемом српа и чекића, окружена дивљим зверима; Лењин, који за шаховском таблом матира Клемансоа, Вилсона и Лојда Џорца. Y овој збирци се налазе и две илустрације из Ридове књиге: Тифусна болница у Србији и Стражар, којој је назив преиначен у Чича.

Постоји, најзад, једна књига о Робннсону, која је уједно и колек- ција његових цртежа. То је Boardman Robinson, издање Чикашког уни- верзитета 1946, од Алберта Крајст-Џонса (Albert Christ-Jones), са поглав- л>ем од Арнолда Бланча (Am old Blanch) и Адолфа Аема (Adolf Dehm). Ка- рактеристично је да у овом издању, за сада дефинигивном о Робинсону, за које је материјал прилагао велики број његових пријатеља и пошто- валаца, међу осталим и Синклер Луис (Sinclair Lewis), нема Робинсо-

4 "7 А нових цртежа из периода непосредно после октобарске револуције и њо- ме инспирисаних.


Из рата Србије 1914—1918. постоји доста обимаи фотографски материјал. Тај материјал коришћен је, с више или мање умешно- сти, у документацији о ратним злочинима, нешто мање у научној литератури, а готово нимало иначе. Наши уметници, сликари, — а било их је у приличном броју додел>ених, баш у том својству, бор- беним јединицама — нису дали готово ништа од озбил>не вредно- сти, чак ни у графици. А у сликарству, које је по извојеваном миру неразборито пошло за узорима несадржајне или мало садржајне за- падне уметности, изузев, можда, неколико изузетака, ми немамо ни толнко. И у том сиромаштву наше ликовне заоставштине из вели- чанствене борбе Србије за слободу, високо се уздиже, на жалост усамл>ен, графички опус Канађанина Бордмана Робинсона, који је умео да види, да осети, да верно изрази поједине видове великог на- пора, огромних жртава и трпљења, надл>удских подвига Срба у свом ослободилачком рату године петнаесте.

Са цртежа Робинсонових — не ништа мање него из Ридовог текста — може се разговетно читати једно стравично поглавл>е ис- торије српскога народа.

Y Робинсоновим цртежима тифусари истински умиру пред на- ма и пола века касније; трећепозивци стоје на мртвој стражи као

Ирско-шкотског порекла, рооен у Сомерсету, Нова Шкотска, као син капетана трговачког брода, Робинсон је као дете живео на дедовој фарми, а затим, од осме до шеснаесте године учио школу у Кардифу, у Велсу, где му се отац настанио. Од десете године је показао склоност ка сликарству (у то време покушава да илуструје Дикенса!), па, иако без средстава, уз скромну по.моћ роћака, почиње да учи сликарство у Босто- ну, радећи при том свакојаке послове. Проводи, захвал>ујући меценама, три године на студијама у Масач\тсетској сред^Бој уметничкој школи, а затим шест година у Паризу, где студира на Ecole des Веаих Arts. Y Па- ризу се упознаје са својом будућом женом, Роденовом ученицом, Ал1ери- канком Сали Внгни (Sally Whitney), која је на ibera имала знатан инте- лектуални утицај. Враћа се v Бостон 1899, да би десетак година једва таворио пре него пгго ће се афирмисати као илустратор и карикатуриста.

Пут са Ридом у зараћену Европу, у првом реду пут по Русији, на Робинсона оставл>а неизбрисив утисак и доводи у њему до промене: од тада почиње да се социјално и политички више ангажуЈе, па две године, 1915—1917, ради за часопис Месиз. Од 1919. се у већој мери посвећује педагошком раду и предаје на Студентској уметничкој лиги у Њујорку, а затим у Центру лепих уметности у Колорадо Спрингсу, чији је био директор.

Осим графика, цртежа, карикатура и илустрација радио је доста мурала, од којих је најпознатија збирка од 16 паноа у Министарству унутрашњих послова у Вашингтону. Сматрају га великим сликаром који се готово искл>учиво посветно цртежу; иако се не служи бојом, он је у суштини сликар. 175


да су својим опаиком прирасли — као што су и срцем били прира- сли — за родну груду; заробл>ени непријател>ски војници дати су онакви какви су били: без поноса у поразу, као што су били без мнлости у сили и моћи; српски официри с дугим сабљама и с рсше- ношћу да на страшном месту постоје; ссл>аика која на згаришгу свога дома доји „малог осветника Косова" и не само Косова; пеша- дија која као да се утапа у планински пејзаж; коњаници сливени са својим коњима; спаљене цркве; Циганка с обрамнцом и спасеним циганским благом — ћеманетом; па дантеовско Гучево . . . и остало, све до лика Србина, челична погледа, опуштена брка, црта као да су секирчетом исклесане у буковини, са шајкачом која је природно израсла из његова лика, усана ножем расечених. Y њему је Бордман Робинсон слио све Србе које је дуж фронта сретао да би створио лик човека који је кроз векове, без роптања, на својој грбачи, из невол>а сваке врсте, извлачио своју земл>у док је, коначно, није ча- сно и извукао.

BVK ДРАГОВИБ

МЕТЕОРСКИ ЖИВОТНИ ПУТ ЏОНА РИДА

12 Џон Рид: Рат у Србијн 1915 .

Биографију Џона Рида није тешко написати. Али није ни лако. Није тешко зато што су многи већ писали о његовом животном путу, гледајући на Рида са две опречне тачке. А није лако зато што је грандиозност октобарске револуције — у којој је Џон Рид горео пуним сјајем и у којој је, стварно, и сагорео — прекрила цео његов лични живот, заклонила својим блеском његов ранији лик, ма ко- лико он светао био, његово раније дело у којем је млади човек, пи- томац Харвардског универзитета, кроз Патерсон, кроз штрајкове рудара и погроме у Ладлоу, кроз друговање с Панчом Виљом и мек- сичким устаницима-пеонњма, кроз обилазак српског фронта 1915. и разговор са српским артил>ерцем социјалистом поред батерије то- пова негде иа сектору Обреновца, кроз дантеовске призоре које је својим очима и својим срцем видео пењући се уза свежу костурни- цу Гучева, кроз призоре Шапца, Београда, Ниша, Ваљева и војне болнице — умиралишта тифусара — у непосредној близини једин- ствене у свету Неле-куле, калио себе да буде достојан да опише, учествујући у њима, оних „десет дана који су потресли свет" и који су остали у историји забележени као дан роћења новога света.

За нас је Ридов метеорски прелазак преко српских бојишта, године 1915, од посебног интереса. И њему смо посветили нарочиту пажњу. Ридовим дописима из Србије, која се борила за голи живот и крварила из својих животних жила, не само да смо посветили сву пажњу него смо и уложили труд да од заборава спасемо оно што се још могло спасти.

Да би читаоцу, после пола века — тако бурне половине века — Рид био схватљивији. и ближи, пружамо прилику да се упозна, у

кратким потезима, са животописом Џона Рида.Џон Рид је био прави песник и снажан прозни писац. Био је

истински уметник речи. А био је и прави човек. Са свим тим особи- нама Рид није могао да остане изван збивања која cv наговештавала судбоносне догаћаје. Поезија, која mv је до краја живота остала блиска, сужавала је распон његовог замаха. А роман, највероват- није, својом имагинативном формулом, ни издалека није досезао до 179


неслућених заплета које је пружала свакидашњица, и у ограниченој америчкој средини и на широкој позорници светских збивања. И Џон Рид је кренуо стазом коју је пред њим крчида историја. Постао јс новннар у поштеном, племснитом, лепом и храбром смислу. След- беник јавних радника речи који су потомству приближили фрапцу- ску револуцију, Париску комуну и руску Деветстопету, савременик великих бољшевичких новинара који су припрсмали октобарску рс- волуцију, претеча бораца пером у периоду фашистичке море, не много старији претходник Габријела Псрија, који је, одлазећи на немачко губилиште, говорио о „распеваној сутрашњици” убећсн да ће она ускоро доћи, и Јулијуса Фучика, који је, под немачким ве- шалима, исписивао своју поруку човсчанству: „Л>уди, ја сам вас волео . . . ” Истом поруком која је много година после његове смрти објавл>ена, а писана је пред његов полазак у Русију која се припре- мала да потресе свет: ,Да волим л>уде. . . ”, Џон Рид се коначно опро- стио од старог света и поздравио зору новога света чијег ћс роћења бити генијалан хроничар.

Џон Сајлас Рид роћен је 22. октобра 1887. године у Портленду, држава Орегон, у Сједињеним Америчким Државама. Угледао је свет на имању свога деде по мајци, дошл>ака с атлантске обале, чо- века имућна, индустријалца. Отац: Чарлс Рид; мајка: Маргарета Грин. Неизвесно зашто, ако није из милоште, Џона су у породици и мећу блискима звали — Џек. Не ретко, у својим писмима, он се тако и потписивао. Одрастао је у изобиљу које му је омогућавало темслшто школовање, чак и на отменом Харвардском унивсрзитету, где је у отпорној, богаташкој средини успео да избори да буде цењен.

На Александра Сергејевича Пушкина, у раној младости, ути- цала је својом причом о старини његова њања. На Џону Риду, из детињства, остао је дубок печат из дружења с кинеском кућном по- слугом, која је и до данас честа у имућнијим америчким породи- цама.

А онда се, однекуд из Јужне Америке, као да јс пао с неба, појавио ујак Реј, који је у породици важио као пустолов, али који је днвно знао да приповеда нсбилице које су се лепиле за дух буду- ћег ратног друга и талентованог биографа мексичког народног ју- нака Панча Вил>е. Осим тога, млади Рид је живсо у свету Марка Твена, Валтера Скота, духовно је друговао с витезовима Округлог стола и јунацима из Хиљаду и једне nohu.

Y деветој години, Џон Рид, звани Џек, решно је да буде пнсац, и то ништа мање него да напише замашно дело које би назвао „Ко- мична историја Сједињених Држава”. Како, очигледно, родител>н нису охрабрили овај потхват, Џон је морао, са својим братом Хари- јем, да ступи у приватну школу која се звучно звала Порглендска академија и чије педагошке методе, касније, када је одрастао, Рид180

BYK ДРАГОВИН: Метеорски животни пут Џона Рида

без резервс назива идиотским, уверен да из ibe није извукао иика- кву корист.

Рид није скривао да у раној младости није био срећан, да је имао мало другова, да је често боловао, да јс био прилично кука- вица у погледу телесног бола и да је бежао од дечјих мегдана. Све је то забрињавало оца. Али мајку не. Мајка га није сматрала ни слабићем ни кукавицом. И испоставило се да је мајка била у праву. Али то се испоставило тек доста касније.

Y десетој години, Рида је оборио први наступ тешког оболења бубрега, које ће кроз цео дал>и живот остати његов жалосни друг и које ће га, у Београду године 1915, за извесно време онеспособити за озбил>ан рад.

Ридов први рад, штампан у њсговој шеснаестој години, био је чак награћен.

По завршетку Портлендске академије, дошла је до израза ро- дител>ска амбиција и оба сина смештена су у отмсни и веома скупи завод у Мористауну, што је била озбиљна материјална жртва за по- родицу Чарлса Џерома и Маргарете Рид. Али то је била тек припре- ма за Харвардски универзитет, најпривилегованију школу Америке, у који је Рид ступио 1906. године.

Y разлобл>у између Мористауна и Харварда, Рид је доживео снажан потрес: упознао је прави лик свога оца — одлучног борца против корупције, пркосног старца који чврсто стоји на својим схва- тањима морала.

Године 1906. Рид је студент Харвардског универзитета, где га деца доларскога племства, бар у прво време, сматрају уљезом и не- отесанком.

Два студентска листа Lampoon и Monthly пружају Риду при- лику да покажс своје почетничке способности, у прози и у стиху, на рачун харвардског надриплемства. Ускоро ће Рид ући и у уређи- вачке одборе тих листова. Али за америчке прилике то још не би значило озбиљнију афирмацију да се ннје показао и као добар спортиста, посебно у ватсрполу, где постаје капитен студентске еки- пе. Круна његовог успеха је дириговање хором који, у данима фуд- балских утакмица, броји и до две хил>аде гласова.

После извесних лутања у нзбору, Рид усредсрсђује своје инте- ресовањс на изучавање матерњег језика, у чему на њега позитивно утичс професор Чарлс Коплен. И тај утицај остаће трајан, тако да

ће му Рид посветити свој замашни и изванредни рад Устанички Мексико, где, поред осталог, у посвети каже: „ ... посвећујем вама ову књигу, уз услов да у њој прњмите као своје сопствено оно што вам се допадне и да ми опростите за остало. Ваш, као увек — Џек.” Ту, у самом Харварду, стижу одјецн збнвања у свету. Чак и група тих размажених студената има свој „социјалистички" клуб — где се, углавном, читају радови из економије. Председник тог харвард- 181


ског студентског клуба није иико други до главом Волтер Липман, кога, тада, у иекој полушал>ивој прилици Рид иазива будућим пред- седником Сједињених Америчких Држава. Џон Рид је погрешио уто- лико што су сви потадашњи председници САД држали врло миого до тога да се што мање замере том истоме Волтеру Лииману.

Ридова афирмација у харвардској средини (председништво у Космополитском клубу, видан положај у Драмском клубу и у Клубу Западног земљаштва) није му задуго заклањала стварности осталог света. Култ декадента Оскара Вајлда бледео је, вероватно под ути- цајем дела Херберта Велса и Грејема Волеса. А онда почиње да на Рида непосредно делује Линколн Стефенс, човек зрео, на врхунцу своје публицистичке каријере, који је долазио у Харвард на позив Липманов. Ту се умешао и фактор случајност: Стефенс јс знао из- малена Липмана, а исто тако знао је и ценио Ридовог оца.

Један од Ридових биографа забележио је да је Стефенс код младога Рида разбио предубеђење да су поезија и новинарство не- спојиви: ,,Y једном случају писац тежи да створи уметничко дело, а у другом — једноставно прича своју причу вама, мени, човеку на улици."

Рид завршава своје студије у Харварду 1910. године. И исте године, на једном теретњаку, полази да упозна Европу. С њим је ре- шио да путује и његов колега по школи Волдо Пирс. И на том путо- вању преко Океана, Рид доживљава своју прву велику авантуру. Пирс није био одушевл>ен пловидбом на теретњаку који је преба- цивао у Европу стотине волова за кланицу. И у последњем часу рс- шио се, ваљда, да Риду припреми праву пустоловину. Пред сам пола- зак брода увукао се у кабину свога друга, ставио на његов кревет свој новчаник и сат и — напустио брод. Рид је капетану донео Пир- сов сат и новчаник. Уверен је био да ће га Пирс сачекати у Ливер- пулу. Али капетан је био подозрив: „Нека да бог, иначе вам не гине оптужба за убиство.”

Рид је путовао — па он је тада био романтичан — као послуга на броду. Док је рибао с осталом момчади полубу, није му на души било највеселије.

Разочарање: Пирс га није дочекао, а Рида су окованог стриали у затвор. И тек у судској дворани појавио се „покојник” — лично Пирс. Морнари, који су с Ридом рибали палубу и хранили волове, приредили су му у суду бурне овације и топло му посаветовали да прекинс везе, и то што пре, са својим „другом”, у чему их је Рид сместа послушао.

И Џон Рид полази сам, пешице, за Лондон. Биографи кажу да је уз пут певао каубојске песме. Y сваком случају, разгледао је зна- менитости Енглеске и — спавао у стоговима сена.

Y Лондону је срео Пирса и — опростио m v , па су заједно на- ставили у Париз, где су их очекивали харвардски другови. Рид је у182


Француској гледао отвореннх очију, бол>е и више него његови дру- гови. А затим је пошао у Шпанију, сам. И тамо је гледао, а и тамо је имао доста да види: прошлост која је оставила за собом лепоту, и садашњост која је много мање лепа. Теодор Гладков, Ридов сов- јетски биограф и симпатизер, има право: после Француске и Шпа- није Рид је увидео да је — скитња његов истински позив. Пред но- вратак у Америку обишао је дивне крајеве југа Француске. И срео се с Пирсом, који је успео да за врло кратко време остане без гро- ша у Монтс-Карлу.

А Рид? Рид се верио с неком девојком, познаницом из Парпза. И врагио се у Америку. Без девојке.

Но, вал>ало је живети. Породица, ипак, није бнла богаташка. Значи — ићи у Њујорк. А у Њујорку је једини човек којег јс знао био Линколн Стефенс, у ужем кругу звани „Стеф”, курјак мећу аме- ричким новинарима. Стефенс му је помогао. Можда је мало рећи да му је помогао. Светска публицистика дугује Линколну Стефенсу што су се два истински талентована човека — две суште супротности— пробила кроз џунглу новинарских тиража, изронила из мочвари новинских пискарала. И једнога и другога Стеф је одвео са собом у Америкен магазин.

За Ридов таленат техника новинарства није представл>ала про- блехМ. Посао за редакцију оставл>ао му је довољно времена за пи- сање текстова које је он сматрао изнад нивоа дневне штампе. Ис- тина, те текстове, срећом за њега — тако бар сматрају њему накло- њени биографи — одбацивали су разни уредници листова.

Школа која је за Рида била значајнија од Харварда био је огромни, оријашки Њујорк. Боема? Дабоме и боема. Уосталом, који новинар није сматрао да се кроз боему доспева у књижевност. Y то- ме је понеки и успевао. Рид би и без тога постао Рид — али му тај пустахијски живот није у томе посметао. Но ко би бол>е и лепше од самога Рида умео то да исприча:

„Волео сам да корачам улицама, од величанствених кула по- словног дела града које стрше увис, дуж докова Ист-Ривера, уди- шући ту мнрисе зачина и уживајући у посматрању једрењака којч подсећају на далеку прошлост, кроз Ист-Сајд који врви од л>уди у чијим се границама сместило мноштво тућннских градића. . . С нај- дубл>им узбућењем посматрао сам осеку и плиму л>удске бујице, на запад и на исток, на југ и север. Добро сам познавао и Кинески кварт и „Малу Италију”, и кварт насел>ен Сиријцима, луткарско по- зориште, барове Шарки и Максорли, намештене собе и јазбине на Бауери, Хејмаркет, немачко насел>е и све ноћне ресторанчиће Тан- дерло јн а ..." Спавао је под мостовима, склапао познанства с улич- ним девојкама и с пијаним морнарима „који тек што су стигли с другог краја света”, с присташшшњм хамалима „који станују на 183


184

доњсм деду Вест-стрита”. И Џоиу Риду је Њујорк изгледао „чудови- шно огроман град који се непрестано разраста као злоћудни гу- мор”. „Познавао сам и Вашингтон сквер, где сам се сретао с уметни- цима и писцима, и с л>удима блиским боеми, и с радикалима. Посе- ћивао сам балове гангстера у Тамани-холу. . . Не излазећи из грани- ца кварта где је био мај стан, могли cv се доживети сви догађаји света, а на одстојању од једне мил>е — упознати све земл>е и наро- ли . . . Y Њујорку сам први пут заволео, први пут написао о томе шта сам видео, осетнвши бујну радост стваралаштва — и дознао сам, најзад, да могу писати. Тамо сам добио прву представу о жи- воту мсни савременом. Град и његови жител>и били су за мсне отво- рена књига; све је имало своју историју, драматичну, пуну трагичне ироније и страшнога комизма. Тамо сам први пут разумео да ствар- ност може превазићи најватреније поетске фантазије романиста средњега века . .."

Вероватно је тачно тврћењс да је тек тада Рид јасно сазнао да посебно постоје л>уди који физички раде, л>уди који ће тек касније у његовој свести бити уобличени у појам радничке класе: „Ја ни- када не бих дознао из књига да радници стварају сва богатства све- та која користе они који их нису заслужили.”

Рид је био Американац. Богатство је и за њега, при стартова- њу у живот, значило доста. Али поштено посматрање л>уди сводило је тај елеменат америчког начина живл>ења на све мању меру. Ви- део је он tv незаслужену славу и незаслужене поразе из непосредне близине. Y часовима недоумице обраћао се Стефенсу. А када бн му он спокојно рекао: „О томе вреди писати”, Рид је писао.

Очева смрт, године 1912, потајно је обрадовала многе граћане Портленда. И Џон Рид је тих за њега црних дана дошао до драгоце- ног сазнања да је та потајна мржња најбољи доказ очевс граћанске храбрости.

По повратку у Њујорк, бацио се грчевито на писање. Али Сте- фенс није био задовољан резултатом: „Још ниси нашао своју ли- нију, Џек!” Рид је беснео, али је радио. И знао је да је Стефенс у праву. Тада је, једне ноћи, у једном даху написао причу Куда срие вуче, причу из најотменијег, најуваженијег дансинга њујоршког, где су жене у толикој мери по моди „да личе на карикатуре”, где cv „гласови у толикој мери метални да не личе на човечје гласове”, где женске очи прате дошл>ака „као што мачка прати миша”. То је обична прича: сусрет с једном барском дамом, која се звала Марта и која је потрошила сву своју уштећевшгу да оде v Европу само да види лондонску Кулу, и Шекспирову кућу у Стратфорду, а видела је пола света, и уживало у томе u it o види, све док је срце није по- вукло у њен „роћени” дансинг, који је њен прави, њен једини дом на овоме свету. Била би то обична прича да је није написао Џон Рид. А пошто је написао Џон Рид, то је необична, заиста дивна прича,

BYK ДРАГОВИК: Метеорски животни пут Џона Рида

људска, а чувена још и по томе што је то био први Ридов текст об- јавл>сн у часопису Месиз. За нас, које ближе интересује Ридов доку- менат о рату Србије године 1915, занимљиво је забедежити да се у тој рсдакпији Џон Рид први пут срео с „мршавим Канађанииом с профилом Мефистофелеса и са срдачним осмехом", који ће својим изванредним, аутентичним цртежима из Србије додати и посебну вредност Ридовом ратном дневнику.

С Месизом почиње успон Џона Рида, његова непрекидно узла- зна афирмација. Y самој редакцији поверено му је да састави па- роле које he носити лист. Оне гласе:

„Тражити нстинске узроке".„Против рутине и догми".„Шталшати све оно што је сувише истинито за ,поткупл>иву'

штампу”.„Не улагивати се никоме, чак ни својим читаоцима".Пуним кораком Џон Рид је закорачио у живот.И на том првом кораку испречила се — л>убав. Та л>убав је била

нешто старија од њега. Врло мало. Звала се Мебел Доц. Није волела Америку. Била је богата, по амерички богата. Имала је стан на Петој авенији. Тај стан је био и литерарни, и уметннчки, и помало поли- тички салон. Имала је и своју вилу у Фиренци. Риду се мора при- знати да је њено богатство сматрао непремостивом препреком за евентуални брак. Гладков тај однос објашњава: „Разуме се, постав- ши л>убимац госпође Доџ, Џек је постао стални гост њенога салона. Њсгови леви погледи, засад још, одлично су се слагали са свиленим тапетима на зидовњма отменог приватног дворца."

Можда је Гладков, посебно на овом месту, и можда само ту, био престрог. Јер у салону Мебел Доџ, Џон Рид је срео Вилнјема Хејвуда званог „Велики Бил".

Велики Бил је био општспознат, општевол.ен у радничкој сре- дини, општеомрзнут у кругу горњих слојева. Њега је Рузвелт (Тео- дор, донедавно председник САД, републнканац, назадњак) јавно на- звао „непожел>ним грађанином". Тај Велики Бил створио је био син- дикалну организацију „Индустријски радници света”, бивао у затво- ру, суђено му је чак и за убиство.

Ту, у отменом салону своје л>убави, Рид је из уста Всликог Би- ла слушао језиву причу о огромном штрајку свилара у Патерсону, под самим носом ЊуЈорка: 000 радника, махом усел>еника Итали- јана, месецима је стоЈало скрштених руку.

— Ми смо прогласили мирни штрајк, а они у нас куршумима.Првога дана полиција је осула паљбу. Један радник је убијен.

Звао се Валентино Модестино и био је још дечак.Рид је покушао да спори с Хејвудом, рударом, који у животу

није познао школску клупу, а знао је Шекспира напамет. При том 185

ЏОН РИД: Раг у Србији 1915.

прво.м сусрету Хејвуд је сугерисао Риду да се личио увери о еиту- ацији у Патерсону и од њега добио обећање да ће заиста и доћи. То је зиачило, за Рида, да први пут види индустријског радника, јер дотле је имао прилике да позна само градске шофере, морнаре у лукама, сервисне раднике. Велики Бил, који је био прошао сито и решето, прозрео је Џона Рида, оценио његове могућности.

Крајем априла 1913. Рид је мећу штрајкачима. При сваком ко- раку он увића колико је Хејвуд био у праву. Њему не промиче зао поглед полнцајаца, насиље које је само на једној страни, туче, пло- туни, класна буржоаска правда — две хил>аде штрајкача већ је у затвору.

Првога дана Рид је на радничком митингу, поред Великог Би- ла. O ii никада није видео сличан скуп — 2 0 0 0 0 људи, поабаних, из- мршавелих, огорчених. И сам узбућен, Рид говори штрајкачима. Ка- сније, никако није могао да се сети шта је говорио, али мора бити да је говорио добро јер је одушевљено поздрављен.

Y Патерсону, Рид се упознао с хапсом. Кратак дијалог са су- дијом:

— Занимање?— Песник.— Двадесет дана!Ако се може говорити о срећи када је у питању затвор, Рид је

имао среће да западне у исто одељење с Хејвудом, о чему је оставио трага који је до нас дошао. Велики Бил га је представио затворе- ницима:

— Момци, овај човек хоће да зна све о догаћајима.И то што је чуо, и оно што је видео, и оно што је осетио, било

је предмет његовог изванредног написа Рат у Патерсону, објављеног те исте, 1913, године.

Рид је из дана у дан израстао. Све што се око њега збивало била је истинска животна школа.

— Мислите ли, Биле, да cv граћанска права у нашој земл>и, она која нам је дао Устав, и сама наша демократија, фикција?

— YnpaBO то, то је одговарајућа реч . . . Знатс, Џек, за цео жи- вот само једном су ме хапсили стварно по закону — пушио сам на железничкој станицн где то није било дозвољено. Другог пута се не сећам. А бивало је да ме хапсе, хвала богу, и по двапут месечно.

Из затвора је Рид пуштен пре времена. Шериф је више волео да му не буде гост један угледни њујоршки новинар.

— Где је онај кучкин син, пискарало? Губите се!— Али ја сам осућен на двадесет дана.— А ја кажем, губите се. И брзо, док вам нисам заврнуо шију!Пред Ридом се те године (1913) почео да открива његов истин-

4 QCL ски nYT» пут ка социјализму. „Он је за оне који се бореl o O штитећи своја права, он је против оних којима припадају фабри-

BYK ДРАГОВИН: Метеорски животни пут Џони Рида

ке . . каже за Рида И. Анисимов. И предајући се томе цил>у — а биће на том путу касније и колебања — он напушга место редакто- ра у Америкен магазину. А средином моја те године пише сценарио за грандиозни спекгакл без професионалних глумаца, где ће да глу- ме аутентични радници, патерсоновци и други њима идентични. Текст улога биће њихов сопствени живот. Како Рид још није продро у суштину радничког живота — Патерсон је tv недовол>ан — Хејвуд, један за другњм, одбацује његове текстове сценарија, тако све док Рид није дао прави исечак живота. Представа је дата у највсћој дворани на Медисон скверу. На згради је црвеним сијалицама било исписано Индустријски радници света. А над позорницом бдео је лик радника на позадини фабричких димњака. Разуме се, без шери- фа и полицајаца — правог шерифа и правих америчких полицајаца— ствар није могла да проће. Седмог јуна, на дан представе, било је гужве и повремене туче.

Рнд је на позорницу изнео оно што је доживл>авао у Патерсо- ну. Било је ту сценских наивности, али политички је то био ударац нанесен на право место. Y последњој слици на сцени је говорио Хеј- вуд, а представа се завршила певањем Интернационале. Деснаштам- па је беснела, а Рид, дабоме, ликовао. Y том расположењу духа, Рид је написао Рат у Патерсону, који Метрополитен — необични часогшс чији је власник бно многоструки милионар, где су објав- л>ени Џек Лондон, Теодор Драјзер, Џозеф Конрад и многи други — није могао да објави довол>но брзо, како је то желео Рид. Зато је Рид свој Рат у Патерсону објавио у часопису Месиз.

Да ли је Рид, после првих великих успеха, осетио замор, илн колебање — свеједно. Тек, повукао се на одмор, гост Мебел Доџ у њеној вили у Фиренци, где је први пут (и последњи) упознао рас- кош богаташког живл>ења.

Али Фиренца није везала Ридов дух, као што ни Мебел Доџ, на издисају младости, није више могла, све привлачећи га, да окује по- ред себе динамичног Џона Рида. Y3 то, стизале су вести о пропасгн штрајка у Патерсону. А осим тога и поврх свега — болест.

И Рид се враћа у Лмерику, где га изненађује чињеница да је он, Џон Рид, постао безмало легендаран. Рид је, некада, мислио на такозвану високу књижевност, на поезију, на драму. А vnao је у не- цењено новинарство. Па нека буде. Џон Рид ће показати да нови-

нарство није минорна активност. И заиста је показао.

Y том периоду он пише врло кратку, врло живогиу и нзванред- но горку причу Joui један случај неблагодарности.

Један од озбил>них тумача Ридовог рада (И. Анисимов) пра-

вилно је оценио његово животно дело као својеврсну трилогију,

која се састоји из Устаничког Мексика (1914), Рата у источној Ев- porui (1916) и Десет дана који су потресли свет (1919). Ту ,/грило- 187


гију” повезује у једну целину, поред изванредног талента, и Ридов огромни полет усмерен ка бол>ој, хуманијој будућности, која ће, ускоро наступити бар за један део човечанства. И цео тај полет, поред безрезервне оданости новом свету који се наговештава, про- жима исто таква безрезервна мржња према бесмисленим крвоиро- лићима.

Ако би требало у врло мало речи дати карактеристике тих три- ју дела Ридовог улога у борбу за нови свет, могла би се, можда, та карактеристика сажети у следећим редовима: у Устаничком Мекси- ку је, кроз погдешто романсирану и упркос томе истиниту слику Панча Вил»е, дата партизанска борба народа Мсксика, на специ- фично бездушан начин угњетаваног, против домаћих угњетача за ко- јима су стојале моћне си\е Сједињених Америчких Д р ж а в а и Енгле- ске. Рат у источној Европи је репортерски, у добром смислу те речи, мозаик, чија су поглавл>а неједнаке вредности, као што су неједна- ког интензитета били и призори који су се Џону Риду указивали. Од априла до новембра, Рид је прешао хиљаде километара, видео и Београд, где се ковала, у рушевинама града, основа за будућност једне слободне земл>е, и Петроград, где је издисало некада моћно царство, да би се на његовим рушевинама родила нрва на свету земл>а социјализма, чије ће пороћајне муке тај исти Џон Рид по- штено испричати свету. И правилно је речено да су те прве две Ридове књиге биле припрема за његов грандиозни епос о Октобру — Аесет дана који су потресли свет.

Рид је доспео у Мексико крајем 1913. Диктатор Порфирио Ди- јас свргнут је био две године раније, али револуција која га је сврг- нула трајала је дуго после њега, све до 1917, јер свргнути генерала- -диктатора није значило ослободити се Сједињених Држава и Енгле- ске, које су му биле послодавци, оба пута, и од 1877. до 1880. и од 1884. до 1911.

Мексиканску револуцију хранили су својом крвл>у пеони-безем- л>аши а водили су је исто такви беземл>аши — партизански вођи. Та револуција је пролазила кроз разне мене, имала своје успоне и своје падове. Али имена двојице партизанских вођа остаће за сва времена записана у историји мексичког народа, имена Франсиска (Панча) Вил>е и Емилијана Сапате.

Разуме се да је Рид пошао у Мексико с извесним предубеђе- њима, с идеализованим видом једне револуције. Али он не би био Џон Рид ако не би отвореним очима гледао тај стравични живот л>уди који корачају ивицом смрти, ако кроз разочарања у поједино- стима не би могао да види узвишени лик једне револуције. Он је у карикатуралној појави бившег пеона, неписменог генерала Урбииа,

храброг партизанског мегданџије и личног пријател>а Панча Вил>е, тада већ огрезлог у простачкој уображености, у свирепости и грам- зивости — који је касније стрељан по Вил>ином наређењу — видео188


ускипели Мексико у часној борби. И Рид је тога од главе до пете искићеног генерала безброј пута фотографисао, управо зато што је такав био.

Пред божић 1913, Рид се први пут срео с Панчом Виљом v срцу њсгове пеонско-партизанске Ссверне дивизије. И тај омрзнути „грин- го” прозрео је у Виљи правог човека. Заволео га је чврсто и заувек. А Виља је био за све „грингое” обичан бандит, пљачкаш и убица. Са становишта милиона „грингоа” с оне стране границе он је уисти- ну то и био. Али Панчо Виља је био бандит, јер је у „банде” орга- низовао побуњени, измучени народ Мексика. Био је пљачкаш, јер је отимао опљачкано и давао га опљачканима. Био је убица, јер је без милости убијао убице. И све то, на згражање многомилионског на- рода „грингоа”, Рид је, црним по белом, изнео. И с том чињеницом морало се убудуће рачунати.

Риду није сметало што су, мало дана пре тога, на путу ка Ви- љи, пеони-партизани одлучили били да га стрељају као „проклетог гринга” и што му је један од њих у наступу раблеовског хумора rio- нудио да се откупи тиме што ће надушак испити боцу њихове па- клеие ракије. Рид је ракију искапио и тиме доказао да није обичан, слинави „гринго”, већ човек достојан да мећу партизанима остане.

Ко би могао не заволети те људе и тог Ридовог Панча Внљу, који с досадом присуствује свом свечаном одлнковању медаљом ко- ја ннје предвићена никаквим протоколом на свету, већ су је из љу- бави, њему у почаст, исковали његови псони. Ко би могао не схва- тити смисао за хумор тог аналфабета, генерала и истинског хероја који, мерећи тежину медаље на свом длану, каже речи које изази- вају урнебес:

— Збиља, здраво је малена да се њом награди сав тај херои- зам о коме сте овде толико напричали.

А Виљин толнко очекивани говор на завршсгку светковине био је:

— Ја немам речи. Једино могу рећи, моје срце заувек је ваше.Рндов Виља није обичан главосек. Он зна и да спроводи моне-

тарну реформу која ће из кеса богаташа и кулака да истресе до последње паре. И том реформом нестаје глади.

Није извесно, а није ни битно, да ли је Виља баш у својој че- трдесетој години научио да пише и да ли је једнна књига коју је у свом веку прочитао с корице на корнцу била књига о мускетарима Атосу, Портосу, Арамису и д' Артањану. Али ако је то тачно, онда Виљин лик израста у истински грандиозну фигуру када, видећи на улици гомилу дечурлијс, нарећује да се на том месгу подигне uiko- ла. И то је била једна од педесет школа које је „бандит” Панчо Ви- ља подигао. 189


А када га Рид пита зашто иатерује своје борце да у данима затишја раде корисне послове, добија одговор да „војници треба да раде, јер када војник нема посла, он мисли на рат".

Из тих разговора Рид—Вил>а много поучнога се да извући. На пример, Вил>ин одговор зашто неће да буде шеф државе:

— Ја сам војник, а не државник. Нисам довољно образован да бих био председник. Слабо би се провео Мексико ако би му на чело дошао необразован човек.

А када му је, на захтев свога листа, Рид поново постављао то питање, Вил>а се озбиљно наљутио:

— Чуј ти, прћоноси, колико пута треба да ти поновим да ја никада нећу бити председник?! Када ме идућн пут неки дописник о томе упита, наредићу да га батинају по овом, ево, месту, и да га протерају из Мексика. . .

За разлику од неких других воћа пеонске револуције, Вил-а је за свој први дуг сматрао да раздели пеонима земљу.

Y Ридовом Устаничком Мексику, без сумње, најрељефнији и најснмпатичнији је лик Панча Вил>е. Али то не значи да он Риду заклања ликове осталих воћа. Рид у Сапати види најзначајнију лич- ност тадашњег побуњеног Мексика: он је радикал, човек који логи- чно мисли, савршено доследан, човек с којим се у будућности Мек-

сика мора да рачуна. Ову Ридову оцену демантовао је куршум пла- ћеног убице који је, године 1919, прекратио живот Емилијана Сапате.

Рид је у Мексику упознао, у посебној светлости, и неке своје земљаке, војнике-шићарџије, које је Панчо Вил>а без милости гонио из својих партизанских јединица: они су у својој земљи били кри- миналци, убице и лопови, ловци на одбегле црнце. Причу коју је од свог пијаног земљака Мака Рид чуо, треба понављати свуда и увек:

— .. . Седео сам код куће и писао сестри писмо. Ноћ је била спарна. Наједаред, чуо сам како лају пси-гоничи. Не знам да ли сте имали прилике да чујете лавеж паса-гонича када у мраку јуре за човеком. Коса се диже на глави. Затим је неко прескочио ограду, под самим мојим прозором. Знате ли како дише коњ када му се на врат набацн ласо? Ето тако је и он дисао.

Мак дал>е прича Риду: показао је хајкачима којим је правцем црнац побегао и појурио је заједно с њима у потеру:

— И тако нисам ни сазнао шта је црнац скривио. Па и они, ваљда, нису знали. Било нам је свеједно . . . Дабоме, када смо доју- рили до црнца, пси су успели били да га на комаде растргну.

Рид је земљаку поставио питање које је требало поставити: да ли је довршио писмо својој сестри, и добио је језив одговор:

— Па, разуме се.Ко није прочитао, нека свакако прочита Ридову причу Амери-

канац Мак. То је прича од трајне вредности. Па и за Вијетнам важи.190

BYK ДРАГОВИН: Мегеорски животни пут Џона Рида

Приликом Вил>иних припрема за велико наступање, Рид га је посетио. Рекао је да му треба један коњ. Али коња није било до- вол>но ии за борце и шта ће Риду коњ кад на Виљиној територији постоји каква-таква али ипак железница! Желео је коња да би ишао с претходницом.

Вил>а је истински заволео био „грингоа” Рида. Није му дао ко- ња. Објаснио је: одвећ много куршума лети на претходницу.

И Рид је пошао на платформу вагона где су устаници имали свој једини топ, звани из милоште „Нињо.”

Y Северној армији Риду није била потребна пропусница. Њега су сви знали. И његово америчко име Џон заборавл>ено је било са- свим. Џон је постао, просто, један од њих — Хуанито.

— Хуанито! — довикивали су из суседних вагона пријател>и. — Где ти је фотографски апарат?

— Изгубио га је бежећи из Ла Кадене!

— Ја сам бежао, али ви сте ме претицали за целу мил>у! — узвраћао је Рид, на увесел>ење својих мексиканских другова.

А са свих страна орила се зубата, страшна песма устаника: Ла Кукарача.

Песму је смењивала пал>ба. Непријатељи пеона били су без милости. И без морала. Чак су арсеником затровали иоток који се налазио на путу Вил>иних бораца. И Рид је једва извукао живу гла- ву пошто је том водом утолио жећ. Револуционарни рат Мексика: рањеници, самртници, невол>ници сваке врсте — све је то било увод у Ридово упознавање с другим, још страшнијим ратовима, било је подстрек његовој мржњи према рату која ће му се до последњег

дана разгарати у срцу.

Виљин однос према Риду постајао је све приснији, примао при- месу очинске пажње. Једном, у јеку операција, зауставио је коња и рекао му:

— Како иде код вас? Немам времена да се о вама бринем, зато ви сами будите обазриви, избегавајте опасности. Ионако имамо од- већ много рањеника.

Пред крај марта устаници су седам пута узастопно јуршиали на Гомес Паласиос. Изгинуло их је много. Четири дана водила се борба без престанка. И када се одлучивало на последњи очајнички покушај јуриша, извидница је јавила да се непријател. повукао. Y изгледу су биле дуге припреме за напредовање према Мексику.

И Рид се одлучио на повратак у Њујорк. „Гринго”-новинар враћао се у своју земљу с Виљиним декретом о постављењу Хуана Рида у чин бригадног генерала за велике заслуге за ствар устанич- ког народа Мексика. Али пред сам полазак, Рид је дуго седео с Пан- чом Вил>ом, коме је на изношеном мундиру, по правилу, недоста- јало неколико дугмета. Ридов биограф (Т. Гладков) констатује да 191


192

свет, можда, никада не би сазиао о чему је Панчо Вил>а маштао да то његов иријател> „гринго" није поштено забележио:

— Када Мексико буде постао нова република, војска ће битн распуштена. Јер свака тиранија ослања се на војску. Зар није тако, другару Хуане? Ниједан диктатор не може да постоји без војске. Ми ћемо војницима дати посла. По целој републици установићемо војне колоније од ветерана револуције. Држава ћс им дати земљу. Осим тога, подићи ће много фабрика како би имали где да раде. Три дана у седмици радиће, и радиће из све снаге, зато што је поштен рад важнији од свакога рата и само рад чини човека добрим граћа- нином. Остала три дана они ће учити војну вештину и учиће иарод да рукује оружјем. Ако се испостави да је домовина угрожена упа- дом непријател>а, довол>но ће бити да се из престонице зовне теле- фонски — и цео народ напустиће пол>а и фабрике и устаће у за- штиту својих огњишта и деце. Ја маштам, другару Хуане, да ћу до- вршнти свој живот у једној таквој колонији, мсћу својим другови- ма, које волим и који су заједно са мном претрпели толико лиша- вања и патњи. И да знаш — биће сасвим добро ако будућа влада отвори у нашој колонији фабрику кожа где бисмо могли да израћу- јемо добра седла и узде, јер тај посао ми је познат. А остало време волео бих да гајнм стоку. Да добро помажем Мексику да постане срећна земља . . .

Франсиско Вил>а, најплеменитији бандит кош је икада посто- јао, није доживео да израћује седла и узде. Убила га је издајничка рука. А и да је доживео, Џон Рид то не би видео. Он је сагорео у најплеменитнјем пожару који су л>уди запалили — у пламену окто- барске револуције.

Разуме се да по повратку у Сједињене Државе Рид није окре- нуо главу од Мексика. Почстком јула довршава редиговање књиге Устанички Мексико. Било је то мало дана пред почстак свегског крвопролића које се зове први светски рат.

Y мећувремену cv се догодила два значајна догаћаја у животу Џона Рида. Један чисто личне природе: поновнн сусрет са Мебел Доц, која га је дочекала на граници Мексика. Други је био његова изванредна анкета о крвавом гушењу штрајка рудара у Ландлоу која је објављена под називом Рат у Колораду. Овај Ридов спис ра- зликује се од његовог Рата у Патерсону. Снажнији је, оптужбе које садржи језивије су, што само доказује да у ужасима нема врхунца који се не може превазићи.

Докуменат о обрачуну с радницима у рудннцима Колорада представл>а за сваког ко би се подухватио да ради на историји рад- ничког покрета у Сједињеним Амсричким Државама изванредно дра- гоцен материјал. То је густ, збијен текст, који је тешко сажети. Полиција и војска, која јој је стигла у помоћ, имале су одрешене

Портрет Џоиа Рида из 1920. годиие

Њ у јо р ш к и репортер Џ он Рид

Линколн Стефенс-„Стеф”

Вилијем Хејвуд „Велики Бил”

BYK ДРАГОВИБ: Метеорски животни пут Џона Рида

руке. Из всликог броја сличних и тежих да укажемо само на два примера:

„ ...V шаторском логору Прајор, штрајкач Хрват Андреја Кол- нар” — пише Рид — „написао је писмо једном свом земљаку, штрајк- брехеру, убеђујући га да ступи у Савез. Милиција је ухапсила Кол- нара, допремила га у логор и натерала да под наоружаном стражом копа јаму. Речено му је да он себи копа гроб и да ће зором бити стрељан. Изненаћен и заплашен, несрећник је замолио за дозволу да последњи пут види своју породицу. Одговорено му је да то није могуће и да ће га, ако не буде себи копао гроб, стрељати сместа. Колнар се онесвестио и пао у јаму коју је сам ископао, а када се из ње извукао, обасули су га псовкама и испребијали.”

На истом месту Рид износи и други случај:„ ... Том Иванич, Пољак, на путу у Тринидад скинут је с воза

у Ландлоу. Нарећено му је да себи копа гроб. Против њега није постојала никаква оптужба и касније су војници милиције гово- рили да је то била шала. Ииак су му за време те ,диале” дозво- лили да напише опроштајно писмо. Ево тога писма: .Драга моја жено! Твој супруг шал>е најбоље жел>е теби, моме сину, сестри Мери и малој Кет, и моме брату Џоу. YxaruueH сам и ни за шта нисам крив, а сада себи копам гроб. То је моје последње писмо, драга моја жено. Не остављајте нашу децу, ти и мој брат Џо. На мене више не можете да рачунате, ако бог не помогне. На овом свету, где људи без кривице можда иду у гроб, нека бог благослови земљу где ћу да лежим. Копамо себи раку мећу шаторима и ули- цом. Драга жено и брате Џо, ја вас молим, не заборављајте моју децу. Најбол>е жел>е теби, деци, брату Џоу, и ташти, снахи Мери Смилфанли, и свима који су у животу. Ако ноћас ја не доспем до Тринидада, да видим руководиоце и размислим је ли могуће ишта учинити за нас, мислим да ће бити одвећ касно. Не знам шта да вам још напишем да вам пренесем своје последње „збогом” заувек. Уверен сам да ме чека рака. Све је у божјој вол>и. Набавио сам пет долара, добићеш их у писму ако их неко не украде. Од Доми- ника Смирчича добио сам двадесет три долара и тридесет центи. Онако како је у књизи забележено. Нека их узме Џо. Поздрав свим познаницима, ако су још живи. Твој муж Том Иванич. С ве- ликом тугом и разбијена срца очекујем последњи тренутак. Када добијете за децу новац од друштва, поделите на равне делове.' ”

А ево још једног писма које Рид наводи. Писао га је Итали- јан Карло, који је такоће под морање копао себи раку:

„Драга Луиза! Поздрав од тугом сатрвеног Карла. Ово је мо- је последње писмо. Ето то је све, немам шта више да кажем. Вео- ма ми је тужно. Збогом, збогом.”

Ево још једног одломка из Ридовог текста: 193l i Џон Рид: Рат у Србији 1915 .


„Војници су продрли право v гомилу, потискујућн жене. Вој- ницима је заповедао лично генерал Чејз, узвикујући најгрубље исовке. Генералу се нашла на путу млада девојка, вал>да од шес- наестак година. Дотерао је коња до саме ње и из све снаге је ударио у груди. Разбешњена, викнула му је да размисли о томе шта ради. Затим јс пришао коњаник, војник, и ударио је сабл>ом. Из гомиле жена дигао се продорни крик. Коњ генерала Чејза бацио се од изненаћења у страну, генерал се срушио на земл>у. Жене су прснуле у смех.

— Газите их коњима, навалите на њих! — повикао је генерал.И војници су се покорили. Навалили су на жене. Сам генерал

Чсјз расекао је једној жени сабл>ом главу . .."И тако дал>е. И тако дал>е. Џон Рид није штедео своје зем-

л>аке. Ни тада ни касније. Никоме он није праштао.Још пре Колорада новине су прогласиле биле Рида за „аме-

ричког Киплинга”, а Киплинг је, лично, изјавио да је захвал>ујући Риду упознао Мексико.

Ни дал>е Рид није скривао свој став према мексичкој револу- цији: у случају америчке интервенције, он ће се вратити у Мек- сико, у војску револуције. Но, Риду је вал>ало, осим личне храбро- сти и несумњивог поштења, да научи још много тога.

Једна од горких лекција било је за њега вићење с председни- ком Сједнњених Држава Вилсоном. Тај интервју је добио на пре- поруку свог пријател>а Стефенса Линколна.

Вудро Вилсон начинио је добар први утисак на Рида: угла- ћен, домаћински љубазан, тих, благ. Рид је био чак и поласкан.

—.. . Политика пријател>ства с угњетенима и опозиција свакој тиранији . . . Никада нисам био присталица мешања у ствари Мек- сика. . . Заузимање Вера Круза уопште не значи интервенцију, али ми морамо да штитимо свој престиж од провокација. Ја ћу увек у границама својих моћи и могућности иступати против угњета- вања мексичког народа било с које стране потицало — од мексич- ких тирана или иностранаца.

На ватрени пледоаје Ридов о пеонима, народу који пати, Вил- сон се с очаравајућим осмехом сагласио:

— Мој млади пријател>у, дубоко су ме гануле ваше речи и ва- ша искрена забринутост за судбину суседног народа. Ја делим ва- ша узвишена оссћања . . .

Сутрадан, Рид се отрезнио. Чар Вилсоновог осмеха није више деловао. И све је остало по старом: Вилсон је остао председник Сједињених Амерички Држава, Џон Рид је остао Џон Рид. А мек- сичкн пеони ће тек имати да крвл>у изборе своју слободу.

Можда је од интереса рећи да су и Џон Рид и Ептон Синклер . у тим данима ратовања радника у Колораду лично демонстрирали

1 У 4 испред Рокфелерових уреда на Бродвеју и да је штрајк рудара у

ВУК ДРАГОВИН: Метеорски животни пут Џона Рида

Ландлоу послужио Ептону Сннклеру као материјал за његово чу- вено дело Цар угаљ. Синклер је тада био ухапшен, а од Рида су многи тадашњи пријател>и окренули главу, што је означавало њи- хову политичку еволуцију. Такву политичку еволуцију доживео је тада и Ридов школски друг Волтер Лшшан.

Двадесет осми јун 1914. године није нарочито потресао Аме- рику: један, тамо некакав, аустријски надвојвода мање. Аустро-Угар- ска, моћна царевина и краљевина, напала, тамо некакву, Србију. То је тако далеко, чак преко Океана. Али ускоро — то је светски р ат . . .

Што се тиче рата Србије, управо онога што је од тога рата Србије Џон Рид видео и што је о томе што је видео написао, ми смо говорили у посебном поглављу.

Осврнули смо се већ на објављени Ридов напис Рат трговаца. Гледан са западне обале Атлантика, који тада нису прелетали ави- они већ је и најбржим тадашњим бродовима требало дана и дана да га преплове, заиста је могла да се добије слика збивања какву је у свом делу дочарао Т. Гладков: „Прве недел>е после 28. јуна Америка је спорила. Свака од зараћених страна имала је своје при- сталице и своје непомирл>иве непријател>е. Американци су се на- једаред сетили да су им се очеви или дедови роднли на обалама Темзе и Рајне, Волге и Дунава, Тибра и Сене, и у сагласности с тим усмеравали су своје симпатије. Али су се ипак слагали у једном: рат ће мимоићи Сједињене Државе."

Средином августа, Рид одлази у Европу, у својству ратног до- писника Метрополитена, одакле ће се вратити јануара следеће, 1915, године. Y том периоду, Рид израста, постепено, кроз своју бунтовност, у будућег социјалисту. Он долази до коначног форму- лисања својих закл>учака да је то рат трговаца, да то није његов рат и да не сме да буде амерички рат. Отуда ће, услед све јаснијег и све одлучнијег његовог иступања против учешћа Сједињених Др- жава у рату, настати касније његов сукоб с Метрополитеном, а за- тим и раскид. Тај сукоб није само сукоб с Метрополитеном него и Ридов сукоб са социјалистичком партијом коју је већ раније осућивао што је из својих редова искл>учила Великог Била — Вилијема Хејвуда. Његов непомирл>иви став према рату био је из- раз његовог начелно социјалистичког става према таквом рату уоп- ште, свеједно што тада Рид није припадао социјалистичкој партији. Отуда, највероватније, и његово неиздвајање Србије из иначе пра- вилне оцене побуда зараћених држава, с обеју страна фронта.

После десетодневне пловидбе Атлантиком и Медитераном, Рид се искрцао у Напул>у. Затим кратак боравак у Риму. Италија тада није била у рату. Жеља да оде у Немачку — јер Риду је то, као граћанину Сједињених Држава, које још нису биле ступиле у рат, било, у начелу, могуће — није му се остварила зато што су Немци тада протеривали иностране дописнике. Текстови о веселом животу 195


у неутралној Швајцарској спадају међу добре н снажне Ридове на- писе. И његови биографи добро их карактеришу као описе „пиро- вања у време куге”.

Џон Рид је тражно рат, прави рат, и у том часу није налазио то што је тражио. Можда је мислио на Гоју, са чијим се бакроре- зима (Ужаси рата, Desastros de la guerra) упознао за време свог глобтротерства по Француској и Шпанији. Уместо тога — Париз. И сазнање да је рат понеком и брат. А неком смрт. Париз рекла- мира дућане који испоручују „за шест часова комплет одела за жа- лост”. Треба то читати, неизоставно треба читати шта Рид види у тим данима у Паризу, и у Француској уопште. Читати треба чак и када се са свим што је Рид рекао човек не слаже.

После Париза, Марна. Бојно пол>е после боја. За нас, посебно за Србе, Марна је била, тада, те године, нешто сасвим друго него за Рида. Свеједно, ми сматрамо да је та Ридова Марна и за нас од интереса.

А Лондон! Са зидова „вриште” плакати: „Потребан си краљу и земљи!”, или: „Енглеској треба милион добровољаца!”, или: „Лор- ду Киченеру су потребни момци као што си ти!” А ко је од тих момака, будућих „добровољаца” знао да је тај исти лорд Кичснер био виновник покоља у Судану и да је командовао краљевском ен- глеском војском у крвавом енглеско-бурском рету? Нико, разуме се.

Многа изненаћења очекивала су Рида у зараћеној Европи. Нај- мање, свакако, није било да су социјалисти присталице рата, и да с обе стране фронта једни на друге сложно пуцају. II тада Рид ша- л>е своме листу многе дописе, што Метрополитен, који је иначе имао обичај да нека Ридова места дотерује — уопште не објављује. На пример, када Рид каже: „Мени се чини да Немачка није крив- л>а од Енглеске . . . Ово није крсташки рат против империјализма, него туча за профит.” Редакција Метрополитена је оценила такав Ридов текст као „детињарију у најгорем смислу рсчи”.

При повратку у Париз, ускоро му је дошла у посету Мебел Доџ. Ризиковала је пловидбу преко Океана. Био је то покушај да спасе Рида с опасног пута којим иде. Мебел Доџ није „спасла” Ри- да, али није спасла ни њихову некада чврсту љубавну везу. Вратила се у Америку, а Џон Рид се упутио на другу страну фропта — у Нсмачку.

Негативним утисцима из Париза и Лондона припојили су се слични утисци из Берлина, с том разликом, мећутим, што су Немци Риду изгледали мање лицемерни, јер cv се јавно, отворено, спрема- ли за тај рат. Али Рид је у Немачкој видео и другу страну: видео је Карла Либкнехта, лично, у његовом дому, чуо из његових уста тешке речи оптужбе против Друге интернационале због издаје рад- ничке класе. На растанку, Рид је од Либкнехта добио за успомену његову фотографију. О тој слици Гладков, у свом делу о Риду, даје196

BYK ДРАГОВИН: Метеорски животни пут Џоиа Рида

занимљив податак: .Лнбкнехтов поклон доживео је чудну судбину. Године 1917. Рид је портрет донео у Русију. Када је у Немачкој стао да расте револуционарни талас, по њсму су у Совјетској Ру- сији начињени први портрети вође немачких радника.”

Једна несмотреност према очигледној немачкој провокацији имала је за Џона Рида недогледне последице. После дуготрајних формалности, немачка војна команда издала је дозволу за обила- зак фронта. Y пратњи официра — који су се старали да им у све- му изађу у сусрет — Рид и један његов амерички колега нашли су се на положајима у пределу француског града Лила. Немцнма је много стало било, разуме се, да на Рида и његовог колегу, нопи- наре из неутралне Америке, оставе добар утисак. Ноћу, на истуре- ним положајима, да би им пружили „задовољство”, вешто су их на- вели да из две пушке, позајмљене од два кајзерова војника, испале по један метак некуд у правцу „непријатељских положаја”. И ти меци су испаљени . . .

Видели смо шта је Рид писао и о немачком фронту и о Не- мачкој у рату. За њега је то био исти, бесмислени, гнусни рат као и на другој страни бодљикавих жица. Никакве разлике.

Америка је, на повратку, дочекала Рида двојако: за једне је Џон Рид постао био легенда (како је, негде, злонамерно написао његов некадашњи школски друг Волтер Липман), а за друге издај- ник, крволочни Хун, немачки шпијун и много, ако је могуће, горе. Али тога пута, кампања није потицала ни од Липмана ни од Тео- дора Рузвелта, бившег председника САД, коме је, на хвалисаву из- јаву да је он, Рузвелт, издао наредбу војницима да пуцају у шпан- ско-америчком рату, Рид у лице рекао: „Одувек сам знао да сте ви убица, пуковниче!”

Напад је дошао спонтано када је Ридов колега (звао се Дсн и писао је за њујоршки лист Пост) живописно v својој репортажи с немачких првих положаја споменуо и она два несрећно испаљена метка, у мрклу ноћ, према француским положајима. Прва конкрет- на последнца — ако не рачунамо псовке које су на Рида пљуштале са свих страна — било је обавештење француске владе да Џон Рид никада више не може добити улазну визу за Француску. А Теодор Рузвелт је тада изјавио: „Да сам ја био маршал Ж офр и да мн је Рид доспео v шаке, предао бих га преком војном суду и стрељао.”

Рид је схватио да ударац није намењен њему, него преко њега идеји коју је све више и све чвршће прихватао као своју.

И будући да му је пут у Француску био затворен, јер је не само власт него и велика штампа према њему заузела непријател>- ски став, Рид је прихватио понуду Метрополитена — коме је, ра- зуме се, стало било да не изгуби Ридову сарадњу — да пође у оби- лазак источних европских ратишта. И 20. марта 1915. Џон Рид се поново пребацио преко Океана у својству ратног дописника. 197


198

Овај пут није био сам. С њим је пошао Канађанин Бордман Робинсон, талентован сликар, али изнад свега ненадмашан мајстор цртежа.

Априла месеца Рид је поново у Италији. А затим, с Робинсо- ном, плови у Грчку. Тада је Грчка била званично неутрална, иако је кроз њене луке, углавном кроз Солун, стизала — уколико је уоп- ште стизала — савезничка помођ српској војсци.

Обилажење источних ратишта трајало је од априла до новем- бра те, 1915, године. Маршрута је била: Грчка (Солун), Србија, Ру- мунија, Русија, поново Румунија, Бугарска, Турска (Дариград) — без Робинсона, који као британски државл>анин није могао да иде у Турску, која је ратовала на страни Немачке и Аустро-Угарске — Бугарска (где је Рид доспео, протеран из Турске, и где му је наре- ђено да се сместа врати у Турску, што Рид није урадио, него је крадимице отпутовао поново у Србију), и коначно опет Србија, ода- кле се, као што смо видели, преко Солуна враћа у Сједињене Државе.

Ридова књига Рат у истонној Европи (после дописа у Мгтро- политену) објавл>ена је, илустрована изванредним цртежима Борд- мана Робинсона, године 1916. ,,Y њој нема оне целовитости која карактерише Устанинки Мексико”, пише совјетски научник, исто- ричар књижевности И. И. Анисимов, „у њој Рид није успео да по- каже трагедију народа бачених на кланицу, али обриси замисли управо су такви, и ако та књига није испала као јединствено усме- рено на одрећени цил> дело, оно ипак остаје основа његове нео- стварене композиције. То су на првом месту материјали за велико дело које је могло да настане, материјали чије се богатство и раз- новрсност не могу да не оцене високо.”

Нема сумње да су два поглавл>а овога дела од посебног зна- чаја, и од посебне вредности: Србија и Русија.

О Србији ми смо, на другом месту у овом издању, исцрпније говорили. Улазити у подробну анализу осталих поглавл>а Рата у истонној Европи себи нисмо поставл>али за цил>. Зато ћемо, у оп- сегу ове кратке биографије Џона Рида, само да их се додирнемо.

О Грчкој мало новога налазимо код Рида. Осим његове л>у- бави према једној давно несталој Грчкој, коју је Рид црпео у својим уџбеницима.

Бугарска је на Рида, касније нешто, оставила утисак — после српских згаришта, непокопаних гробл>а, црних застава на кућама— редом, марливошћу жител>а, умивеношћу, ако се тако може ре- ћи, што га је навело, можда, на неке не сасвим основане закључке.

Румунија је инспирисала Џона Рида да напише неколико сгра- ница — а Бордмана Робинсона да забележи неколико незаборавних скица које често нису лишене оштрог, ридовског отровом зачиње- ног хумора. На пример, цртежи из Румуније.


А Русија, царска Русија, у коју је ушао нелегално, чему се не треба чудити од Џона Рида, који је био и храбар а не само тален- тован репортер. Русија коју је тада Рид видео била је за њега та- кво искуство, такво сазнање стварности, без чега, највероватније, он никада не би могао да схвати, да заволи, да омрзне све оно што је схватио, заволео, омрзнуо и генијално сажео у оних својих Аесет дана који су потресли свет.

Y Русију Рид није ушао чак ни на мала врата, него је у њу упловио чамцем, преко граничне реке, хватајући се за обалске вр- бе. И од тог тренутка почеле су за њега компликације: с војним лицима, с полицајцима, с генералима и министрима, с амбасадо- рима. А с народом, с обичним Русима, није било компликација: у возу су га појили чајем, научили га да пуши жестоку „махорку” завијену у „козју ножицу” начињену од новинске хартије. Мора да се Џон Рид и ту убедио у разноврсне користи које новинарство, у проширеном појму, може да пружи човеку.

Странци, Рид и Робинсон, упали су били у забрањену зону војних операција. И свак, мисли се на званичне власти, старао се свесрдно да их се што пре ратосил>а. Прва им је мисао била да их врате откуд су дошли. Па како најзаинтересованији, Рид и Робин- сон, нису били истог мишљења, власти су их „протеривале” — на- пред. И на том дугом путовању у неизвесност, Рид је чуо разне приче, од којих су неке биле наивне, неке паничарске, а неке сви- репо реалистичке. Али најзначајније је било оно што је он лично видео: почетак расула. А што многе ствари није видео, није ника- кво чудо: још Пушкин је говорио да Русију очима нећеш обухва- тити — у Русију вал>а веровати. Каснијим својим животом Џон Рид је дивно доказао да је у ту велику, бескрајну Русију и у њене бес- примерне снаге до последњег даха веровао.

Пред Ридом и Робинсоном искрсавале су најнемогућније те- шкоће: на први поглед несавладиви руски језик, непремостиве фор- малности код разних генерала-губернатора и обичних полицајаца. Коначно је, ипак, стигао некакав одговор да њм се дозвол>ава ула- зак нешто дубл>е у Русију, али да праву дозволу може дати главом његово императорско височанство велики кнез Николај Николаје- вич. Али овакви одговори Рида нису могли да зауставе на његовом путу. Доспео је, ипак, до штаба западног фронта. И ту су, и он и Робинсон, осумњичени да су немачки шпијуни, јер су разговарали међу собом на неком језику који је некоме личио на немачки. Узете су им исправе. Пред њихов хотел постављена је стража, ни- шта мање него три права правцата козака. И тако су шеснаест да- на читали руски речннк, писали представке и протесте. Коначно им је предочена алтернатива: да се врате у Букурешт, или да иду у Петроград (стари Петербург је за време првог светског рата нро- зван био у Петроград), где су стигли под будном присмотром. 199


Прво су се јавили америчком посланику, очекујући с правом од њега помоћ. Уместо помоћи, доживели су разочарање. Био је то човек који није практиковао помоћ ближњему. Биографи су забе- лежили први Ридов разговор с високим дипломатом његове земље:

— Драго ми је што вас видим у Петрограду, мистер Рид.Затим:— Дозвољавам себи да вам дам савет: напустите Русију у нај-

краћем року.Рид је био запрепашћен — зашто то сад?— Министарство иностраних дела обавестило ме је да сте ви

всома, веома немирна особа. Ушли сте у Русију с лажним пасошем, продрли сте без дозволе у војну зону, нмали сте код себе писма за јеврејске револуционаре.

Све то, разуме се, није било тачно. А што се тиче „јеврејских револуционара", Рид је код себе имао списак америчких граћана у Русији, за чију се судбину интересовао амерички посланик у Румунији. Сва Ридова убећивања била су бескорисна. На крају, као гром, амерички дипломата је против Рида потргао стари аргу- менат:

— Осим тога, проносе се гласови да сте ви пуцали на фран- цуске ровове. Још једном вам упорно саветујем да сместа напус- тите Русију.

С Робинсоном, британским држављанином, његов посланик по- нашао се друкчије. Дипломата његовог британског величанства сместа је упутио протест руском министарству.

Не треба губити из вида да је руска империја у тнм данима показивала већ знаке приличне збрке. Тако да су „сумњивци", Рид и Робинсон, успели, ипак, да скокну до Москве. Чак су, за новац, добили били и некакве липове исправе за одлазак у Букурешт. Али cv у Вилни скинути с воза и спроведени натраг у Петроград. Ту им је прочитано следеће решење великог кнеза Николаја Нико- лајевича:

„По пријему овога (акта), господину Бордману Робинсону, бри- танском поданику, и господину Џону Риду, америчком граћанину, нарећује се да за двадесет четири часа отпутују из Петрограда у Владивосток. Y противном случају, биће предати војном преком суду и строго кажњени.”

Британски амбасадор интервенисао је код Сазонова, министра иностраних дела, и предочио му незгоде које могу настати ако се тако поступи с угледним представницима америчке штампе. Сазо- нов је тиме био убећен и уследила је дозвола да се Рид и Робин- сон врате у Букурешт.

Y Букурешту су се бацили на редиговање свежих утисака из Русије. И ти утисци су били за царски режим најнегативнији. Али

* \Л Ј боравак у Румунији дао је прилнку Риду да напише неколико од


најхуманијих страница међу толиким хуманим које је написао у свом веку, причу о једној румунској девојци — можемо је назвати и почетницом у проституцији — и о једном Јенкију, намештенику неког румунског петролејског друштва, камуфлираног америчког „Стандард ојла." Та прича носи наслов Права малих народа, али је она, с правом, прича о бесправности обесправл>ених свих народа, малих и великих, пред свемоћи новца. Ридов земл>ак, некакав Френк, револтиран је што су Немци напалн малу Белгију и одлази у добровољце, да евентуално и погине. А тај исти Френк грубијан- ски тера од себе девојку мештанку чији је био први л>убавник. И сматра да је с њом изравнао све рачуне тим што јој даје неко- лике (словом две) и иначе обесцењене румунске новчанице. И ту Џон Рид налази речи као да своје перо замаче у мастионицу Макси- ма Горког.

Заиста није довол>но — иако је и то много — читати само Ридових Десет дана. . . Јер се Рид, прави Рид, налазн v свакој стра- ници свог дела које је зла судбина у његовом пуном замаху свире- по пресекла.

Y Букурешту се Рид и Робинсон привремено растају. Рид одлази у зараћену Турску, куда Робинсон, британски грађанин, не може, јер Турска ратује на страни Немачке. Риду се и ту изјало- вила нада да дође до руског фронта, макар с непријател>ске, турске стране, као што је на француски фронт ишао с такође неприја- тел>ске, немачке стране. Две недеље узалудних покушаја и Рид је учтиво, али категорично замољен да напусти Турску.

Куда је могао другде него у Бугарску? Али и ту га очскују нове компликације. Наводно, пасош му није био у реду. И Рид је морао до Софије да путује као „црни путник”, на папучи вагона, на крову, како је знао и умео. А у Софији се поново срео с Робин- соном и, како кажу његови биографи, „били су сведоци како су цар и немачка дипломатија увукли Бугарску у рат на страни цен- тралних сила". Боравак у Бугарској, очигледно, није им био дал»е могућ и они су се пребацнли у Србију, у Србију пред најсудбо- носнијим данима у целом њеном животу, а из Србије — као што смо о томе подробније упознати — отпутовали возом у Солун, затим у Италију, а отуда у Сједињене Америчке Државе.

Америку је Рид затекао крупан корак ближе рату. Y том ио- гледу за Рида није било сумње. Његова јавна предавања л>уди су примали хладно, чак непријатељски, што није био случај када је био позван да говори пред робијашима у злогласној тамници „Синг- -синг", где је наишао на више разумевања, вал>да стога што су л>уди којнма је говорио — заслужено или не — више у животу патили.

Крајем године (1915) збио се догађај који је на цео дал>и живот Џона Рида — за који он није могао претпоставити да ће 201


бити тако свиреио кратак — утиснуо дубок печат. Био је то сусрет с будућом супругом и, изгледа, једином истинском л>убавл>у — с Луизом Брајант, „лепом, паметном, талентованом, образованом на универзитетима у Невади и у Орегону”. То је била муњевита л>у- бав, при првом сусрету. За њега. За њу не сасвим. Знала је Рида из вићења годину раније. Због њега је читала новине у којима је он писао. Због њега је разбила и свој ранији брак и пошла за њим у Њујорк, уселила се у њсгов стан и у његов живот, шокирајући тим поступком крути малограћански морал средине.

Y Њујорку, Рид постаје ватрени агитатор против рата, посебно против уласка Сједињених Држава у рат. На једном збору, у су- кобу с Теодором Рузвелтом, Џон Рид прокламује паролу да ако је већ неки рат неизбежан, онда нека то буде граћански, који ће отети власт из богаташких руку. Његова теза била је: нација под оружјем опасна је при власти капиталиста, али не и нација под оружјем када је власт у рукама радника. Изванредна је његова иронична формула из тога времена: с већом пажњом и поштова- њем слушаће се реч радника када буду имали оружје. Y тим и таквим дефиницијама био је цео целцати Рид.

Још једном (1916) Рид иступа, смело по свом обичају, за сло- боду Мексика, када генерал Першинг, чије ће име ускоро постати познато целом свету обухваћеном пожаром рата, командује експе- дицијом против Мексика. Y једној својој изјави штампи, на пи- тање да ли би поново ишао као ратни дописник у Мексико, да опише Першингову експедицију, Рид недвосмислено одговара: ,Лко се то деси, онда ћу је описивати налазећи се у Вил>ином одрелу.”

Активност Ридова у том периоду многострана је. Он устаје про- тив „електричне столице”, нехуманог начина извршења смртне каз- не над осућеницима, практикованог у Сједињеним Америчким Државама, заступа право на живот црних обесправл>ених жител>а Америке, и историја новинарства га с правом убраја у прве аме- ричке јавне раднике који посматрају црначки проблем са соција- листичког становишта и у социјализму траже његово решење.

Али та година (1916) истовремено је и година Ридовог тешког трпл>ења: обољење бубрега напредовало је брзим темпом. А у бога- тој Америци човек мора бити богат да би новцем куповао здравље. И Рид ради, пише, поред осталога, изванредне приповетке Ноћ на Бродвеју и Капиталиста, свирепу реплику на 0 ’Хенријеву припо- ветку на исту тему. А онда одлази на Jvr, за председничке изборе, као дописник Метрополитена и Месиза.

Као ружичаст сан у тмурној стварности наступају за Рида радосни дани. Заједно с Луизом, у Принстауну, ужива у мору, позо- ришту, дружењу с људима од вредности, мећу којнма су била мно- га чувена, или која ће бити чувена, имена Америке, поред других Јуџин 0'Нил. Тада је, негде, изашла из штампе Ридова књига Рат202


у источној Европи, о којој се Џон Дос Пасос најпохвалннје изра- зио, у чему није био сам. Много касније, у историјској перспек- тиви, та мишл>ења су се донекле изменила.

Што се тиче разних предлога да иде v Мексико, Рид их је категорично одбијао. Он је одбацивао, без колебања, статус лето- писца сумњивих подвига генерала Першинга. Уместо тога, планира да оде у Кину.

Међутим, у новембру месецу је Рид на операционом столу. Истовремено, Луиза Брајант добија развод брака и постаје, и зва- нично, супруга Џона Рида.

Операција је била озбил>на: нефректомија — вађење левог бубрега. Испоставило се, на жалост, да је дијагноза београдског лекара тачна. Избора није било. Највероватније, у питању је била туберкулозна инфекција. Но три недел>е касније Рид напушта бол- ницу, умањена здравл>а али, ипак, способан за живот, па и за рад, што ће он у годинама које ће наићи величанствено да потврди. Било је то децембра 1916. године.

А у јануару следеће године Метрополитен најавл>ује као дога- ђај од великог значаја да ће Џон Рид ускоро слати дописе из Кине.

Међутњм, читаоци Метрополитена нису читали Ридове дописе из Кине. Рид уопште није пошао у Кину. Ток историје скренуо је на сасвим другу страну. И тај ток историје захватио је Џона Рида својом силовитом бујицом.

За л>уде који су били у могућности да прате догађаје — а Рид је био у могућности — било је јасно да се Сједињене Државе брзим темпом наоружавају да би, највероватније ускоро, ступиле у рат.

Другог дана априла председник Вилсон се обраћа Конгресу — пука уставна формалност — са захтевом да се Немачкој објави рат. Јавност је била припремана на то још маја 1915, када су Немци, уистину на пиратски начин, потопили на Атлантику путнички паро- брод „Лузитанију”. За четири дана све је било законски оформ- л»ено, а неколико дана касније објављен и закон о општој војној обавези.

Ридов одлазак у Кину није више долазио у обзир. А његов познати став према рату онемогућавао је све озбил>није дал>у са- радњу с Метрополитеном: „Ви и ја називамо једни друге другови- ма”, говорио је Рид руководиоцима Метрополитена. ,Дли ми нисмо истински другови, јер имамо различите погледе и убеђења. Доћи ће време када чак нећемо моћи једни с другима да разговарамо.” И то време није било далеко.

Рид је осећао да се рат приближава и Сједињеним Државама. Догађаји га нису сасвим изненадили. Али се не може рећи да га председник Вилсон, својим поступцима, није разочарао. Он је веро- вао у његову мирол>убивост, ма како то чудно изгледало, све до дана када је Америка ступила у рат. Тога дана, 2. априла 1917, Рид 203


204

је присуствовао једном збору пацифиста и био присил>ен да узме реч, нарочито када је из конгресне дворане збору стигла вест да је рат отпочео. Рида су присутни просто изнели на говорницу. И ту Џон Рид није изневерио себе. Остао је доследан: „Ово није мој рат и ја га нећу подржавати. Оно није мој рат и ја не желим да с њим имам икакве везе . . ."

Џон Рид је био квалификован да тако говори. Он је видео већ толико ратовања: Мексико, Француска, Немачка, Србија, Руси- ја. Видео је да у ратовима увек исти добијају, они који имају у рукама новац и власт, без обзира ко је победник а ко побећени. Бар тако је дотле било . . .

Слично је говорио Рид и у једном од конгресних одбора, где је успео да буде саслушан у својству сведока: „Ја нисам члан било какве верске општине која, уопштено, иступа против рата. Ја сам противник управо овога рата. Нисам присталица становишта мир по сваку цену, али нећу бити учесник у овом рату. Можетс ме стрел>ати, ако хоћете..." Један од конгресмена јаросно је тражио да се том ,ддентлмену” запуше уста. Рид је ипак објаснио своје побуде: „Био сам на пет фронтова и знам да је овај рат с обеју страна неправедан, да је ово рат трговаца и ми немамо шта да се у њ уплићемо.”

Разуме се да Рид — будући још уз то и доста усамл>ен у свом ставу — није био у могућности да обузда ратнички занос који је у Сједињеним Америчким Државама изазвала једнодушност велике штампе. Дојучерашњи пријатељи окретали су од њега главу. Чак је и његов млаћи брат, да би искупио „грех” старијега, ступио у добровољце. А мајка, чија је гордост био Џон, изливала је своју горчину у писмима што њен син неће да брани „своју земл>у и своју заставу”.

Рид није био први ни једини који је ударио главом о зид. Ваљало је живети. А за живот, у Америци као и другде, потребан је новац. Некада богати хонорари пресушили су. Метрополитен је отпао. А мало угледни Мејл, који је пристао да прима Ридове руко- писе, давао је мале паре за работу која је била и ситна и скоро понижавајућа, о чему је остало Ридово сведочанство у писмима Луизи.

Једино су странице Месиза биле Риду увек на располагању. Али Месиз није плаћао ни паре, из простог разлога што није имао ни паре. Y једном свом чланку из тога времена Рид довикује пот- паљивачима рата своје земл>е: „Стрпл>ење народа има граница. Чу- вајте се устанака.” Из тог периода је и његов изванредан текст, на тему душевних обол>ења у америчкој армији, под оптужујућим на- словом Сплетите лудачку кошуљу за свог момка-војника. И овај текст је био један од главннх ослонаца државном тужиоцу у касни- јем процесу против Рида.

BYK ДРАГОВИК: Метеорски животни пут Џопа Рида

Осим Месиза постојао је још један лист који је прихватао Ридову сарадњу. То је био часопис Седам уметности у коме су са- рађивали: Уолдо Френк, Шервуд Андерсон, Теодор Драјзер, Јуџин 0'Нил, Ван Вик Брукс, Џон Дос Пасос, Карл Сандберг, Роберт Фрост и други врло угледни писци.

Из сарадње са Седам уметности потичу два Ридова написа: Тај непопуларни рат, објавл>ен августа 1917, и Скоро тридесет, који је угледао дана безмало двадесет година касније у часопису Њу Рипаблик (од 15. и 29. априла 1936). Y времену када је ова два текста писао, Рид је преживл>авао личну кризу. Поред озлојеђе- ности због уласка његове земл>е у империјалистички рат, наишле су и брачне несугласице: две изразите индивидуалности — Луиза Брајант и Џон Рид — неминовно су морале да долазе до судара, који нису ипак довели до коначног разлаза њиховог заједничког животног пута. Из тих за Рида тмурних дана имамо и ово карак- теристично сведочанство: „Рат се исиоставио као страшан рушилац вере у економски и полнтички идеализам. Па ипак, ие могу да оду- станем од мисли да ће се из демократије родити нови свет који ће бити богатији, бол>и, лепши од постојећег. И ја ие знам чиме треба да помогнем, још не знам. Али зато знам да је моје благостање израђено на несрећи других л>уди; ја сам сит зато што други гла- дују; одевен сам док други зими немају чиме да покрију тело; и то ми трује живот, нарушава моје спокојство ..

Y таквом стању духа, Џон Рид се налазио пред великим испи- том који му је предстојао, који је он пред животом морао да по- лаже и који је, коначно, дивно положио, пред суочењем с великом октобарском револуцијом — која је из темел>а потресла свет.

За разлику од других његових путовања, одлазак у Русију нико није финансирао. Месиз то није могао. Други листови нису хтели. А Рид је био чврсто решен да пође онамо где је већ свргнут био цар, из чега Рид, разуме се, није могао да наслути шта ће се дал>е у срушеном царству збити. Истина, у Њујорку је тада било и рус- ких емиграната, л>уди који су избегли испред прогона царске поли- ције. Међу њњма су у првим редовима били Александра Колонтај, Чудновски, Володарски, а било је и напредних новинара у чијем је друштву Рид њмао прилике да се види с Русима. Али у тим данима ни сами руски емигранти из тих кругова нису тачно знали шта се управо у Русији догађа.

Рид је тада видео и Џозефа /шнколна Стефенса — свога старог пријател>а Стефа — који је био на повратку из Русије. Али ни Сте- фенс није могао бити од велике користи. Он се није снашао у бур- ним руским збивањима после збацивања цара Николе II.

Све то укрепило је Рида у одлуци да треба да иде у Русију. На повратку из Европе, после већ поменутих неспоразума у зајед- ничком животу, подржала га је и његова жена Луиза, која је стек- 205


206

ла известан углед у иовииарству. Она му је чак предложила да у Русију отпутују заједно. Штампа Америке бојкотовала је анти- милитаристу Рида, али је синдикат штампе затварао очи пред чиње- ницом да је Луиза Брајант Ридова жена и прихватао је њу као спсцијалног дописника из побуњене Русије. Финансијске прилике Месиза биле су увек исте, ненромењене. Редакција је давала Риду сва потребна овлашћења. И ништа друго није му могла дати. Излаз је наћен на тај начин што су пријателш редакције некако успели да скрпе једва толику суму која би, уз строгу штедњу, била до- вол>на за полазак. Но и то није била једина невоља која се испрс- чила. Мобилизациони центар прогласио је Рида — упркос недавном ваћењу бубрега — способним за ратну службу. И само утицајни пријатељи успели су да га извуку из невол>е. Стејт департмент се тада такоће испречио: од Рида је тражена обавеза да неће учесгво- вати у раду конференције европских соцнјалиста у Стокхолму. Па како Рид заиста никога није заступао, није имао ништа против да такво обећање да.

Пут до Петрограда трајао је дуго, и морем и копном. Још надомак Петрограду, Луизу су путници кл>укали лажним вестима: да је Керенски извршио самоубиство, да су улице Петрограда за- ливене крвл>у, да женама прети страшна опасност. Убрзо, док још нису стигли у Петроград, испоставило се да су све то трабуњања, а да је истина, мећутим, да је Корнилов претрпео пораз. Y хотелу „Англетер", где су одсели, у соби с позлатама на таваници (што је Рид силно мрзео), на зиду је висила урамл>ена објава да је, под претњом казне, забрањено говорити немачки, што није сметало хо- телској послузи да се с Американцима споразумева управо на том забрањеном језику.

Y Петрограду је роба била нестала из дућана, осим предмета раскоши који су имали слабу проћу. Али као и Америка, Русија је била сва искићена заставама.

Релативно брзо Рид се сналазио у руској средини. Стекао је познанства у свим круговима, мећу револуционарима и мећу кон- трареволуционарима. И од првих дана стао је правилно да схвата и једне и друге. Y једном писму Робинсону он описује тадашњи Петроград, који је упознао, истина површно, заједно с Робинсоном, још за време царске власти: „Стари град се променио да се не може познати: тамо где је царевало весел>е — суморност, тамо где је била суморност — смех. Налазимо се у самом средишту ства- р и . . . Овде је толико драматичног што треба описати да не знам од чега да почнем. По богатству боја, по грозоти и величини, пред овим бледи Мексико."

Y Русији, Џон Рид није био само посматрач, хроничар једне велике епохе. Он се бацио у вртлог збивања и постао учесник —


пре Октобра — октобарских догађаја: пришао је бољшевицима без колебања, срцем и разумом, видео у совјетима неизбежну и велику будућност те велике земл>е.

Занимљиво је како Ридов биограф Т. Гладков види Рида у тим првим данима његовог другог боравка у Русији без цара: „Рид је био пријатно изненађен што није само Петерс (један од првих Ридових познаника из круга револуционара) него што су, уопште, и многи други крупни бол>шевици били врло млади. Свердлов, Бер- жииски, Подвојски, Чудновскн, Антонов били су готово његови вршњаци, али је сваки од њњх имао на грбачи десет-петнаест го- дина илегалства, робије, тамнице. Испадало је да су сви они при- лазили револуцији као младићи, безмало дечаци. Лењина, коме, како је Рид дознао, није било још ни педесет година, они су међу собом с поштовањем звали ,Старац'.”

Било би несхватл>иво како је Рид могао у својим написима о Русији и о револуцији да обухвати, тако згуснуто, тако обиман материјал ако се не би знало да је он сваке ноћи, неизоставно, бележио све што је у минулом дану видео и доживео, тако да сутрашњи дан никада није могао да избрише јучерашњи.

Y Петрограду, Рид склапа познанство са својим земљаком социјалистом Албертом Вилијамсом, дописником њујоршког Поста, који ће, игром судбине, касније писати биографију Џона Рида уз његово капитално дело Десет дана који су потресли свет. Они су заједно ишли и на тадашњи још постојећи руски фронт у области Риге.

Петроград тада није имао хлеба, ни млека, ни другог најоснов- нијег за живот. Редови су се отезали пред полупразним дућанима. Народ је гунђао, негодовао. Рид је све то умео да види. Видео је и то и друго: „ . . . Y Маријинском (театру) давао се нови балет с Карсавином и цела балетоманска Русија ишла је да га гледа. Певао је Шал>апин. Y Александринском (театру) обновл>ена је била мејерхолдовска режија драме Смрт Ивана Грознога. На тој пред- стави нарочито сам упамтио питомца императорског Пажеског кор- пуса у свечаној униформи, који је у свим паузама стојао у ставу мирно у празној императорској ложи, с које су већ стргнути били сви орлови. . . Провинцијске госпођице долазиле су v Петроград да уче француски језик и певање . . . Даме другоразредног чиновничког ранга ишле су једне код других у посете, носећи са собом, у муфу, сребрну или златну изрезбарену кутијицу за шећер и половину земичке, а при том су гласно маштале како би било лепо ако би се вратио цар, или ако би се десило било што друго што би могло да реши болни проблем служавки. . . " А унаоколо, грчећи се у му- кама, огромна Русија је рађала нови свет.

„Амерички новинар" Џон Рид није побуђивао никакво подоз- рење код класе која се налазила на прагу да буде сасвим развлаш- 207


208

ћена. Један од врло богатнх Руса, коме је пристајао надимак „руски Рокфелер", износио је Риду отворено своје гледиште: револуција је болест, иностранство ће морати да се умеша у руске послове, бољшевизам је зараза. . . с бољшевицима се треба обрачунати по кратком поступку, без суда . . .

Y октобру, опет с Вилијамсом, Рид три дана обилази северни фронт. Официри јавно исповедају своје убећење: бол>е и војни по- раз него сарадња с војничким комитетима. Y једном друштву бога- тих трговаца, од једанаест присутних десеторица су се изјаснила за кајзера Вилхелма, а свега један да власт узму бољшсвици.

Y новинарској ложи Совјета Руске Републике, мали један грбави човечуљак убећивао је Рида: „Упамтите моје речи, младићу. Русији је потребна снажна личност. Време је да се одбаце све мисли о револуцији и да се сви удруже против Немаца. Будале, будале су дозволиле да се разбије Корнилов. Требало је да Корнилов по- беди . .."

То је Риду говорио Владимир Бурцев, некада либерални народ- њак, касније огорчени контрареволуционар и бели емигрант. Онај исти Бурцев који је из мржње према цару раскринкао царског агента провокатора Азефа, који је спасао своју безвредну главу бежећи, као и Бурцев, испред револуције у иностранство.

Али Рид је имао прилику — он је те приликс упорно тражио— да чује и друге речи. На пример, у војном Обуховском заводу, речи Анатолија Луначарског, како десетини хиљада присутних рад- ника објашњава шта се од совјета непосредно очекује: „Само они могу да заштите револуцију од њених непријатеља који свесно упропашћују земл>у, растачу армију, стварајући основицу за новога Корнилова..."

Устанак црвеног Петрограда, који означава почетак велике социјалистичке револуције, био је неминован. И предстојао је непо- средно.

Овде се може рећи да се биографија Џона Рида стапа с епо- пејом октобарске револуције, са оних величанствених Десет дана који су потресли свет.

Y ходнику Смољног института, где се решавала у тим данима судбина Русије, мимогред, Володарски је успео да добаци Риду мало речи, али то су биле речи које ће ускоро да се претворе у велика дела: „Лењин је рекао: ми морамо да дејствујсмо 25. окгоб- ра, на дан отварања Конгреса, тако да бисмо могли да му кажемо: ,Ево власти! Шта ћете ви с њом да урадите?'"

Сажимати Ридових Десет дана . . . није могуће. А давати им да- нас оцену није, одавно, потрсбно. Ту књигу треба читати, не једном— више ггута је вал»а пажљиво читати. Уосталом, то и Лењин пре- поручује у свом кратком предговору првом америчком издању Ридовог дела:

В. А. Ангонов-Овсејенко

Г. И. Чудновскиј

Н. И. Подвојски

М. М. Голдштејн-Володарски

AjIберт-Рис Вилијамс (други слева) са учес- ницима интернагионал- ног одреда

Б. И. Рејнштејн


„Прочитавши с огромним интересовањем и будном пажњом књигу Џона Рида Десет дана који су потресли спет, ја то дело од свег срца прспоручујем радницима свих земал>а. Желео бих да ви- дим ту књигу растурену у милионима примерака и преведену на све језике, јер она даје истинито и необично живо написано изла- гање догађаја, тако важних за разумевање шта је пролетерска рево- луција, шта је диктатура пролетаријата. Та питања подвргавају се у садашње време широком расправл>ању, али пре него iu t o се при- хвате или одбаце те идеје, неопходно је разумети пуно значење прихваћеног решења. Књига Џона Рида, без сумње, помоћи ће да се разјасни то питање које је основни проблем светског радничког покрета.”

Тако каже Лењин. А Надежда Констатиновна Крупска, супруга Владимира Ил>ича, у предговору за руско издање каже: „Странци друкчије пишу о Совјетској Русији. Они или сасвим не разумеју догађаје који се збивају, или узимају одвојене чињенице, не увек типичне, и њих уопштавају. Истина, очевидаца револуције није било много. Џон Рид није био равнодушан посматрач, он је био страстан револуционар, комуниста, који разуме смнсао догађаја, смисао ве- лике борбе. То разумевање дало му је ону оштрину гледања без које је немогуће било написати такву књигу. . . ” Y мало речи Круп- ска даје оцену Ридовог дела: „Ридова књига је — своје врсте епос.”

Разуме се да Рид није могао дати неку продубл>ену историју октобарских збивања. Није то могао, а био је одвећ интелигентан— уз то и поштен пред собом — да би могао гајнти илузију да би је могао дати. Рид је описао октобарске догађаје онако како није био у стању да их опише ниједан каснији историчар ни хроничар. Ми их, кроз Рида, данас, педесет година касније, гледамо живе и живимо у њима. И тако ће њх гледати и сви они који их, с Ридом, буду проживл>авали и кроз много пута по педесет година. Он је Октобар осветлио пламеном револуције, он је Октобар обојио јар- ким бојама и народног гнева и народне љубави. 0 октобарској револуцији написане су не књиге, него библиотеке књига. Али само је једна у толикој мери жива, од крви и меса, од заноса и вере — Ридова књига о Октобру.

Y њој живе и у борби мру бол>шевици, у њој бољшевицима приступају да с њима живе и мру непрегледне масе народа Русије и изван Русије. Кроз њу пред очима пуца нстина коју су задуго човечанству заклањале нел>удске патње. Код Рида живим животом живе војници који увиђају бескорисност своје смрти на фронту који није њихов фронт, у једном рату који није њихов рат, који јасно виде да је њихов фронт градска калдрма, њихов рат класни рат. Ту Рид овековечује балтичког морнара и волшског мужика, високог интелектуалца и малог човека пред којим су врата школе била затворена. Рид је величанствено приказао богатство сиромаха 20914 Џон Рид: Рат у Србији 1915 .


210

и сиромаштво богаташа. Он нам је показао Знмски дворац док у н»ему заседа самозвана влада Керенскога и Зимски дворац у тре- нутку када прелази у руке оних који су га својим знојем за друге градили. Он пас уводи у Смол>ни институт, одакле ће, кроз који час, Лењин, тек приспео у Петроград, да поведе револуцију која значи: нека буде нови свет. И нови свет је, истина кроз страховите пороћајне муке, из дана у дан, из године у годину стваран. И ство- рен.

Мало је која књига, откако се књиге пишу, имала толико и тако различитих одзива, од најпозитивнијих до најнегативнијих.

Не много давно, у Совјетском Савезу су објавл>ени, први пут готово у целости, материјали Правног комитета сената Сједињених Америчкнх Држава, с почетка године 1919. Ти материјали бацају пуну светлост на Џона Рида не као на изолованог хроничара окто- барских догаћаја него на једног Џона Рида који развија своју рево- луционарну делатност у кругу својих земл>ака, аутентичних Амери- канаца, разних политичких определ>ења, разног доба старости, раз- ног друштвеног положаја. Та група јавних радника Сједињених Америчких Аржава гравитирала је око Џона Рида, с њим живела у револуцији и поред њега оставила вредне документе о томе како су они видели руски Октобар. Та група је невелика, свега петоро њих: Алберт Рис Вилијамс, писац, бивши свештеник, дописник Њујорк ивнинг поста; Луиза Брајант, тада дописник Метрополи- тена, с којим је Рид, због разноликости погледа на рат и на рево- луцију, прекинуо био везе, што Метрополитену није сметало да у запал>еној Русији акредитује као свога дописника Луизу Брајант, супругу Џона Рида, која је и лично имала више сусрета с Лењином. Касније, 3. јануара 1921, Луиза Брајант пише Владимиру Ил>ичу: „Ви се, можда, сећате да смо Рид и ја имали с вама интервју у вези с прва четири месеца совјетске власти.” О другом једном сусрету с Лењином Луиза Брајант пише у својој књизи о Совјетској Русији: „Никада нећу заборавити како сам, једном, у најмрачнијим данима блокаде, пришла Лењину и замолила га да ми дозволи да отпутујем у Средњу Азију, пошто су ми у Д а р к о м и н д е л у , То одлучно одбили. Он је једноставно погледао у мене и насмешио се. ,Драго ми је да видим у Русији човека’, рекао је Владимир Ил>ич, ,који располаже с довол>но енергије за истраживачку делатност. Тамо вас, истина, могу убити, али ако све проће повол>но, тај пут постаће најзначај- нији догаћај у вашем животу. Y сваком случају, вреди ризикова- ти .'" Луиза Брајант је тада путовала по Средњој Азији. И имала је код себе Лењиново овлашћење: „ . . . Веома молим партијске и сов- јетске установе да укажу сваку сарадњу другарици Луизи Бра- јант." Биографи овог чудног, и дивног пара Рид—Брајант нису нро- пустили да укажу да је Луизиној посети Лењину претходило Ридово писмо Владимиру Ил>ичу: „Моја жена, Луиза Брајант, илегално је


допутовала овамо из Сједињених Држава у својству представнице утицајних новина, које доследно иступају за признање Совјетске Русије. . . Сматрам да би било врло важно дати јој могућност да се с вама сретне и добије од вас интервју. . . ”

Трећи члан ове групе — ако би се збир петоро разних лица које су октобарски догађаји приближили тако могао назвати — била је Беси Бити, врло млада и врло одважна америчка новннарка, по родител>има Иркнња, дописник Хералд трибјуна из Лос Анђе- леса. Y времену када су толики други деветнаестогодишњаци имали слуха само за лак живот, она је писала о горком жнвоту копача злата. Та Беси Бити у својој књизи Црвено срце Русије (1918), говорећи о једном митингу на коме је говорио и Вилијамс, а Лењин му лично помагао добацујући руске речи које овај Лмериканац није увек лако налазио, на коме је говорио и Рид, али где је — што је за Беси Бити било једино значајно — „најзад иступио Ле- њин”, пише: „Дочекала га је силна бура пл>ескања. Смеђе Лењинове очи блистале су од мраза, на образима је пламтело руменило. . . Ја сам стојала поред трнбине и он ми је стегнуо руку пре него што се попео на трибину.” А приликом њеног другог доласка у Совјетску Русију Лењин је тражио да му се набави њена књига.Y тој белешци стоји још: „А можда Бити има и друге књиге, бро- шуре? Или неколико њених чланака на разне теме?”

Занимл>ив је лик следећег члана америчке групе. То је Рај- монд Робинс, књижевник, пуковник, члан мисије америчког Црве- ног крста у Русији, у својој прошлости истраживач и копач злата по Ал>асци и Невади, у доба рсволуције човек имућан, за кога С. Данчулов (Инострана литература број 4, 1963) поред осталог каже: ,Д1о свему судећи Робинс је говорио с Лењином о широком кругу

питања, при чему су се проблеми економских веза Русије и Лмерике

спајали с етичкњм и чак религиозним проблемима; као што је већ

указано, Робинс је био човек који верује. Y пролеће 1918, пред

Робинсов одлазак у домовину, по Лењиновом задужењу разрађен

је био пројекат совјетско-америчких веза, који’ је Американац имао да уручи президенту. Лењин се топло опростио од Робинса и на

растанку му издао мандат (пут кроз Сибир изгледало је да није

био безбедан) који је био адресован „Свим Совдепима и другим совјетским организацијама” и који је гласио: „Молим указивати сарадњу сваке врсте за несметан и најбржи пролаз из Москве у Владивосток пуковнику Робинсу.” Према томе, Лењин је лично знао све Лмериканце који су се појавили пред судом америчког Сена- та . . . ”

Званичне записнике са саслушања Џона Рида и Луизе Брајант пред америчким Сенатом објавл>ујемо у склопу ове Ридове биогра- фије. 211


Није сувишно поново подвући да је Џон Рид имао несумњив утицај на образовање мишл>ења ових својих земљака о совјетској власти и октобарској револуцији, па им је дао и подстицај да се ка таквом мишљењу оријентишу. Али исто тако сасвим је на месту указати, и увек указивати, да је светска буржоаска штампа на сва звона звонила узбуну: Руси бол>шевизнрају свет. То је било оно време, које је доста дуго трајало, када је Рус показиван с ножем у зубима. А то чини још драгоценијим допринос Џона Рида и ове мале групе америчких јавних радника да, колико-толико, из прве руке, истина продре на изглед — а тада и стварно — кроз непро- бојни бедем који су долари, фунте и франци подигли били око младе Совјетске Републике.

Када је загрмео топовски пуцањ са „Ауроре” — тај јсдан је- дини пуцањ који није уништио ни један једини живот — како то каже Ридов биограф Гладков — „али је одједном раскинуо послед- њи оков Русије”, Џон Рид је зграбио своју жену и Беси Бити и с њима трком одјурио у Зимски дворац, где се v том тренутку окретала пресудна страница историје људскога друштва. Били су то незаборавни тренуци револуције, које је Рид учинно доступач- ним за милионе широм света, који су годинама и десетинама го- дина кл>укани најодвратнијим лажима о Русији и о њеном — н не само њеном — Октобру. Те последње тренутке једнога света који је у неповрат одлазио, Џон Рид је за сва времена забележио речима достојним ове велике револуције.

А ево како је Рид описао Лењинову појаву у Смол»ном у тре- нутку победе револуције:

„ . . . Громовити талас поздравних поклича н пљескања огласио је појаву чланова президијума и Лењина — великог Лењина међу њима. Ониска, крепка појава, с крупном ћелавом и испупченом чврсто посађеном главом. Малене очи, крупан нос, широка благо- родна уста, масиван подбрадак, избријан, али с брадом која већ

избија. . . Изношено одело, нешто не по мери дуге панталоне. Ништа што би личило на идола гомиле, обичан и вол>ен, тако како су, можда, вол>ени и поштовани само мало вођа у историји. Нео- бичан народни вођ, вођ искључиво захвал>ујући своме интелекту, туђ ма каквој извештачености, који не подлеже расположењима, чврст, несаломл>ив, без ефектних склоности, али владајући вешти-

ном да разоткрије најсложеније идеје најпростијим рсчима и да да

дубоку анализу конкретне ситуације комбинацијом проницл>иве гипкости и смелости ума. . . Стојао је, држећи се руком за ивицу

говорнице, обухватајући жмиркавим очима масу делегата и чекао,

очигледно не примећујући овације које расту и које трају неко- лико минута. А када су се оне стишале, он је кратко и просто

рекао:212


— Сад је време да приступимо изградњи социјалистичког по- ретка!

Нов потресни прасак л>удске буре. . . Лењин је говорио широко отварајући уста и као да се смешио; глас му је био малко рапав— не непријатан, управо као да је стечен многогодишњом навиком иступања — и звучао је тако глатко да је изгледало да може зву- чати без краја . . . Желећи да подвуче своју мисао, Лењин се наги- њао унапред. Никакве гестикулације. Хил>аде обичних лица на- прегнуто је у њега гледало, испуњено обожавањем. . . Његове речи одисале су спокојством које је дубоко продирало у л>удске душе. Било је савршено јасно зашто је народ увек веровао ономе што говори Лењин . . . Неочекивани полет све нас је дигао на ноге и наша једнодушност излила се у снажном, узбудљивом звучању Интернационале. . . А када смо завршили с певањем Интернацио- нале . . . нечији глас је из задњих редова повикао: ,Другови, сетимо се оних који су погинули за слободу!' И ми смо запевали погребни марш, лагану и тужну, али победничку песму, дубоко руску и бес- крајно дирљиву. . . Јер Интернационала — то је ипак песма ство- рена у другој земљи. Погребни марш разголићује сву душу тих угњетених маса чији су делегати заседали у овој дворани, градећи од својих магловитих наслућивања нову Русију, а можда и нешто више . . .

Y име тога легли су у своју хладну, братску раку на Марсо- вом пол>у мученици мартовске револуције, у име тога хиљаде, десе- тине хиљада гинуло је у тамницама, у прогонству, v сибирским руд- ницима. Нека све и није ураћено онако како су они то замишљали, не онако како је очекивала интелигенција. Али је ипак ураћено — силовито, неодољиво, нетрпељиво, одбацујући формуле, презирући сваку сентименталност ..."

Ако би човек хтео да испише истинску биографију Џона Рида, требало би да у њу унесе, у целости, два његова епохална дела, Мексико и Десет дана који су потресли свет. И још доста тога.

Једногласно, по команди из класних центара, свет је гракнуо: анархија, убиства, пљачке, Русија пропада. Y ствари, баш је рево- луција у земљи којој је претила потпуна анархија заводила рево- луционарни поредак. Војно-револуционарни комитет објавио је не- умољиви рат лоповима, пљачкашима, нарушиоцима реда сваке врсте. С ухапшеним министрима у Петропавловској тврђави нова власт понашала се човечно. И Рид то пред целим светом сведочи. Похапшени јункери пуштани су на слободу, уз часну реч, коју су, уосталом, сместа газили. Разнео се глас о доласку војске Керен- скога — који је био у бекству — и као један човек устао је рад- нички Петроград. Рид је био сведок свега тога. И то сведок пред лицем целога света. 213


214

Пред Смољним, Павел Дибенко, балтички морнар, стари бол>- шевик, реквирира на улици аутомобил грчког посланика — да би Рид могао да се пребаци на фронт, где Петрограду прети опасност. Јер Рнд је Американац, њему западни свет треба да верује што буде рекао. ,,Y име грчкога краља. . . ” буни се неко из дипломат- ских кола. ,,Y име грчког пролетарнјата. . . ” кратко одговара Ди- бенко. И Рид одлази тамо где је револуција угрожена.

Једном, црвеногардисти замало Рида нису стрељали мислећи да је шпијун. Рид није тада знао добро руски, а црвеногардејац није био писмен и није могао да прочита његове исправе.

Рид је доспевао свуд, видео све. Он he гласно рећи истину. Скупљао је документацију: листове, летке, плакате, декрете, наре- ћења. Много тога је једноставно скидао са зидова.

А тада се пронела вест да бољшевици бомбардују московски Кремљ. На заседању Совнаркома, Луначарски јс заплакао: „Не могу да поднесем уништавање лепоте и традиције.” Из Петрограда је упућена војска у помоћ црвеној Москви. Џон Рид и Луиза Бра- јант одлазе, 15. новембра, у Москву: да осете истински однос руско- га народа према револуцији.

Y московском Совјету, жене, раднице, шију црвене и црне за- ставе за сахрану жртава револуције. Шију и плачу. Један од руко- водилаца разуверио је Рида: Москва је читава, истина нешто изра- њављена, али то ће брзо да се поправи, „него људе, ето, нећеш вратити. Наших је много пало. Сутра изјутра их сахрањујемо. Доћите”.

Сутрадан изјутра била је сахрана палих хероја. Црвени трг је био спреман да их прими под кремаљске зидине. Зар има достој- нијег места за пале да би револуција живела? Mebv њима, једнога дана, ускоро — највећа почаст коју му је одао руски народ и рево- луција — почиваће и тело пријатеља руског народа, учесника окто- барске револуције, америчког граћанина Џона Рида. Рид толикој части није могао да се нада.

С кремаљских бедема висиле су велике црвене заставе. На јед- нима је писало „Мученицима авангарде светске социјалистичке ре- волуције”. На другима „Живело братство радника целога света”. Огромну поворку грубих, дрвених мртвачких сандука испраћала је Интернационала. Пет стотина гробова. Тек пред вече земља их је заувек покрила. Њихова имена остала cv у аманет поколењима која долазе.

Џон Рид је тада забележио: „И наједаред сам разумео да побожном руском народу нису више потребни свештеници који би му помагали да измоли царство небеско. Тај народ је градио на земљи такво светло царство какво нећеш наћи ни на каквом небу, такво царство за које је умрети срећа! . . . ”


По повратку у Петроград, Рид је за америчку социјалистичку штампу написао низ чланака. Y једном од њих он каже: „Први пут у историји радничка класа узела је државну власт за своје сопстве- не цил>еве и намерна је да је задржи. И како свак може да види, у Русији нема силе која би могла да баци изазов власти бољшевика. Па ипак. . . тек рођена, револуција пролетаријата опкољена је страхом и мржњом. Пролетерска револуција нема других пријатеља осим пролетаријата.”

Рид није више посматрач и хроничар. Он је активни учесник у догађајима. Непосредно по доласку на власт Руске комунистичке партије (бољшевика), при РКП (б) је основана Федерација иностра- иих група, а у њеном саставу образован Биро штампе. Главни цил> овога бироа био је рад међу иностраним војницима, а посебно у маси иностранаца ратних заробл>еника. Вилијамс је касније писао: „Бол>шевици нису тада имали Црвену армију која би могла да иступи против Немаца, они нису имали ни артил>еријских батерија. Али су зато имали батерије линотипа и штампарских машина које су косиле редове немачких војника смртоносним шрапнелом пропа- ганде.”

Рид и Вилијамс су ступили у Биро, у посебан одел>ак за Аме- риканце. Биро је издавао три листа: на немачком, мађарском и румунском. Али ускоро су се појавиле публикације и на другим језицима. Осим листова, њихове летке и плакате сејали су авиони изнад линија фронта.

Рид и Вилијамс су уносили у тај посао велику меру практич- ног америчког духа. Плакати су издавани под општим називом: „Руска револуција у сликама”. На једном од плаката, који је пред- ставл>ао немачку амбасаду, вијорила се огромна црвена застава а текст је гласио: „Погледајте ову огромну заставу. На њој су речи једног чувеног Немца. Бизмарка? Хинденбурга? Не. То је зов бесмртног Карла Маркса на међународно братство: Пролетери свих земал>а, уједините се.”

Два месеца Рид је с великим одушевљењем радио на томе послу.

Из домовине му нису стизале вести. Он није знао да у Сједи- њеним Државама бесни терор, да је међу првима допао тамнице Велики Бил, његов стари пријател>. Затњм је ускоро забрањено из- лажење Месиза, а цела редакција, која је остала верна Риду, пре- дата је суду. Међу осталима, у одсуству, и Џон Рид. Али домаћи Ридови непријател>и нису га ни у Петрограду оставл>али на миру: за петама су му били шпијуни, од којих је један (од познатих) био носилац легитимације Херстове штампе.

Књига о октобарској револуцији усадила се и у мозак и у душу Џона Рида. Он још тада пише за њу предговор — који није ни ушао у књигу. Скупл>ао је неуморно материјале, за Смол>ни је 215

\

216

имао пропусницу с потписом Феликса Бержинског. Није пропуштао ниједан Лењинов говор. Био је присутан и када је на Лењина по- кушан први атентат (јануара 1918), после говора војницима који су одлазили на фронт.

За време првог (које је било и последње) заседања Уставо- творне скупштине, на коју је ставио коначну тачку морнар Анато- лиј Жел>езњаков својим историјским: „Стража је уморна, молим разилазите се кућама!", а за време које је Лењину, очигледно, било досадно, Рид и Вилијамс су стрчали с балкона и пришли му. Лењин се интересовао како иде са радом у Бироу и два странца су му се жалила на грдно мноштво руских речи. Лењин их је упућивао у свој метод изучавања језика, који је, касније, Вилијамс овако из- нео: „Укратко, Лењинов метод се сводио на следеће: у почетку на- учити све именице, све глаголе, све придеве и прилоге, научити све друге речи, научити сву граматику — правопис и синтаксу, а загим непрестано свуда и увек вежбати. Као што није тешко приметити, Лењинов метод није био толико оригиналан колико многостран. Једном речи, то је био његов метод борбе с буржоазијом примењен на овладавање језиком — борити се за ствар на најодлучнији на- чин. II разговор је занео Лењина. Седео је нагнувши се преко огра- де ложе и говорио подвлачећи речи изразитим покретима. Очи су му блистале. Наше колеге-репортери изгарали cv од зависти. Мисли- ли су да Лењин у том тренутку открива злочине опозиције, или нам даје тајне планове Совјета, или, можда, распал>ује у нама рево- луционарни пламен..."

Када је Рид сазнао за сућење Месизу, одлучно је да подели судбину са својим друтовима из редакције, који су се њим поноси- ли: Вратиће се у Америку и рећи својим земл>ацима све о руском народу и о руској револуцији.

Y Комесеријату иностраних дела забринули су се како ће Рид преко границе пренети и унети у Америку своје материјале, који су уистину били експлозивни. И да би обезбедили неповрсдивост његовог пртљага, толико драгоценог колико и за Рида опасног, прогласили су Џона Рида за совјетског конзула v Њујорку. Сов- јетски Ридов биограф живописно износи како се Рид с хумором хвалио пред колегама и пријатељима да сада може да закључује бракове, и како ће се уместо прописних законских формула обра- ћати супружницима речима „Пролетери свих земаља, уједините се!"

Луизу Брајант Рид је испратио 20. јануара. Враћала се у Сје- дињене Државе. Да би била колико-толико заштићена од непријат- ности на путу, издага јој је исправа дипломатског курира, што јој је, истина, за пут било од користи, али о чему је морала да се изјашњава пред Сенатским комитетом своје земл>е.

Прексутрадан Рид је присуствовао III сверуском конгресу совјета. И он и Вилијамс имали су позивнице за сва заседања. Од-



лучено је било да само Вилијамс узме реч. Али саздала се таква си- туација да је Рид морао да говори! Просто, представл>ен је био конгресу речима: „Другови! Друг Џон Рид је амерички социјалист. Ових дана се враћа у домовину да предстане пред лице буржоас- ког суда. Он моли за реч . . . ”

Ево како је тај Ридов иступ пред конгресом совјета остао за- бележен у совјетској литератури:

„И 1Дон Рид се збунио, као што се, вероватно, никада у живо- ту није збунио. Хил>аде делегата: морнари из Кронштата, радници из Путиловског и из Гужона, брадати сел>аци из северних губерни- ја, војници из ровова, стојећи су га поздрављали бурним пљеска- н>ем. Можда су га само појединци знали лично, али то није имало значаја. За делегате који су сс окутшли у тој дворани са свих кра- јева револуционарне Русије, он је био представник борбених радни- ка далеке Америке. Они га нису зиали, али су добро знали каква је храброст потребна да се добровол>но ступи пред суд буржуја.

Џон Рид је подигао руку. . . Y дворани је настала тишина. Лагано, убеђено, брижл>иво мерећи сваку реч, Џон Рид је изгово- рио свега неколико реченица:

— Свечано се заклињем да ћу, вративши се у царство ка- питала, свима испричати истину о победи пролетаријата у Русији. Испричаћу о херојима и мученицима револуције и о новој државн коју ви градите . . . И заклињем се свечано да ћу себе целог дати ствари радничке класе! . . .

Када је завршио да говори, букнуле су овације. И Џон Рид је видео својим очима како му је, заједно с другим делегатима, пл>ескао Лењин . . . ”

Првих дана фебруара Рид је отпутовао из Петрограда. Али је тек 28. априла допутовао у Њујорк. И на првим корацима које је по плочнику пристаништа направио, осетио је на рамену inairy полиције.

Цео дан је преседео у бувари, док му је претресан пртл>аг. А онда је ггуштен. Све што је у пртл>агу било писано — одузето му је, без објашњења.

Крајем априла 1918, Рид је био у Њујорку. За прво сућење Месизу закаснио је. Y току свега једне године, колико су Сједи- њене Државе биле у рату, много се шта променило: ратна хисте- рија узела је била пун мах. Месиз је могао да излази, али под новим именом, као Либерејтор. Мећу делима за која је био тужен налазио се и један антиратни Ридов чланак.

Рид не престаје да пише, али увића да то није дозол>но. На уму му је био руски систем рада. А и сећао се заклетве коју је дао пред конгресом совјета: он полетно ступа у акцију живом речју на многобројним зборовима у разнњм градовима. Када је у Филаделфији, јуна месеца, нашао затворена врата дворане у којој 217


је требало да говори, Рид је одржао свој говор окупл>еној маси пред улазом — и иа лицу места био ухапшен, затим осуђен на каз- ну од 1.500 долара, која је у вишој инстанцији повећана на 5.000, да је, коначно, неки разумнији судија сасвим укине.

О прогонима напредне штампе, у једном писму Стефенсу, Рид каже: „Одржао сам много говора о Русији, сутра одлазим у Чика- го и у Детроит да тамо наступим; почео сам серију чланака за новинарски синдикат, али листови се плаше да их се дотакну, неки су ми их вратили пошто су већ почели били да их објавл>ују. Када је Колијерс био узео чланак па ми га вратио, Освалд Вилард ми је рекао да ће лист забранити ако буде објављивао Џона Рида."

Рид је очајавао што су му власти при доласку одузеле мате- ријале које је донео из Русије, од којих је зависио рад на плани- раној књизи о октобарској револуцији. Уз то, болест бубрега узне- миравала га је и после операције. А мајка му је често у писмима претила да ће извршити самоубиство ако буде наставио да брука породицу. Што се тиче брата, требало је да тих дана оде у Европу, као војник, да спасава част породице. Свеједно, Рид је тада писао: „Верујем да ће интервенција у Русији пропасти”, иако управо тада америчка ратна флота искрцава у Мурманску своје јединице мор- наричке пешадије.

На безбројне оптужбе да није патриот, Рид реагује: ,Лко код нас трпају у тамницу л>уде који протестују против интервенције у Русији и бране републику радника v Русији, ја ћу бити срећан и поносан да ме изведу пред суд . . . ”

Y јулу, Рид у Чикагу присуствује сућењу Великом Билу и групи од стотину радника. Свој изванредни напис о томе сућењу, коме је дао наслов Социјална револуција под судом, почиње изја- вом Огеста Шписа, датом пред тим истим чикашким судом који га је, године 1887, осудио на смрт: „Ја иступам овде као представник једне класе и обраћам се вама као представницима друге класе. Моја одбрана — то је ваша оптужба. Узрок злочина који ми се приписују — то је ваша историја.”

Читајући Рилову репортажу с тог чикашког сућења човек се и невол>но сећа Гојиних Ужаса рата, јер и то је рат, са свим сво- јим свирепостима: „Што се тиче оптужених, не верујем да је икада у историји могуће било посматрати сличан призор. Њих је сто и један човек — шумски радници, земл>орадници, рудари, новинари. Сто и један човек, уверени да богатства овог света припадају они- ма који их стварају и да радници целог света морају да завладају оним што им припада . . . Од главе до ногу покривени су ожил>цима, траговима исцрпл>ујућег рада, и ранама задобнјеним у борби с мрс- ким друштвом. Ти л>уди ничега се не боје . . . Тешко би било саку-

_ питн у целој Америци сто и једног човека да достојније оличавају О социјалну револуцију . . . ”


То је био последњи Ридов напис у Либерејтору, који је, иако проистекао из Месиза, падао све ниже на грађанске позиције, што је Рида онемогућило да у њему дал>е сарађује.

А Хејвуд, Велики Бил, осуђен је тада на 38 година робије и на грдну новчану казну. Рид је пред свој полазак у Русију — који је био полазак без повратка — успео да у затвору види Хејвуда, који је већ добио био Ридову књигу Десет дана који су потресли свет. Касније, Хејвуд је успео да изађе из затвора и да отпутује у Русију, где је, како пишу Ридови совјетски биографи, живећи у Совјетској Русији од 1921, „активно учествовао у социјалистичкој изградњи и био награђен орденима као херој револуционарних бор- би. Осмог марта 1928. умро је од тешке болести. Пола пепела Вели- ког Била сахрањено је на Уолдхејмском гробљу у Чикагу у братс- кој гробници радника-мученика невино обешених године 1887. по предмету 1. мај. YpH a с другом половином пепела почива у зидина- ма Кремл>а .. ."

На другом суђењу Месизу (септембра 1918), у свом веома оштром исказу пред судом, Рид жигоше америчку интервенцију у Сибиру и у Архангелску.

Једно време, затим, Рид, с Вилијамсом, обавл>а огроман про- пагандни рад по целој Северној Америци. Из тога периода заним- л>иво је указати на њихову заједничку бропгуру Једна година рево- луције, која се може сматрати као прва на свету јубиларна публикација о октобарској револуцији.

Крај 1918. године пун је трзавица које потресају редове аме- ричких социјалиста. Ептон Синклер се колеба, мутан је у својим гледиштима и Рид му пише — тада Рид већ говори са позиција левог крила партије — да не може бити сумње v величанственост бољшевичке замисли и у могућност њеног практичког остварења.

Тек у том периоду Рид се озбил>није упознаје с делима Марк- са и Енгелса и с малим бројем њему тада доступачних Аењинових чланака. Рид се тада често појављује у бостонском Револуционар- ном веку. Тако 18. децембра он исписује горке речи: „Америчка радничка класа политички и економски најзаосталија је у целом свету. Она верује у оно што чита у капиталистичкој штампи. Веру- је да је систем најамног рада створио бог.. . Кад су на власти демократи, она верује републиканцима, и обрнуто. Она верује да су закони о раду оно што је v њима речено. Предубеђена је про- тив социјализма.. . Социјалисте треба створити кроз изучавање бор- беног, револуционарног, интернационалног социјализма. Онако ка- ко то чине руски бол>шевици и немачки спартаковци..."

Y новембру те, 1918, године Риду су враћени одузети материја- ли које је донео из Русије. Он је то сматрао најсрећнијим догађа- јем у животу. Латио се посла с неописивим одушевл>ењем. Радио _је дању и ноћу. На буку Њујорка као да није обраћао пажњу. Па 2,


нпак морао је да се повуче из те буке и пошао је некуд у брда. Једини човек који му је дошао у ту повученост, а да mv својим нрисуством није сметао, био је Алберт Рис Вилијамс, који је и сам писао тада књигу о Русији. Рид је прекидао писање само када је врелом пеглом морао да лечи Вилијамса, којему је ишијас при- чињавао неподношл>иве болове. И тада би, рукујући пеглом, Рид експлозивно узвикивао: „Кад би Лсњин видео како се иишу књиге о његовој револуцији . . . ”

Џон Рид је својих Десет дана који су потресли свет, како твр- де његови бнографи, написао за непун месец дана. Ово капиталио дело написао је у једном даху.

Упркос великим сметњама и препрекама — мећу којима је било и конфисковања отисака слога — књига је објављена 18. мар- та 1919. године. Први примерак Рид је послао своме издавачу, Хо- рацију Ливрајту, уз посвету у којој не пропушта да полвуче да се Ливрајт готово упропастио издајући његово дело. Други примерак био је за Била Хејвуда, тада робијаша, на чијим се лећима шепу- рио крупан робијашки број — 13106. Остали примерци разишли су се широм света. Један од њих, много година касније, пажњом Ла- зара Лилића, некадашњег новинарског колеге аутора ове Ридове биографије, доспео је из једне њујоршке антикварнице у Београд. На њему је Ридовом руком исписана кратка посвета:

Ко би знао колико је пута на разним митинзима Рид говорио? Статистику нико није водио. Извесно је да је Рид с тешком муком могао да свој глас одржи у стању да уопште може да иступа. А о многобројности његових говора могу да се узму као доказ и чести напади које је на њега упућивала жута штампа, која није преета- јала с клеветама, увредама, лажима сваке врсте. Последњи њен проналазак био је — да Џон Рид уопште није Американац. На то је Рид, на једном митингу у Бруклину, дао, једном заувек, своје објашњење које је и занимљнв податак за његову биографију: „Моја породица, обе њене гране, дошла је у зсмл>у 1607. године. Један од мојих предака је — Патрик Хенри, који је потиисао Де- кларацију независности; други мој предак био је генерал под ко- мандом Џорџа Вашингтона; други један био је — пуковиик севср-

220 њачке армије у граћанском рату. Ја сам бирач и граћанин Сједи-


њених Држава и захтевам право да их критикујем до миле во- ље . . . Критикујем ову државу зато што је недемократска . . . Твр- дим да је совјетска држава у садашњости демократскија него наша..."

Америка је од давнина била земл>а погодна за лов на вешти- це, па не изненађује да су сви они који су на било који начин из- гледали сумњиви због својих симпатија — или чак због своје не- злонамсрности — према октобарској револуцији, што значи и пре- ма Совјетској Русији, сматрани за непријатеље. Истина, устав је давао грађанима извесна права на мишљење, али устав није први пут, и није само у Сједињеним Државама, прилагођаван у пракси режимским потребама. Тако је Сенат Сједињених Држава образо- вао један свој комитет, званично тело, састављено од сенатора, ко- јем је на челу био сенатор Ли Овермен, а по коме је та озлогла- шена установа и добила име „Оверменски комитет”.

Да ли је Сенат гајио илузије да ће помоћу овог комитета угу- шити револуцију у Русији? Ни то није искључено. Y сваком слу- чају, рачунао је да ће у корену сасећи евентуалне револуционарне покушаје, који би, без много изгледа, могли да угрозе поредак Сје- дињених Држава.

Сва она лица која су, ма по ком основу, била у Русији године 1917, познвана су да буду саслушана од стране Комитета. Разуме се да их је највнше било непријатељски расположених према Ру- сији и револуцији у њој. Било је међу њима и руских бегунаца од револуције.

Међутим — то смо већ поменули — пред инквизиторским трибуналом америчког Сената појавили су се, такоће, и грађани Сједињених Држава који су долазили из Совјетске Русије и који су били одлучни да о Русији и о револуцији говоре истину. То су били Луиза Брајант, 1Дон Рид, Беси Бити, Алберт Рис Вилијамс и пуковник Рајмонд Робинс.

Прва је саслушавана Луиза Брајант, жена Џона Рида. Испитн- вање се протегло на два дана: 20. и 21. фебруара 1919. године. Ри- дово саслушање уклапа се у 21. фебруар. Нама се чини да та два документа, у нешто скраћеној редакцији, нису само од значаја да осветле став Сједињених Држава према Совјетској Русији (коју су Сједињене Државе „признале” тек године 1933, за време иред- седниковања Франклина Рузвелта) него су неопходна да би се имао прави лик Џона Рида, како кроз његове исказе тако исто и кроз исказе Луизе Брајант.

Ево тих докумената „Оверменског комитета”:

Сенатор Овермен: ...Мис Брајант, верујете ли у бога и у све-тост заклетве?

Мис Брајант: Разуме се, признајем светост заклетве. 221


222

Сенатор Овермен: Верујете ли у то да постоји бог?Мис Брајант: Допуштам могућиост да постоји. Не расиолажем

могућношћу да то знам.Сенатор Нелсон: Исповедате ли хришћанску религију?Мис Брајант: Разуме се не. И сматрам да је у иитањима рели-

гије свак слободан да поступа по свом нохоћењу. То је таква ствар да...

Сенатор Нелсон: Значн, ви нисте хришћанка?Мис Брајант: Крштена сам по католичком обреду.Сенатор Нелсон: Но, а у овом часу ви сте хришћанка?Мис Брајант: По свој прилици, да.Сенатор Нелсон: И ипак не верујете у Христа?Мис Брајант: Уогшгге нисам говорила да не верујем у Христа.Сенатор Нелсон: Значи, веујете.Мис Брајант: Верујем у његово учење, сенаторс Нелсоне.Сенатор Овермен: А у бога верујете?Мис Брајант: Претпоставимо, сенаторе Овермене, да верујем.Сенатор Кинг. То је врло важно. Неверници немају појма о

светости заклетве, и, према томе, бесмислено је заклињати их.Сенатор Уолкот: Верујете ли у одмазду и у награду на небе-

сима?Мис БраЈант: Стичем утисак да мене овде саслушавају као

оптужену за врацбине.Сснатор Овермен: Ништа слично.Мис Брајант: Али ја нисам примећивала да се било који од

других сведока подвргава сличном инквизиторском испитивању.Сенатор Овермен: Ово није инквизиција, него обична судска

процедура у цил>у да се разјасни верује ли сведок у светост за- клегве.

Мис Брајант: Па лепо, претпоставнмо да пакао постоји...Сенатор Овермен: 0 томе нисам питао.Мис Брајант: ... и загробни живот такоће.(Председавајући позива сведокињу на зеклетву.)[...] Сенатор Кша: Пре него што сте пошли у Русију, да ли

сте се у државном департменту заклињали да нећете тамо узимати учешће у политичкој пропаганди?

Мис Брајант: Да. И одржала сам своју реч.Сенатор Кинг: Ви сматрате да сте одговорили на моје питање?Мис Брајант: Да.Сенатор Кинг: Да ли сте у Русији узимали учешће у политич-

кој пропаганди?Мис Брајант: Не, нисам узимала ...Сенатор Кинг: И нисте присуствовали бољшевичким скупо-

вима.Мис Брајант: Покушајте да докажете моје учешће на тим

скуповима.

BYK ДРАГОВИЕ: Метеорски животни пут Џона Рида

Сенатор Кинг: Да ли сте учествовали иа скуиовима бол>ше- вика?

Мис Брајант: Само у својству доиисника.Сенатор Кинг: Одговарајте тачно на питање.Мис Брајант: Не, нисам учествовала.Сенатор Кинг: Али сте тамо присуствовали?Мис Брајант: Дабоме. Као и сви дописници ...[...] Сенатор Уолкот: Ваш муж се такође заклињао да неће

узимати учешће у пропаганди?Мис Брајант: Мој муж је овде присутан. Питајте њега лично.Сенатор Уолкот: Ја питам да ли вам је то познато?Мис Брајант: Обратиге се поводом тога мистер Риду. Нисам

обавезна и нећу да одговарам на питања која се мене не тичу.[...] Сенатор Уолкот: Да ли је ваш муж учествовао у пропа-

гандној делатности совјетских органа?Мис Брајант: Мој муж је радио све да максимално убрза

ствар револуције у Немачкој... Он је у Русији радио у одел>ењу за пропаганду и ја вам могу поднети одговарајућа документа. Та- ква пропаганда није ни за кога била тајна. Ево доказа...

Сенатор Нелсон: То нас не интересује.Мис Брајант: То вас не интересује?Сенатор Нелсон: Нас не интересују хартијице. Ми хоћемо чи-

њенице.Мис Брајант: То и јесу чињенице и ви сте обавезни да их

прикључите протоколу. Ево летка, штампаног на немачком и, наме- њеног за растурање у активној немачкој армији, с тим да...

Сенатор Нелсон: Та не будите тако наметљиви.(Y дворани пл>есак, звиждуци.)Сенатор Овермен: Престаните с лармом или ћемо слушати ис-

казе мис Брајант у тајном заседању. Сведокиња има право на при- стојан однос.

Мис Брајант: Надам се да ћете убудуће поштовати то право.Сенатор Овермен: Нама су потребне чињенице и ми саслуша-

вамо исказс мис Брајант у сагласности са законом. Али истовре- мено ми бисмо хтели да она...

Мис Брајант: Ви сте изјавили, сенаторе Овермене, да ја овде нисам у својству оптужене. Ја сам слободна америчка граћанка и у праву сам да рачунам на исто такво учтиво понашање као

други. До сада се ви о томе нисте бринули.(Y дворани пл>есак.)Сенатор Уолкот: Господине председниче, приморан сам да пред-

ложим да се дворана ослободи од публике. Док то не буде ура- ћено, нећемо моћи да наставимо с радом.

Мис Брајант: Ослободиги дворану од публике? Али ја ћу да дајем исказе једино на отвореном заседању. Они треба да буду свима познати... 223


224

Сенатор Овермен: Сведокиња има право да буде саслушана. Зато стенографи и представници штампе могу остати у дворани, остале молим да изиђу.

[...] Мис Брајант: Ја молим да се публика остави у дворани.Сенатор Овермен: Наредио сам да се просторија испразни.Мис Брајант: Молим да се има у виду да сам ја једина све-

докиња друге стране, једина од свих који су давали исказс који желе успоставл>ање пријатељских односа између Русије и Америке.

Џон Рид: Да ли је могуће да ја останем? Ја сам Џон Рид, муж мис Брајант.

Сенатор Овермен: Можете остати. Да ли су изашли сви, осим репортера?... Молим да се унесе у протокол: у почетку заседа- ња десиле су се демонстративне акције, и ја сам упозорио публику да ће при понавл>ању сличних поступака просторија бити испраж- њсна. Међутим, није прошло ни десет минута а демонстрације су се поновиле у још ширем размеру и ја сам наредио да сви, изузев стенографа и репоргера, напусте просторију. Искази сведока биће уношени у протокол и стављени на располагање свим заинтересо- ваним.

[...] Сенатор Кинг: Вама јс, дабоме, позната била пропаган- дистичка активност вашега мужа у Русији?

Мис Брајант: Дабоме.Сенатор Кинг: И ви сте учествовали у тој његовој активности?Мис Брајант: Протестујем против назива „пропагандистичка

активност". Дозволите ми да тим поводом разјасним.Сенатор Кинг: Дакле, ви сте учествовали у његовој пропаган-

дистичкој активности?Мис Брајант: Не, никада.Сенатор Кинг: Кала сте напустили Русију?Мис Брајант: После распуштања уставотворне скушитине.[...] Сенатор Кинг: И упутили сте се затим у Стокхолм?

Мис Брајант: Да.

Сенатор Кинг: Имали сте код себе пасош издат од бољшевич- ке владе?

Мис Брајант: Да, курирско уверење.

Сенатор Кинг (чита): „Издато представнику америчке демокра- тије, интернационалисткињи, другарици Луизи Брајант ..."

Мис Брајант: Тако је.

Сенатор Кинг (чита): „Војно-револуционарни комитет Петро- градског совјета радничких н војничких депутата даје јој право слободног пропутовања ...”

Мис Брајант: Не. То је већ друго. Имала сам код себе два документа. То је — репортерска пропусница за фронт.

Сенатор Кинг: Бољшевици вас овде називају „другарицом."

Џон Рид за nucaho.u машином

А. В. Лунанарскиј А. М. Колонтај

Џон Рид на говорници (цртеж америчког уметпика Аинда Јорда)


Мис Брајант: То нема значаја. Y Русији свакога, ко није не- пријател>, називају другом. Као што су се за време француске ре- волуције сви људи називали „грађанима”, тако је руска рева луција све назвала „лругонима”.

Сенатор Кинг: А да ли би зва^шчног представника наше зем- .\>е назвали „другом”?

Мис Брајант: Дабоме. Мистер Робинса такође су називали ,другом”.

Сенатор Кинг: А мистер Френсиса?Мис Брајалт: Мистер Фрснсис није био популаран код Руса

и у њиховим очима није представл>ао Америку. А пуковник Робинс— то је друга ствар... Сви Руси гледали су у пуковнику Робинсу истинског представника Америке. А амбасадор Френсис — стари човек, очигледно, није симпатисао револуцију.

Сснатор Уолкот: А мистер Робинс је по њиховом мишљењу симпатисао револуцију?

Мис Брајант: Није сасвим тако. Y мистер Френсису они су осећали непријатеља револуције, а мистер Робинс је био човек ко- ји је вшпе одговарао за угспоставл>ање пријател>ских односа.

Сенатор Нелсон: Зар ви нисте знали да мистер Робинс није званични представпик наше земл>е?

Мис Брајант: Пуковник Робинс био је тамо на челу нашег Црвеног крста.

Сенатор Нелсон: Да, али Црвени крст не представља владу

Мис Брајант: Па ипак је пуковник Робинс иступао у cboJctbv

посредника између Совјега и амбасадора Френсиса. Мистер Френ- сис је осећао да се према њему односе с извесном опрезношћу и није могао да с њима долази у додир. То је за њега радио Робннс. Позовите Робинса, и он ће вам испричати.

[...] Сенатор Кинг: Хоћу да обратим вашу пажњу на друго. Ви имате уверење датирано 7. јануара 1918. године. (Чита) „Носи- лац овога, Луиза Брајант, одлази у Стокхолм у својству курира На- родног комесаријата иностраних дела, имајући са собом запечаће- не пакете и џакове. Позивају се сви органи власти да јој укажу сарадњу, поклањајући нарочиту пажњу очувању њеног пртл>ага”. Да ли сте имали такво уверење?

Луиза Брајант: Да, господине.

[...] Сенатор Кинг: На тај начин ви сте били овлашћени од бољшевичке владе да спроводите пртл>аг у својству курира. Према томе, ви сте се вратили у Америку као званични изасланик бол>- шевика?

[...] Мис Брајант: Ни у ком случају. Ствар је у томе да је постојала само једна могућност да се пресече линија фронта — у својству курира. Ето зашто су се слична уверења издавала многим Американцима. Тнм путем преносили су своје хартије професор 225

15 Џон Рид: Рат у Србнји 1915 .


226

Рос, Мадлен Доти, мис Беси Бити. Тако сам их и ја, бојећи се да останем без својих материјала (показује на торбу с хартијама), прс нела тим путем, како бих загим имала могућност да пишем члан- ке и књиге...

[...] Сенатор Овермен: Говорили сте да је ваш муж био у служби код бољшевичке владе ...

Мис Брајант: Да.Сенатор Овермен: Какву је плату примао?Мис Брајант: Исто такву као и сви... 50 долара месечно.Сенатор Овермен: Плус оно што му је полазило за руком да

„закачи” са стране?Мис Брајант: Тамо се не може ништа „закачити". Y Русији.

сенаторе, опасно је било iiito „закачињати”.Сенатор Уолкот: Међутим, они су закачили дворове и виле?Мис Брајант: Откуд ви знате? Па ви нисте тамо били, а ја

сам бнла.Сенатор Уолкот: Ми имамо исказе сведока да они живе у

раскошним дворовима и да се возикају скупим аутомобилима.Мис Брајант: Не знам никога ко би живео у дворцу, пошто

су на власт дошли Совјети ...[...] Г. Хјумс: Какво је било прехрамбено стање после бол>-

шевичке револуције?Мис Брајант: Остало је, приближно, какво је било и пре ње.Г. Хјумс: Зар у периоду вашег борављења тамо није било слу-

чајева убистава на улици?Мис Брајант: Није ...[...] Г. Хјумс: Да ли сте видели л>уде који умиру од глади?Мис Брајант: Не.Г. Хјумс: Л>уде који падају мртви на улици?Мис Брајант: Не, никада ништа слично нисам видела.Г. Хјумс: А да ли сте видели угинуле коње на улицама?Мис Брајант: Не.Г. Хјумс: Зар на ваше очи гладни нису исецали комаде меса

с коњских лешина?Мис Брајант: Не.Г. Хјумс: Никада ништа слично?Мис Брајант: Ниједанпут...

[...] Г. Хјумс: Зар вам није познато да су у Петрограду, и та- да и сада, стрељања на улицама — најобичнија ствар?

Мис Брајант: Не, није ми иознато. И дубоко сам убеђена да ће се наћи добра десетина сведока који ће потврдити да је то лаж. Сви су они шефови званичних мисија Сједињених Држава и није- дан није видео сличне ствари.

Г. Хјумс: Y том случају, сва су сведочења уваженнх л>уди који су то видели сопственим очима — лаж?


Мис Брајант: Сви оии тврде да су то видели својим очима?Г. Хју.мс: Да.Мис Брајант: Ја сам одавно у овој дворани, али нисам чула

исказ ниједног таквог очевица.Г. Хјумс: Пре вас још није било сведока који није тврдио да

је видио такве стварн својим очима.Мис Брајант: Можда су они и видели, али ја — не. Ви вал>-

да не захтевате да потврднм оно што нисам видела? Не заборави- те да би за мене као репоргера такве чињенице биле нарочито сензационалне, али шта да се ради — ја нисам видела.

Г. Хјумс: Ко је плаћао ваш боравак тамо?Мис Брајант: Радила сам по договору са Филаделфи]а леџером.

Половину износа за чланке које сам написала исплатили су ми по мом повратку. Тамо сам живела од средстава мога мужа. Али ствар никако није у новцу. Ја нисам узимала новац за оно што сам радила у Русији.

Г. Хјумс: Значи, ви никакав новац нисте у Русији добијали? Мислим у својству плате за услуге?

Мис Брајант: Не, ја тамо нисам радила за новац.Г. Хјумс: Значи, радили сте али не за новац. Већ просто из

л>убави према Совјетнма?Мис Брајант: Не, не из љубави. Била сам тамо зато што сам

хтела да видим револуцију, зато што сам репортер и револуција је обузела била моју уобразиљу.

Г. Хјумс: И за све време нисте видели нереде на улицама, случајеве смрти од глади?

Мис Брајант: Не, нисам видела никог ко је на улици умро од глади ...

Сенатор Стерлинг: Да ли сте видели тамо сиромахе или л>уде који просе хлеба?

Мис Брајант: Русија је увск била пуна сиромаха, али сада, уколико ја знам, њих је мање него пре.

Сенатор Стерлинг: Значи, ви их нисте сретали по улицама?

Мис Брајант: Врло ретко. Њих тамо нема внше него код нас у Сјелињеним Државама.

Сенатор Нелсон: Да ли, зар, зато што су сви сиромаси ступили у Црвену армију?

Мис Брајант: Сиромаси су најчешће стари и болесни л>уди, та- кве не примају у Црвену армију ...

Сенатор Овермен: Молим вас да одговорите, да ли знате за случајеве смрти од глади у периоду свог боравл>ења у Русији?

Мис Брајант: Видите, сенаторе, Немци су пресекли путеве снабдевања с југа, а савезници са севера. Y там условима, да- боме... 227

1Д0Н РИД: Рат у Србији 1915.

228

Сенатор Овермен: Одговарајте на питање, знате ли за случа- јеве смрти ол глади?

Мис Брајант: Постојале су озбил>не тешкоће. Ја сам покушала да их испричам, али л>уде који умиру од глади на улицама нисам вндела.

Сенатор Овермен. Ви лично нисте видсли, али знате да је таквих случајева било?

Мис Брајант: Всроватно где-где је било, нарочито у рејонима повлачења. Настало је врло тешко време за дсцу. Амерички Црвени крст радио је све могуће да снабде млеком бар одојчад, али не много успешно.

Г. Хјумс: Али зар се све прехрамбене резерве Петрограда нису налазиле под контролом бол>шевика?

Мис Брајант: Да, господине. Оне су доспеле на располагаље Совјетима.

Г. Хјумс: И совјетска влада је те намирнице издавала само онима који су је подржавали и били повезани с њом, а свс осталс осудила је на смрт од глади?

Мис Брајант: То је неистина. За време мога борављења у Петрограду, није било случаја да се у магацинима није могло ку- пити било каквих пронзвода.

Сенатор Овермен: Y каквом цил>у је сазиван митинг у Поли?Мис Брајант: Вас интересује дневни ред тога скупа?Сенатор Овермен: Не, његов цил>.Мис Брајант: Митинг је имао да буде облик протеста против

интервенције у Русији. Као Американка, убећена у право свих наро- да на самоопредел>ење, не могу одобрити интервенцију. Ми треба да повучемо војску из Русије, јер бн успостављање пријатељских од- чоса била корист за обе стране.

Сенатор Иелсон: Ви тежите томе да се у Русији учврсти болг шевичка влада?

Muc Брајант: Ја тежим ...Сенатор Нелсон: Одговарајте на моје питање. Желите ли да

се учврсти бољшевичка власт у Русији?Muc Брајант: Сматрам да јс то ствар самих Руса.

Сенатор Нелсон: Ја питам — жслите ли ви да се у Русији учврсти власт бољшевика?

Muc Брајант: Већ сам вам одговорила, ја сам за самооиреде- л>ење.

Сенатор Нелсон: Желите ли ви да се бол>шевичка влада, v оном облику какав постоји сада, учврсти у Русији?

Muc Брајант: Ако Руси хоће — да, ако неће — не...

[...] Сенатор Овермен: Зар ви не знате, госпоћо Рид, да црве- ногардисти упадају у станове, разоружавају власнике, пљачкају куће?


Мис Брајант: Не, господине.Сенатор Стерлинг: Има ли основе веровати да је разоружањс

Чехословака спроведено по наговору немачке агентуре?Мис Брајант: Не, не мислим.Сенатор Стерлинг: Али ви сте за то чули, и то не једном.Мис Брајант: Ја сам не једном слушала о многим стварима v

које не верујем.Сенатор Стерлинг: Ви не сматрате то као признату чињеницу.Мис Брајант: Не, не сматрам. Сумњам у то да су Совјети за

империјалистичку Немачку. То противречи елементарној логици. Те владе не могу постојати једна уз другу, оне су у свему узајам- но супротне.

Сенатор Нелсон: Зар совјетска власт не покушава да учврсти своју власт силом?

Мис Брајант: Дабоме. Све владе, укључујући и иашу, посту- пале су тако.

Сенатор Нелсон: Они примењују силу против оних Руса који се не слажу с њима?

Мис Брајант: Дабоме. Ми смо такође примењивали силу про- тнв енглеског крал>а и његове армије.

Сенатор Нелсон: А зашто остали Руси немају права да бране своје погледе?

Мис Брајант: Зашто ми нисмо дали таква права присталицама Енглеза?

Сенатор Нелсон: Зашто они примењују силу и разоружавају све који им се прохтеју?

Мис Брајант: Такав је пут сваке револуције.Сенатор Нелсон: И ви то називате слободом?Мис Брајант: То је само прелазни период, неопходан приликом

стварања сваке власти. И ми смо морали да радимо на такав на- чин. Ми смо разоружавали и чак стрељали наше реакционаре.

Сенатор Нелсон: Према томе, ви изједначавате све Русе који нису сагласни с 6ол>шевицима с американским присталицама ста- рих режима, тако, је ли?

Мис Брајант: Да, господине. Изједначавам руску владајућу класу са истом америчком.

Сенатор Нелсон: По вама, сви који се не слажу с бољшевич- ким покретом и одбацују црвсни терор — конзервативци су које треба убијати, разоружавати и протерати из земл>е?

Мис Брајант: Уопште не сматрам да их треба убијати, разо- ружавати и протериваги.

Сенатор Нелсон: А како бисте ви с њима поступили?

Мис Брајант: Препустила бих то питање самим Русима, као што су они нама препустили да поступамо по свом нахођењу у на- шем грађанском рагу. 229


230

Сенатор Нелсон: То јест, препустнли бисте им могуИност да једни лруге истребљују?

Мис Брајант: Ја сам за то да се Руси у томе разаберу.Сенатор Стерлинг: Мис Брајант, вама је познато да руски цр-

веногардисти изводе затворенике из тамница и стрел>ају их без суда и без ислеђења.

Мис Брајант: Лично се с тим нисам сусретала.Сенатор Стерлинг: Али имате основа да сматрате да је то тако,

на основу података добијених од других.Мис Брајант: Никаквих. О Русији кружи толико причања и

гласина да сам им престала веровати.Сенатор Стерлинг: Ви немате поверења у сведоке који су били

у тим тамницама и све видели сопственим очима?Мис Брајант: Несумњиво, у Русији постоји сада терор, како

црвени тако и бели.Сенатор Стерлинг: Ви то признајете?Мис Брајант: Да, то је — природни развој револуцнје.

Сенатор Нелсон: Ви сте, дабоме, за црвени терор. Његова заштита — то је ваша мисија.

Мис Брајант: Моја мисија? Не разумем. Моје становиште је врло просто. Ја сам за самоопредел>ење и зато да Руси сами реша- вају своје послове.

Сенатор Нелсон: Самоопредел»ење под топовским нишаном?

Мис Брајант: Све су се владе бориле за самоопредељење под топовским нишаном. Још није било владе која не би настала као резултат рата...

Сенатор Нелсон: А да ли сте вн упознати с установом као што је Лига народа? (Смех у дворани.) Постоје подаци да је она била установл>ена без крвопролића.

Мис Брајант: Нећете одрицати да је селамнаест мнлиона живо- та већ изгубљено, а Лига ништа још није урадила.

Сенатор Уолкот: Госпођо Рид! На основу онога што сам чи- тао у новинама и слушао, код мсне се створио утисак да сте се ви, не једном, код нас изјашњавали у корист ватреног одобравања совјетске власти? Зар није тако?

Мис Брајант: Како да вам кажем? Ја сам увек истунала про тив хистерије, против претварања бол>шевизма у страшило. Исту- пала сам за неопходност да се разабере ко су бол>шевици и шта они хоће. Код нас их сматрају за анархисте, а они су — социјал- -демократи, који против анархизма иступају с оружјем у руци.

Сматрам да о томе код нас треба да се зна. Све који долазе из Русије опседају молбама да испричају шта се тамо збива. Лзуди су жел>ни да сазнају о Русији, поставл>ају питања, и, природно, причаш нм све што знаш и мислиш. Ето, то је све ...

BYK ДРАГОВИБ: Метеорски животни пут Џона Рида

Сенатор Овермен: Дајете ли предност облику бол>шевичке владавиие пред нашим?

Мис Брајант: Не знам, нисам о томе размишљала.Сенатор Стерлинг. Јесте ли убеђени да је руско сељаштво за

совјетску власт?Мис Брајант: Разуме се, убеђена сам. Y огромној већини се-

л>аци су за совјетску власт.Сенатор Стерлинг: Ви сматрате да су они за ту власт?Мис Брајант: Сматрам, уверена сам у то.Сенатор Уолкот: Желите ли да се унесе у протокол ваша из-

јава о томе да сте против насилног реализовања тога програма у нашој земљи?

Мис Брајант: Ја сам против насил>а, исто тако као што сам против лишавања америчких грађана слободе штампе и слободе речи. Ја сам против ускраћивања било каквих слобода...

Најправилнија политика сада — то је трпел>ивост, а ми је, по моме мишљењу, не показујемо. Ми падамо у хистерију. Ја сам дошла овамо само зато да се са симпатијом изразим о совјетском облику владавине, а подвргнута сам небивалним нападима.

Сенатор Уолкот: Y мом присуству, госпођо Рид, ви нисте под- вргавани нападима.

Мис Брајант: То је било у вашем одсуству.Сенатор Уолкот: Ви имате у виду почетак заседања, када су

вам поставл>ана питања о вашој вероисповести?Мис Брајант: Да.Сенатор Уолкот: Али то је обична процедура судског заседа-

ња. Њен је цил> — добити од сведока истшште одговоре.Мис Брајант: Да, али питања су постављана у оштркзм тону и

у грубом облику, који нису били сматрани за дозвол>ене ни с јед- ним од осталих сведока.

Сенатор Уолкот: Да, слична питања нису поставл>ана никоме осим вама.

Сенатор Стерлинг: Сећам се, та питања поставл>ао је сенатор Кинг. Он је судија и слична питања обично су у њсговој пракси, цил> им је убедити се да ли сведок верује у бога. Јаспо, бољшевици не исповедају хришћанску религију и зато смо хтели да дознамо да ли делите њихов атеизам. Не треба да се вређате.

Мис Брајант: Сада то већ није битно. Радујем се што сам имала могућност да вам којешта испричам ...

Мис Брајант: Сенаторе Овермене, протестујем против таквог става при којем се бившим руским политичким факторима и сваке врсте човечул>цима с ништавним увредама даје овде могућност да говоре све што им на ум падне о стању у Русији, док се било који Американац, који изјави да је за самоопредел>ење и против интер- 231


232

венције иностраних војски у Русији, сматра као издајник. Ја против тога протестујем.

Сенатор Овермен: Нико се према вама не односи као према издајнику.

Мис Брајант: Ви сте се и сами јуче на такав начин понашали.Сенатор Овермен: На какав начин? На шта се ви, управо,

жалите?Мис Брајант: Нисте ми давали могућност да дам изјаву. Од

мене сте захтевали само одговоре на питања.Сенатор Овермен: Зар вас нисам замолио да дођете данас ка-

ко бисте дали своје изјаве?Мис Брајант: Значи, ја имам могућност да се изјасним?Сенатор Овермен: Разуме се ... Ми имамо намеру да уважа-

вамо ваша права, па ви сгс дама.Мис Брајант: Ја хоћу да ви уважавате моја права као човека,

а не као даме.... Најупућенији сведоци о стању у Русији не позивају се.

Сведочанства л>уди који су се налазили у Русији са званичним пуномоћствима не саслушавају се.

Сенатор Овермен: То се вас лично не тиче... Када сте нам се јавили с молбом да вас саслушамо, зар вам нисам изјавио да ћемо вас саслушати?

Мис Брајант: Да, првога дана. А следећег, већ нисте обећавали.Сенатор Овермен: Али сам вам дао могућност да иступите с

изјавом независно од тога да ли сам обећао или нисам.Мис Брајант: Да, касније сте ми дали ту могућност.Сенатор Овермен: Ја не могу сместа назначити дан. Што се

тиче господина Вилијамса, уколико ми је познато, он није молио да га саслушамо.

Мис Брајант: Он је долазио овамо на отворено заседање и молио за дозволу да сведочи.

Сенатор Овермен: Од свих мени познатих сведока — ви сте једини, ако не рачунам молбе упућене писмено. који сте молили да се саслуша његов исказ.

Мис Брајант: Зар није свеједно — усмена молба или писмена.Сенатор Овермен: Сада смо ми једно друго разумели.Г. Хјумс: Ко нам се обраћао писменом молбом?Мис Брајант: Мис Бити, на пример, и господин Рид.Г. Хјумс: Господин Рид?Мис Брајант. Да.Сенатор Овермен: Ваш муж?Мис Брајант: Да.Г. Хјумс: Ја нисам видео његово писмо.Сенатор Овермен: Он је написао цедул>у када сте ви давали

исказ. Али пошто већ вас саслушавамо, мени се чинило да је то довол>но.


Г. Рид: Ја сам вам, такође, послао и писмо, сенаторс.Сенатор Добро, нећу то одрицати. Можда је такво

писмо и примљено и налази се негде код мога секретара. Даклс, господин Рид, мис Бити и ко још?

Мис Брајант: Уверена сам да су господин Кеди и многа друга званична лица из Филаделфије такође писала Комитету...

Г. Хјумс: Господин Кеди није молио да буде позван у својству сведока.

Мис Брајант: Многи су у својим изјавама у новинама молили да буду позва^ш.

Г. Хјумс: Имамо много писама у којима се каже да би ови или они л>уди могли да расветле ово или оно питање, али изјава од господина Кедија није стигла.

Мис Брајант: А ипак, господине Хјумсе, стиче се утисак да ви овамо позивате само представнике једне стране. То је, нека знате, опште мишл>ење.

Г. Хјумс: Исцрпан одговор на вашу изјаву је то што смо вам дали могућност да иступите овде у својству сведока. То доказује да ми не дозвол>авамо никакву једностраност. Па ви сте, ето, за- штитници бол>шевичког облика владавине.

Мис Брајант: Не. То уопште није тако.Г. Хјумс: Али ви сте сами рекли да постоје две стране. Шта

ви имате у виду? Зашто говорите о двема странама?

Мис Брајант: Зато шго су сви они који су овде иступали пре мене у целости одбацивали поредак у револуционарној Русији, а ја нисам ни за, ни против. Ја сам — очевидац и старам се да испричам о ономе што сам видела.

Г. Хјумс: Ви нисте слушали њихове исказе!

Мис Брајант: Не, ја сам овде присуствовала и све сам чула. Док су orai говорили о глади, о л>удима који умиру на улици, о потпуном хаосу који у Русији царује, вама је то сасвим одговарало.

Сенатор Стерлинг: Ваше изјаве, узете у целости, нсзависно од иојединости, поставиле су вас у положај присталице, заштитника и пријател>а бол>шевика. Ма ко ко вас је слушао, рећи ће вам то исто.

Мис Брајант: А зашто и не бих?...

Сенатор Стерлинг: Y свим вашим изјавама, и основним и уз- гредним, увск и свуда ви сте на њиховој страни.

Мис Брајант: О свакој истинитој речи ви мислите управо та- ко. И прекоревате ме.

Сенатор Стерлинг: Нико вас није прекоревао. Пошто сте дали свој исказ, били сте подвргнути унакрсном саслушању. То је об̂ гч- на ироцедура, али ви сте стекли утисак да се прсма вама одно- симо непријател>ски. 233


234

Мис Брајант: Сенатор Нелсон је подвргао сумњи чак мој мо- рал. Он ми је одржао лекцију о томе како и шта сам обавезна да мислим, и посаветовао ме је како да се искобељам из тога блата у које сам се, по његовим речима, тако дубоко углибила.

Сенатор Стерлинг: Сенатор Нелсон вам је поставл»ао сасвим иравилна питања, о суштини.

Мис Брајант: Он није питао, него ме поучавао... Могу ли да наставим свој исказ... То је — главни мој задатак овде и ја бих хтела да га испуним.

Сенатор Овермен: Дабоме, можете да наставите.Мис Брајант: Јуче, када сам предложила да упознам Комитет

с неким исечцима из совјетских декрета и других докумената, гос- подин Хјумс је стао да протестује, изјавл>ујући да они не заслу- жују поверење. Али ви се нећете сагласити с тим да протоколи конгреса нису тачни и да не заслужују поверење? (Y дворани смех.)

Сенатор Овермен: Ни у ком случају. Али наставите без вицева и ближе ствари.

Мис Брајант: Двадесет деветог јануара сенатор Џонсон је исту- пио с изјавом која се одиоси на мене, иако без спомињања мога имена. Он је изјавио да је државни департмент наредио да се при- преми неколико порука за Русију. (Чита.) „Те поруке не само да су биле одобрене од стране владе него су и послате њеним канали- ма и о њеном трошку. Поруке су биле сабране од лица које је назначила власт и доставл>ене у Вашингтон за дал>е слање кроз државни департмент у Петроград.” Та докумснта, која сам ја са- купила, упућена су била у Русију (управо по закл>учењу мира у Бресгу) и садржавала су упорну молбу: вратити се, у погледу ми- ра, на раније позиције и обновити војне операције. Управо у то време дошао је господин Сгефенс ...

Сенатор Овермен: Ко је то, тај Стефенс?Мис Брајант: Линколн Стефенс. Он је дошао код мене од

стране госполина Крила.Сенатор Уолкот: То мени ништа не објашњава.Мис Брајант: Господин Стефенс је дошао код мене и замолио

ме да пошал>ем господину Риду (који се тада налазио у Стокхолму) каблограм с молбом да се врати код Руса и убеди их у искреносг Вилсонових намера.

Сенатор Уолкот: Ја једнако чекам када ћете ми најзад рећи ко је тај Стефенс.

Мис Брајант: Линколн Стефенс?

Сенатор Уолкот: Да.

Мис Брајант: Он је један од најпознатијих писаца у Сједиње- ним Државама — можда најпознатији.

Сенатор Стерлинг: Социјалист?

BYK ДРАГОВИН: Метеорски животни пуг Џона Рида

Мис Брајант: Реците, будите л>убазии, каквог значаја има да ли је соција.\иста или није?

Сенатор Стерлинг: Изјаве овде не дајем ја.Мис Брајант: Али ваше „социјалист” зазвучало је као осуда.Сенатор Стерлинг: Поставио сам питање и немате шта да

се жестите и да се жалите. Потпуно је природно што желим да знам је ли он социјалист или није. Ви себе сматрате солијалистки- њом. Ynpaeo вас је то и довело до сарадње с бол>шевицима.

Мис Брајант: Откуд ви то знате?Сенатор Стерлинг: Одбијањем да одговарате на учтиво постав-

л>ена питања неће вам поћи за руком да себс прикажете као му- ченицу. Ја вас питам да ли је Стефенс социјалист?

Мис Брајант: Мислим да је социјалист.Сенатор Стерлинг: Зашто не одговарате на питање одмах?Мис Брајант: Ви ме ниједном нисте упитали за некога је ли

републиканац или демократ.Сенатор Стерлинг: Нисам ја овде да одговарам на ваша пита-

ња. Ми смо се састали, у извесној мери, и ради истраживања де- латности сличних организација.

Мис Брајант: Када сам јуче донела овамо неке документе и стала да их читам, ви сте ме сместа упитали: у којој су штампи били објавл>ени. у социјалистичкој? Као да сама чињеиица објав- л>ивања у социјалистичкој штампи доводи у сумњу њихову веро- достојност.

Сенатор Овермен: Ниуколико. Ми смо само хтели да знамо њихов извор.

Г. Хјумс: Наставите своје сведочење.Мис Брајант: Послала сам поменуте документе и одмах затим

је президент Вилсон упутио своју изванредно пријатељску поруку на адресу конгреса Совјета који се отварао у Москви.

Сенатор Уолкот: То се десило 3. јула?Мис Брајант: Да.

Сенатор Стерлинг: Зар није чињеница да у совјетској влади командују бол>шевици? Зар они нису на власти?

Мис Брајант: Бол>шевици — то је политичка партија. С та- квим истим правом ви можете да кажете да и демократи команду- ју америчком владом. Сада — о питању нашкжализације жена, које толико све занима. Ја сам посебно у н>ему заинтересована. Пре свега, жене у Русији имају право да гласају на равној нози с муш- карцнма и ја просто не могу замислити како би оне саме гласале за сопствено национализовање.

Затим, жене су у Русији увек заузимале истакнут положај. По мом мишл>ењу, оне су чак борбеннје него мушкарци... Госпоћа Ко- лонтај, која се налази на челу Социјалног старања, спровела је много важних реформи у корист жена. Она је увела такозване 235


236

платс материнства. Два месеца пре пороћаја, све жене се ослоба- ђају рада, али плату настављају да примају у целости. Могу да не иду на посао и два месеца после порођаја, медицинску помоћ и негу плаћа им држава. То је једна од реформи.

Сенатор Овермен: Дозволите да вам поставим питање.

Мис Брајант: Изволите.

Сенатор Овермен: По тврћењу једнога од сведока тамо, навод- но, одузимају децу од мајки.

Мис Брајант: То је неистина, и управо на томе желим да се задржим. Пре свега, замисао Колонтајеве састоји се у томе да се престане с добротворним установама као што су сиротишта. Она је за то да се сел>ачка деца врате натраг у породице и у том правцу урађено је већ много. Дечји рад у Русији не постоји. Жене се при- мају на рад с једнаким правима као мушкарци и добијају подјед- наку плату с њима. Исто таквим правима користе се и у синдика- тима... Ја не знам ниједну другу земљу где би се жена користила таквом слободом као у Русији, и где се према њима не односе као према женкама него као према равноправним члановима друштва. Када тамо жене иступају на скуповима, никога није брига да ли је она права леди, или какву капу има на глави. Сви једноставно слушају шта она говори. За сифражеткиње то је благословена зем- л>а. Y Русији су ме питали колико код нас има жена у Конгресу и у Сенату. Ако дозволите, ја ћу вам о томе испричаги.

Сенатор Стерлинг: Изволите.

Мис Брајант: Причала сам им о Жанети Ранкин, јединој же- ни у саставу нашег конгреса, и о галами која је око ње дизана. Говорила сам им да је неизвесно да ли ће икада друга жена бити у Конгресу. Руси су се веома чудили и нису могли да разумеју како је све то тако могуће, да код нас постоји демократија толико годи- на, а да већина жена до сада не учсствујс у изборима. Тако, ви- лите, они нас такође кригикују, као и ми њих. Ипак, они тамо не тврде ла су сви Американци мормони, иако v Сједињсним Др- жавама постоје мормонске општине... Упознајући се с нашим за- конима о породици и браку, они се према њима односе с разуме- вањем, иако их сматрају бесмисленим. А ми, у Сједињеним Држа- вама, хватамо се за одломак прокламације некакве анархистичкс групе и приказујемо је као декрет руске владе. Приморана сам да говорим о томе само зато што ми је тешко поверовати да су, наводно, чланови Комитета спремни да прихвате као истину брбља- рију о национализацији жена у Русији... Је ли могуће да сте ви толнко наивни, господо?

... Сенатор Уолкот: Прсђимо сада на другу тему; ипак ми- слим да стс ви недовол>но компетентни да расправл>ате о питањи- ма војног карактера, као што сам, уосталом, и ја сам.

BYK ЛРАГОВИК: Метеорски животии пут Џона Рида

Мис Bpajafn: Слажем се, сенаторе Уолкоте. Управо зато и мислим да нсмате шта да слушате предлоге банкарских чиновника, секретара Хришћанске заједнице младих л>уди и престарелих дама о слању у Русију хил>аде или десетине хилЈада војника. Тешко да се они разумеју у војна нитања. Ја лично не бих ризиковала да кажем Комитету колико би потребно било војске да се збаце бол>- шевипи.

Сенатор Овермен: Ви сте за то да се тамо уошпте не шал>е војска?

Мис Брајант: Да. Ја сам против слања војске, зато што је Руси не желе у својој земљи. Ја имам у војсци два брата. Обојица су добровољно пошла у Француску, да се боре за демократију. Онн нису ступили у армију зато да убијају Русе...

Хоћу да нагласим једну околност: за време боравка у Русији нисам чула да Руси грде Америку, да изражавају мржњу према нашем народу. Напротив, према нама они гаје, по свој прилици, пријател>скија осећања него према било којој другој земљи.

Хтела сам још нешто да кажем, ево о чему: у току целог периода размирица и терора о коме се овде тако много говорило, није погинуо ниједан амерички грађанин.

... Дозволите ми сада да прочитам писма једнога од чланова француске војне мисије у Москви — Садула. „Ми не можсмо доби- ти рат, уништавајући руску рсволуцију”, писао је он, у тренутку када смо ми почињали интервенцију...

Сснатор У о а к о т : Та изјава не осветљава стање у Русији.Мис Брајант: Могу имсновати. другог човека који познаје Руси-

ју врло добро и који може осветлити стање у тој земл>и.Сенатор Уолкот: Y Садуловој изјави изражава се само његово

мишл>ење да је ингервенција неразумна и износс се аргументи о основаности тога становишта.

Мис Брајант: Да, али он је војно лице и зато је, чини ми се, његово мишл>ење вредно пажње. Други човек је — Артур Ренсом...

Ренсом је бивши дописник Лондон дејли њуса и Њујорк тајм- са. Хтела бих приметити, господине Хјумсе, да је Њујорк тајмс поступио с Артуром Ренсомом отприлике онако као Паблик Леџер са мном. Довол>но је било да Ренсом изрази своје мишл>ење пово- дом могућих последица интервенцнје, и они су престали да га сма- трају својим дописником, иако су дотле његове чланке свакодневно штампали. Ренсома су прогласили за „гласноговорник бољшевика”.

Хоћу свима да ставим до знања да се сваки новинар којн сматра за част да осветли догађаје у Русији подвргава сталном за- страшивању, прогопи се до те мере да губи место у листу, репута- цију и чак могућност да зарађује средства за живот. Ето зашто већина дописника не може себи да дозволи да гаппе истипу. Они или ћуте, или иочињу да причају будалаштине: колико су на улици видели лешева и угинулих коња. 237


... Џером Девис, шеф Хришћаиске заједнице младих л>уди у Руснји, објавио је, 8. фебруара 1919. године, чланак у коме је убед л>иво доказивао како је једноставно и корисно сарађивао са Сов- јетима. „Скоро у сваком разговору с нама совјетски лидери под- влачили су стално пожел»ност продужен>а наше делатности у Руси- ји, заинтересованост да Америка шал>е што више спепијалиста за сређивање рада у области економике, просвете итд. Моје лично ис- куство у додирима с бол>шевичком владом, у току целог периода делатности Хришћанске заједнице младих људи на совјетској тери- торијн, обавезује ме да изјавим да смо се увек и у свему користи- ли пуном сарадњом совјетске владе ..."

Сенатор Уолкот: Имате ли још какав податак о стању у Руси- ји који бисте хтели да нам саопштите у допуну онога што сте већ казали?

Мис Брајант: Једино бих хтела још једном да нопоменем да заступам самоопредел>ење и да Руси, по моме мишл>ењу, уопште нису звери и нису фанатици какве их неки сведоци овде желе да прикажу.

Г. Хјумс: Ко је од сведока овде изјавио да су Руси — звери? Да ли се ко од сведока изражавао о руском народу друкчије него у најдобронамернијем духу?

Мис Брајант: Када овде изјављују да се л>уди у Русији на хил>аде уништавају, да умиру од глади no улицама, зар то није исто?

Сенатор Уолкот: Али убиства су се ипак догађала?

Мис Брајант: Дабоме, као и у нашем грађанском рату и у дру- гим. Ја само хоћу да кажем да се у свим земл>ама дешавају дога- ђаји које народи других земал>а не одобравају. Y Америци постоји нредубеђење против Русије: све што раде Руси код нас се прокла- мује за злочиначко и неморално. Ето против тога сам хтела да овде изразим свој одлучни протест.

После исказа Луизе Брајант, који је, као што се види, текао не увек по вол>и сенатора, на реду је био Рид:

238

Сенатор Уолкот (обраћајући се Џону Риду): Дигните десну руку.

Г. Рид: Више бих волео да дајем исказ без заклетве и да се ограничим на обећање да ћу говоритн истину.

Сенатор Уолкот: Имате ли било какав приговор против дава- ња заклетве?

Г. Рид: Да.Сенатор Уолкот: Али ви нисте квекер, господине Риде?Г. Рид: Не.


Сенатор Уолкот: Онда, зашто се противите полагању заклетве?

Г. Рид: Просто, нећу да полажем заклетву. Већ има година откако се нисам заклињао. Више волим да дајем одговоре на ваша питања без заклетве.

Сенатор Уолкот: Ви званично изјавл»ујете да вам ваша убеће- ња не дозвол>авају да полажете заклетву?

Г. Рид: Да, господине.Сенатор Уолкот: Лепо. Али ви свечано изјављујете да ће иска-

зи које ћете давати бити истина, само истина и ништа осим истине.Г. Рид: Да, ја то свечано изјављујем ...Г. Хјумс: Дакле, господине Риде, када сте први пут отиутовали

у Русију? После почетка рата у Европи?Г. Рид: Отпутовао сам петнаесте године; у марту — у Итали-

ју и Грчку, затим у Србију и Румунију. Претпостављам да сам доспео у Русију у априлу, или у мају, петнаесте године.

Г. Хјумс: Ви сте били у САД у почетку рата, зар не?Г. Рид: Да.

Г. Хјумс: Кроз колико сте времена после почетка рата пошли у Европу?

Г. Рид: Отпутовао сам у Европу сместа после почетка рата. Налазио сам се на обали тога дана када је рат почео и одмах сам отпутовао у Европу. Стигао сам у Париз управо у време битке на Марни.

Г. Хјумс: Јесте ли тада дуго били у Француској?Г. Рид: Био сам тамо три или четири месеца.Г. Хјумс: Куда сте се затим упутили?Г. Рид: Y Немачку.Г. Хјумс: Колико сте времена провели у Немачкој?Г. Рид: Месец и по, или два месеца.Г. Хјумс: Били сте и на положајима?Г. Рид: Да.Г. Хјумс: Y којем својству сте се тамо налазили?Г. Рид: Y својству дописника часописа Метрополитен.

Г. Хјумс: Куда сте се упутили из Немачке?

Г. Рид: Из Немачке сам се упутио у Енглеску. Узео сам карту на „Unter den Linderi' и отпутовао у Енглеску, а отуда натраг у Француску.

Г. Хјумс: Колико cie времена били у Француској?

Г. Рид: Неколико дана. После сам се вратио у Енглеску, а оту- да у домовину.

Г. Хјумс: Када сте по други пут путовали у Европу?

Г. Рид: Вратио сам се у Сједињене Државе приближно у феб- руару, и кроз неколико мессци или, можда, нешто касније, поново сам путовао у Европу. 239


240

Г. Хјумс: Које сте земл»е посетили у време тога путовања?Г. Рид: Италију, Грчку, Србију, Бугарску, Румунију, Турску и

Русију.Г. Хјумс: Значи, тога пута нисте били у Немачкој.Г. Рид: Не, нисам био.Г. Хјумс: Ни у Француској нисте били?Г. Рид: Не.Г. Хјумс: Када сте приближно стигли у Русију?Г. Рид: Већ сам говорио да се не могу тачно сетити датума.

Мислим да је то било крајем априла или у мају.Г. Хјумс: Хил>аду деветсто петнаесте или шеснаесте године?Г, Рид: Петнаесте.Г. Хјумс: Хил>аду деветсто петнаесте?Г. Рид: Да.Г. Хјумс: Колико сте времена провели у Русији?Г. Рид: Око два месеца.Г. Хјумс: После тога вратили сте се у Сједињене Државе?Г. Рид: После тога вратио сам се у Сједињене Државе преко

Румуније, Србије и Бугарске ...Г. Хјумс: Када сте поново путовали у Евроиу?Г. Рид: Уколико се сећам, седамнаестог августа седамнаесте

године.Г. Хјумс: Седамнаестог августа хил>аду деветсто седамнаесте

године? На том путовању пратила вас је жена?Г. Рид: Да.Г. Хјумс: Ви сте, претпоставл>ам, за то путовање добили па-

соше?Г. Рид: Да.Г. Хјумс: Да ли сте приликом добијања пасоша давали какво

уверење државном департменту?

Г. Рид: Да. Не сећам се тачно којим изразима, али се сећам да је од мене тражено да нзјавим да нећу представљати социјалис- тичку партију на Стокхолмској конференцији. Мећутим, после мог доласка у Петроград, толико пута су ме молили да иступам па раз- ним местима политичким говорима да сам се обратио конзулу Тре- дуелу с молбом да ме посаветује шта да радим. Конзул ми је рекао да би на моме месту одбио таква иступања, и ја сам послушао и>егов савет. Отказивао сам учешћс на било каквим конференција- ма или конгресима.

Сенатор Уолкот: Вашс изјаве државном департменту биле су дате под заклетво.м?

Г. Рид: Да, господине, мислим да јесу.

Сенатор Уолкот: Не сећате се тачно?

Г. Рид: Не сећам се. Тада томе нисам придавао велик зпачај. Ипак мислим да сам дао ту изјаву под заклетвом.

Џон Рид 1920. године

Чарлс Емил Рутенберг

Вилијем Фостер


Сенатор Уолкот: Да ли нам можете саопштиги зашто се про- тивите давању заклетве?

Г. Рид: Противим се давању заклетве зато што сматрам да је недостојно везати себе на такав начин. Верујем својој речи и претпоставл>ам да и други треба да јој верују. Нисам намеран да лажем.

Сенатор Уолкот: Y том случају, ви нећете да се заклињете не услед охолости него услед својих убећења?

Г. Рид: Противим се заклетви зато што су таква моја убеђсња. Не разумем зашто морам да се заклињем на одређеној књизи. Све је то повезано с религиозном догмом коју ја одбацујем...

Г. Хјумс: Да ли сте узимали учешће у политичкој активности када сте били у Русији?

Г. Рид: Да, моја делатност тамо може се назвати политичком.Г. Хјумс: Y том случају, ви сте нарушили заклетву коју сте

дали приликом добијања пасоша: радили сте оно што сте под за- клетвом обећали да нећете радити?

Г. Рид: Не. С тим се не могу сагласити. Ја сам давао одређе- на, конкрстна обећања ...

Г. Хјумс: Али ви сте у Русији иступали с говорима?Г. Рид: Одржао сам неколико говора, али не политичког ка-

рактера; при том нисам иступао као политички радиик и не као представник било какве полнтичке организације.

Г. Хјумс: Иступали сте на Трећем конгресу...Г. Рид: Совјета.Г. Хјумс (настављајући): . ..на Трећем конгресу Совјета рад-

ничких и војничких депутата, зар не?Г. Рид: Да.Г. Хјумс: Ви, мистер Вилијамс и мистер Рејнштејн — ви сте

сви тамо иступали?Г. Рид: Да.Г. Хјумс: Ваша политичка делатност, очигледио, није се на

томе ограничила?Г. Рид: Био сам члан Бироа интернационалне револуционарне

пропаганде при комесару иностраних дела.Г. Хјумс: Ви говорите о организацији на чијем је челу мистер

Рејнштејн?Г. Рид: Да.Г. Хјумс: Y току колико времена сте били повезани с том

организацијом?Г. Рид: Приближно два месеца ...Г. Хјумс: Какав је био званични статус пропаганднстичког би-

роа у којем сте сараћивали?Г. Рид: Званичнн статус? Не знам како тачно да одговорим на

ваше питање. Биро је једно од одел>ења Народног комесаријата иностраних дела.

16 Џон Рид: Рат у Србији 1915.

241


242

Г. Хјумс: Чиме се бавила та организација — је ли издавала новине, лигературу, или?...

Г. Рид: Ми смо имали учешћа у издавању новина, а мени ли- чно било је новерено да пазим на исправиост прсвода декрета и друшх докумсната совјстске владе на енглески језнк. Превод, као такав, није улазио у моје обавезе. Мепе је интересовала само ис- правност превода. Такође сам учествовао у скупл>ању и припрема- њу материјала и информашиа намењених за немачке ровове.

Г. Хјумс: Колико сте новина тада издавали, на колико сте издања вн сарађивали?

Г. Рид: Ја сам био малени завртањ у тој машини. Само сам добијао материјале и предавао их разним груиама... Новине је рсдиговао пресбиро. Он је издавао једне новине на немачком језику које су се у почетку звале Die Fackel, а затим билс преименоване у Volksfriede. Свакодневно смо растурали пола милиона иримера- ка тих новина и, осим гога, иола милнона примерака новина на мађарском језику, четврт милиона на чешком, четврт милиона на румунском, четврт милиона на турском језику. Осим тога, преводи- ли смо све декрете ...

Г. Хјумс: Ово је примерак једних таквих новина? (Предаје но- вине сведоку).

Г. Рид: Да. Али у њиховом издавању ја нисам учесгвовао.Г. Хјумс: Може бити, нисам се изразио како треба. Хтео сам

да угштам да ли сте сарађивали на овим новинама?Г. Рид: Да.Г. Хјумс: Да ли сте ви дали материјал за чланак објављен на

првој страници?Г. Рид: Поводом Внлсоновог говора?Г. Хјумс: Да, у вези с Вилсоновим говором.

Г. Рид: Нисам. То је врло занимл»ива прича. Видиге, Робинс се често обраћао совјетској влади с молбом да се објаве амерички пропагандистички материјали, и совјетска валада му је излазила у сусрет. Тако је објавл>ен био Вилсонов говор... Робинс је хтео да ти материјали доснеју, такође, у немачке ровове, али нешто друкчн- јим путем него обично, го jecr не кроз совјетске органе који су их разашиљали бесилатно, н не кроз војпичке комитете. Зато је мене молио да објавимо петнаест тачака из Вилсоновог говора у овом листу.

Г. Хјумс: Стигли сте у Русију отпри.мгке два мессца пре бољ- шевичке револуције, зар не?

Г. Рид: По сво ј прилицн нсшто ранијс.

Г. Хјумс: Kora сте у Русији срели од оних који су ранијс жнвели у Сједињеним Државама?

Г. Рид: Срео сам тамо доста л>уди, али се свих имсна не сећам. Навешћу вам оне којих могу да се присетим.


Г. Хјумс: Наведите оне којих можете да се сетите.Г. Рид: Шатов.Г. Хјумс: Када је он био у Сједињеним Државама?Г. Рид: Он се вратио у Русију у иочетку револуције Керен-

ског...Г. Хјумс: Колико је времена проживео у Сједињеним Држа-

вама?Г. Рид: Мислнм неколико годииа.Г. Хјумс: Он је Рус, зар не?Г. Рид: Да, он је Рус.Г. Хјумс: Ко још?Г. Рид: Нски Петровски.Г. Хјумс: Он је Рус?Г. Рид: Да.Г. Хјумс: Где је живео?Г. Рид: Не знам где је живео. Сретао сам га у Њујорку, али

сам уверен да он тамо није стално живео.Г. Хјумс: Да ли знате колико година је живео у Сједињсним

Државама?Г. Рид: Изгледа, пет година, а можда више.Г. Хјумс: Он је Рус?Г. Рид: Рус.Г. Хјумс: Како му је право име? Он је имао и друго име?

Г. Рид: Вероватно да. Сви руски револуционари имали су псеудониме.

Г. Хјумс: Које му је друго име?Г. Рид: Нелсон.Г. Хјумс: Ко још?Г. Рид: Георгиј Мел>ничански.Г. Хјумс: Где је он живео у Сјсдињеним Државама?Г. Рид: Y граду Бејону, држава Њу-Џерси.Г. Хјумс: Колико је времена живео у Сједињеним Државама? Г. Рид: Не знам.Г. Хјумс: Да ли је имао друго име?

Г. Рид: Мелчер. Променио јс име јер га нико овде није могао иравилно да нзговори.

Г. Хјумс: Он је Pvc?Г. Рид: Да.Г. Хјумс: Ко још? Погледајте у свој снисак.Г. Рид: Немам ја ннкаквог списка.

Г. Хјумс: Всроватпо је тај списак у вашој глави?Г. Рид: Био је један човек који је себе звао Еди. То је све

што сам о њему знао... Скоро у сваком малом совјету индустриј- ских рејона Русије налазили су се л>уди који су раније живели v Америци. Зиам још једног, нако њега раније нисам знао — то је 243


244

Восков, био је организатор Савсза дрводел>аца у Америци. Восков је обавио огроман посао око изградње државне фабрике оружја недалеко од Петрограда.

Г. Хјумс: Које је друго име имао?... Г. Рид: То је све што о њему знам. Познато мн је само да

је био диван организатор....Г. Хјумс: Наставите. Испричајте нам какво је било стање

у Русији од тренутка вашег доласка тамо до почетка револуције, какав је био положај у време револуције и пре онога тренутка ка- да сте напустили земл>у?

Г. Рид: Последњи месец режима Керенског одликовао се сма- њењем хлебне норме од две на једну фунту дневно, затим на пола фунте, па на четврт фунте. Последње недеље хлеб уопште нису из- давали. Број пл>ачки н преступа толико се увећао да је постало не- безбедно ићи улицама. Новине су се шарениле од саопштења о то- ме. Парализована је била не само делатност владе него и градских власти. Милиција је била у потпуности дезорганизована. Уређивање и чишћење улица нису обавл>ана. Кооперативне организације пре- стале су да расподел>ују намирнице. Престало је издавањс млека и других производа.

Првих пет ноћи после бол>шевичке револуције одликовале су се потпуним одсуством било каквих преступа. То је било, вероват- но, најспокојније вре.ме у Петрограду, зато hito су улицама патро- лнрали црвеногардисти и војници који су изгарали од одушевље-ња__ Y току прве три недел>е после успостављања бољшевичкогрежима милиција је обезбедила узоран поредак. Мећутим, после тога, извеснн догађаји су поново довели до нарушавања поретка и један од њих биле су „винске” побуне. Војници неких пукова доз- нали су за nocT o ja ibe винских подрума. Неко је телефонирао по касарнама и слао цедул>е у којима су се услужно војницима укази- вале адресе тих подрума и чак им је иредлагано да отуда узму резерве вина. Били су то веома хладни дани, а војници су дуго стојали на улицама обезбеђујући патролну службу. И ето, неки од њих подлегли су искушењу и продрли у винске подруме. Они су ту на лицу места пили вино, клатарали се по граду и пуцали v ваздух Причињавали су извесну штету, али веома малу.

Г. Хјумс: Мало пре сте рекли да је у Петрограду било врло мало нереда и да је све било спокојно у току нрве трн недсљс, а сада говорите да су све време војници учествовали у уличним бор- бама, после чега им се пило. Желим да се у томе снађем.

Г. Рид: Говорећи о нередима имам у виду такве преступе као што су пл>ачке и убиства. А у уличним борбама учествовале су две супротне грађанске снаге. Случајева пл>ачке кућа и пролазннка ни- је било.

Г. Хјумс: Али су се уличне борбе одвијале све врсме?


Г. Рид: Не... Борбе су биле на дан пада зимског дворца, то јс било у среду, а и идуће недел»е и понедељка, после контраре- волуционарног напада јункера. Бојеви су се поновили и следећег уторка, ноћу, и у среду изјутра, погато је стигло саопштење да ар- мија Керенскога прилази граду и да се налази на четири мил»е од њега. „Винске" бунтове прекинули су сами совјети. Совјети су по- звали кронштатске морнаре и ови су стали да убеђују војнике \а престану с пљачком вш!ских складишта; у совјетима су се тим по- водом држали говори, издаване су прокламације и томе слично. Тако је трајало око две недеље, али пљачкање винских подрума није престајало. Посебну активност испољавали су најнесвеснији еле- менти двају пукова и то је уверило совјете у неопходност да се сместа предузму одлучне мере. Централни Извршни комитет ссвје- та одржао је заседање о питању примене силе за угушење „вин- ских” побуна. На крају днскусије о том питању, која је трајала четири и по часа, решено је да се за угушење „винских” побуна пошал>у терстњаци с митрал>сзнма. Тако је свршено с тим побу- нама. Ако после троструког упозорења комесара војници нису одла- зили из винских подрума, комесари су силазили тамо, избацивали боце разбијајући их и Birao је текло улицама. Тако су били очишће- ни подруми Зимског дворца, где су се налазилс резерве вина у вредности од четирн милиона долара. Излили су их у Неву. Ако војници iracy напугатали вннске подруме, на њих је огварана пал>- ба... То је трајало око две и по недел>е, погато се у почетку совје- ти нису могли одлучити да примене сњ\у за прекид пљачки v винским подрумима. Они су морали ла покажу политичку обазри- вост и да делују како васннтним мерама тако и кажњавањем опа- ких нарушитеља поретка.

Г. Хјумс: Какве су промене настале у иогледу снабдевања ста- новништва намнрницама када су бољшевици догали на власт?

Г. Рид: Влада Керенскога је пала не остављајући у граду ре- зерви налпгрница. Совјетска влада се сукобила са саботажом у свим министарствима. Саботгфали су службеници свих банака и крупних трговачких предузећа, објавили су штрајк чиновници, и тако дал>е. Чак су и телефонисткнње одбиле да раде. Jora горе, кооперагивш! дућани су отказали да снабдевају град намирницама док на власти буду совјети. Бољшевици су сумњали да су шпеку- ланти сакрњш огромне резерве намирница, како би их затим про- давали по набнјегаш ценама. Зато су \тгутили људе да провере ве- лика слагалишга, чије им је постојање постало позиато, и утврди- ли су да тамо заиста има много намирница. Пошто је потрсба за производима бнла огромна, oiui су били конфисковани и подељени становнигатву. За све Ереме мог боравка у Петрограду најмање се хлеба издава\о последње недел>е и по дана режима Керенскога. А под совјетском влашћу, већ крајем децембра, почели смо да добија- 245


246

мо по фунту и по хлеба на дан. Веома је заннмл>иво како је совје- тима то пошло за руком. Видите, совјети су се нашли у изванред- но гешким условима, јер влада није имала могућности да искори- сти државни апарат, у то време паралисан. Совјете је подржавала једино вол>а организоване радничке класе, они се нису могли осло- нити на више чиновнике. Путнички саобраћај на транссибирској магистрг̂ ли је био затворен двадесет четири дана. За то време је било спремл>ено тринаест возова на које су раднички комитети из разних предузећа натоварили сву могућу робу, па јс владина комн- сија пошла с том робом — одећом, земл>орадничким оруђем и свим у чсму су сел>аци оскудевали — у село да је замени за намирнице, зато што новац који је био издао Керенски није вредео ништа.

Г. Хјумс: Где су они набавили одећу и другу робу коју cv се спремали да код сел>ака замене за намирнице? Та роба била је реквирирана?

Г. Рид: Да.Г. Хјумс: Фабрике су у то време биле национализоване?Г. Рид: Већн део фабрика био је факгички национализован.

Власници су их напустили шест или осам месеци пре времена о којем ја говорим, и радншш су сами наставили да нроизводе. Ја знам неколико фабрнка којима је управљано на такав начин. Рад- ници су настављали рад и пошто су фабрике званично биле затво- рене, а њихови власници иобегли у ипостранство.

...Г . Хјумс: Реците, како су биле коришћсне те намирнице, ка- ко су раздаване?

Г. Рид: Раздаване су на хлебне карте, које је издавао прсхрам- бени комитег. Y почетку, тај посебни прехрамбени комнтет је са- богирао, али ускоро су радници разумели да ће и сами гладовати ако комитет не буде функционисао, зато су обновили рад.

Г. Хјумс: Да ли су при расподели намирница утврђиване било какве катсгорије?

Г. Рид: Y то време је сваки грађанин добијао обичну прехрам- бену карту, налик на оне које су се издавале у било којој зараће- ној земл>и у време рата. Мсђутим, у Русијн је та мера остала на снази н по завршетку рата.

Г. Хјумс: А карте су издаване свима?

Г. Рид: Y то време — свима.

Г. Хјумс: За време вашег боравка у Русији, а и после, да ли су издаванн декрети којима се утврђују различите норме намир- ннца за разне групе становништва?

Г. Рид: Не, тада за то није било неопходности.

Г. Хјумс: Касније, међутим, таква подела је бнла спроведена?

Г. Рид: Сматрам да јс била. Такав декрет сам видео.

Г. Хјумс: Становништво је, колико ми је познато, дел>ено на

BYK ДРЛГОВИН: Метеорски животни пугг Џона Рида

четири групе у сагласности с врстом заннмаља и друштвеним иоложајем. Јс ли то истина?

Г. Рид: Није. Y сагласности с учешћем свакога у друштвено корисном раду и с нужношћу. Онн којн су доприносили најмаше...

Г. Хјумс (нрекидајући ra): Степен учешћа у корисном раду одрсћивала је влада?

Г. Рид: Л>уди којн су добнјали најмање намирница...Г. Хјумс (прекидајућн га поново): Они су бнли произволно

разбијени на четири групе у сагласности с њиховим претпоставље- ним учешћем у корисном раду?

Г. Рид: Молим да се узмс на знање да су сви чланови владе примали најнижу норму намирница.

Г. Хјумс: Ја о томе немам никаквих доказа.Г. Рид: То је записано у декрету.Г. Хјумс: Да лн сте имали прилике да видите случајеве смртн

од глади за време свог боравка у Пстрограду?Г. Рид: Није било лако набавити храну.Г. Хјумс: Да ли сте виделн случајеве смрти од глади?Г. Рид: Нисам био сведок случајева смрти од глади. Међутим,

видео сам врло гладне л»уде и сам сам, не ретко, био веома гладан.Г. Хјумс: Да ли су вам познати случајеви крађе и отимачине

на улицама, за времс вашег боравка у Петрограду?Г. Рид: Таквих случајева било је веома мало у поређењу с

последњом недељом владе Керенскога. Може се чак рећи да је у граду заведен био известан поредак. Служба заштнте поретка ор- ганизована је била врло добро. Разуме се, било би бесмислено твр- дити да у граду није било злочина.

Г. Хјумс: А сада, господине Риде, да ли желите да додате iiito-

год уз то jijto сте иричали о условима живота у Пстрограду? Ако имате шта да додате, можете то урадити.

Г. Рид: Хтсо бих да исиричам како је тамо оргаиизовано управљање индустријским предузећима, пошто мислим да само мали број о томе зна. Али пре свсга хоћу да кажем неколнко речи по- водом разних норми снабдевања. Као што знате, у многим зем- л>ама, када настане глад — тако је било и у Евроии за врсме ра- та — највише страдају радничке породице. Али у Петрограду је ствар стојала управо обрнуто. РаднишЈ, члановн синдиката, кори- стили cv се предношћу при издавању намирница. Ја при том имам у внду не само оне који су обавл>али физички рад него све који су ма шта радили. Намирннцс су се издавале с обзиром на врсту за- нимања. Они који су обавл>али тежак физички рад добијали су више, а којима је потрсбно било мање, добијали су мање. Државни службенишЈ, упослепи у канцеларијама, добијали су мање него радници.

Сва индустрија Р\тснје на.\азнла се под контролом такозваног Совјета радннчке контроле. Тај совјет се састоји из делегата Све-


руских синдиката, који одређују размере плата, трајање радног времена и услове рада у свакој гранн индустрије. Производњу нре- дузећа контролише Сверуски совјет фабричко-заводских комитета. Уз то морам додати да су у Русији паш1она.\изована триста четнрн облика индустријских предузећа, а сва остала индустрија налази се у приЕатним рукама, ипак у целости контролисана од стране ре- публике.

Совјетска влада није вештачки орган исконструисан на основу апстрактних теорија, како многи мисле. Влада Русије се састоји из практично мислећих л>уди. Они одлично схватају да се сада не могу обићи капиталисти. Они, мећутим, знају да иако капиталисти не нападају совјете с оружјем у руци, они то могу учинити помоћу својих капитала.

... Сенатор Уолкот: Ви сте рекли да је у Русији национализо- вано триста четири врсте индустријских предузећа. То није, разуме се, триста четири предузећа, него знатно више?

Г. Рид: Дабоме више. Ниједна од грана индустрије није у h o i -

пуности национализована. Y свакој остаје једно-два ненационали- зована предузећа. Совјетска влада предложила је иностраним ка- питалистима услове којн стимулирају улагања кахштала. Такав предлог, у своје време, учињен је и америчком амбасадору. Такви услови предложени су били свим европским земл>ама, нарочито савезничким државама... Међутим, тн предлози су билн или одба- чени или у потпуности игнорисани ...

Што се тиче обима индустријске производн>е, многима изглсда да у Русији нема никакве индустрије. Y ствари, приближно од шез- десет до шездесет осам процсната текстилне индустрије у самој Ру- сији налази се под контролом совјетске владе и рад у предузећима протиче готово нормално.

Сенатор Уолкот: Откуда сте добили те податке?

Г. Рид: То ми је познато из званичног извештаја Министар- ства трговине и индустрије, где је такође показано у којим је гра- нама производња опала испод норме, или у потпуности престала.

Сенатор Уолкот: То су информације бол>шевичког министар- ства?

Г. Рид: Имам примерак Обзора од првога фебруара деветна- есте године, где је објавл>ен чланак Кларе Тејлор Нова ера руске индустрије, написан у лего осамнаесте године. Клара Тејлор, која се бави проучавањем проблема индустрије у нашој земљи, проу- чавала је и руску индустрију у лето осамнаесте године, то јест у најтежем за њу периоду, када је привреда била крајње дезоргани- зована. Слика коју она црта у свом чланку показује да совјетска влада, у низу случајева, није умела да оствари оно i i it o је пла- нирала. Из чланка се, међутим, види да у рејону Москве постоји развијена индустрија, нарочито текстилна. Тејлор је прегледала248


подмосковске фабрике и зна шта оне нроизводе. Мени је познато да постоје предузећа којима управљају радшши. Једно од њих на- лази се у Сестрорјецку. То је државно предузеИе које производн наоружање. Ако изнесем бројке, ви ћсте их, вероватно, ставити под сумњу. Али те чињенице могу да се провере. Мислим да профс- сор Рос може да потврди њихову исправност. То предузеће је при- падало држави и у старом режиму. Y то времс тамо је било мно- го подмигл>иваца и производност је била ниска. Али када је преш- ло у руке радника, производни расходи су се смањили за педесет процената, радни дан скраћен је од једанаесг и по на осам часо- ва, а производња се повећала за четрдесет пет процената. Али то није ни приблнжно све. Радници су исто тако узели у своје руке градску управу, изгра.лњш канализацнони систем, којег до тада ни- је било, подигли троспратну школу и болницу...

Сенатор Уолкот: Ви тврдите да сте све то видели својим очима?

Г. Рид: ДаСенатор Уолкот: Ако се узму у обзир све чињенице које сте

изложилн, нспада да је совјетска влада умешније и рационалније организовала пронзводњу муницијс нсго ранија влада Русије?

Г. Рид: Да, несумњиво! Сматрам да капнталистичка влада, уоп- ште, није способна да добро организује производњу.

. . . Г . Х јум с: Колнко је новина издавано у Русији у врсме ва- шег одласка?

Г. Рид: Једнодневни тираж, вероватно, износио јс око десет милиона примерака.

Г. Хјумс: Да ли су се у Русији издавале какве новине без знања совјетске владе?

Г. Рид: Да.

Г. Хјумс: Кроз колико је времена, после вашег одласка, влада узела новине под своју контролу?

Г. Рид: Очнгледно, моја жена ннје успела да у целости Коми- гету разјасни стање ствари, јер ту је, по свему судећи, неки неспо- разум... Совјетска влада је хтела да отргне штамггу нз руку имућ- них класа, да их лиши тог монопола. Она је објавила за државно власништво не новине, него штамиарске машиие и хартнју. Ство- рена је била ванпартијска комисија, саставл»ена на бази пропорци- оналног представништва свих политичких нартија, за решавањс пи- тан>а расподеле хартије, типографске боје и машина. Као резулгат избора за градске совјете, разјаснило се колико бирача подржава сваку партнју, и то је одрећивало количину боје, хартије, број штампарских машина који им следује. Другим речима, ако је ка- детска партија добила трећину гласова, њој је била додељена и једна трећина по.шграфских материјала којима се располагало.

Г. Хјумс: Али у Русији се не издају кадетске новнне? 249


250

Г. Рид: Tavio излазе два кадетска листа. Мислим да их могу показати Комитету.

Г. Хјумс: Где се они издају?Г. Рид: Један у Москви.Г. Хјумс: Како се зовс?Г. Рид: Не знам. Видео сам новине неких других партија тако-

ђе опозиционарских. Оне се издају у Москви и до садашњег вре- мена.

Г. Хјумс: Можсте ли кавести било каквс новине које излазе у Русији али не подржавају бољшевичку владу и не налазе се нод њеном контролом?

Г. Рид: Воља народа — лист портије социјал-револуционара.Г Хјумс: Где он излази?Г. Рид: У Москви.Г. Хјумс: Када сте ra видели последњи пут?Г. Рид: Јучс.Г. Хјумс: Од којег датума је био тај лист?Г. Рид: Један од децембарских бројева осампаесте године.Г Хјуж: Од децембра хил>аду деветсто осамнаесте године?Г. Рид: Мислим, да. Видео сам много сличних новина.Г. Хјумс: Да ли је тај лист у опозицији према влади?Г. Рид: Да.Г. Хјумс: Сматрате ли да новине које агитују за насилно

обарање владе треба да буду забрањене?Г. Рид: Било би потпуно природно забранити их.

Г. Хјумс: Ви сматрате да треба да буду забрањенс?

Г. Рид: То зависи од тога шта вн схватате под насилним оба- рањем владе.

Г. Хјумс: Обарање владс — то је њена замена путем који не предвиђа устав.

Г. Рид: Алн у нашој Декларацији независности прокламовапо је неприкосновено право народа да мења облик владавине, ако он то сматра потребннм.

Г. Хјумс: А у Уставу су чак указана средства остваривања те промене, је ли гако?

Г. Рид: Да.

Г. Хјумс: Сматрате ли ви да било које новине или друштвепи радник имају право да траже промену облика владавине таквим путем који није предвиђен Декларацијом независности или Ус- тавом?

Г. Рид: Смаграм да никакве нромене облнка владавине не тре- ба да буду дозвол»ене дотле док се већина народа не изјасни у корист такве промене, и да на путу остварења вол>е већине не сме да буде никаквих препрека.

Г. Хјумс: И ви сматрате да, ако всћина народа пожели да промени облик владавине, могу да се оправдају ма која средсгва за постнзање цил>а?

Г. Рид: Ако се то може постићи законским путем, не мислим да би постојало оправдање или повод за пр1шену силе.

Г. Хјумс: Y таквом случају ви се морате сложити с тим да је ма која агнтација у корнст промене облика владавине ма каквим путем осим оног прсдвиђеног Уставом правилна и допустива? Та- ко?... Ви нисте сагласни? Сматрате да се можс агитовати за свр- гавање владе другим путем осим оним који је предвиђсн Основ- ним законом?

... Г. Рид: Ствар је у томе што су устави и владе савремепич држава — западних демократија — били створени у зору инду- стријскс ерс, када је мало шта у организацији индустријс захтева- ло измене. Ми смо већ видели да се у неким случајевима деловања чисто парламентарног каракгера испоставл>ају као нсдовољна...Y разним периодима нсторије настају разни услови који захтевају разне методе промене владавине. Право радника на организовање није било предвиђено уставом и тражење тога права у почетку је сусрстало жсстоко противл>ење, али оно је сада законом признато. Ето шта ја имам у виду. И дотле док народ, истичући своје захте- ве, наилази на разумевање владе, нема никакве неопходности при- мењивати силу...

Г. Хјумс: Сада, господине Риде, дозволите да вас упитам, јесте ли уистину у прошлости пропагнрали анархисгичке погледе и бњ\и повезани, директно или индирекгно, са анархистичким покретом?

Г. Рид: Уколико памтим, не. Анархија — то је одрицање свега на свету... Не разумем какве поглсде ви сматрате за апархистичке.

Г. Хјумс: Ја имам у виду потпуно укидан>е државне власти.Г. Рид: Не, таквих гледишта нисам имао, Ја сам одлучно про-

тив анархије.... Сенатор Уолкот: Сматрате ли да је неоиходна национализа-

ција индустрије и земл>ишта у нашој земл>н, слично ономе шго је урадила совјетска влада у Русији?

Г. Рид: Изјаснио бих се у корнст национализације индустрије и земл>ишта, али остаје питање о методи. Код мене никада нијс постојала мисао да нашгонализација не може да буде остварена мирннм путем. Ја и сада мислим да ће, ако већина становништва наше земл>е буде за национа\нзацију, иарод постнћи своје.

Сенатор Уолкот: Ја такођс мислим да ће народ постићи свој цил> законским усгавним гп,тем.

Г. Рид: Ма којим путем који може да обезбеди постизање циља.

Сенатор Уолкот: Ако народ не постигне национализацију, не узмогне постићи своје усгавним путем, то само доказује да народ то неће.

ВУК ДРАГОВИК: Метеорски животни пут Џона Рида

251


252

7. Рид: Не знам да ли ће се наша влада показати доста гип- ка да оствари такве мере када оне буду на дневном реду.

Сенатор Уолкот: За то би нам требало изменити Устав.Г. Рид: Мећутим, нисмо били у прилици да мењамо Устав да

бисмо без објаве рата послали војску у Русију.Сенатор Уолкот: Не, ми смо имали законско право да поступн-

мо на такав начин.Г. Рид: Hnje нам било потребно да мењамо Устав у оном њс-

говом делу где се говори да слобода рсчи не може бити ни orpa- ничена ни укинута, па ипак се, не ретко, она ограннчава и укида.

... Сенатор Уолкот: Да ли сте имали прилике, па својим путо- вањима по Сједињеним Државама, да се изјашњавате у корист иа- ционализације индустрије и земл>е у Америци, по обрасцу рускнх совјета?

Г. Рид: Не, иако сам већ говорио да национализацију сматрам за добру ствар и хоћу да укажем на успехе постигнуте у том по- гледу у Русији. Не мислим да национализација мора да буде спро- ведена у свим земљама тачно онако као у Русији. Свака земл>а ће, у сагласности са својим условима, наћи своје посебне нутеве, a*vn мислим да ће на то доћи све земл>е. Ето зато сматрам да совјстска влада у Русији остварује вслико дело. Ја тим нећу да кажем да he у Немачкој, или у Сједнњеним Државама, национализација наста- ти тачно на такав начин. Сваки народ ће, вероватно, изабрати свој пут. Нећу да предсказујем какав ће он бити. Имам само јсдну жс- л>у — да видим радни народ оргашиован. Хтсо бих да се л>уди до- бро сналазс у економици, да схватају своје ievacHe интерссс и да науче да се заједнички за њих боре.

...Г. Хјумс: Да ли сте се јавно изјапш>авали за револуцију v СЈ*едии>еним Државама, сличну револуцији у Русији?

Г. Рид: Увек сам истуиао за револуцију у Сједињсним Држа вама.

Г. Хјумс: Ви сте иступали за револуцију у Сједињеним Држа- вама?

Г. Рид: Револуција не значи обавезно примену иасил>а. Под револуцијом ја схватам дубоке социјалне промене. IIc знам којим пугем оне мог\т да буду остварсне.

Г. Хјумс: Зар се после вашег говора не стиче утисак да про- пагирате насилно свргавањс власти?

Г. Рид: Могуће.

Сенатор Уолкот: Да ли намерно стварате у аудиторијуму та- кав утисак?

Г. Рид: Сматрам да се вол>а народа, у крајњем резултату, мо- ра остварити, вол>а огромне већинс народа биће остварена.

Сенатор Уолкот: То је здраво становиште.

BYK ДРАГОВИЕ: Мегеорски животни пут Џона Рида

Г. Рид: А ако вол>а огромие већине народа не буде испуњена као исход америчке револуције, она he се оствариги другим путем. То је све.

Сенатор Уолкот: Да лн ви знате, господине Риде, да се под речју „револуцнја”, у обичном смнслу, подразумевају копфликти и примена оружја?

Г. Рид: На жалост, све дубоке социјалне промене пропраћују насил>а.

Сенатор Уолкот: Зар ви не употребл>авате реч „револуција” у смислу насил>а?

Г. Рид: Не, ја v н>у не уносим тај смисао, реч „револуција” се изворно асоцира с њим.

Сенатор Уолкот: Вама би, очигледно, требало да објасните ау- диторијуму да изговарајући реч „револуција” немате у виду насиље.

Г. Рид: Сматрам да ће во.\>а народа бнти остварена, и ако на- род не постигне свој цил> мирним путем, он ће то урадити помоћу силе. Иако мирни пут ннкада није доводио до цнл>а, сматрам да је могућ. Ако сам ја, у ствари, говорио било шта што излази из оквира закона, спреман сам да за то сносим одговорност. Да, ја сам — револуционарни социјалист.

Сенатор Уолкот: Говорећи „револуционарни социјалист” ви, очигледно, нодразумевате свргавање постојећег — како га ви нази- вате капиталистичког — система мирним путем?

Г. Рид: Мирним пугем, или ма којим друпш... али тек онда кад масе буду ирипремл>ене за то. Xohy да кажем да сваки онај ко предлажс да се свргне влада већине због мањине врши злочин, јер бн такав преврат довео само до бесмисленог, бесцил>ног про- ливаља крви, до бесцил>ног убиства.

Г. Хјумс: Зар нисте ви изјавили осамнаесте године, иступајући у једној дворани на Источној улици у Њујорку, а такоће и касније, да се систематски бавите организовашем бол>шевнчког покрста у Америци и да сс нећете зачудити ако се до краја године збију некн догаћаји — нарочито у Њујорку, Рочестру, Детроиту, Филаделфији, Балтимору, Бафалу и Кливленду?

Г. Рид: Не, господине, нисам ништа слично говорио.Г. Хјумс: Бол>шевичка влада хтела је да вас имснује за гене-

ралног конзула у Њујорку?Г. Рид: Совјетска влада ...

Г. Хјумс: Да ли сте после свог повратка и да ли сте сада зва- ничнч прсдставник бољшевичке владе у нашој зсмл>и?

Г. Рид: Не.

Г. Хјумс: Одржавате ли везе са службеннм лицима бол>шевич- ке владе?

Г. Рид: Понекад сретнем л>уде који одлазе у иностранство и шал>ем по њима забелешке. 253


254

Г. Хјумс: Повезујете се с Русијом помоћу добровољних ку- рира?

Г. Рид: Не. Лично ја, ниједном откако сам се вратио у Аме- рику, нисам добијао од совјетских комесара никаква саопштеља и ниједном им нисам ни рсчи предао.

Г. Хјумс: Ви се с љнма повезујетс преко посредника?Г. Рид: Не. Немојте мислити да избсгавам да одговарам на

ваша питања, никако не. Нсколико пута сам писао Рејнштејну, а такође Воровском, који се сада налази у Шведској. Ни с ким дру- гим се више нисам дописивао. Преписка се водила само преко државног департмента.

Г. Хјумс: Никада нисте пристајали да представљате совјетску владу у нашо ј земл>и?

Г. Рид: Не, никада.Сенатор Уолкот: Кажете да никада нисте представл>а.\и Сов-

јете?Г. Рид: Никада.Сенатор Уолкот: А знате ли ко представља бољшевичку владу

у нашој земл»и?Г. Рид: Не, то ми није познато. Алберт Рис Вилијамс има nv-

номоћ да отвори овде совјстски информациони биро.Сенатор Уолкот: Да ли вам је познато ко сноси трошкове за

издржавање тога бироа?

Г. Рид: Па он није отворен.Сенатор Уолкот: Није отворен?Г. Рид' За то нема новапа.

Сенатор Уолкот: Јесу ли вам познага имена представиика Ру- сије који добијају новац за Bobeibc информационог рада у Амернци о политици совјетскс владе?

Г. Рид: Не, нису ми позната ...

Сенатор Уолкот: ... Да ли су вам позната лица која добијају новац из било којсг извора — руског, америчког, било каквог — за ширење у Сједињеним Државама информацнја о делатностп совјегске владе?

Г. Рид: Када иступам на митинзима, ја обично за то добијам награду, зато што морам да живим, и то је мој једини извор прн- хода. Хтео сам да отворим информациони биро и у Њујорку сам посетио неколико лица од којих сам мислио да добијем нека сред- ства. Рачунам да скупим мало новаца. Па ви знате, у Њујорку има богатих жена које не могу да буду паметне шта да раде са сво- јнм новцем и спремне су да ra троше на сличне цил>еве. (Смех.) Ми, на пример, издајемо брошуре. Ја се обратим једном или iicko-

лицини познаника, узимам од њнх, на зајам, хиљаду долара. Затим преводимо на енглески језик руску брошуру, или декрет, или што- год те врсте, штампамо или разаишл>емо по свим државама поштом

BYK ДРАГОВИК: Метеорски животни пут Џона РиОа

или уз доплату, а добијене новце улажемо у издавање других бро- ш у р а . Али ми не располажемо довољним средствима за то. Y на- шој земл>и нема новаца да би се иснричала истина о Русији.

Г. Хјумс: Осим у случајевима када успете да убедите даме из буржоаских кругова Њујорка да вам за то дају средства?

Г. Рид: Ја лично не користим се тим новцем.

Сепатор Уолкот: Замолићу стенографа да прочита питање које сам малопре поставио. (Стенограф чита хштање на које сенатор ми- сли, наиме: „Говорећи .рсволуционарни социјалист’ ви, очигледно, подразумевате свргавање постојеИег — како га ви називате капита- листнчког — система мирним путем?) Сада желим да у то питање укључим реч >гзаконским”, тако да he питање гласити „мирним н законским путем”.

Г. Рид: Желим да укључим у свој одговор речи о томе да за- коне увек стварају л>уди који су на власти. Влада Совјетске Руси- је има своје законе... С гвар је v томе да закон прихваћен за жи- вота једног поколеп»а може бити неприхватљиво за друго поколе- ње. „Плави” закони државе Конектикат, записани у статуту те државе, исто као и закон који забрањује мужу да у недељне дане пољуби своју жену, сада су фактнчки неважећи... Моја мнсао са- стоји се у томе да облик закона и облик државне власти морају одговграти времену, карактеру народа, условима његовог живота, тнм захтевима дужне су да одговарају и владе, бар демократске владе.

... Сенатор Уолкот: Има једна, најважнија, идеја која је вла- дала умовима оснивача наше државе, наиме: човек ради и стиче имовину, и право власниппва на њу мора се гаранговати уставом. А совјегска влада спроводи у живот сасвим супротни принцип.

Г. Рид: Акције совјегске владе уираво су упућене на оствари- вање тога припципа.

Сенатор Уолкот: Она уништава тај принцип. Она уништава прнватну својину.

Г. Рид: Она уннштава приватну својину, али не право личног кориспћења својином. Y чему се састоји разлика? Смнсао поседова- ња мтчне својине састоји се у томе да се свак може без сметњи користити резултатима свога рада. Управо се тога принципа прњ\р- жава совјетска влада.

Сснатор Уолкот: Совјетска влада хоће да замени приватиу сво- јину приватннм коришћењем својнном. И то је све? Нека се гра- ћанин корист свим, али ништа не поседује.

Г. Рид: Y чему је разлика? Ја не разумем у чему се састојн ирсимућство приватног поседовања.

Сенатор Уолкот: Припатни сопствсник увек може да се кори- сти својом сопственошћу. 255


256

Г. Рид: Он се њом увек може користити и под совјетском влашћу.

... Г. Х јум с: Молим вас да поднесете Комитсту примерке свих декрета на којс сте се овде позивали, како би се прикључили за- писнику.

Г. Рид: Добро.

Нису од мањсг интереса ни искази трију осталих сведока, Ал- берта Рнс Видијамса, Беси Бити и пуковника Рајмонда Робинса. На провокативна питања чланова сенатског комитета о наводним ма- совним убијањима по улицама руских градова, Вилијамс, на јсдном месту, каже: „Совјсти су створили нове етичке принципе. Када су 1917. године узели власт, у тамнице су затварани само они који су терали шегу с народом, али један од првих декрета совјетске вла- сти био је декрет о укидању смртне казне.. . Мени је иознато да је црвени терор уведен био у Русији тек пошто је почела интер- венција; пошто је на рускс раднике и сел>аке нахушкан чопор ру- ских монархиста и црностотинаша, пошто је подла контрареволу- ција дигла главу у Москви и у Петрограду. Само је бели терор изазвао одговарајућу реакцију радника и сељака — црвени терор." Цео исказ Алберта Рис Вилијамса само је доказ вишс како се са званичне стране вршио притисак да се према новој, Совјетској Ру- сији распали непријател>ство, што Вилијамс на крају свога исказа овако формулише: „ ... Неки прсдлажу да се око Русијс организује кордон, да се она одсече од целога света и да се лагано гуши, да се гуши све док се не прсда.” Познато је да је годинама тај кордон стезан и да је Русија гушена. Познато је и да није могла бити угу- шена. Напротив.

Можда је најзначајније било сведочење пуковника Рајмонда Робинса. Из тога документа историчар односа не само Америка— Русија него и односа Стари свет—Нови свет дознаће, ако не много нових чињсница, бар доста драгоцених података о атмосфери која је у том периоду владала. Тај пуковник, представник Црвеног кр- ста, човек који чврсто стоји на позицијама приватног власништва и капитала, успевао је да унесе у своје иначе истините рсчи и iiotv

ведрине која убедљиво делује. На пример, када говори о Катарини Брешко-Брешковској, сведокињи пред „Оверменским комитетом” против руске револуције, оној Катарини Брешко-Брешковској коју су некада руски револуционари прозвали „бабушка руске револу- ције” и која је, сада, жалосно таворила дане у Сједињеним Држа- вама, укључена у табор непријатељске емиграције. Говорећи о свом боравку у Русији и о овој сада већ бившој „бабушки руске рево- луције”, он вели: „Ја сам је често тамо сретао, знао сам где се крије (као што су то, уосталом, знали и Совјети). . . Најзад сам упнтао Лсњина: — Какав став заузимате у односу на мадам Бреш-

Група делегата на I I конгресу Коминтерне. У другом реду (други здесна) Џон Рид

Џон Рид као затвореник бр. 42 у финској тамници

Факсимил Ридовог записа о Лењину из 1920. године у Москви, јула месеца, у којем, измећу осталог, каже да је

„Лењин — локомотива историје”

Пропусница за право слободног уласка у Смољни коју је Џону Риду потписао Феликс Бержински


ковску? — Па, никакав! — одговорио је Лељин. — Она може да послужи још једино за галерије слика. — Али она се боји да ће је црвеногардисти убити чнм набасају на њсн траг. — Какав апсурд!— одговорио је Лењин. — Хоћете ли да вам дамо цео вод војника за њену стражу? Она нам може нашкодити једино ако је случајно убију у каквој чарки, а кривицу за то свале на совјетску владу. . .” Вероватно је најозбиљпији пораз за „Оверменски комитет” садржан у иоследњој реченици исказа овог америчког пуковника, иначе бур- жуја. Изазван да одговара на извесна хипотетична питања, Робинс је по формалној логици морао са нечим и да се сагласи. Мећутим, то његово формално саглашавање сам је свео на ништа последњим својим речима упућеним сенаторима-иследницима: „Цела ствар је у томе што ја никако не могу да прихватим све те ваше претпо- ставке као чињснице."

Било би одвећ опширно, а и излазило би из оквира ове кратке биографије Џона Рида, ако би се исцрпније износила замршена и можда и до данас недовољно разјашњена борба у крилу социјалис- тичке партије у Сједињеним Америчким Државама. Та борба про- лазила је кроз разне мене још пре оснивања III интернационале, за време оснивачког конгреса (2—6. март 1919), а и доста дуго по- сле. Расцепи у партији, затим расцепи и у њеном левом крилу, ис- такли су две водеће личности: Џона Рида и Чарлза Рутенберга. Раз- мимоилажења, која, вероватно, нису била увек лишена личних момената, ипак су се, углавном, односила на питања тактике. И Рид и Рутенбсрг били су искрени револуционари-марксисти. Па ипак cv се саздале такве околносги да су једно време постојале две партије проистекле из левог социјалистичког крила: Комунистич- ка партија Америке проглашена 1. септембра 1919, с Чарлзом Рутен- бергом на челу, и Комунистичка радничка партија Америке, прогла- шена сутрадан, 2. септембра, са Џоном Ридом на челу. Те две партије су се касније ујединиле. Џона Рида тада више није било у Америци. И Рутенберг је остао сам на челу уједињсне партије, изабран за руководиоца 1921. године, док се налазио у затвору. Рутенберг је поново хапшен, године 1926, а годину касније умро је v затвору. Његов пепео, по његовој жел>и, пренссен је у Москву и положен у бедеме Кремља, у чијем је подножју већ давно лежало тело Џона Рида. Стање у радничком покрету Амернке, с обзиром на то да су обе иартије биле на позицијама, срећивано је, коначно, на општу сагласност, уз посредовање и савет Коминтерне. Још јуна месеца Џон Рид је изабран за мећународног делегата партије, а у септем- бру исте године, с лажним исправама на име Џима Хормлија, брод- ског ложача, Рид је поново прешао Атлантик и после грдних пери- петија и опасности стигао, септембра 1919, у Петроград.

Рид не остаје у Петрограду. Главни град је постала Москва, а срцс Совјетске Русије — Кремљ.


257


Првн сусрет Рнда с Лењином Гдадков описује: радни кабинет председника Совнаркома. Осим Лењина ту је и неколико сарадни- ка Коминтерне. Сви пажљиво слушају Рида. А Џон Рид, док го- вори, „неочекивано примећује да је на Лењину оно исто одело које је имао пре две године и тада већ поабано”. После Ридовог излага- ња, Лењин пита: „Шта радите вечерас? Ништа? Онда изволите — скокните до нас. Око десет.”

„Надежда Константиновна”, каже даље хроничар, „ставља пред њих чаше с чајем. Рид пије на руски начин, не вадећи кашичицу. . . ” С чајем ражани хлеб. Лењин то воли. То је руски сељачки хлеб. Од- лажући празну чашу пита: „Како се то код вас десило да се, наје- даред, испоставило да имате две партије?” и пошто је чуо Ридово објашњење, он једноставно, пријатељски каже: „Треба се ујединити. Што брже, то бол>е. Јединство комуниста је — неизоставаи услов за успсшпу делатност партије. То је архиважно. Обе партије стоје на нозицијама Коминтерне. Значи, размимоилажења могу и морају бити савладана.” Тренутак касније Лењин је положио своју руку на Ри- дово раме, завсренички жмирка и весело се смеје: „Тако, ви кажете да су вас другови социјалисти полицијски избацили с конгреса? Е, е!”

На Лењиново тражење, Рид је тада натшсао исцрпну белешку о стању у радничком покрету у Лмсрици, а затим, на исту тему, чланак за часопис Комунистинка интернационала.

Риду је у Москви додељена била соба у једном добром хотелу у близини Крсмља, али он је ту собу напустио и преселио се у је- дан раднички кварт, uito је Лењин одобрио речима: „То је најбољи пут да се упозна Русија и руски живот . . . ”

Риду није било сућено да искористи своје дубл>е познавање Русије и руског живота. Остала су ненаписана два дела која је за- мислио и чак им нашао одговарајуће наслове: „Од Корнилова до Брест Литовска” и „Дим револуције”. Овај последњи је био, веро- ватно, инспирисан Тургењевљевим Димом, за чије је америчко из- дање Рид, у своје време, написао предговор.

„Рнд је проучавао револуцију”, пише његов биограф Гладков, „у за њу скоро најтежој зими. Тек што су истински херојским напо- рима народа разбнјени били Колчак и Дењикин. Земл>а је била обескрвљена и опустошеиа. На капијама стотина фабрика и завода рћа је гризла катанце кошева. Није ко имао да стоји за матпинама, није ко имао да купи жито. Она иста кошчата рука глади у коју су још пре две године полагали своје наде господа ,лианозови’ (Рид се сећао поверљивих разговора с њима поред угодних оџаклија) претила је да угуши оно што нису могли да убију куршуми бело- гарлиста и интервенциониста.”

Ако је Рид заволео Русију свим својим срцем, Руси cv то уз- вратили Рнду пуном мером: једноставно, нису га сматрали стран-258


цем, односили су се према њему с пуним поверењем, био је — њи- хов човек. И не само л>уди као Луначарски, или Демјан Бједниј — да споменемо два човека у две разне средине и са два разна иите- лектуална нивоа — него и маса безимених слушалаца пред којима је иступао. „Нико од тих л>уди није имао прилике да прочита Десег дана, али су сви знали да је тај високи, лепи Амсриканац написао најистинскију књигу о револуцији, да му у домовини прети тамни- ца и да се према њему пријател>ски односи Лењин.”

Y Москви, Риду је била дата могућност да се упозна с радом државних установа.

Крајем септсмбра, Сједињене Државе су потресли огромни штрајкови: 365 000 ливаца у 50 градова у десетнни држава скрстило је руке. Поред Хејвуда и Рутенберга као веома популаран раднич- ки руководилац појавио се и Вилијем Фостер.

Паралелно, настала је хајка на све оне који су сматранн соци- јалистима, или блиским социјализму. Обе комунистичке партије, које су још постојале одвојено, забрањене су, ставл>ене ван закона.

Рид је био свестан да му је дужност да се врати у домовину, јер мећу стотину имена оптужених и изведених пред суд налазило се и његово име.

Пред одлазак, још једном је видео Лењина. Том приликом Крупска је пред Ридом рекла: „Изгледа право чудо да је странац могао да напише књигу која је с истински дивном снагом прика- зала сам дутх револуције.”

Раније, неком приликом, Рид је рекао био Лењину да би „ма- ли предговор, написан руком руководиоца бол>шевика, многостру- ко повећао интересовање за књигу у напредиим круговима Амери- ке, на првом месту мећу радннцима. Лењин није ништа одговорио: очигледно, није хтео давати пребрза обећања . . . ”

При овом сусрету, Лењин је уручио Риду један исписан лист хартије с рсчима: „Ево вам. За американске другове.”

Ридов биограф тај тренутак овако описује: „ГДек је развио лист, али од узбуђења није могао да разабере ниједан редак. Мах- нуо је руком, брижл>иво ставио драгоцену хартију у своју лисницу и смешећи се блажено само понавл>ао, на руском: „Хвала, хва- ла . . . хвала. . . ” А код куће је развио лист и при слабачкој светло- сти петролејске лампе прочитао редове који су од тог тренутка књизи дали крила . . . ”

То је био данас целом свету познати, тако кратак а толико значајан Лењинов предговор књизи Лесет дапа који су потресли свет, текст који је у Сједињеним Америчким Државама могао да буде објавл>ен тек 1926. године. Тај предговор је за сва времена потврдио вредност Ридовог дела и одредно место Џона Рида усвет- ском радничком покрету. 259


260

Џону Риду није бидо суђено да икада види своју домовину. На броду којим је мислио да ће без сметње тајно отпловити у Шведску, фински полицајци су га открили и скинули на копно. Ии- шта му нијс помогла лажна исправа на име Џима Хормлија. Збило се то у фннском граду Або. Рид је био одвећ познат да би незапа- жен могао овога пута да прође. С брода је отпремљен у загвор. И пролазили су месеци у току којих је Риду изгледало да сс ннко на свету не иитсресује за његову судбину. Као да су и његови при- јател.и и његови непријател>и на њега заборавили. Џон Рид је по- стао затворсник број 42.

Постоји више верзија о томе како је Рид, најзад, ослобођен. Према једиој, највероватнијој, марта месеца је финска јавна рад- ница, оријентисана либерално, Ајно Малмберг успела да Рнда по- сети у затвору и да га упита шта би могла за њега да уради. Рид је замолио само да јави репортерима да се он налази у затвору. Америчке новине објавиле су вест на истакнутим местима. Али ту вест су званични амерички органи демантовали.

Карл Хови у животопису Џона Рида, који је недавно први пут објављсн у СССР-у, износи извесне појединости које би, можда, мо- гле и да буду истините.

Пре тога вал>а рећи да је, приликом друге једне посете Ајно Малмберг Риду у затвору, Рид молио да се протури о њему всст како је над њим, у финском затвору, извршена смртна казна. Аме- ричка штампа је објавила сензационалну вест: „Џон Рид погубљсн у финској тамници.” Та је вест, појмл>иво, изазвала буру иротеста. Четири дана касније америчка влада је морала да објави да је Рид жив, да се уистину налази v Финској, у затвору. Један од руково- дилаца америчком политиком, према Карлу Ховију, обратио се над- лежнима: „Колико ми је познато, тај Рид је опасан радикал. Али он је, ипак, амсрички држављанин. Ви моратс нешто да предуз- мете.” Мећутим, 29. априла, затвореник број 42 пише својој жени, Луизи Брајант: „Финци су ме обавестили да ме држе у затвору на захтев владе САД... Не желим никакве помоћи од америчке вла- де . . . Ако на финске власти не буду утицали другим путсвима, об- јавићу штрајк глађу ..

И из такве по себе неиздржљиве ситуације, Рид својој жени пише: „Саопштн Хорацију да је велики шеф високо оценио моју књигу.” Да ли је потребно рећи да је велики шеф — Владимир Ил>ич?

Овде се враћамо на прави узрок Ридовог пуштања на слободу, после три месеца тамновања. И совјетски и амерички биографи слажу се у следећем: Совјетске власти су прсдложиле финским вла- стима да се изврши замена — совјетске ће Финцима прсдати два финска професора, који се налазе у затвору због учествовања у заве- ри против Совјета, ако Финци ослободе Џона Рнда. Овај предлог је

BYK ДРАГОВИН: Мстеорски животни пут Џона Рида

потекао лично од Лењина. Наводно, тада је Лењин рекао: „За Рида им можемо дати цео универзитет . . . ”

Совјетски конзул у Ревелу, Гуковски, добио је директиву да Риду, чим буде пуштен и пређе у Естонију, изда пропусницу за Русију.

Риду је, дефинитивно, затворен био пут повратка у Америку. Коначно, 2. јуна, увече, Рид је у могућности да допише жени уз већ написано писмо: „Овог тренутка стигла је вест. Y суботу од- лазим из Хелсингфорса, или ћу, можда, морати да причекам до утор- ка. Y сваком случају идем! Ово је последње гшсмо мојој вол>еној из овога места! Чекај од мене вести, драга! Воли те твој Џек.”

Y Ревел је, на броду „Виола”, отпловио 4. јуна. На палуби се орила песма Црвена застава. Певали су је италијански радници, делегати који су ишли на II конгрес Коминтерне.

Стање Ридовог здравл>а било је веома жалосно. Ту су тек ње- гови пријател>и могли да увиде колико је у својим писмима Луизи Брајант, из благородних побуда, уверавао своју жсну како се добро oceha, нако није пропустио да јој напише: .. што се тиче америч- ких властн, оне за све време нису нашле слободног времена чак ни да се са мном виде, или да успоставе било какав додир. Али јасам им на томе захвалан. Ја од њих нећу никакве помоћи . . . "

Својој жени Рид пише (23. јуна): „Идуће зиме не треба да будемо одвојено. Овде је сада изванредно. Очекују се велики дога- ђаји. Ја сада не могу више да кажем, осим да те волим."

Други конгрес Коминтерне отпочео је 19. јула 1920. Улице Пе- трограда црвснеле су се од застава које су радници високо узди- зали. Један делегат је рекао Риду да би требало о томе да напише чланак. — Чланак? — узвратио је Рид. — Написаћу књигу! — Рпду није било суђено да напише ниједну књигу више.

Конгрес је из Петрограда пренесен у Москву. А Рид је био изабран у три конгресне комисије: о националном и колонијалном питању, о синдикалном покрету, о редакцији прсвода резолуција.

Конгрес је био од великог значаја и за амерички раднички покрет. Обе комунистичке партије Сједињених Држава имале су на њему посебне делегате. На Ридову иницијативу, дошло је до спо- разума двеју партија и до изјаве: ,,Y сагласности с одлуком Извр- шног комитета Комунистичке интернационале, а исто тако с потре- бама америчког комунистичког покрета, неопходно је обједииити обе комунистичке партије. Услед тога ми поздравл>амо формирање уједињене Комунистичке партије, образоване од Комунистичке рад- ничке партије (Communist Labor Party) и од знатног дела Комуни- стичке партије (Communist Party). Али то уједињење није потпуно. Због неопходности потпуног уједињења америчког комунистичког покрета, ми, делегати Комунистичке партије и Комунистичке рад- 261


262

ничке партије, дошли смо до споразума: 1. Иступати на конгресу у својству јединствене групе ..

Рид је на конгресу говорио неколико пута. Поссбно је, сма- тра се, био значајан његов говор о положају црнаца у САД. Гај говор, тврди Ридов биограф Гладков, инспирисао је сам Лењин:

„... Положај црнаца, нарочито у јужним државама, ужасан је . . . Црнцн се не могу возити у истом вагону с белима. . . живети у истим становима.. . На Југу је црнац, уопште, бесправан и не ко- ристи се заштитом закона. Бели могу некажњсно убијати црнце." Велика тековина „белих на Југу — то је линчовање црнаца. То је убиство од стране гомиле, при чему обично црнца намажу нафтом, вешају га о телеграфски стуб и затим спал>ују. Цело становништво града — мушкарци, жене, деца — сјате се на тај призор и одпосе кућама, за успомсну, комадиће одеће и меса на смрт измученог црнца.” И на крају, Ридов ватренн апел да комунисти не остану по страни у борби црнаца за равноправност.

Бнографија Џона Рида не може бити лишена извссног кри- тичког осврта у погледу извесних „не сасвим правилних иступања на конгресу. Као и неки други западни делегати, он није успео да се дубоко разабере у Лењинову књигу Деч;е болести левичарссва у комунизму, која тек што је била угледала свет. Рид је имао мно- ге „левичарске” грехове о којима је писао Владимир Ил>ич. Y томе, истина, није само Ридова кривица него и његова несрећа — скоро једногодишња принудна одвојсност од америчког радничког по- крета".

Гладков занимљиво објашњава Рида из тога периода: „Да би до краја разумсо генијалне Лењинове идеје, преболео дечју болест левичарства', потребно је било време. Лењин је то схватао, а уз то, он и није волео л«уде који су се саглашавали одвсћ брзо, који су се ослањали само на ауторитет вођа. Лењин је знао да таква ,убе- ћења', авај, не вреде много. Рид није био јогунац, али није био ни лицемер. Искрено је говорио оно што мисли. Из саме логике Ридовог расуђивања види се да би — да је било још мало разми- шл>ања над догађајима из последњег времена — и он свакако до- шао до признавања Ил>ичеве правилности."

А да не би било ни најмање сумње у то колико је Рид веро- вао Лењнну, његов совјетски биограф наводи овај случај: „На за- вршном заседању Конгреса, кад се дворана проламала од овација, Рид је са два своја суседа — Американцем и Аустралијанцсм — грунуо у президијум, продрли су до Владимира Ил>ича и на запре- пашћење и усхићење дворане трснутно га дигли на своја рамена и тако скинули са говорнице.. . Тренутак раније Рид је сазнао да му је Конгрес указао највећу почаст изабравши га у састав Извр-

шног комитета Комунистичке интсрнационале."


Y другим условима* вероватно, Рид би, упркос тешкој боле- сти која се морала завршити мучном операцијом, поживео још ду- го. Фински затвори поткопали су његово иначе начето зравље. Да ли је Рид био несвестан тога? Y сваком случају, Џон Рид није био човек који је размишљао о евентуалности своје блиске смрти. Ина- че се нс би, може се у то веровати, одазвао позиву, ма колико тај позив био за њсга ласкав и значајан за његово бол>с упознавање прве у свету земл»е социјализма — да учествује у раду Првог кон- греса народа истока, који се одржавао у Бакуу. И то још у часу када је на његове позиве да дође у Москву, Луиза Брајант јавл>ала да је већ стигла у Стокхолм и да ће за седам дана бити с њим.

Своју жену Рид није дочекао у Москви. Отпутовао је у Баку, заједно с Белом Куном и Енглезом Харијем Квелчом. На конгресу је одржао говор о колонијалној експанзији Сједињених Америчких Држава.

Повратак у Москву није био једноставан. Кроз Украјину су нападале контрареволуционарне банде, или, просто, банде пл>ач- каша. Воз се пробијао кроз обострану пал>бу. Путницима су биле подел>ене пушке. Једном приликом, по својој изричној жел>и, и Рид је учсствовао у гоњењу бандита.

Y Москви га је дочекала Луиза Брајант. Донела му је мајчино писмо. Први пут после дуго времена донело му је радост писмо од куће. Мора да је била настала велика промена у мајчнном гледању на снновл>ев живот: „Ради како сматраш да је исправно, то је све што можемо на овом свету да урадимо. Ако не рачунам страх за гвоју личну бсзбедност, све што ти чиниш у мојим очима је добро". Да, морале су настати велике промене у животу те жене која је била рођена и чврсто везана за стари свет чије је темсл>е свим сво- јим срцем потресао, колико је могао, и њен син, њен Џек.

Рид је, 20. септембра, писао Лењину и молио га за интервју Луизи Брајант. На то писмо није стигао да добије одговор. Пет да- на касније је легао — да више не устане.

Последње дане Џона Рида описала је Луиза Брајант у једном писму Максу Истману који је желео да напише некролог за Ли- берејтор. Писмо је писано из Москве, 14. новембра 1920. годнне. А 17. октобра Џона више није било међу живима. Тек недавно је и то писмо објавл>ено у Москви.

И здравл>е саме Луизе Брајант било је у жалосном стању. А о њеном расположењу речито сведочи писмо:

„Живот никада не бива онако диван каквог смо га мн хтели. Било би одвећ лепо ако би се мој живот завршио исто онако лепо и ако би ме сахранили на Црвеном тргу. Али ја ћу, вероватно, умрети у потпуној самоћи и мене ће сахранити без застава које се вијоре. Све што сада пишем изгледа ми сан. Не осећам никакав 263


бол и нисам у стању да поверујем да је Џек умро, да он овога тре- нутка неће ући у собу."

О животу и о смрти Џона Рида многи су писали. Вероватно ни онолико ни онако како одговара размеру те чудне личности. Луиза Брајант описује његове последње дане на такав начип да се то другим речима тешко може казати:

„Џек је боловао двадесет дана. Само два пута, ноћу, када би се мало стишао, могла сам да прилегнем. Пегави тифус је нсмогуће описати: болесник копни пред вашнм очима и умире у грчевима или у безумном бунилу*. Проводећи дане у таквом паклу, не може се остати ранији човек ..."

А онда Луиза Брајант прави дигресију:„ ... Када сам приспела у Москву, он је био у Бакуу, на кон-

гресу народа истока. Добио је телеграм послат преко војне везе и допутовао у Москву на оклопном возу. Ујутро 15. септембра бучно је упао код мене у собу. А кроз месец дана нестало га је.

Само једну недсл>у провели смо заједно, док није легао. Били смо невероватно срећни што смо, најзад, нашли једно друго. Учи- нило ми се да је постао старији, тужнији, бол>и и осетљивији пре- ма лепотн. Одело му се било претворило у рите. На њега су учи- ниле такав утисак патње које је око себе видео да ништа за себе није желео. Била сам потресена и осећала сам да се тешко могу издићи до те висине страсног самоодрицања које је он достигао. Свеже су му биле успомене на ужасна нскушења поднссена у фин- ској тамници. Причао ми је о свом затвору, тамном, влажном и хладном. Скоро три месеца је провео у самици. Хранили су га пре- сном рибом. Понекад је скоро западао у бунило и видео менс мр- тву. Каткада му се чинило да и сам умире и тада је на маргииама књиге, и где стигне, писао малу песму:

Мислећи и маштајући Дању и ноћу, и опег дању,Не могу избацити из главе горку мисао,Да смо ми једно друго изгубили —Ти и ја ...

Када смо шетали у парку под белим брезама или разговарали у тим кратким и срећним ноћима, смрт и растанак изгледали су ми врло далски.

Зајсдно смо били код Лењина, а такоће код Троцког, Каме- њева, Енвер Паше, Беле Куна. Ишли смо на балет и на Кпеза Иго- ра, одлазили смо у старе и у нове галерије слика.

* Овде, изгледа, постоји неко неслагање: Луиза Брајант на овом СЖА месту говори о пегавцу, а на другом, као и остали биографи, о трбушном

тифусу. — Прим. ред.

ВУК ДРАГОВИН: Метеорски животни пут Џона Рида

Гризла га је жел>а да се што ире врати кући. Видела сам да је уморан и болестан, да ће код њега настати потпун пад снаге и старала сам се да га убедим да се одмори. Русн су ми говорили да он ионекад ради и по двадесет часова дневно. Y почетку болести сам га замолила да ми обећа да ће пред одлазак поћи да се одмо- ри, јер повратак је значио поново тамницу, а ја сам осећала да он то неће издржати. Сећам се, погледао ме је некако чудно и рекао ми је: ,Моја драга, малена, вољена, ја ћу за тебе урадити што год будем могао, али не тражи од мене да постанем кукавица'. То уоп- ште нисам имала у виду и било ми је веома криво, расплакала сам се и рекла да може да иде куд год хоће, макар следећим возом, и ја ћу поћи с њим и у смрт и на било какво мучење. Тада ми је са срећним осмехом рекао: ,Ето, сад смо стварно нашли једно дру- го.' Свих следећих дана чврсто ме је држао за руку. Нисам могла да се удал>им од њега, сместа је почињао да ме зове. Сада осећам као да немам права да живим.

О његовој болести тешко могу ишта да вам напишем. То је била непрсстана патн>а. Хоћу само да знате све, како се он борио са смрћу. Да није било те борбе, он би умро много дана раније. Старе болничарке, сел>анке, кришом су одлазиле у цркву, молиле се за њега и палиле му свећу за живот. Чак су и онс биле гануте, а оне су бар имале прилика да свакога часа виде агонију уми- рућих.. .

Пет дана пред смрт одузела му се десна страна. Више није могао да говори и зато смо бдели дању и ноћу, надајући се још, иако више није било никакве наде. Чак и кад је умро, ја нисам у то поверовала. По свој прилици, после тога сам преседсла неколико часова порсд њега, разговарала с њим н држала га за руку. И ето, дошао је дап када је, одевен, лежао у ковчегу у Дому Совјета и указиване су му војне почасти. Поред ковчега јс непомично стајало четрнаест војника, њихови бајонети су светлуцали, а на њиховим војиичким капама биле су црвене звезде комунизма.

Џек је лежао у великом, сребрном ковчегу, сав у цвећу, а уна- около су се вијориле заставе. Војници су подигли поклопац на ков- чегу како бих последњи хтут могла да пол>убим његово високо, бле- до чело.

На дан сахране, сви смо се окупили у великој дворани где је он лежао. Ја се мало чега сећам о томе дану. Када смо кренули, било је хла,\но, небо је било тамно, падао је снег. Сећам се како су л>уди плакали, како су се заставе лепршале, а војни оркестар увек изнова свирао тужни погребни марш.

.. . Русн ми ни у чему нису сметали видећи моју тугу, као iu t o

ми нису сметали када сам, одбацујући сваку опрезност, одлазила у тифозну болницу. Зажелела сам, по руском обичају, да сасвим сама идем за катафалком. На Црвеном тргу, слушајући говорнике, 265


старала сам се да изгледам храбра. Али испало је да уопште нисам храбра, пала сам на земл>у и нисам могла ни да говорим ни да плачем.

Не сећам се шта су беседници говорили. Сећам се само испре- киданих гласова. Затим сам осетила да су они замукли, а засгаве стале да се ниско спуштају. Чула сам како се први грумен земл>е откотрл>ао у гроб и тада се у мени нешто прстргло. Прошла је чи- тава вечност, и ја сам дошла к себи у кревету .. .

Али после онога дана када су сви ти л>уди, са свим почастима, сахрањивали нашег драгог Џека, много сам пута бивала на Црве- ном тргу. Бивала сам тамо и радним даном када сва Русија жури, када журе кољи упрегнути у саонице с прапорцима, сел>аци са за- всжљајима и војници који с песмом одлазе на фронт. Једном је неколико војника пришло гробу. Скннули су капе и један од њих је с поштовањсм рскао: ,Био је то добар момак! Превалио је Зем- л>ину куглу због нас. Био је један од наших . . Минут касније за- бацили су пушке на раме и пошли својим путем.

Бивала сам тамо и по звезданим ноћима и силно сам желела да легнем поред замрзлог цвећа и металних костура од венаца и да се више не пробудим. Како би то било лако! ..

Тако је Луиза Брајант доживела смрт Џона Рида.

Надеж\а Константиновна Крупска, супруга и верни друг Вла- димира Ил>ича Лењина, написала је следеће дивие редове о гени- јалном хроничару октобарске револуције:

„Џон Рид је у целости везао себе за руску револуцију. Совјет- ска Русија постала му је драга и блиска. Он је у њој погинуо од тифуса и сахрањен је у подножју бедема Кремл>а. Онај који јс опи- сао сахрану жртава револуције, као Џон Рид, достојан је те части.”*

* При припремању текста Ридове биографије аутору су, поред Ри- дових дела, појединих краћих веродостојних натписа о н>ему, углавном, били доступачни следећи радови: Теодор К. Гладков, Џон Рид (Москва,1962); И. И. Анисимов, Литературное творчество Джона Puda (Москва, 1968); А. В ил бнм с, Биографин Джона Puda (Москва, 1959); Карл Хози, AbeeuoK („Иностраннан Литература, No 9—10, 1962); Из протоколов ЈОридического комитета сената CUIA („Иностраннаи литература, No 4—5,1963).

БИБЛИОГРАФИЈА

ДЕЈ1А ЏОНА РИДА

Y издању „Књиге” (Москва, 1967), у збирци Писци иностраних земат>а, Свесавезна државна библиотека иностраие лигературе објавила је библиографију дела Џона Рида и литературе о њему на енглеском језику, рад Ј. М. Левидове, коју, као најпотпунију која нам је позната, објавл>ујемо у целости.

ИЗЛБРАНА ДЕЛА

1. The education of John Reed. Selected writings. With an introd. essay by J. Stuart. N. Y., "Internationar’ Publ.'\ 1955, 224 p.

Садржај: Selection. 1. War in Paterson. — 2. Insurgent Mexico. — 3. The traders’ war. — 4. With the Allies. — 5. The Colorado war.— 6. The cook and the captain Bold. — 7. The war in Eastern Europe.— 8. Sold out. — 9. This unpopular war. — 10. The I. W. W. in court.— 11. With Gene Debs on the fourth. — 12. The peace that passeth understanding. — 13. Ten days that shook the world. — Poetry. 14. A hymn to Manhattan. — 15. Noon. — 16. April. — 17. Deep-water song. —18. Winter night. — 19. Pygmalion. — 20. Hospital notes. — 21. Fog.— 22. A letter to Louise.

2. Adventures of a young man. Short stories from life. Brl., Seven seas publ. 1964. 124 p. (Seven seas books).

Садржај: Introduction. —Americans athome and abroad. l.Thecapi- talist. — 2. Where the heart is. — 3. A taste of justice. — 4. Seeing is believing. — 5. Another case of ingratitude. — 6. Mac-American. — 7. The rights of small nations. — 8. Broadway night. — 9. Endymion: or On the border. — John Bull in America. 10. The thing to do. — 11. The hcad of the family. — En route. 12. Mexican pictures. 1. Soldiers of fortune (Jiminez, 1914). — 13. The world well lost. — Revolutionary vignettcs. 14. On the eve. (1. En route to the front. — 2. The Iskosol at Venden. — 3. At Venden). — 15. The I. W. W. trial at Chicago.

3. An anthology by John Reed. Саставл>ач и аутор предговора Б. Гилен- сон. М., "Progress Publ.’\ 1966. 299 р., ill.

Садржај: Б. Гиленсон, Пут 1Дона Рнда. — Books. From "Insurgent Mexico". 1. Villa accepts a medal. — 2. The rise of a bandit. — 3. A peon in politics. — 4. The human side. — 5. The funeral of Abram Gonzales. — 6 Villa and Carranza. — 7. The rules of war. — 8. The dream of Pancho Villa. — 9. The bloody dawn. — From "The war in Eastern Europe". 10. The war capital. — From "Ten days that shook the world”. 11. Foreword. — 12. Preface. — 13. Chapter I. Background.— 14. Chapter II. The coming storm. — 15. Chapter IV. The fall of the Piovisional Governmcnt. — 16. Chapter V. Plunging ahead. — 17. Chap- ter VI. The Committee for salvation. — 18. Chapter IX. Victory. — 19. Chaptcr X. Moscow. — 20. Chaptcr XII. The Peasants’ Congress. — Stories. Articles. Documents. 21. A taste of justice. — 22. Mac-American.— 23. The daughter of the revolution. — 24. War in Paterson. — 25. With ihe Allies. — 26. Almost thirty. — 27. Revolutionary vignettes. 269


(On the eve. — 1. En route to the front. — 2. The Iskosol at Venden.— 3. At Venden. — 4. En route from the front). — 28. A message to our readers from John Reed vvho just returned from Petrograd. — 29. With Gene Debs on the fourth. — 30. The I. W. W. trial at Chicago. —31. John Reed before Overman’s Committee. — 32. Introduction to "Smoke” by Ivan Turgenev. — 33. Soviet Russia now. — Poetry and. drama. 34. Tschaikowsky. — 35. April. — 36. A letter to Louise. — 37. America, 1918. — 38. The peace that passeth understanding. — Ko- меитари.

ПОЕЗИЈА

1904.

4. [Стихови и хумореске. Без потписа]. — ”Rooster”, 1904, N 1—12; 1905, N 1—12.

1905.

5. In Memoriam (Anson Hard Boulton). — "Morristonian”, 1905, March.6. The storm at midnight. — ”Morristonian”, 1905, April.7. The violin. — "Morristonian", 1905, June.8. Twilight. — Thermopylae. — "Morristonian", 1905, Dec.

1906.

9. [Стихови и хумореске. Без потписа]. — „Lampoon”, 1901—1911, vols. 52—61.

10. Sonnet to a Daisy (Apologies to Milton). — "Morristonian”, 1906, Jan.11. Diodotus' speech in defense of the people of Mytilene. — "Morristo-

nian”, 1906, Febr.12. Moming. — To three. — ”Morristonian”, 1906, March.13. A dcdication. — Lines lo Tennyson. — Lost. — "Morristonian", 1906,

June.

1907.

14. Guinevere. — "Harvard Monthly", 1907, July.15. October. — "Pacific Monthly”, 1907, Oct.16. Tschaikowsky. — "Harvard Monthly”, 1907, Oct.

Idem. — In: Selected poems from the "Harvard Monthly", 1885—1910. Harvard, Cambr. un. press, 1910.

1908.

17. Pan. — "Morristonian”, 1908, Jan.18. The tempest. — "Harvard Monthly", 1908, Jan.19. Califomia. — "Harvard Monthly”, 1908, Febr.20. The desert. — "Harvard Monthly", 1908, April.270

Ј. M. ЛЕВИДОВА: Библиографија

21. Night. — "Pacific Monthly”, 1908, Мау.22. The West. — "Harvard Advocate”, 1908, June 15.23. Coyote song. — The dancing vvoman. — "Harvard Monthly”, 1908, Oct.24. The sca-gull. — "Harvard Advocate”, 1908, Oct. 16.

1909.

25. Score. (Words for song by J. W. Adams). Sheet music. Cambr., 1909.

★ * ★

26. A vvinter run. — "Harvard illustrated magazine”, 1909, Jan.27. The sword dance. — "Harvard Monthly”, 1909, Febr.28. And yet. — Dear heart. — "Harvard Monthly”, 1909, March.29. Forgotten. — Flowers of fire. (Adapted from the French of Heredia).

— "Harvard Monthly”, 1909, Мау.30. De Profundo. — "Harvard Monthly”, 1909, Oct.31. Melisande. — "Harvard Monthly", 1909 Nov.

1910.

32. Diana’s debut. Lyrics by J. S. Reed, music by W. S. Langshaw. Cambr., 1910.

* * *

33. Wanderlust. — "Harvard Monthly", 1910, Мау.34. Willamette. — "Pacific Monthly", 1910, July.

1911.

35. The wanderer to his heart’s desire. — "American magazine", 1911, Aug.36. The foundations of a aky-scraper. — "American magazine”, 1911, Oct.37. Forgotten. (Adapted from the French of Heredia). — "American ma-

gazine”, 1911, Dec.

1912.

38. Revolt. — 'Tntemational”, 1912, Jan.39. The slave. (Adapted from the French of Heredia). — "American maga-

zine", 1912, Febr.40. The tenement clothes line. — "Mail”, 1912, April 24.41. June in the city. — "American magazine”, 1912, June.42. This magazinc of ours. — "American magazine", 1912, July.43. The wedding ring. — "American magazine”, 1912, Aug.44. Sangar. — ”Poetry", 1912, Dec.

Idem. Riverside, Conn., F. S. Bursch, 1913.Idem. — In: Monroe H. and Henderson A., eds. The new poetry. N. Y., Macmillan, 1917. 271


272

1913.

45. The day in Bohemia, or Life among the artists. Riverside, Conn., 1913.

* * *

46. Tamburlaine. — "American magazine”, 1913, Jan.47. A hymn to Manhattan. — "American magazine”, 1913, Febr.48. Deep-vvater song. — ”Century”, 1913, March.49. April. — "American maga/.ine”, 1913, April.50. A song for Мау. — "American magazine”, 1913, Мау.51. A farmer’s woman. — "Masses”, 1913, July.

Idem. — In: Taggard G., ed. Мау days. An anthology. N. Y., 1925, p. 17.52. Noon. — "Colliers's”, 1913, July 26.53. The great adventure. — ”New York Press”, 1913, Oct. 26.

1914.

54. Winter night. — "American magazine”, 1914, Jan.

1916.

55. To Мах Eastman. Hillacre Broadside, 1916.

* ★ *

56. Love at sea. — "Masses”, 1916, Мау.

1917.

57. Tamburlaine. Riverside, Conn., F. C. Bursch, 1917.Садржај:* [1. Thc desert. — 2. Coyote song. — 3. Forgotten. — 4.

The wanderer to his heart’s desire. — 5. The foundations of a skv- -scraper — 6. The slave (adapted from the French of Hercdia). — 7. Thc tenement clothes line. — б. June in the city. — 9. This magazine of ours. — 10. The wedding ring. — 11. Sangar. 12. Tamburlaine. — 13. A hymn to Manhattan. — 14. Deep-water song. — 15. April. — 16. A song for Мау. — 17. A farmer's woman. — 18. Winter night. — 19. Love at sea. — 20. To Мах Eastman].

★ * *

58. Hospital notes. — ”Poetry”, 1917, Aug.

1919.

59. Proud New York. — ”Poetry”, 1919, April.Idem. — ”Poetry", 1921, Jan., p. 210.Idem. — ”Literar>r digest”, 1921, Jan. 22, p. 36.

60. Fog. — "Scribner’s magazine”, 1919, Aug., p. 228.Idem. — "Liberator”, 1920, Dec., p. 4.Idem. — In: Taggard G., ed. Мау days. An anthology. N. Y., 1925, p. 38.

* Садржнна зборника утврђена je по библиографским изворима.

Арворези Жила Перахима за Ридово дело ,,Десет дана који супотресли свет” (I/II)

Дрворези Жила Перахима за Ридово дело ,,Десет dana који су потресли свет” (III/IV )


61. America, 1918. [А poem. 111. by L. Ward]. — ”New Masses”, 1935, Oct.15, p. 17—20, ill.Прва публикација поеме, изузев друге строфе, штампане у часопису „Роеггу” (види Лг° 59) под насловом "Proud. New Jork”.

1935.

УМЕТНИЧКА ПРОЗА (ПРИПОВЕТКЕ II ЦРТИЦЕ)

1904.

62. А typical Yankee tale. — ’'Morristonian’', 1904, Nov.

1905.

63. The transformation. — "Morristonian'', 1905, Jan.64. Atlantis. — ''Morristonian”, 1905, Мау.65. The end of the world. — "Morristonian", 1906, Dec.

1906.

66. The tragedy of a mild-mannercd man. — "Morristonian”, 1906, Jan.66a. The conspiracy. — "Morristonian”, 1906, June.

1907.

67. Bacchanal. — "Harvard Monthly”, 1907, June.

1908.

68. The red hand. — "Harvard Monthly”, 1908, April.69. Infinities. — "Pacific Monthly”, 1908, Oct.70. From Clatsop to Nekamey. — "Harvard Monthly”, 1908, Dec.

1909.

71. The Pharaoli. — "Harvard Monthly”, 1909, Jan.72. The singing gates. — "Harvard Monthly”, 1909, Febr.

1910.

73. The winged stone. — "Harvard Monthly”, 1910, April.74. East is East and West is West. — "Harvard Monthly”, 1910, Oct.

1911.

75. The swimmers. — "Forum”, 1911, Aug.76. Overboard. (In collaboration with Julian Street). — ”Saturday evening

post”, 1911, Oct. 28.


273


2Т4

1912.

77. The man from the Seine. Pict. by W. B. Berger. — "Centurv magazine”, 1912, June, N 2, p. 285—291, ill.

78. Monsieur Vidoq steps up. Pict. by R. Birch. — "Centurv magazine”,1912, Scpt., N 5, p. 716—725.

1913.

79. Where the heart is. — "Masses”, 1913, Jan.80. A taste of justice. — "Masses”, 1913, April.81. The peripatetic prince. — "Smart set”, 1913, June.

Idem. — In: The Smart set anthology.82. Another case of ingratitude. — "Masses”, 1913, July.83. Seeing is believing. — Masses”, 1913, Dec.84. Shovving Mrs. Van. — "Smart set”, 1913, Dec.

1914.

85. Mac-American. — "Masses”, 1914, April.86. The Englishman. A war correspondents’s wondering observation. —

"Metropolitan", 1914, Oct.Idem. [Under the title]: The thing to do. Види Л? 93.

1915.

87. Daughter of the revolution. — "Masses”, 1915, Febr.88. The rights of small nations. — ”New republic", 1915, Nov. 27.

1916.

89. The world well lost. — "Masses", 1916, Fcbr.90. Thc capitalist. — "Masses”, 1916, April.91. The head of the family. — Broadway night. — "Metropolitan", 1916,

Мау.92. Endymion: or On the border. — "Masses", 1916, Dec.

1927.

93. Daughter of the revolution and other stories. Ed., with an introd. by F. Dell. N. Y., Vanguard press, 1927. XI, 164 p.

Салржај: 1. Daughter of the revolution. — 2. The world wcll lost. — 3. Broadway night. — 4. Mac-American. — 5. Endymion: or On the border. — 6. Mcxican pictures. I. Soldiers of fortune. II. Peons. — 7. The rights of small nations. — 8. The thing to do. — 9. The head of the family. — 10. The capitalist. — 11. Where the heart is. — 12. A taste of justice. — 13. Seeing is believing. — 14. Another case of ingratitude.— 15. Revolutionary vignettes. I. On the eve (Russian sketches). II. TheI. W. W. trial at Chiicago.


94. Mac-American. — Broadway night. — In: Modem American short stories. Moscow, 1960, p. 101—112.Idem. 1929.

1966.

95. Mac American. — In: American satire. Satirical short stories and essays. Ed. by V. Limanovskava a. oth. Moscow, 1966, p. 75—80.Ha стр. 75. — кратка бслешка о Џону Риду.

1960.

ДРАМАТУРГИЈА

96. Everymagazine, an immorality play. Words by J. Rced. Music by B. Daly, N. Y., Privately printed, 1913.

* * *

97. Moondovm. — ”Masses’', 1913, Sept.98. Freedom. — In: Shay F., ed. Provincetown plays. 2-nd ser. N. Y., 1916.

Idem. — In: Shay F., ed. A treasury of plays for men. Boston, 1923.99. The peace that passcth understanding. A fantasy. — "Liberator”, 1919,

March, N 13, p. 25. 28—31.Idem. LCKpaheno]. — "Masses and mainstream'', 1953, Nov., p. 46—54.

ПУБЛИЦИСТИКА. РЕПОРТАЖА.

1910.

100. [Редакцијски чланци. Потписани иницијалима]. — "Harvard Monthly'',1910, vol. 49.

1911.

101. Immigrants. — "Colliers’s'', 1911, Мау 20.102. The involuntary ethics of Big Business. A fable for pessimists. —

'Trend”, 1911, June.103. Charles Townsend Copeland. — A reminiscence. — "Amcrican maga-

zine”, 1911, Nov.

1912.

104. Frederick Muir. — "American magazine”, 1912, April.105. Joseph E. Ralph. — "American magazine”, 1912, Oct.106. The dinner guests of Big Tim. — "American magazine”, 1912, Dec. 275


1913.

107. VVar in Paterson. — "Masses", 1913, June.108. From Omaha to Broad\vay. — "Metropolitan”, 1913, July.109. Sheriff Radcliff’s hotel. — "Metropolitan”, 1913, Sept.

1914.

110. Insurgent Mexico. N. Y. — Lnd., Appleton, 1914. 326 p.Садржај: Part I. Desert war. I. Urbini’s country. — II. The lion of Durango at home. — III. The general goes to vvar. — IV. La tropa on the march. — V. VVhite nights at Zarca. — VI. ”Qui vive?” — VII. An outpost of the revolution. — VIII. The five musketeers. — IX. The last night. — X. The coming of the colorados. — XI. Meester’s flight.— XII. Elizabetta. — Part II. Francisco Villa. I. Villa accepts a medal. — II. The rise of a bandit. — III. A peon in politics. — IV. The human side. — V. The funeral of Abram Gonzales. — VI. Villa and Carranza. — VII. The rules of war. — VIII. The dream of Pancho Villa.— Part III. Jiminez and Points West. I. Dona Luisa's hotel. — II.

Duello a la frigada. — III. Saved by a wristwatch. — IV. Symbolsof Mexico. — Part IV. A people in arms. I. ”On to the Torreon”! —II. The army at Yermo. — III. First blood. — IV. On the cannon war.— V. At the gates of Gomez. — VI. The compaiieros reappear. — VII. The bloody dawn. — VIII. The artillery comes up. — IX. Battle. — X. Between attacks. — XI. An outpost in action. — XII. Contreras’ men assault. — X III. A night attack. — XIV. The fall of Gomez Palacion. — Part V. Carranza — an impression. — Part VI. Mexican nights. I. Е1 cosmopolita. — II. Нарру valley. — III. Los pastores.

★ * *

111. Wilh Villa in Mexico. — "Metropolitan”, 1914, Febr.112. 1. Rise of bandit Villa. — 2. Torreon is captured in terrific battle. —

3. Whole country left a waste. — 4. Madlv charging while hundreds died, Villa’s men won way to city. — 5. Mrs. Villa is told Torrcon's fall and masacre. — 6. Saltillo and Monterey next to be attacked. — 7. Writer once jailed with I. W. W. describes meeting. — ”World”, 1914, March 1, 25, 29, 31; April 1, 4, 12.

113. With La Tropa. — "Metropolitan”, 1914, April.114. The causes behind Mexico’s revolution. — ”New York Times”, 1914,

April 27.Idem. Introd. by J. B. Clark, N. Y., Amer. Assoc. for intemational con- ciliation, 1914.

115. The battle of La Cadena. — "Metropolitan”, 1914, Мау.116. What about Mexico? — Francisco Villa — the man of destiny. — If

we enter Mexico. — ”Masses”, 1914, June.117. With Villa on thc march. — The Colorado war. — Нарру valley. —

"Metropolitan”, 1914, Julv.118. The battle. — Jiminez and beyond. — "Metropolitan”, 1914, Aug.119. Carranza — an impression. — Е1 cosmopolita. — Thc traders’ war. —

"Metropolitan”, 1914, Sept.120. The approach to war. — The cook and the captain Bold. — Notes on

the war. (Unsigned). — "Metropolitan”, 1914, Nov.121. With the Allies. — "Metropolitan”, 1914, Dec.276


122. German France. — ”Metropolitan”, 1915, March.123. The worst thing in Europe. — "Masses", 1915, March.124. In the German trenches. — "Metropolitan”, 1915, April.125. Back of Billy Sunday. — "MetropoLitan”, 1915, Мау.126. The barber of Lille. — "Metropolitan”, 1915, July.127. Serbia between battles. — "Mctropolitan", 1915, Aug.128. At the Serbian front. — "Metropolitan”, 1915, Oct.129. Breaking into Bucovina. — "Metropolitan", 1915, Nov.130. The buming Balkans. — "Metropoiitan”, 1915, Dec.131. Germany has shot her bolt. — ”World”, 1915, Dec. 26.

1915.

1916.

132. The war in Eastem Europe. Pict. by B. Robinson. N. Y., Scribner's1916. XIV, 335 p.Садржај: Publisher’s note. — 1. The country of death. — 2. The war capital. — 3. Toward the front. — 4. Belgrade under the Austrian guns.— 5. Along the battle-line. — 6. A nation exterminated. — 7. Russia’s back door. — 8. Breaking into Bucovina. — 9. Zalezchik the terrible. — 10. Behind the Russian relreat. — 11. Lemberg before the Germans came. — 12. An optimistic pilgrimage. — 13. The face of Russia. — 14. Petrograd and Moscow. — 15. Toward the city of emperors. — 16. Constantinopole under the Germans. — 17. The heart of Stamboul. — 18. Rumania in difficulties. — 19. Bulgaria goes to war. — 20. Serbia revisited and Greece.Idem. Lnd., Nash, 1916. 349 p.Idem. N. Y., Scribner’s, 1919. VIII, 329 p. (The war on all fronts).

133. The Jew on the Eastem Front. — In: The book of exile. N. Y., 1916.

★ * *

134. Bchind the Russian retreat. — Constantinopole the great. — ”Metropo- litan”, 1916, Jan.

135. Bandit in mountains can hold his retreat. — "American”, 1916, March 13.136. U. S. in danger of mountain ambush. — "American”, 1916, April 16.137. Pinchcd in Poland. — "Metropolitan", 1916, Мау.138. Вгуап on tour. — "Collier’s”, 1916, Мау 20.139. The Mexican tangle. — Persecution of Mexican refugees. — "Masses”,

1916, June.140. Holy Russia. — "Metropolitan”, 1916, July.141. At the throat of the republic. — ”Masses”, 1916, July.142. Roosevelt sold them out. — "Messes", 1916, Aug.143. Dynamite. — "Collier’s”, 1916, Aug. 26; Sept. 2, 9, 16.144. The national circus. — "Metropolitan”, 1916, Sept.145. Why I am for Wilson. — "States”, 1916, Sept. 27.146. Industry’s miracle maker. — "Metropolitan", 1916, Oct.147. Why they hate Ford. — "Masses”, 1916, Oct. 277


278

148. А city of violence. — "Tribune'’, 1916, Oct. 29.149. Notes on the war, by our European correspondent. An heroic pacifist.—

"Masses”, 1916, Nov.150. The last clinch. — "Metropolitan", 1916, Nov.

1917.

151. The Buccaneer’s grandson. — Industrial frightfulness in Вауоппе. — "Metropolitan", 1917, Jan.

152. Whose war? — "Call", 1917, March 18.153. The fall of the Russian Bastile. — "Tribune”, 1917, March 25.154. Whose war? — "Masses", 1917, April, N 6, p. 11—12.

155. Why I am agamst conscription. — ”Call”, 1917, April 19.156. The most tragic incident I saw in the war. — "World", 1917, April 23.

157. Russia. — A friend at Court. — "Masses", 1917, Мау, N7, p. 5—6, 10—11.158. 1. Poisoner Waite went to death chair with sign of neither fcar nor

remorse. — 2. 25,000 may refuse to register for conscription in New York. — 3. Веппу Leonard's life story. — 4. Sees failure of Irish council. — 5. Wealth, beauty, war—skylark. — 6. Disease greater peril than war to Amcrica’s army. — 7. Great excess war profits escape. — 8. Macdougal АИеу trips to the relief of war horrors. — 9. Big busincss has no answer to excess war profit plan. — 10. Taxes for deficits of the poor while rich escape war costs. — 11. Rich men patriotic until it costs monev, says Pinchot. — 12. England's excess profits tax ехатр- le for U. S. war financing. — 13. Russian sailors declare republic and run warship by committee. — 14. War tax on all, Maxim’s plan. — 15. Senate balks at high tax on war profits. — 16. Public opinion forcing senate to profits tax. — 17. Senators verv silent on tax of war profits.— 18. Ten senators pledge battle for 50% war profit tax. — 19. Big interests unite to fight heavy tax on excess profits. — "Mail", 1917, Мау 25; June 1—7, 11, 13—16, 18—23.

159. 1. Blood of patriots. — 2. Mr. Gompers sees it through. — 3. Frce speech. — 4. The myth of American fatness. — 5. The Russian peace. — "Masses”, 1917, July, N 9, p. 19, 23, 25, 28, 35.

160. 1. Capital swelters under stupefying pressure of war. — 2. Every U. S. soldier to have French girl as "marraine". — 3. Hoboken waterfront wide open strip for late mcrrymakers. — 4. East Side exiles stirrcd by Russian envoy’s ”Welcome home”. — 5. Woods refuses to allovv police to be ,,whitewashed”. — 6. Јоу in Yaphank over building of Camp Upton. — 7. Vast plot hides ”higher ups” in Baff’s murder. — 8. Wilson pardon aids suffrage. — 9. Make profiteers рау for war; no stomach tax, says F. S. Howe. — 10. John Reed falls down hard on beautiful muckraking story. — 11. World of strange advcntures under Broadway outdoes movies. — 12. Roumanian soldier finds his way from Russian front to America. — 13. With the poor in the city of dreadful night. — 14. Sunken gardens in Central Park mere plaything of the rich. — 15. Bowery still home of Nation’s masterless men. —16. One spot in Nevv York where grass тау be used to lie upon. — 17. Giddy Saratoga throngs forget all about war. — 18. Old home week for the spirits puts Lily Dale, N. Y., on the map. — 19. Ed Martin is there hovering. — 20. Spirit controls at Lily Dale. — 21. Mrs. De Saulles, 111., taken from cell to Sheriff’s home. — 22. John А1 Raschid reviews night scenes on the East Side. — 23, Sicilian Duse thrills East Side. —


"Mail", 1917, July 3, 5, 10, 11, 14, 16, 17, 19, 20, 21, 24, 27, 30; Aug. 2, 3, 4, 6, 7, 9.

161. Militarism at play. — "Masses", 1917, Aug., N 10.

162. This unpopular war. — "Seven arts”, 1917, Aug.163. One solid month of liberty. — "Masses”, 1917, Sept., N 11.164. World sieh of war, socialists tell U. S. — "Call”, 1917, Sept. 9.165. News from France. (With Louise Bryant). — "Masses", 1917, Oct., N 12.

166. A letter from Jolin Reed. — "Masses”, 1917, Nov.-Dec.167. John Reed cables the "Call” news of bolshevik revolt. — "Call’, 1917,

Nov. 22.

168. Bourgeoisie forced bolshevik uprising, John Reed says. — ”Call", 1917, Dec. 26.

1918.

169. The Sisson documents. N. Y., Liberator publ. co., 1918.O објављнвању фалснфикованих докумената антисовјетског каракте- ра предузетом од стране буржоаског новинара Е. Сисона.

170. The second day. — In: One уеаг of revolution. N. Y., 1918.

171. Red Russia. John Reed's story of the Lenine revolution and the birth of a Socialist Republic. — "Liberator", 1918, March, N 1. [Обл.].Редакцијско објавл>ивање o преписци, c портретом Ридовим.

172. Red. Russia. The triumph of the Bolsheviki. — The true revolution. — "Liberator”, 1918. March, N 1, p. 1*1—21.

173. Red Russia. Kerensky. — A visit to the Russian Army. — "Liberator",1918, April, N 2, p. 18—23.

174. Red Russia. A visit to the Army. II. — "Liberator”, 1918. Мау, N 3, p.28—34.

175. Bolsheviki, foes of all imperialism. — "Call”, 1918, Мау 1.176. A message to our readers from John Reed just returned from Petro-

grad. — "Foreign affairs". — "Liberator”, 1918, June, N 4, p. 25—26,27—29.

177. The case for the bolsheviki. — "Independent”, 1918, July 13.

178. The great Russian offensive. — "Call', 1918, July 17.179. Recognize Russia. — Kerensky is coming! — A letter to N. Hapgood. —

"Liberator", 1918, Julv, N 5, p. 18—20, 23—29.180. John Reed vs. Maxim Gorky. [A letter to U. Sinclair]. — ”Upton

Sinclair’s”, 1918, Aug.Idem. — In: Sinclair U. Му life time in letters. N. Y., 1960, p. 209—210.O публицистицн M. Горкога 1917—1918. год.

181. How the Russian revolution works. — "Liberator”, 1918, Aug., N6, p.16—21.

182. John Reed explains. [Second letter to N. Happgood]. — "Liberator",1918, Aug., N6, p. 33—34.Полемика иоводом догађаја у Русији. Види № 179.

183. With Gene Debs on the fourth. — "Liberator", 1918, Sept., N7, p. 7—9. 2 7 9


280

184. John Reed and Art Young. The Social Revolution in the court. — ”Li- berator”, 1918, Sept., N7, p. 20—28.Процес Б. Хејвуду и др. Ридова репортажа, цртежи Арта Јанга.

185. А letter to Мах Eastman. — "Liberator”, 1918, Sept., N 7, p. 34.Џон Рид o свом изласку из редакције часописа. На истом месту и одговор М. Истмана.

186. [Statement on the resignation from the staff of "Liberator”]. — "Call”,1918. Sept. 16.

187. The bolsheviki. [Letter to the editors]. — ”The public”, 1918, Oct. 19.188. On mtervention in Russia. — The structure of the Soviet state. —

"Liberator”, 1918, Nov., N 9, p. 14—17, 32—38.189. The origins of vvorker’s control of industry in Russia. — "Revolutio-

пагу age”, 1918, Nov. 23, N 3, p. 4.190. The Constituent Assembly in Russia. — ”Revolutionary age”, 1918, Nov.

30, N 5, p. 6.191. About the second "Masses” trial. — ”Liberator”, 1918, Dec., N 10, p.

36—38.192. John Reed on the bolsheviki. — "Upton Sinclair’s”, 1918, Dec.193. They are still there! — ”Revolutionary age”, 1918, Dec. 11, N 7, p. 1.194. Bolshevism in America. — ”Revolutionary age”, 1918, Dec. 18, N 9. p. 3.

1919.

195. Red Russia. Ву John Reed, Consul in New York state for the Russian Peoples’ Government. [Book I]. The triumph of the Bolsheviki. Lnd., VVorkers’ Socialist Federation, 1919. 20 p., ill.

196. Red Russia. Book II. Lnd., VVorkers’ Socialist Federation, 1919, 31 p.197. The structure of the Soviet State. (In Russia). N. Y., Liberator publ.

co., 1919.198. Ten days that shook the world. N. Y., Boni & Liveright, 1919. XXIV,

371 p., ill.Садржај: I. Background. — II. The coming storm. — III. On the

eve. — IV. The fall of the Provisional Government. — V. Plunging ahead. — VI. The Committee for salvation. — VII. The revolutionary front. — VIII. Counter-revolution. — IX. Victory. — X. Moscow. — XI. The conquest of power. — XII. The peasants’ congress. Appcndices. Idem. VVith an introd. by VV. Lenin. N. Y., Boni a. Liveright, 1922. (Fa- mine relief ed.).Idem. N. Y., "Inteniational publ.”, 1926. XXIV, 371 p.Idem. Lnd., "Modem books”, 1928. 322 p.Idem. Lnd., Lawrence & VVishart, 1932. 342 p.Idem. Foreword by V. I. Lenin; introd. by G. Hicks. N. Y., ”Modern library”, 1935. XXIV, 371 p., ill. (Modem library of world’s best books). Idem. Toronto, Macmillan.Idem. N. Y., "Intemational publ.”, [1946—1948?].Idem. VVith a foreword by V. I. Lenin; ed. with introd. and notes by R. O. VV’olfe. N. Y., "Vintage", 1960. LXVIII, 439 p. (Vintage Russian library).Idem. Lnd., Lawrence and VVishart, 1962. XX, 332 p.Idem. Lnd., Penguin books, 1966.Idem. Moscow, "Progress”, 1967. 416 p.


* * *

199. How Soviet Russia conquered imperial Germany. — "Liberator", 1919, Jan., N 11, p. 16, 19—25.Чланак илустрован репродукцијама летака, плаката и докумената које је сакупио Џон Рид.

200. 1. А white New Year. — 2. А new appeal. — 3. Thc background of bolshevism. — 4. Doctor Rakovsky. — 5. Karl Libknecht’s wodrs. — "Revolutionary age”, 1919, Jan. 4, 18, 25; Febr. 1.

201. 1. The latest from Russia. — 2. Great Bolshevik conspiracy! — 3. Our own black hundred. — ”Liberator”, 1919, Febr., N 12, p. 24—25, 32.

202. Libknecht dead. — "Liberator”, 1919, March, N 13, p. 16—18.203. Deportation—where? — "Call’, 1919, March 30.204. Prinkipo and after. — "Liberator”, 1919, vol. 2, April, p. 21—22.205. On bolshevism. Russian and American. — ”Revolutionary age”, 1919,

April 12.206. The blessings of militarism. — Bolshevism—what it is not. — ”Libe-

rator”, 1919, Мау, N 5, p. 29—30, 39—41.207. Why political democracy must go. — ”Economist”, 1919, Мау 8, 15, 24,

31; June 7.208. VVorkers’ control in America. — The I. W. W. and labor. — "Revolu-

tionary age”, 1919, Мау 15, 31.209. The tide flows East. — „Liberator”, 1919, June, N 6, p. 5—7.210. 1. "Labor is not a commodity”, Impressions of the A. F. of L. Conven-

tion. — 2. Liar or Just does not know? — 3. Aspects of the Russian revolution. — ”Revolutionary age”, 1919, July 5, p. 12; July 12; Aug. 9.

211. The convention of the dead. — "Liberator”, 1919, Aug., N 8, p. 12—20.212. 1. Shop committees in Russia. — 2. Ноогау for the constitution. — 3.

What’s the trouble with America? — 4. Factory control in Russia. — "Voice of labor”, 1919, Aug. 15; Sept. 15; Oct. 15; Nov. 1.

213. Communism in America. — ”Workers’ dreadnought", 1919, Oct. 4.

1920.

214. The Negro question. Speech at the 2-nd Congress of Communist Inter- national. — In: Second Congress of the Communist Intemational. Washington, 1920, p. 151—154.

♦ * ★

215. Soviet Russia now. I—II. — "Liberator”, 1920, Dec., p. 9—12; 1921, Jan., p. 8—17.

Последњи, недовршени чланак Џона Рида. Други део доби.\а је редакција на сам дан његове смрти.

1921.

216. [Tlie dead and the living]. From a letter. — "Liberator”, 1921, Febr., p. 20. 281


217. Moscovv. ["Ten days that shook the world". Ch. X]. — In: Van Doren C., ed. Modern American prose. N. Y., Harcourt, Brace, 1934, p. 162—171.

1934.

1936.

218. Almost thirty. Autobiography. — ”New republic”, 1936, April 15, p. 267— 270; April 29, p. 332—336.Idem. — ”New republic”, 1954, Nov. 22, p. 34—46.

1947.

219. Fall of the Provisional government. — In: Rahv Ph. Discovery of Europe. Boston, Houghton, Little, Brown, 1947, p. 484—513.Из дела "Десет дана који су потресли свет".

1948.

220. When John Reed rode with Villa. — In: Greene W., ed. Star reporters. and 34 of their stories. N. Y., 1948, p. 114—130.Из кљиге „Устанички Мексико”.

1949.

221. Ten davs that shook the world; an excerpt. — In: Snyder L. a. Morris R., eds. Treasury of great reporting. N. Y., 1949, p. 361—364.

IN MEMORIAM

В У К Ж. Д Р А Г О В И Ћ

(Цетиње, 29. августа 1900. — Београд, 21. маја 1974)

Вук Драговић, син Живка и Паве, рођен је на Цетињу у кући која је дала неколико запажених научника и публициста. Отац Живко, нрофесор, историчар, члан и предсједник Државног савјета Црне Горе, преводилац, лексикограф, писац уцбсиика за средње шко- ле, уредник часописа Књижевни лист (Цетиње, 1901/02) и листа Глас Црногорца (Цетиње, 1904/05); стриц Марко, познати историчар, професор, члан Српског учсног друштва, књижевник и преводилац, писац уџбсника, библиограф; брат Петар, љекар (стријељали га Њемци 1941), преводилац Буњииа, Толстоја и других руских писаца на српски језик; брат Павле, иреводилац разних савремених еко- номских расправа са руског, и др.

Отац и стричеви су му се школовали у Русији, па су у кући, поред матерњег језика, употребл>авали руски и француски.

Вук је завршио основну школу и три разреда гимназије на Цетињу, остало у Ници и Екс ан Ировансу у Француској, а гимна- зијску матуру у Подгорици. Студирао је права у Екс ан Провансу, а завршио их у Београду.

Y јавни живот је ушао с богатим фондом знања који је понио од куће. Опредијелио се 1926. године за новинарство. Почео је као извјештач и репортер у београдском дневном листу Политика, у којем је остао до 1939. Y међувремену (1930/32) био је дописник свога лнста из Париза.

Капитулација Југославије затекла га је као незапосленог нови- нара, јер је на енергичан захтјев Стојадиновићеве владе, крајем 1938. године, отпуштен из Политике као противник режима. До из- бијања рата бавио се превођењем у Београду, а априла 1941. отишао на Цетиње, гдје се издржавао од прихода из мале књижаре-антиквар- 285


нице, која му је била једини извор за опстанак. Фашисти су га ухапсили послнје 13-тојулског устанка у Црној Гори. Вријемс до капитулације Италије провео је по разним фашистичким затворима Црне Горе, Албаније и Италије. Из концентрационог логора је по- бјегао у септембру 1943. и прешао у илегалство. Њемачка тајна по- лиција (Гестапо) тражила га је по читавој Италији, а он је живио у окупираном Риму и илегално радио за покрет отпора и за цил>еве НОП-а. Y јуну 1944. године, на збору ослобоћених заробл.еника и затвореника, изабран је за прсдсјсдника Југословенског народно- ослободилачког одбора у Риму, који је претходио Штабу базе НОВЈ у Риму. Послије формирања поменутог Штаба постављен је за шефа Централног пресбироа Комитета националног ослобоћсња Југосла- вије на Вису. Y октобру 1944. Вук Драговић је с Националним ко- митетом прешао у Београд и одмах се, с Владом Рибникаром и друговима, ангажовао у обнављању Политике, која је крајем истс године, послије ратног прекида, поново почела са излажењем. Вук је био један од уредника у обновл>еној Политици, а у мају 1945. упућен је у Праг за аташеа за штампу наше амбасаде. Са те дужно- сти је премјештен у Париз (савјетник за штампу амбасаде). Пензио- нисан је 1950. године, али није престао да ради. Запослио се као хонорарни научни сарадник Историјског института Српске акаде- мије наука у Београду с тим да ради на историји српске штампе. На V II скупу Одел>ења друштвених наука САН (14. октобра 1953) примљено је његово дјело Српска штампа измећу два рата, а изашло је из штампе (САН, Грађа, књ. X I; Историјски институт, књига 8) 1956. године. Ово Вуково дјело је основа за библиографију српске периодике од 1915. до 1945. и снабдјевено је солидном студијом о проблемима обраде српске штампе између два рата, као и о карак- теристикама времена у којем се она развијала. Требало је да други том расвијетли унутрашње односе у редакцијама и предузећима срп- ске периодике за истн период.

II

Вук Драговић није био обичан новинар. Он је био и органи- затор српске штампе између два рата. Заједно са Живојином-Батом Вукадиновићем и Александром Симићем, основао је 1928. године агенцију Balkan-press, која је радила све до дана објаве диктатуре крал>а Александра, тј. тачно до 6. јануара 1929.

B v k је 1935. учествовао и у оснивању и покретању хумористич- ко-сатиричног листа Ошишани јеж, који ће се — преко хумора, карикатуре и сатире — годинама борити против свих антидемократ- ских режима и појединаца старе Југославијс. Идуће, 1936. годиие,

_ _ учествује у оснивању Издаванког u огласног завода „Седма сила”, х О О који ће, преко популарних брошура („Аокументи данашњице”),

НИКО С. МАРТИНОВИН: Вук Ж. Араговић

расвјетљавати свјетске и унутрашње проблеме политичких збивања. А те године га видимо и међу предавачима и инидијаторима демо- кратске трибине Усмене новине. Y свим овим организацијама он ради и сараћује са тако познатим борцима демократске мисли као што су Весслин Маслеша, Отон Крстановић, Пјер Крижанић, Раша Плаовић, Алекса Маркишић, Радосав Љумовић и многи други.

Било је то вријеме у којем је Београдска секција Југословен- ског новинарског удружења спроводила велику активност: основан је 1931. годинс Потпорни фонд (доцније: Произвођачка задруга про- фесионалних новинара с. о. ј.), а у оквиру њега Болеснички фонд и Фонд за незапослене новинаре; саграђен је сопствени дом на зем- л>ишту које је Секцији поклоиила београдска општина (у Франко- пановој 28); покренут је Ошшиани јеж; створен је Издавачки и огласни завод „Седма си,га"; организоване су Усмене новине; осно- вано је Позоршите „Ошишани јеж", а два пута су у Уметничком павил>ону на Калемегдану били отварани Изложба u Музеј „Оши- шани јеж”.

Y свим овим акцијама активно је учествовао и Вук Драговић. Оне су, истина, у првом реду допрнносилс економској независности Београдске секције JHY, али су истовремено биле врло ефикасан облик борбе против свих ненародних режима, који су редовно вр- шили политичке притиске на иовинарски сталеж.

А Вук Драговић се борио против таквих притисака. Он је јав- ну ријеч схватао као борбу за истину, а професионалну организацију као врсту синдиката који се бори за заштиту бораца за истину у јавној ријечи.

Такав став му је дошш широку популарност у новинарском сталежу, ради чега су га, у најтсжем периоду шсстојануарске дикта- туре, бирали на руководеће положаје Београдске секције JHY.

I I I

Вук Драговић није могао замислити јавно мњење без демо- кратске мисли. А имао је око да уочи и разголити проблем без обзира да ли се то коме свиђа. Ради свјеже, нсокрњене, културно речене, али ако треба и најоштрије речене истине, читалачка пуб- лика је његове чланке и репортаже увијек тражила и веома радо читала, а Политика јс са сваким његовим чланком добијала у ауто- ритету. Проблемн које је он уочавао никад нијесу имали локални или регионални карактер. Они су били општег значаја. И за њих је била заинтересована шира заједница.

Вукова каријера почиње 1926. године на страницама Политике. Запажена је његова прекорна репортажа V Шантићевом дому (По- литика, бр. 6636, стр. 6, 1926). Он посјећује собу у којој су А. Шан- 287


288

тић и С. Иоровић заједнички радили, али посјећује и Шантићев „заборавл>ени гроб".

Из Мостара је дошао на Цетиње и видио како се јесењи вјетро- ви поигравају с драгоцјеним историјским благом црногорске држав- нс архнве, а цетињски бакали у грађу од нациопалне вриједности замотавају сир. О трагедији тих драгоцјености пише дирл.иву ре- портажу Како пропадају драгоцена документа из црногорске архиве (Политика, 13. новсмбра 1926).

Стигао је и да обавијести јавност о судбини морачких драго- цјености у чланку Ободски осмогласник и друго. И како је један морачки игуман, љут на Морачане, бацио cvape рукописе у Морачу (Политика, бр. 8293, стр. 6, 1931). Итд, итд.

Новински извјештаји, репортаже и чланци Вука Драговића, увијек писани узорним стилом, драгоцјени су прилози историји наше културе и политике. Y тај свој рад он је уносио читавог себе: и као представника јавног мњења и као борца за слободу и демо- кратију. Отуд је, вал»да, тако често ратовао са цензуром и гробари- ма слободе. Занимљив је његов сукоб са Централним пресбироом Крал>евине Југославије у вријеме разбијања Мале антанте.

Када је основана Мала антанта, појавила се потреба да се фор- мира и Мала антанта штампе. Тако је свака чланица Мале антанте формирала свој Национални комитет, а представници тих комитета чинили су руководство Мале антанте штампе. Цил> овс новннарске установе је био да популаришс и пропагара политички програм Мале антанте. Y ohh састанака Мале антанте представници њене штампе су се сакупљали, одржавали састаике и дискутовали о по- литичким проблсмима конкретне ситуације. Политика кнеза Павла и Милана Стојадиновића, 1938. године, водила је разбијању ове установе која се супротставл>ала политици везивања за наци-фаши- стичке силс. Као врсни новннар, опредијел>ен за демократске снаге Европе, Вук Драговић не само што јс то видио, него је и јавно, на једном састанку прсдставника штамие Мале антанте, у Прагу 1938. године, рекао и указао да влада Милана Стојадиновића и кнеза Павла издаје Малу антанту. Та истина, која се морала рећи демо- кратској јавности, стајала је Вука Драговића хл>сба и слободе. По налогу Централног пресбироа, и његовог шефа дра Косте Луковића, Вук Драговић је одмах отпуштен из Политике и ухапшен. Касније је повео спор за накнаду штете против дра Луковића и државс. О том спору су писали Политика и Време, а и остала штампа. Тужи- лац је изгубио парницу, али се жалио Апелационом суду. И ту је изгубио парницу. И о томе је остала документација у дневној штам- пи, а Радничке новине су у чланку „Слободна" штампа приказале читав случај (бр. 2, 1940).

Вук Драговић је дуго времена био на индексу нспожел>них. О њему и сарадницима напредног часописа Наша стварност писао

НИКО С. МАРТИНОВИН: Вук Ж. Apcuoeuh

је још 1937. године Билтен југословенског антимарксистичког ко- митета (бр. 7, стр. 6— 8) као о људима који су „под цраеном гла- зуром”.

Када је почетком 1940. године, под притиском народних маса, дошло до приближавања Југославије и СССР-а (најприје је 12. маја1940. закључен уговор о трговини и морепловству СССР-Југославија), Вук је на сопствену иницијативу одлучио да напише информативну књигу о СССР-у. Ајсло је понудио пријател>у Павлу Бихал>ију, влас- нику н уреднику „Нолит”-а. Тако се у издању овог предузећа ноја- вило Вуково дјело: „СССР” (Београд, 1940, стр. 137).

Вук је књигу подијелио у два дијела. Y првом је дао основне информације о државном урећењу и пространству СССР-а, а у дру- гом хронологију односа СССР-Југославија. Из тог дијела се видјело да је Југославија била посл>едња земл>а која је успоставила дипло- матске односе са СССР-ом, мада јс неких контаката измећу нашс двије земл>е било и раније (и једна и друга су 27. августа 1928. iiot-

нисале Бријан-Кслогов пакт о одбацивању рата као инструмента за рјешавање мећупародних сукоба, обје су 4. јула 1933. учествовале у доношењу дефиниције нападача, а Југославија је 1934. била једна од земал>а које су гласале за пријем СССР-а у Друштво народа).

Књига је, вјероватно не само због тога, била непожел>на цен- зури, па је послије краћег времена забрањена. Цензуру је посебно мобилисала изјава ауторова о побудама за nncaite књиге, у којој је написао да ће — ако је успио да пружи информације о СССР-у — „сматрати да се у савести одужио двема својим домовинама”.

IV

Вук Драговић се не задржава само на публицистичко-новинар- ским информацијама, већ ради и на књижевности.

И прије и послије рата он својим нреводима популарише сов- јетску књижевност. Роман Аванаест столица Ил>е Ил>фа и Јевгенија Петрова преводи заједно са М. М. Пешићем. За Народно позориште у Београду преводи Квадратуру круга Валентина Катајева и Зојкин стан Михаила Булгакова. Преводи надал>е А. Бернеда (Белфегор), Гастона Шероа (Dominus vobiscum'), Жан Пол Сартра (Мука), Џемса Оливера Кервуда (Кроз дивљину и белу пустињу), Џека Лон- дона (Пустоловка).

Ипак, његове посебне наклоности су историја штампе, научна документација и репортажа као највиши вид књижевног стварања у новинарству. А новинарски позив — на Лондровски, Ридовски, Фучиковски начин — Вук Драговић је схватао као ангажовану ријеч и дуг према својим читаоцима. Зато је најбоље године свог ства- ралачког рада посветио тим пословима и проблемима.

19 Џон Рид: Рат у Сроији 1915.

289


290

Требало је, рекли смо то већ, да Српска штампа измећу два рата буде његово капитално дјело. Права је штета за науку што је други том овог дјела, у којсм су подробно расвијетл>епи сви унутар-редакцијскн односи, остао у рукогшсу, јер нико те односс није тако добро знао као Вук Драговић. Био је ријетки мајстор да преко сувог податка, који наоко не говори ништа, да друштвено-по- литичку слику и моралну карактеристику појединих редакицја. Та- ко, на примјер, у крцатим подацима о дневнику Време, без комен- тара, даје податке о акционарима овог прсдузсћа:

„Драгомир Стојадиновић (брат Милана Стојадиновића), Радмила Стојадиновић-Пецић (сестра Милана Стојадиновића), Надежда Сто- јадиновић-Глишић (сестра М. С.), Душан Глишић (зет М. С.), Ернесто Гаци, хотелијер на Крфу (таст М. С.), Клара Гаци (ташта М. С.), Владимир Казимировић (пашеног М. С.), Сафо В. Казимировић (кћи пашенога), Радован Казимировић (брат пашенога), Бовани Чолак- -Антић (кћи пашенога), Момчило Јанковић (кум М. С.), Ерна М. Јанковић (кума М. С.), Тихомир Панић (кум М. С.), др Драган Протић (кум М. С.), Жак Исар (зет Драгана Протића), др Јован Гашић (шеф кабинета М. С.), Пава Рачић (рођена Пашић), Љу- биша Глишић (брат зета М. С .). . .” итд.

(Српска штампа измећу два рата, стр. 53).

Послије оваквих података јасно је свакоме ко је и како дири- говао тим великнм штампарско-издавачким предузећем у бившој Југославији.

Y рукопису му је остала драгоцјена студија са ријетком до- кументацијом под насловом Југословени у Русији за време Октобар- ске револуицје и стране eojne интервенције. Граћу за ову студију је користио из архива и штампе СССР-а и Југославије, тс од живих учесника.

Послије вншегодишњег научно-истраживачког рада успио је да сабере документацију и припреми за штампу дјело Џон Рид у Србији 1915. Y њему Вук с много л>убави говори о врсном репорте- ру-колеги Џону Риду и одаје му бројна признања за многе изврсно уочене детал>е и изнесене чињснице, али и с правим професионал- ним разумијевањем и оправдавањем, веома топло и л>удски, полемише с њим и указује му на неке недостаткс, на поједине непрецизности, на одређене мањкавости у описивању Србије и њеног праведног рата. На жалост, Вук није доживио да то своје дјело, то своје ми- л>енче, види одштампано, али му је, макар и посмртно, жел>а остварена.

Вук Драговић је сачувао драгоцјену грађу о многим нашим збивањима. Занимљиви су његови записи из прошлог рата, из затво- ра и концентрационих логора кроз које је прошао. Посебно из зат-

НИКО С. МАРТИНОВИК: Вук Ж. Араговић

вора на Цетињу и концентрационог логора на острву Понца у Ти- ренском мору, из илегалства у Риму и др. Ти записи немају само новинарски већ и литерарни карактер и всома су драгоцјени за нашу новију историју. Вук је увијек ишао на лице мјеста да се сам информшие, да сам стече утисак о догађају, да га сам проциједи кроз своју савјест. Гледали смо га у Италији како упорно анкетира неке борце који су случајем и изванредном храброшћу побјегли полузаклани са непријател>ског стрелишта. Све је то Вук у својим драгоцјеним бил>ежницама записивао.

* * *

Вук Драговић је увијек био и остао скромни и ненаметљиви, али зато заслужни, члан „часне велике дружбе радника на јавној речи”, дружбе којој је припадао и познати француски новинар Габријел Пери, који је — како Луј Арагон каже и обавјештава нас преко Вука Драговића — непосредно пре него што је пао нод пло- туном немачких убица, 15. децембра 1941, свој став према новинар- ству овако формулисао: „Ја сам сматрао своју професију као неку врсту религије у којој је редиговање мога свакодневног чланка било, сваке ноћи, чинодејствовање." Тој часној великој дружби припадао је и чешки новинар-револуционар Јулијус Фучик, који је, чекајући на погу6л>ење, написао своју чувену Репортажу писану на вешсигима, за коју Вук Драговић нише да ће остати „за сва времена, гордосг слободних л>уди у срећнијим временима према којима иде човечан- ство, свеједно што спотичући се, а његовс последње речи, исписане пламеном крвл>у комунисте, завет свима л>удима који рефлектирају на достојанство човека: — Л ј у д и , ја сам вас волео! Будите будни!".

Такав је, у писаној поруци, у интимном животу и у успомена- ма његових сабораца и другова био топли лик Вука Драговића.

Нико С. Мартиновић

ТУМАЧ ИМЕНА И ПОЈМОВА

А

Азеф (Азеф Евно Фишелевич, 1869—1918), један од руководилаца пар- тије есера и њене „борбене орга- низације”. Провокатор, тајни сарад- ник полиције још од 1892. Y више наврата одавао чланове партије есера. Откривен и разобличен 1908, па га је ЦК партије есера осудио на смрт. Ycneo да се сакрије и спасе.

Алхесирас (Algeciras), мало бањско и климатско место на југу Шпа- није, у Андалузији. Аука чувена по томе што је у њој, на захтев Не- мачке, ол 15. I до 7. IV 1906. одр- жана мећународна конференција ради изравнања француско-немач- ког сукоба око Марока.

Амијен (Amiens), француски град на реци Соми са око 100 хил>ада ста- новника, главни град некадашње Пнкардије.

Андерсон Шервуд (Anderson Sher- wood, 1876—1941), амерички књи- жевник-реалиста, ужива истакнуто место у америчкој књижевности. Писао о отућењу човека у инду- стријализованом друштву. Објав- л>ивао песме, приповетке, романе. Најпознатија дела: Људи који мар- ширају (1917); Вајнзберг, Охајо (1919); Мранан смех (1925). Извршио знатан утицај на Хемингвеја, Фок- нера, Саројана.

Анисимов (Иван Иванович), савреме- ни совјетски критичар и књижев- ни историчар. Одличан познавалац Ридовог дела. Уводничар и комен-

татор Ридовог зборника Устанички Мексико, Москва 1955.

Антонов (Антонов-Овсејенко Влади- мир Александрович, 1884—1938), ак- тивни учесник Октобарске револу- mije. Y октобарским данима 1917. био члан петроградског војно-рево- луционарног комитета и један од руководилаца јуриша на зимски дворац. На II сверуском конгресу Совјета ушао у састав Савета на- родних комесара у звању члана Комитета за војна и поморска пи- тања. Доцније у совјетској днпло- матској служби.

Araic, в. Димитријевић Драгутин- -Апис.

Атила (у немачким сагама Етцел), воћа Хуна у V веку. Y перноду од 434. до 453. остварио савез хунских племена и потчинио све територије измећу Волге и Рајне. После њего- ве смрти савез се распао. В. Хуни.

Атос, један од четворице главних ју- нака из популарног романа Алек- сандра Диме-оца Три мускетара. Остала тројица су Портос, Арамис и д'Артањан.

Архангелск, град на северној Двини, удал>ен педесетак кнлометара од њеног ушћа у Двински залив. Реч- на и морска лука, једна од најве- ћих у Совјетском Савезу. Центар дрвне индустрије и главни град Архангелске области. Има око250.000 становника. Подигнут кра- јем XVI века, био је једина мор- ска лука Русије до оснивања Пе- тербурга (1703). 295


296

Б

Бауери (Bowery), дуга и широка улица у Њујорку у којој станујс најсиромашнији свет. Крај озло- глашен због својих сумњивих крча* ма, скнтачких јазбина и бедних хотела за изнајмљивање соба.

Белфор (Belfort), град у Француској, адмннистративни центар истоиме- не покрајине. Значајан железнички чвор и центар текстилне индус- трије.

Бизмарк (Otto von Bismarck-Schon- hausen, 1815—1893), пруски и не- мачки државник и дипломата, по- реклом из померанске јункерске породице. Године 1862. поставл>ен је за министра-председника и ми- нистра спол>них послова Пруске. „Гвожђем и крвљу” сироводио по- литику уједињења Немачке, засту- пајући интересе јункера и крупне буржоазије. Од 1871. до 1890. на положају рајхсканцелара немачке империје. Један од организатора војне интервенције против Парнске комуне 1871. годинс.

Билов (Bemhard von Biilow, 1849— 1929), немачки државник, диплома- та и политички пнсац, аутор позна- тог дела Немачка политика (1916). Треба га разликовати од његовог нсћака, Бернхарда Вилхелма фон Билова (1885—1935), такођс внсоког немачког дипломатског службепи- ка, који је учествовао на мнровним нреговорнма у Брсст-Литовску и Версају.

Бити Бесн (Bitty Bessy), америчка новинарка, дописник листа Билтен из Сан Франписка. Y току 1918. слала дописе из Русије. Написала и издала књигу Црвено срце Руси- је (Red Heart of Russia). Један од сведока пред познатим Овермен- скнм комитетом Сената САД.

Бједниј Демјан (1883—1945), псеудо- ним руског, совјетског песника Је- фима Алексејевича Придворова. Као члан СКП (б) од 1912. сарађи- вао у листовнма „Звезда” и „Прав- да”. Активан учесннк грађанског рата (1918—1921), иступао као пе- сник-агитатор, што је чннио и у време великог отацбинског рата.

Бојовић Петар (1858—1942), војвода, пореклом из Васојевића. Y Београ- ду завршио гимнази ју и Во јну ака- де.мију. Као питомац Војне акаде- мије учествовао у ратовима 1876. и 1877/78. године, а потом као офи- цир и 1885, 1912/13. и 1914—1918 Био командант Прве армије. На Солунском фронту замењивао обо- лелог војводу Р. Путника. Значајан војни писац и прсводилац.

Брајант Луиза (Bryant Louise, 1890—1936), америчка новинарка, жена Џона Рида. Талентована списате- л>ица школована на универзитети- ма у Нсвади и Орегону. Уз Рида и сама постала револуционар и провела с њим у Пстрограду пе- риод од августа 1917. до краја ја- нуара 1918. Y Америци објавила књигу Шсст месеци у црвеној Ру- сији (1918) писану с много л>убави и разумевања према бол>шевицима. Боравила поново у Русији 1920/21. године, срела се с Лењином и дру- гим руководиоцима Совјетске др̂ жавс и партије. Била и у CpeAiboj Азији. Y новој књизи Огледал.а Мо- скве (1923) објавила сећања на Лсњина, Бержинског и другс вође револуције.

Брест-Литовск, град у Белоруској ССР у којем је 3. марта 1918. закл>у- чсн неправсдни сепаратни мир из- међу централиих сила (Немачка, Аустро-Угарска, Бугарска и Турска) и младе Совјетске државе. Лењин је прихватио изванредно тешке у- слове, јер је трсбало спасавати те- ковнне Октобарске револуције н учврстнти совјетску власт. Совјет- ска влада је 18. новембра 1918. го- дине, у вези са револуцијом у Не- мачкој, анулирала Брест-Литовски мир.

Брешко-Брешковска (Јекатерина Кон- стантиновиа, 1844—1934), један од организатора и руководилаца пар- тије есера, припадала њеном крај- њем десном крилу. Прнсталица но- литичког терора. Много година про- вела у тамницама и прогонствима. Називана је „бабушком руске ре- волуције”. Y 1917. подржавала бур-

Б. Ф. ПЕЈОВИН: Тумач имена и појмова

жоаску Привремену владу, а после октобра се активио борила против совјетске власти. Емигрирала 1919. у САД, а потом нрешла у Францу- ску и наставила антисовјетску де- латност.

Бродвеј (Broad\vay), једна од глав- них улица у Њујорку са бројним иословним просторијама, хотели- ма, радњама, банкама, позоришти- ма.

Брукс ван Вик (Brooks van Wyck, 1886—1963), амсрички крнтичар, есе- јиста, преводилац и издавач. Y сво- јим делима заступао гледиште да пуритански дух спутава развој аме- ричке културе.

Бурцев Владимир (1862—1936), руски публициста близак партији есера.Y време рата иступао као крајњи шовиниста, а 1917. подржавао ге- нерала Корнилова и на страница- ма контрарсволуционарних листова (Обгцее дело) водио оштру кампа- њу против бол>шевика.

В

Вајлд Оскар (Wilde Oscar Fingal О' Flahertie, 1856—1900), енглески књижсвник ирског порекла. Дека- дент. Y својим делима (роман Сли- ка Доријана Греја, драма Салома и др.) заступао принципе естетског аморализма.

Велики Бил, в. Хејвуд Вилијем.Велс Херберт (Wells Herhert George,

1866—1946), енглески писац, социо- лог и историчар. Аутор иопуларних научно-фантастичних романа (Рат светова, Невидљиви човек и др.). Теоретичар тзв. „организованог ка- питализма”. Посетио СССР два пу- та, али иије осетио праву вредност Октобарскс рсволуције. Ипак, био убеђени антифашиста и за време рата апеловао за пуну подршку СССР-у у борби.

Вилијамс Алберт-Рис (Williams Albert Rhys, 1883—1962), амерички писац, публициста и јавни радник, бивши свештеник. Социјалиста који је — као дописник Ne\v York Ivening Post-a — био у Русији 1917/18. го-

дине. Бесплатно радио на пропа- ганди заједно са Џоном Ридом, а за трошкове жнвота позајмл>ивао од земл>ака Робинса. Један од пр- вих којн је у САД raicao о вођи револуције (књигу: Аењин — човек и његово дело, 1919), а и о великом социјалном преображају који се тамо одиграо (дело: Кроз руску револуцију, 1921). Неколико пута поново одлазио у СССР, тамо ду- же живео и написао неколико књи- га (Руска зем<га, 1926; Совјети, 1937; Русија: зем.т>а, народ и зашто се он бори, 1943). До краја живота остао велики пријатељ земл>е Сов- јета.

Вилсон Вудро (Wilson Thomas Wo- odro\v, 1856—1924), председник САД од 1913. до 1921. године (двадесет осми по реду). YBeo Сједињене државе у први светски рат и знат- но утицао на суштину Версајског мира. Један од организатора интер- венције протнв Совјета.

Вилхелм II (Wilhelm II Hohenzollern, 1859—1941), пруски крал> и немач- ки император и цар (Kaiser) од 1888. до 1918. године. Творац не- мачке политике нродирања на ис- ток (Drang nach Osten) и истакну- ти представник иемачког импери- јализма. Y савезу са Aycrpo-Yrap- ском повео први светски рат. По- сле пораза у рату абдицирао и смигрирао у Холандију, где је и умро.

Виља Панчо (Villa Francisco, 1877— 1923), један од вођа мексичке рс- волуције 1910—1917. године, руко- водилац сељачких партизанских од- реда састављених од пеона. Право име m v је било Доротео Аранго. Играо значајну улогу у збацивању диктатора Порфирија Дијаса. По- сле контрареволуционарног превра- та 1913. подржао Карансу, пред- ставника умерене буржоазије, у њсговој борби против реакционар- них снага. Тада су (крајем 1914) удружени пеонски одреди Панча Вил>е и Емилијана Сапате успели да заузму престоницу Мексика — град Мексико. Године 1917. Виља се повукао из активне политике. 297


298

а 1923. пао је од руке најмљеног убице. Он је омил>ени херој мек- сичких народних песама. (в. Ку- карача).

Витезови О к р у г л о г стола, јунаци бри- танских легенди које су настале још крајем V и почстком VI века; британски витезови окупљени око митског крал>а Артура.

Витри (Vitry), место на северу Фран- цуске познато из борби у првом светском рату.

Володарски, в. Голдштејн М. М.Воровскиј (Вацлав Вацлавович, 1871—

1923), активиста комунистичке пар- тије и дипломатски представник Совјетске државе. Публициста и књижевни критичар. Рођен у Мо- скви у породици пол>ског инже- њера. Студирао на Московском ви- шем техничком училишту (1891/97). Радио у студентским револуционар- ним кружоцима. Хапшен, осуђен на затвор, а потом протеран у Вјат- ску губернију. Побегао у иностран- ство 1902. После II конгреса РСДРП пришао бол>шевицнма (1903). Y1905. заједно с Лењином и Лунчар- ским ушао у редакцију листова Напред и Пролетер. Учествовао у припремању и спровођењу III иIV конгреса партије. После поврат- ка у Русију, 1905. године, остварио врло активну партијску и литерар- ну делатност у Петрограду и Оде- си. Због тога више пута хашпен. Голдше 1915. налазио се на партиј- ском раду у иностранству. Био члан (1917) иностраног бироа ЦК РСДРП (б). После октобарске рево- луције био политички представник Совјетске републике у скандинав- ским зсмљама (1917/19), Италији (1921/23). Учествовао на Лозанској коифсренцији (1923), где га је убио један белогардејац.

Ворфилд Вилијем (Warfild William), случајни сапутник Рндов и Робин- сонов у Србији. Наводно је био и дописник неких америчких листо- ва. Изгледа, међутим, да је био са- мо изасланик америчког Одбора за помоћ српским привредницима.

Восков (Семјон Петрович, 1889— 1920), учесник у борбама за власт

Совјета у Петрограду. Рођен у си- ромашној породици у Полтавској губернији. Хапшен као шеснаесто- годишњак због растурања револу- ционарне литературе. Активни уче- сник револуције из 1905. Побегао1906. у иностранство. После фебру- арске револуције вратио се у зем- л>у (Петроград) и ступио у партију бол>шевика. После октобарске ре- волуције постаје члан СЦИК-а. Y време интервенције на разним ко- мандно-политичким дужностима у Црвеној армији. Учсствовао у ос- лобођењу Пскова, у борбама код Орела и Курска. Одликован орде- ном Црвсне заставе. Сахраљен у Петрограду на Тргу жртава рево-луције.

Г

Гавриловић Драгутин (1882—1945), херој из првог светског рата. Ро- ђен у Чачку, Војну академију за- вршио 1901. Учествовао у свим ра- товима Србије од 1912/18. Пуков- ннк бивше југословенске војске. Нарочито се истакао у одбрани Београда 1915. Као мајор, коман- дант 2. батаљона X кадровског пу- к а , прикупио преостала 3 вода, 2 вода 3. батаљона и делове срем- ског добровољачког одреда са 30 митрал>еза и тим снагама из Ба- натске улице извршио незадрживи јуриш на непријатеља, који је по- кушавао да заузме Београд с ду- навске стране. Аустријанци и Ма- ђари су привремено одбачсни, а наше снаге су претрпеле велике губитке, па је и сам командант те- шко рањен. Чувена је његова днев- на заповест борцима од 24. сеп- тембра 1915, пред сам наведени ју- риш: „Тачно у 3 часа непријатсљ има да буде разбијен нашим сил- ним јуришима, разнет нашим бом- бама и бајонетима. Образ Београ- да, наше престонице, има да буде светао! Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртво- ван за част Београда и отаџбине. Ви немате више да се бринете за своје животе, они више не посто-

Б. Ф. ПЕЈОВИК: Туман имена и појмова

је. Зато напред у елаву!... Живео Бсоград!” Одликован је Карађорђе- вом звездом с мачевима и францу* ским Ратним крстом. После првог светског рата на разним војним дужностима, а био је и наставник на Нижој школи војне академије у Београду. Умро у Београду.

Галогажа Стево (1896—1944), југосло- венски књижевник-комуниста. Из- међу два рата издавао више часо- писа које је полиција по правилу забрањивала. Популарисао Лењино- ва дела. Често хапшен. Оставио неколико објављених књига (Чуд- не силуете, Новеле, Писци и ствар- ности, Пут на главиу цесту итд.). Убијен је у Јасеновцу октобра 1944.

Гапон (Георгиј Аполонович, 1870— 1906), организатор „Савеза рус- ких фабричко-творничких радника Санкт-Петербурга”, иначе свеште- ник (поп-Гапон). Цил> му је био да одвуче раднике од револуционарне борбе. Агент-провокатор царске по- лиције. По његовом предлогу је организована мирна поворка рад- ника 9. јануара 1905. Поворка је кренула цару с молбом да се удо- вол>и праведним радничким захте- вима, а завршена је масовним ма- сакром и стрел>ањем радника. Поп је најзад разобличен и радници су ra обесили 28. марта 1906. у месту Озерки код Петрограда.

Гињол (Guignol), луткарска позори- шта у Француској, махом под от- вореним небом. Име им је дошло по главној личности њихових пред- става, лутану Гињолу. Потичу још из XVIli века.

Гладков (Теодор Кирилович, 1932—), совјетски књижевник и историчар рођен у Москви. По завршетку фи- лозофског факултета посветио се новинарству и књижевности. На- писао опсежнију монографију Џон Рид, а пре њс издао књигу Живот Великог Била о значајном активи- сти америчког радничког покрета Вилијему Хејвуду. Треба га разли- ковати од совјетског књижевника Гладкова, Фјодора Васиљевича.

Гоја Франсиско (Goya Francisco Jose de, 1746—1828), веома значајан шпански сликар, графичар и гра-

вер. Оставио за собом врло велики onvc. Својим радовима закључио стару, класичну епоху и отворио нову, модерну. Реалиста. Веома прогресиван. Извршио велики ути- цај на француске импресионисте („Нага Маха"). Најпознатије гра- фике су му Капричоси (мапа од 80 листова, 1793—1797) и Страхоте рата (серија графика, 1810—1820).Главна дела му се налазе у музеју Прадо у Мадриду.

Голдштејн (Мојсеј Маркович — В. Володарски, 1891—1918), руски рево- луционарни радник и агитатор. Хап- шен и слат v ирогонство. Емигри- рао 1913. у САД. Члан бољшевичке партије од 1917. Члан Петроград- ског комитета, Председништва пе- троградског совјета и члан ЦИК првог сазива. Комесар за штампу, агитацију и пропаганду. Рид му се у предоктобарским данима често обраћао за објашњења и информа- ције, пошто је Голдштејн одлично владао енглеским језиком. Убили су га десни есери у Петрограду 20. јуна 1918.

Горки Максим (Алексеј Максимович Пјешков, 1868—1936), велики и оп- штепознати руски пролетерски пи- сац. Много превођен у свету. И код нас су издата њсгова Сабрана дела још 1946/49.

Гринго, (Gringo), погрдно име којим у Мексику називају л>уде из САД.Порекло назива је у зеленој боји (green) униформи америчких вој- ника.

Грујић Славко (1871—1937), српски дипломатски службеник, доцније опуномоћени министар Краљевине Југославије.

Гужон (Goujon), велики металуршки завод у Москви, који се тако звао— по имеиу власника Француза — до 1922. године. После тога време- на завод је добио име Cpn и ч екић.

Гучево, планина у Србији, в. Црни врх.

Д

Давидовић Л>убомир (1863—1941), про- фесор и политичар. Одвојио се од а У У


300

радикала и основао Самосталну странку. После првог светског рата популарни чика-Лзуба поетао шеф Демократске странке. Бивао мини- стар више пута и два п\та пред- седник владе. Један од руководи- лаца Удружене опозиције 1935. го- дине.

Дењикин (Aiitoh Иванович, 1872—1947), генерал-лајтнант руске цар- ске армије, главнокомандујући ору- жаних снага Југа Русије у периоду грађанског рата 1918/20. године. Је- дан од актившгх руководилаца кон- трареволуције. Y лето 1919. орга- низовао с јаким снагама поход на Москву и доспео до Орела и Воро- њежа. Y октобру-новембру Црвена армија је успела да разбије његове трупе и да их одбаци на Кубан. Емигрирао у Енглеску.

Дибенко (Павел Јефимович, 1889— 1938), совјетски војни и политички радник, учесник октобарске рево- луције. Учествовао на одговорним командним положајима у заузећу Крима, Царицина, у уништењу Де- њикинових трупа на Кавказу. Бол>- шевик од 1912. Председник Центро- балта (1917) и ч.\ан ЦИК СССР-а.Y првој совјстској влади члан Ко- митета за војне и поморске посло- ве. Од 1928. командант трупа Сред- 1Боазијског војног округа. Аутор чланака и дела о историји рево- луције и војним питањима.

Дибоше Пол (Duboche Paul), допис- ник швајцарских и француских ли- стова са ратишта у Србији 1914/15. године. Y том времену и секретар дра Аршибалда Рајса (в).

Дијас Порфирио (Diaz Porfirio, 1830—1915), реакционарни мексички поли- тичар, генерал, дугогодишњи пред- седник и стварни диктатор Мекси- ка. Земл>у претворно у праву дедо- вину страног, пре свега америчког и енглеског кагтитала, а народне масе довео до крајњег степена бе- де. Лидер грађанско-либералне опо- зииије Франсиско Мадера ставио се на чело устанка од 1910. упере- ног против Дијаса, који је у мају1911. свргнут и побегао из земл>е.

Дима-отац (Alexandre Dumas-pere, 1803—1870), популарни и веома плод- ни француски писац. Син републи- канског генерала, радио као писар- -секретар херцога Орлеанског. На- писао велики број лакших, забав- них романа са подлогом из фран- цуске историјскс прошлости.

Димитријевић Драгутни-Апис (1877—1917), генералштабни пуковник сри- ске војске, јслан од организатора завере против последњих Обрено- вића, убијених у ноћи 23. маја 1903. године. Основао (1911) удружење Yједињење или смрт (тзв. „Црна рука”). Оптужен због наводног атентата на Александра Kapabop- ђевића и спремања иреврата у Ср- бији по ослобођењу земл>е, осуђен и стрсл>ан 14. јуна 1917. у Солуну.

Дос Пасос Џон (Dos Passos John Roderigo, 1896—1970), амерички књи- жсвник рођсн у Чикагу. Завршио харвардски универзитет. Писац со- цијалног романа. Најпознатија де- ла су му The 42d Parallel (1930) и Manhattan Transfer (1925), оба пре- ведена и код нас.

Доц Мејбел (Dodge Luhan Mabel,1879—1962), америчка списатељка роћена у Бафалу. Блиска пријате- л>ица Џона Рида, његова младалач- ка љубав. Била старија од њега и удавала се чстири пута. Написала дело Лоренцо у Таосу (1932), а ду- го објавл>ивала аутобиографску се- рију под општим називом Интим- па сећања. Y серији је део Movers and Shakers био посвећен односи- ма с Џоном Ридом.

Драјзер Теодор ( Dreiser Theodor,1871—1945). познати амерички књи- жсвник рођен у Индијани, син Немца-емигранта. Јсдан од најзна- чајнијих реалиста у литератури Сједин>ених држава. Оставио дело које даје верну слику кризс гра- ђанског друштва. Готово сви њс- гови романи преведени су и на наш језик (Џени Герхард, Финан- сијер, Титан, Стоик, Геније, Аме- ричка трагедија итд.). Посетио Сов- јетски савез н написао одушевл>ену књигу Лрајзер .гледа на Русију (1928). Пред крај живота, 1945. го-

Б. Ф. ПЕЈОВИН: Туман имена и појмова

дине, стуиио у Комуиистичку пар- тију САД.

Драшковић Милорад (1873—1921), срп- ски нолитичар конзервативац, ви- ше пута министар. Творац злоглас- не „обзнане” против комуниста-„ан- тидржавних елемената”. Убијен у атентату 21. јула 1921. у Делни- цама.

Дучић Јован (1872—1943), наш плодни песник и дипломага родом из Мо- стара. Писао је и путописе и сссје. После избијања другог светског ра- та остао у смиграцији, у САД, где је и умро.

Дучић Нићифор (1832—1900), наш национални радник, богослов, слу- шалац прсдавања на Сорбони. Ка- лућер и архимандрит у манастиру Дужи (Херцеговина). Учесник и комаидант у устанцима и у рату, дипломатски посредник. Рањаван. Судија Великог духовног суда, би- блиотекар и кустос музеја у Бео- граду, легатор Академије наука. Од- био владичански чин. Плодан пи- сац научних расправа неједнаке вредности. Био и председник Срп- ског ученог друштва.

Б

Бержннски (Феликс Едмундович,1877—1926), истакнути комуниста, бољшсвик, учесник октобарске ре- волуције. Био на многим најодго- ворнијим дужностима партије и државе. До краја живота председ- ник совјетске службе безбедности.

Е

Едвард VII (Albert Edward, 1841— 1910), најстарији син крал>ице Вик- торије. Крал> Велике Британије и Ирске од 1901—1910. Прозван „Ми- ротворац”. Одличан дипломата, окончао бурски рат, склопио трој- ии споразум с Француском и Ру- сијом (Тројна антанта = Triple Entente). Студирао у Единбургу, Оксфорду и Кембрицу.

Естерне (Esternay), град на северу Француске (Марна), познат из пр- вог светског рата.

Ж

Живановић Живан (1854—1931), срп- ски политичар, члан либералне странке, министар, председник скупштине. Немачки ћак, одличан професор-педагог и врстан публи- циста и педагошки писац. Државни саветник, пензионнсан 1924. године. Објавио већи број расправа. Нај- зпачајније му је дело Политинка историја Србије у другој половиниXIX века, објавл>ено у четири књи- ге (1922/23).

Живковић Михаило-„Гвоздени” (1856 —1930), српски генерал. Учесник у свим ратовима свога времена. Ми- нистар војни. Управник Војне ака- демије. Командант одбране Бео- града 1914/15. године. Командант Српског добровол>ачког одреда у Добруци 1916. Пензионисан 1918. године. Носилац Караћорћеве зве- зде с мачевима.

Жофр (Joffre Joseph-Jacques, 1852—1931), маршал Француске. Командо- вао у колонијалним ратовима у Тонкину, Судану и на Мадагаска- ру. До 1916. био врховни командант француске војске у првом светском рату. Веома заслужан за победу на Маршг. Сматра се да је одговоран за велике губитке на Вердену.

Жута штампа (yellow joumalism), појам настао у америчко.м нови- нарству с краја XIX и почеткомXX века. Карактеристичан за ве- лики део тамошње штампе која се служила свим и свачим да би оп- стала у немилосрдној конкурент- ској борби. Означава употребу јеф- тиних, сензационалистичких вести и репортажа, заспованих често и на полуистинама, да би се приву- кли и задржали читаоци-купци- В. Херст.

Жучни Нестор, в. Јовкић Прока. 301


302

3Зимски дворац, бивша резиденција

руских царсва у Петрограду, по- дигнута 1754—1762. године. Обнов- љен, после пожара, 1837. Y ноћи 25/26. октобра (7/8. новембра) 1917. године напали су ra и освојиш на јуриш радници, војници и морна- ри. Том причиком је похапшена Привремена влада Керенског. Да- нас је у њсму музеј.

Зиновјев, в. Радоми.\>скиј Г. Ј.

И

Индокина, уобичајен заједнички на- зив за некадахшБе француске ко- лоније Кошиншину, Камбоџу, Анам и Тонкин, које су Французи нази- вали још и Француска Индокина. Крајем другог светског рата те ко- лоније су постале самосталне др- жаве Камбоца, Лаос и Вијетнам.

I. W. W. (Industrial World Workers), синдикалиа организација „Инду- стријски радници света”, основана 1905. у САД. Окупл>ала, углавном, неквалификоване и полуквалифи- коване раднике разних професија. Спровела низ успешних штрајкова. Када су 1908. анархосиндикалисти успели да приграбе руководеће по- ложаје у љој, почеле су секташке борбе, па је оргашиација изгубила ауторитет код радних маса и два- десетих година се распала.

Ипр (Ypres), мало индустријско ме- сто у Белгији (западна Фландрија) које су Немци током првог свет- ског рата непрестано нападали. Ен- глеске јединице су одбијале нсмач- ке нападе и тукле их у четири бит- ке. Место је потпуно опустошено и разрушено.

Истман Макс (Eastman Мах Forre- ster, 1883—1969), амернчки књижев- ник и издавач, професор естетике на Колумбија универзитету напрел- них, радикалних погледа. Издавао The Masses (1913—1917) и The Li- berator (1918—1922). Издао Марк- сов Капитал и друге списе (1932). Објавио дело Маркс и Аењин, нау- ка револуције (1926). Преводио ру-

ске писце. Касније одступио од својих напредних погледа и издао студије Крај социјализма у Руси- /м (1937) и Стаљинова Русија и кри- за у социјпЈгизму (1939).

Ј

Јелисејска пол>а (Champs-Člysees), чувено париско шсталиште које се простире између трга Конкорд и Гријумфалне капије.

Јенки (Yankee), донскле погрдан општи назив који су углађени ста- новннии земљопоседничког Југа придевали нсшто грубљим инду- стријализованим становницима се- верних држава и, уопште, свим вој- ницима Федерације у америчком грађанском рату 1861/65. Y Запад- ној Европи, данас, назив за сваког становника САД.

Јоб Цвијето, млади Дубровчанин, талентовани сликар, добровол>ац у српској восци. Борио се у чети по- ручника Бранка Лазаревића, књи- жевника. Погинуо на фронту пре- .ма Дрини.

Јовановић др Војислав (1884—1968), књижевник и дипломата. Y младо- сти био доцент београдског универ- зитета. Проучавао српски епос. Ње- гово позоришно дело Наши синови обновл>ено у Југословенском драм- ском позоришту у Београду 29. ма- ја 1966. Y Ридовим текстовима га срећемо као Џонсона (тако је Рид преводио презиме Јовановић).

Јовановић Јован (Јоца „Пижон", 1869—1939), истакнути публициста, сарађивао у многим домаћим и иностраним листовима и часопи- сима. Дипломата, помоћник мини- стра спољних послова, опуномоће- ни министар. По својој вол>и на- пустио дипломатску службу. На- родни посланик, шеф Земл>орад- ничке странке и један од њених оснивача. Једно време био и влас- ник вечерњег листа „Новости”. Је- дан од шефова Удружене опозици- је 1935. године.

Јовановић др Слободан (1869—1959), историчар и веома плодан правни


писац, ирофесор универзитета. Ми- нистар у влади генерала Симови- ћа. Председник краљевске владе у емиграцији. Умро у Лондону као осуђени непријател>.

Јовкић Прока (1866—1915), талентова- ни књижевник-аутодидакта. Са не- пуних 17 година и несвршеном ос- новном школом одлази у Америку на физички рад (кланице, фабри- ке). Постаје тииографски радник, много чита и одушевл>ава се Гор- ким и социјализмом. Почиње да пише стихове, које под псеудони- мом Нестор Жучни објављује у нашој исељеничкој штампи. Јован Скерлић га доводи у Београд (1911) и омогућава му да се школује. Ос- тавио је три књиге стихова и једну прозе.

К

Камењев, в. Розенфелд Л. Б.Кацлеровић Триша (1879—1964), бео-

градски адвокат, социјалиста још од студентских дана. Главни секре- тар социјалдемократске странке, народни посланик. Председиик ко- мунистичког посланичког клуба1921. Покретач листа Организовани радник. Један од оснивача, после забране КП, Нсзависне радничке партије. Публициста, политичкипи- сац. Хапшен и затваран више пу- та. Учесник на конгресима у Ко- пенхагену, Москви и Стокхолму и на Цимервалдској конференцији.

Квекери (Ouekers), хришћанска вер- ска секта поникла у XVII веку у Великој Британији (у дословном преводу „лрхтавци”). Име им по- тиче од принципа „дрхтати пред Господом”. Одбацују заклетву. Од- бијају црквене обреде и свештени- ке. Одричу се раскоши. Признају само Стари завет. Убеђени паци- фисти.

Квелч Хари (Quelch Наггу, 1858— 1913), активиста енглеског и међу- народног радничког покрета. Opra- низатор штрајкачких борби енгле- ских радника (штрајк докера 1889. и др). Y периоду излажења лењин-

ске Искре у Лондону (1902/1903) учествовао у организовању штам- пања листа. Један од руководилаца Социјалистичке паргије Велике Британије (1911). Оштро се борио против опортунизма лидера лабу- ристичке странке и тредјуниона.

Керенски (Алсксандр Фјодорович, 1881—1970), министар председник буржоаске Привремене владе у Русији 1917. године, есер. По про- фесији адвокат. Руководилац кон- трарсволуције (октобра 1917. побс- гао из ирестонице и покренуо тру- пе Северног фронта против рево- луције). После пораза, у новембру, побегао најпре на Дон, а потом у емиграцију, одакле је наставио борбу против совјетске државе. Умро у Њујорку.

Киченер (Kitchener Horatio Herbert, 1850—1916), први лорд од Картума, познат по свирепом ратовању у енглеским колонијама у Африци (,д!окол> у Судану”). Енглески гене- рал и фелдмаршал. Генерални гу- вернер Судана 1899. На разним по- ложајима у Египту, Јужној Афри- ци и Индији. Године 1914. постав- л>ен за министра војске. Потонуо на крстарици Хемпшајр 1916. у Северном мору.

Колонтај (Александра Михаиловна,1872—1952), професионални револу- ционар, совјетски дипломата, у ре- волуционарном покрету од деведе- сетих година XIX века. Учесник међународних социјалистичких кон- греса у Штутгарту (1907), Копенха- гену (1910), Базелу (1912). У перио- ду од 1908—1917. живела у емигра- цији. Члан бољшевичке партије од1915. Y Русију се вратила 1917. и, као представник бољшевичке војне организације, била у Извршном ко- митету Петроградског совјета. На VI конгресу изабрана за члана ЦКРСДРП (б). Од 1923. на дипло- матским дужностима: политички и трговински представник у Норве- шкој и Мексику, а од 1930. до 1945. посланик у Шведској. После тог времена саветник у Мннистар- ству спољних послова. Одликована орденом Лењина. 303


304

Колумбија \тшверзитет, веома углеА- на висока школа у САД, коју по правилу студирају деца имућиих родител>а, млада елита америчке буржоазије. Ипак је Рид успео да мећу студеитима осиује социјали- стички клуб, а и да врло ^швен- тивно уређује студентски хумори- стички лист Lampoon (Пецкало).

Колшн (Comines), два истоимена на- сел>а — једно француско, друго белгијско — између којих протиче река Лис (Lys).

Конрад Џозеф (Conrad Joseph, 1857—1924), познати енглескн књижевник, пореклом Пол>ак (пуно име му је Теодор Јузеф Конрад Кожењовски). Поморац најпрс у француској а потом у енглеској трговачкој мор- нарици. По одласку у пснзију по- светио се писању. Мајстор енгле- ске прозе, познат у првом реду по новелама базираним на изврсном познавању мора. Одличан стилист. Много превођен и код нас. Дела: A-luајерово лудњго, Аорд Џим, Цр- нац с „Нарциса", Тајфун, Све због долара итд.

Корнилов (Лавр Георгијевич, 1870—1918), генерал царске армије у Pv- сији. Јуна 1917. поставл>ен за вр- ховног главнокомандујућег руске војске. Покушао да уведе војну диктатуру („корниловштина”) с ци- л>ем да заузме Петроград и уништи бол>шевичку партију и друге рево- л\тшонарне организације. Политич- ки центар реакционарних снага у то време је била партија кадета, а с њом су сарађивали есери и мсњшевици. На позив бол>шевика против њих је устала цела земл>а и те снаге су доживеле потпуни слом. Корнилов је био ухапшен, али је успео да побегне из затво- ра на Дон, где је био један од органнзатора, а затим и командант белогардејске ,Добровол>ачке ар- мије”. Убијен је у време борби код Јекатеринодара (касније: Крас- нодара).

Крупскаја (Надежда Константинов- на, 1869—1939), совјетски државни и партијски радник, угледни педа-

гог, жена В. И. Лењина. Y револу- ционарном покрету од 1890. С Ле- њином била и у прогонству у Си- биру. Секретар редакције Искре, Пролетера, а учествовала и у ор- ганизационим пословима око при- нремања II и III конгреса РСДРП. После победе револуције заменик минисгра просвете и члан Врховног совјета СССР. Угледни теорегичар народног образовања, спада мећу осниваче совјетске педагошке, спе- ција.\но у области предшколског васпитања.

Кукарача (cucaracha), пркосна, пре- тећа и подсмешлшва иесма побу- њених мексичких пеона у којој се велича Панчо Вил>а, а жигоше Ка- ранса Бснустијано (Carranza Venu- stiano, 1895—1920), богаташ и зем- л>опоседник прозван „кукарача” (бубашваба). Каранса је као пред- ставник и лидер умерено-буржоас- ких кругова прншао револуцији и сарађивао с Вил>ом, али је касније угушио сељачки устанак и постао тсф државе (1917—1920).

Кун Бела (Khun Bela, 1886—1939), истакнути активист мађарског и међународног радничког покрета.Y мађарску социјалдемократску партију ступио већ 1902. Мобили- сан 1914, пао је у руско ропство1916. у Томску, где се одмах пове- зао са месном организацијом РСДРП(б) и стутшо у партију бољшевика. За врсме револуције на разним од- говориим дужностима. Y јесен 1918. вратио се у Мађарску и с мађар- ским комунистима основао K omv- нистичку партнју Мађарске (20. новембра). Бно фактички руково- дилац Мађарске совјетске репуб- лике, која је основана у марту1919. После пораза Мађарске сов- јетске државе (августа 1919), еми- грирао у Аустрију, а потом у СССР. Активан учесник у стварању Ко- минтерне (1919). Аутор бројних де- ла из историје мађарског раднич- ког покрета.

Курције (Curtius), личност из старе римске легенде. На Форуму се, ус- лед земљотрсса, отворила огромна провалија. Свештеници-аугури су


прорекли да ће се провалија затво- рити само ако се жртвује и у ЊУ баци најдрагоценије што Рим има. Оценивши да је најдрагоценије благо које Рим има — његов вој- ник, Курције је у пуној ратној оп- реми и на коњу скочио у провали- ју, која се одмах над њим затво- рила.

Л

Лазаревић Бранко (1883—1969), књи- жевник и есејиста, естетичар. Уче- ствовао у ратовима као резервни официр. Измећу два рата дипло- матски службеник и опуномоћени министар. Бавио се и новинарством. Дела: Импресије из књижевности (две књиге), Огледи итд.

Лерој Л. Литл, амерички новинар, дописник листа New York Tribune са српског фронта 1915. године. Y случајној вези с Ридом и Робш^со- ном.

Лианозови, породица кр\шног ру- ског индустријалца Г. С. Лианозо- ва, који је био кадет.

Либкнехт Карл (Liebknecht Karl, 1871—1919), активиста немачког и мећународног радничког покрета, по професији адвокат. Представннк лсвице у немачкој социјалдемо- кратској партији и у II интерна- ционали. Један од оснивача Кому- нистичке иартије Немачке. Водио борбу против опортунизма и одлуч- но иступио против немачког мили- таризма и империјализма. Убијен, заједно с Розом Луксенбург, 15. јануара 1919. ол стране немачких контрарсволуционара.

Ливрајт Хорације (Liveright Horace Brisbin, 1886—1933), њујоршки из- давач и позоришни продуцент. Са Албертом Бонијем основао изда- вачко предузеће Бони и Ливрајт (1918) и био његов прелседник (1918—1930). Једини се усудио да изда Ридово дело Десет datia који су потресли свет (појавило се 18. марта 1919). Као позоринпш проду- цент почиње 1924. и поставља Хам-

лета у новом руху, Америнку тра- гедију, Дракулу итд.

Липман Волтер (Lippmann Walter, 1884—1974), амерички новинар, је- дан од најталентованијих и најкул- турнијих америчких граћанских коментатора, чији су чланци често имали утицаја не само на јавно мњење, него и на званичну америч- ку политику. Ридов школски друг, социјалиста у студентским година- ма. Помоћник министра рата 1917. Измећу два рата уредник листа New York Herald Tribune. Објавио и већи број дела из области по- литике и социологије. Преживео озбил>ан инфаркт 1973. године.

Литл Рок (Little Rock), главно место државе Арканзас (САД). После дру- гог светског рата постало озлогла- шено по бездушном прогањању Црнаца.

Лондон Џек (London Jack, 1876—1916), талентовани амерички писац, социјалиста. За време кратког и пустоловног живота објавно 43 књиге романа и приповедака. Нај- већи део његовог белетристичког опуса преведен и код нас и изда- ван у безброј издања.

Лондр Албер (Londres Albert, 1889—1932), француски новинар, дописник великих париских листова, јелан од најбол>их светских граћанских репортера. Дописивао и из Србије у току првог светског рата. Најпо знатија дела: Терор на Балкану, Земља абоноса, Пут у Буенос Аи- рес, Аовци бисера итд. Превоћсн и издаван и код нас. Враћајући се из Манџурије, настрадао приликом пожара брода Жорж Филипар у Црвеном мору.

Лувен (Louvain), град у Белгији, престоница Брабанта у XIV веку (на фламанском: Левен), који је тешко страдао за време првог свет- ског рата. Немци су у њему спа- лили и чувену универзитетску би- блиотеку, а и многе друге култур- не установе. Град је обновл>ен тек1928. године.

„Лузитанија” („Lusitania”), велики и брзи енглески путнички пароброд, који је 7. маја 1915. на Атлантику,

20 Џон Рид: Рат у Србнји 1915.


306

при повратку нз Њујорка за Ен- глсску, торпедовала и потопила не- мачка подморница „У 20”. Том при- ликом је 1198 лица изгубило живот (124 Американца), а догађај је, на- водно, доприиео да САД ступе у рат с Нсмачком на страни Антан- те.

Луначарскиј (Анатолиј Васил>евич,1875—1933), совјетскн партијски и државни функционер, књижевник и критичар. Један од најистакну- тијих градитеља совјетске културе, учесннк у револуцијама 1905. и1917. Y револуционарном покрету од деведесетих голина, а члан пар- тије ол 1897. Вшие пута хапшен. Y совјетској држави први народни комесар просвете. Одличан говор- ник, публициста, историчар умет- ности и књижевности (нарочито разрађивао проблеме маркснстичке естетике). Писао и драме (Оливер Кромвел, Кампанела) и есеје.

М

Мажуранић Иван (1814—1890), хрват- ски бан и пссник. Y политици се разишао са Штросмајером и Рач- ким, с којима је испрва радио спо- разумно. Остварио успелу допутгу недовршепог Гунлулнћевог Османа и нагтисао Смрт Смаил-аге Ченгића (1846), мали хсројски спсв, право класично рсмек-дело, до данас код нас ненадмашено.

Маријипски театар, познато позори- ште у Пстрограду (Лсњинграду) у коме је више годнна радио и Ме- јерхолд (режија Глуковог дела Орфеј и Еуридика).

Марна (Marne), река у Француској, десна притока реке Сене, у коју утиче близу Парнза. Дуга је 525 км. Посебно је позната по двема великим биткама у току првог свет- ског рата. Y првој је, септембра1914, француска војска под коман- дом генерала Жофра (в.) потукла немачке снаге. Y тој бици је на обе стране учествовало око 2 ми- лиона л>уди и преко 6.600 оруђа.

Y другој бици, јула 1918, удружене армије Антанте под комаидом re- нерала Фоша опет су потукле не- мачке снаге.

Марсел>еза (Marsellaise), француска национална песма и државиа хим- на. За француску рсволуционарну армију на Рајни (првобигни назив: Бојна песма рајнске армије) ком- поновао је 25. априла 1792. оЉицир Ружс де Лил (Rouget de I'Isle). Одмах постала најпопуларнија ре- волуционарна песма. Y Паризу су је први пут псвали војници из Марсел>а, па је зато прозвана Mapiu Марсељаца, одн. скраћено: Марсе- љеза.

Марсово пол>е, трг у Петрограду (Ле- њингралу) намењен војним парада- ма. На 1БСму су споменици Рум- јанцеву и Суворову. Ту су сахра- н>ени и борци изгинули у данима фебруарске револуције. Трг је 1917. био центар огромних демонстра- ција радника против Привремене владе и империјалистичког рата. На њему су касније сахрањени и револуционари Вололарски и Уриц- кн, а још касније борци погинули у одбрани Петрограда од напада генерала Јуденича.

Мачков камен, врх (923 м) на плани- ни Јагодњи у западној Србији, па којем су 1914. у току битке на Дрини вођене тешке борбе између српске и аустро-угарске војске.

Меза (Meuse), река која извире у североисточној Француској, па про- тиче кроз Белгију и Холанлију и улива се у леви рукавац лелте Рајне. Немци је зову Мас (Maas). Дуга је 935 км.

Мезон д сосијете (maison de socićte), у дословном преводу: друштвена кућа. Y ствари: локал за забаву.

Мејерхолд (Вссволод Емил>евич,1874—1942), совјетски позоришни и филмски глумац и редител>, модер- ниста у свом времену. Народни уметник Републике (1923). Члан СКП (б) од 1918. Учсник и асистент режије код К. С. Станиславског. Радио у Александрииском и Мари- јинском позоришту у Петрограду, а у младости у провипцији. Пред

Б. Ф. ПЕЈОВИК: Тумач имена и појмова

смрт радио у позоришту „Стани- славског”.

Мељничански (Георгиј-Мелчер, 1886—1937), совјетски партијски радник, члан бол>шевичке иартије од 1902.Y октобарским данима 1917. био члан московског војно-револуцио- нарног комитета. После револуци- је син/\икални и привредни руко- водилац.

Мередит Џорџ (Meredith George, 1828—1909), енглески песник, ро- мансијер и публициста. Лондонски адвокат. Дуго становао заједно са песником Свинберном. Оставио вс- лики опус. Писао о политици, ети- ци, оптимизму итд. Превођен и код нас (Егоист).

„Мир без аиексија и коитрибуци- ј а . . мисао водиља Аекрета о миру, који је 26. октобра 1917. јед- ногласно примљен на Конгресу совјета радничких, војничких и се- љачких депутата.

Мисури (Missouri), река у САД, дес- на притока рске Мисисипи, дуга 4.740 км. Извире у Стеновитим пла- нинама а улива се код места Сент- •Луј.

Мишић Живојин (1855—1921), војво- да, учествовао у ратовима 1876/77, 1885, 1912/13 и 1914/18. За генерала пронзведен 1912, а за војводу 1914. Био команлант I армије у Колу- барској бици. Хонорарни и редов- ни профссор Војне академије. По- ред бројних расправа из области ратне вештине, штампао је и дело Стратегија (1907).

Мозел (Moselle, Mosel), река у Фран- цуској, Луксембургу и Немачкој, лева притока Рајне. Дуга је 545 км. Извире у Вогезима, а улива се код Кобленца. Већим делом је пловна, јер је регулисана и кана- лима спојена са Сеном.

Монс (Mons), градић у Белгији са око 30.000 становника. Железнички чвор, центар пространог басена ка- меног угља.

Мормони (Mormons), хришћанска верска секта v САД (званичан на- зив: Црква Исуса Христа од све- таца Судњег дана), коју је 1830.

осповао Џозеф Смит (Joseph Smith, 1805—1844). Под Смитовим наслед- ником Јунгом (Young), у пустињ- ским пределима државе Јутах, око Великог сланог језера, образовали су 1847. своју теократску државу. Име им потиче од Књиге Мормона, збирке списа која представља љи- хову библију. Учење им је смеша хришћанских, јеврејских, будистич- ких, муслиманских, па и многобо- жачких всровања. Пропашрали су породице са много деце и много- женство (отуда и питање у том правцу пред сенатским комитетом).

Мурманск, совјетски град, центар Мурманске области у РСФСР, ве- лико пристаниште на Северном ле- деном мору, које се, због утицаја голфске струје, не залећује. Цен- тар рибарства и рибарске инду- стрије, ремонт бродова. Око 230.000 становника, три позоришта, два музеја, всћи број средњих струч- них школа.

Н

Наркомиидјел, скраћсница за: Народ- ни комесаријат иностраних дела.

Нелсон-Петровски, в. Шатов.

Немачки спартаковци, в. спартаков- ци.

Николајевич (Николај-Романов, 1856 —1929), велики кнез, височанство. Главни командант руске војске v почетку првог светског рата (1914/ 15), касније смењен и поставл>ен за главног команданта кавкаске вој- ске. Умро у емнграцији.

Нињо (nino), на шпанском језику: дечак.

Нушић Бранислав (1864—1938), пло- дан књижевник, огледао се на свим књижевним пол>има, али је као ко- ме/\иограф имао изванрелног vcne- ха. Под псеудонимом Бен Акиба писао одличне политичке сатире. Дипломирао права и служио укон- зуларној служби. Редован члан Српске академије наука и уметно- сти. 307


308

оОбреиовић Милан (1854—1901), књаз

и крал> Србије, син Милоша Обре- новића. На престо ступио малоле- тан, после убиства књаза Михаила (1868), па су до 1872. власт вршили намесници (Блазнавац, Ристић и Гавриловић).

Обреновић Милош (1780—1860), срп- ски књаз (1815—1839) и 1858—1860), вођа II српског устанка.

Обуховски завод, и.ме државне твор- нице у Петербургу познате по ве- ликом сукобу измећу радника и полиције и зојске. Сукоб се оди- грао 7. марта 1901. Радници су сту- пили у штрајк тражећи увоћење осмочасовног радног дана, повсћа- ње надница, уношење 1. маја у списак фабрнчких празника итд. Администрација је интервснисала полицијом и војском. На њнхове плотуне радници су одговорили ка- меницама. Међу радницима је било убијених и рањених, а преко 80 их је похагпиено у периоду мај—јул.

Одеса, један од већнх индустријских, културних, научних и туристичких центара Совјетског Савсза. Главни град Одеске области v YCCP са око700.000 становника. Велика лука и бродоградилиште на северозападној обали Црног мора. Раскрсница же- лезничких и сувоземних путева. Аеродром. Унивсрзитет, бројни ин- тернати, Виша поморска школа, 23 средње школе, 7 позоришта (драма, опера, балет), 4 музеја итд.

0'Нил Ј\тдш (O’Neill Eugen Gladsto- пе, 1888—1953), амернчки књижев- ник драматичар, творац модерне америчке драме. Y почецима ре- алиста, а дошшје мистик и псси- миста. Вишеструки добитник Пу- лицерове награде за драму (1920,1922, 1928) и добитник Нобелове награде за књижевност (1936). Де- ла: Ана Кристи, Жудња под бресто- eu.\ta, Електри приличи црнина, итд. Превођен и игран и код нас.

0 ’Хенри (0 ’Henry), псеудоним аме- ричког књижевника Портера Внли- јема Сиднија (Porter William Sid- пеу, 1862—1010), врсног хумористе

и сатиричара, мајстора кратке при- че, који у њима описује амерички начин живота и исмејава лицемер- ни морал и колонијалну политику САД.

П

Павловић Живко (1871—1938), гене- рал југословснске војске и редов- ни члан Српске академије наука. Учесник у ратовима 1912/13 као на- челник оперативног одсл>сња Вр- ховне команде. Y првом светском рату помоћник начелника штаба Врховне команде, касније коман- дант шумадијскс ливизије. Војни аташе у Атини. Плодан и цењен војни писац: Битка на Јадру, Ко- лубарска битка, Београдска опера- ција итд.

Пажески корпус, високо привилего- вана војна школа у царском Пе- тербургу, основана 1759. године. Y ту школу су се примали искл>учи- во синови генерала и виших служ- бсника, који су се припремали за живот и службу као пажсви на царском двору. После довршеног школовања одлазили су у гардиј- ске и друге специјалне јединице и добијали чин потпоручника.

Пашић Никола (1845—1926), српски и југословенски политичар и др- жавник, по струци инжеЈвер. Од- ступио од социјалистичких тежњи из младости. Један од оснивача Радикалне странке (1881) и њен шеф. После Тимочке буне (1883) емигрирао у Бугарску. Контумацио- но осуђен на смрт, а после абдика- ције крал>а Милана помилован. Председник влале 1891/92. Од дола- ска на власт Карађорђевића, сви важнији догађаји српске и југо- словенске политике всзаии су за ње- гово име. Од 1904. до своје смрти стално активан као министар спол>- них послова или председник владе. Учествовао у стварању државе СХС, коју је заступао на Мировној конференцији у Паризу.


Пера, део Цариграда (Инстанбула) на обали залива Златни рог. Рејон у којем станују углавном странци.

Пери Габријел (Peri Gabriel, 1902—1941), публициста, национални хе- рој француски. Члан КП Францу- ске од ibCHor оснивања (1920). Члан ЦК КПФ од 1924, а народни посла- ник од 1932. После забране КПФ (1939) наставио илегално да ради и у лецима и брошурама разобли- чује издајице Француске. Маја1941. ухапсила га полиција „владе у Вишију"; стрељали га хитлеров- ци. Један од организатора Покрета отпора у Француској.

Першинг (Pershing John Joseph, 1860 —1948), генерал, главни командант америчких експедиционих снага у првом светском рату. Војннк од каријере, на разним војним дуж- ностима: учествовао у походима против Индијанаца у Америци, у „пацификацији” Филипина, а ко- мандовао и казненом експедицијом против Панча Вил>е у Мексику1916. године.

Петерс Јаков (1886—1938), истакнути активиста летонског социјалдемо- кратског покрета. Y октобарским данима члан војно-револуционар- ног комитета у Петрограду. Доц- није на разним руководећим по- ложајима у војсци и партији. По- што је дуго био у емиграцији, од- лично владао енглеским језиком. Отуда, вероватно, чссти сусрети са Ридом.

Петровић Надежда (1874—1915), по- знати сликар, професор Академије ликовних уметности у Београду. Студирала у Минхену и Паризу. Веома талентована и образована, остварила знатан утицај на своју средину. Активан друштвени рад- ник и писац. Y ирвом светском ра- ту била добровољна болничарка. Добила тифус од рањеника и умр- ла у Вал>еву. Y Народном музеју у Бсограду налази се већи број њених слика.

Петровски-Нелсои, в. Шатов.

Петропавловска тврђава, тврћава у Лењинграду, на ушћу Неве, на Зе-

чјем острву. Дан почетка изградње тврћаве (16. мај 1703) сматра се да- ном оснивања Петербурга. Y твр- ћави су гробови руских императо- ра (од Петра I до Александра III, изузев Петра II). Служила као загвор за политичке кривце. Аанас је историјско-револ\тшонарни му- зеј.

Пикасо Пабло (Picasso Pablo Ruiz, 1881—1972), шпански сликар, вајар и керамичар. Родио се у Малаги, школовао у Барселони и Мадриду. Од ране младости живео и радио у Паризу. Активно учествовао у борби шпанског народа против фа- шизма (1936/39), учесннк Покрета отпора за време другог светског рата. Веома разноврстан и плодан уметник. Постимпресиониста, осни- вач кубизма. Имао изванредно ве- лик утицај на уметнике нашег ве- ка.

Плава гробница. Болестима и рана- ма измучени српски војници су масовио умирали на Крфу и на ма- лом острву Виду. За тако велики број умрлих није било места за гробове, па су спуштани у море: то место је названо Плава гроб- ница. Млади, талентовани песник Милутин Бојић је тој страшној страници српске историје посветио песму Плава гробница, која је по- стала чувена. И сам песннк је под- легао ратним напорима на Солун- ском фронту 1917.

Плетсбуршки логор, пункт који је служио за обуку америчких офи- цира у првом светском рату.

Поали (poilu), на француском бук- вално значи: длакавац, рутавац. Y преносном значењу: вичан и хра- бор војник. Тај назив је дат фран- цуском војнику у првом светском рату. Израз је прихваћен и у књи- жевном језику.

Подвојски (Николај Ил>ич, 1880—1948), истакнути активиста револу- ционарног покрета у Русији, члан бол>шевичке партије од 1901. годн- не. Ралио у Украјини, у Иваново- -Вознесенску, Бакуу, Петрограду и другим градовима. Стално прога- њан, често хапшен и затвараи. Уче- ствовао у организовању и издава- 309


310

њу листова Звезда и Правда. Y периоду припрема и спровођеља Октобра био председпик Петроград- ског војно-револуционарног коми- тета. Учесник јуриша на Зимски дворац.

Поповић Павле (1868—1939), профе- сор Универзитета у Београлу, књи- жевни историчар и критичар, ака- демик. Y време првог светског ра- та, по од\аску из домовине, на дужности по разним мисијама у иностранству. Написао већи број књижевно-историјских студија. Де- ла: Из књижевности I—IV, О Гор- ском вијенцу, Преглед српске књи- жевности, Југословенска књнжев- ност итд.

Поповић Тихомир-Тића, дипломатски службеник: делегат Министарства иностраних дела код Врховне ко- манде у Крагујевцу. После рата био опуномоћени министар.

Портленд (Portland), град и лука на северозападу САД, у држави Оре- гон. Важан железнички чвор. Има око 400.000 становника. Град се истакао 1917. године акцијом сво- јих лучких радника, који су одбн- ли да утоварују ратни материјал намењен интервенционистичкој и унутрашњој контрарсволуционар- ној војсци у Сибиру.

Предић Милан (1881—1972), књижев- ник, позоришни и уметнички кри- тичар и преводилац. Уредник Cpn- ског књижевног гласника. Драма- тург н дугогодишњи управник На- родног позоришта у Београду. Оса- временио уметнички рад у позори- шту и уздигао уметнички ниво ове културне установе. Омогућио осни- вање опере и балета. Као рсзерв- ни официр учествовао у свим ра- товима свога времена. Олликован.

Прњавор, овеће село у Србији, на путу Шабац—Лозница. Посебно се прочуло у првом светском рату по до тада беспримерннм злочини- ма над мирним становништвом у крају окупираном од непријател>а.

Прут, делимично пловна река, лева притока Дунава, која извире у источном делу Карпата. Од испод града Черновнце, па до ушћа слу-

жи као државна граница између СССР-а и Румуније. Дуга је 950 км.

Пушш др Михаило (1857—1935), фи- зичар и елсктротсхничар. Србип из Банага, нассл>еник у САД (18/4), од фабрнчког радника постао доктор наука. Предавао теоријску физикУ на Колумбија унивсрзитету у Њу- јорку. Проналазач на пол>у елек- трогехнике. Носилац Едисонове мсдал>е за научни рад. Свој жи- вот описао у делу Immigrant to Inventor (1923), које је 1924. на- грађено Пулицеровом наградом (код нас га је између два рата из- дала Матица српска под насловом Од пашњака до наунењака). Увек се осећао везан за земл>у из које је поникао, па је у Америци уз име и презиме стално додавао Ид ворски, rio банатском селу Идвору у којем је рођен.

Путиловскн заводи, наЈвећа творни- ца у Петрограду, основана 1801. годинс. Данас се зове (од 1934) Ки- ровски завод. Штрајк њених рад- ника спровсден од 3. до 18. јануа- ра 1905. подржали су и радници других фабрика, па се прегворио у генерални, у којем је учествовало150.000 радника. Путиловци су уче- ствовали и у „крвавој недел>и”, што означава почетак револуције1905.

Путник Радомир (1847—1917), војво- да, професор Војне академије. Уче- сник у свим ратовима свога вре- мена. Начелник генсралштаба у ви- шс махова. Министар војни. Y ра- товнма 1912/16. начелник штаба Врховне команде. Војсковоћа висо- ке вредности. Војни писац. После повлачења кроз Албанију, упућсн на лечење у Ницу (Француска), где је и умро.

Пушкин (Александар Сергејевич, 1799—1837), велики руски песник- -реалиста, чији се стихови одлику- ју јасноћом, једноставношћу, ду- боком осећајношћу и музикалнош- ћу. За његов роман у стиховима Евгеније Оњегин, велики руски критичар Бјелински је рекао да је „енциклопедија руског живота”. Код нас много превођен и препе- ваван.


Р

Радомиљскиј (Григориј Јефсејевич, 1883—1936), руски револуционарии радник много познатији под име- ном Зиновјев. После расцепа РСДРП на II конгресу 1903. нри- кл»учио се бољшевицима. Партиј- ским радом се бавио још као сту- дент у Берну (Швајцарска). За вре- ме револуције 1905. вратио се у Русију (Петроград) и одмах се у- кључио у рад. После пораза рево- луције ухапшен, али успео да по- бегне у иностранство и учествовао на Лондонском конгресу РСДРП (1907), када је изабран за члана ЦК. Покушао поново да ради у Русији, али је опет ухапшен и опег успео да емигрира. Радио у цен- тралном органу партије Социјал- демократу и учествовао у раду Цимервалдске и Кинталске конфе- ренције. После избијања фебруар- ске револ\огије вратио се са Лењи- ном у Русију (анрила 1917). Y окто- барским данима држао се колебл>и- во (с Камењсвом). За време rpa- ђанског рата био председник Ко- митета за одбрану републикс. Као и Камњев, искл»учеи је 1927. из партије, али је и он, после „по- кајања”, поново примл>ен. Y ери „великих чистки”, оптужен да је припадао тзв. бухаринско-зиновјев- ском непријатељском центру, осу- ђен је на смрт и стрељан.

Рајна (Rhein), једна од највећих ре- ка у Европи, најважнија водно- -транспортна магистрала Западне Европе, повезана са системима унутрашњих водних путева Немач- ке, Француске, Белгије и Холанли- је. Извире у Алпима и има лва из- воришта (Прелња и Задња Рајна). Тече кроз СР Немачку и улива се делтом код Ротердама (Холандија) у Северно море. Од изворишта Предње Рајне до ушћа дуга је 1320 км. Пловна је од Базела до ушћа (886 км). Y њу се уливају река Мо- зел, Мас, Некар, Мајна и др. Већа пристаништа и градови на Рајни су: Манхајм, Мајнц, Бон, Келн, Ди- селдорф (СР Немачка) и Ротердам.

Рајс др Аршибалд (Reiss Archibald,1876—1929), шваЈцарски научник- -криминалиста, Бсртијонов следбе- ник у криминалној патологији. Ос- нивач чувеног Лозанског полициј- ског института, који је постао нај- угледнија школа за полицајце и кримнналисте из целог света. Не- посредно после битке на Церу поз- вала га је српска влада да види и открнје свету зверства аустро-угар- ске војске у Србији. Он је у Мачви упознао и заволео нашег човека у толикој мсри да је одлучио да стално остане у нашој средини. После повлачења преко Албаније, он у Швајцарској организује пријем и помоћ српској деци и избеглица- ма, а затим са Солунског фронта шал>е дописе швајцарским, фран- цуским и холандским листовима.Y јесен 1918. средио замашну ли- сту непријател>ских ратних злочина и зверстава у Србији, а затим по- чео да организује техничку поли- иијску службу у Београду. Умро на трагичан начнн у Београду.

Рајхстаг (Reichstag), парламент се- верно-немачког савеза од 1867, а од 1871. парламент немачке импе- рије и, затим, Вајмарске републи- ке. После доласка нациста на власт изгубио свој значај.

Ранкин Жанет (Rankin Jeannette,1880—1973), америчка сифражетки- ња из Монтане. Y женском покре- ту активна од 1910. године. Прва и једина жена у Конгресу САД (1917/19. и 1941/43), једини члан Конгреса који је гласао против де- кларације о рату (децембра 1941). Учинила је то исто и раније, 1917. године, али онда са још 46 исто- мишл>еника. Убеђени и ватрени па- цифиста, истрајни борац за соци- јалне реформе и правду, енергич- на и борбена феминисткиња, она је увек остајала верна себи и сво- јим идеалима. Њена истрајна ио- литичка активност и енергични фе- минизам довели су 1970. до осни- вања Покрета за ослобоћење жена (\Vomen's Liberation Movement) у САД. А 15. јануара 1968, у 88. годи- ни живота, повела је преко 5 хи- л>ада жена („Бригада Жанете Ран- 311


312

кин”) на демонстрације против ра- та у Вијетнаму. Била и остала по- мало донкихотска, али веома топ- ла, хумана, романтична и светла личност у новијој друштвеној и политичкој историји САД.

„Револуцнонарнн век” („The Revolu- tionary Age”), орган крајње левице у САД, излазио у Бостону. Рид је током 1918/19. објавио неколико чланака у том часопису.

Рејнштејн Б. И. (1866—1947), активи- ста руског револуционарног покре- та од 1884. Емигрирао у САД голине 1901. и био представник америчке социјалистичке партије у II ин- тернационали. Вратио се у Русију1917. и пришао мсљшевицима-ин- тернационалистима. Када је после Октобра при федерацији иностра- них група РКП основан Биро ре- волуционарне пропаганде, радио је у њему, привукавши на тај посао и Рида и Алберта Риса Вилијамса. Биро је највише радио међу рат- ним заробл>еницима и растурао про- пагандну литературу — листове, плакате, летке — у немачко-аус- тријске ровове. Y јануару 1918. иступао је заједно с Рилом и Ви- лијамсом на III сверуском конгре- су совјета. Априла 1918. примл>ен је у партију бол>шевика. Доцније радио у Коминтерни.

Ремс (Reims), град и утврђење на североистоку Француске, у Шам- пањи, са око 120 хил>ада станов- ника. Важна железничка раскрс- ница. Значајна произволња шам- пањских вина, прехрамбене робе, текстњ\а. Y н>ему је чувена кате- лрала, ремек-дело француске готн- ке (почета 1212. а довршена у XIV веку), која је страдала у првом светском рату, али је обновљена.

Ренсом Артур (Ransome Arthur Mit- chell, 1884—1967), енглески књижев- ник и критичар, веома утледан пу- блиниста и омил>ен дечји писац. Боравио као дописнттк лондонских листова V Ргсији, Кини, Египту и Судану. Објавио већи број дела (Еликсир живота, Зимски vacnvcr, Тајна вода и др.). Био v Русији у револуционарним даш^ма и 1919.

објавно к!БИгу Шест недеља у Ру- сији.

Рига, престоница Летонске ССР, је- дан од највећих индустријских и културних центара СССР-а. Лежи на обалама Западне Двине, близу њеног ушћа у Ришком заливу Бал- тичког мора. Велико пристаниште, важан железнички чвор, око 600 хил>ада стаповника.

Ризорђименто (risorgimento = препо- род), назив италијанског политич- ког и књижевног покрета за ује- дињење Италије (после 1831) из прве половине XIX века.

Робннс Рајмонд (Robins Raymond,1873—1954), амерички економиста, члан мисије Црвеног крста САД у Русији 1917. Y прошлости фармер, каубој, рудар, копач злата — у Ру- сију долази као пуковник амсрич- ке војске. Права му је мисија, у ствари, да обезбеди да Русија на- стави рат. Прсма Совјетима се од- носио позитивно и врло поштено сведочио пред тзв. оверменским комитетом сената САД. Боравио у СССР и 1933. изучавајући еконо- мику и проблсмс образовања.

Робинсон Бордман (Robinson Board- man, 1876—1952), амерички сликар и илустратор, рођен у Сомерсету (Нова Шкотска). Ридов сарадник и илустратор с нутовања на српски фронт и у Источну Европу 1915. В. белешку о њему у књизи на стр. 174—175.

Розенфелд (Лев Борнсович, 1883—1936), руски револуционарни радник јев- рејског порекла, рођен у Москви. познатији под именом Камењев. Био члан соцнјалистичке партије (од 1901), а на II конгресу (1903) пришао бол>шевицима. Радио у раз- ним партијским организацијама у Русији и више пута хапшен. Био у иностранству, одакле се — по од- луци ЦК — враћа у Русију. Ту га, ради антиратне пропаганде, хапсе и прогоне у Сибир (1915/17). После фебруарске револуције враћа се у Петроград. Од априла 1917. члан је ЦК. Y октобарским данима др- жао се колебл>иво (изјаснио се против оружаног устанка, а после


октобарских дана за коалициону владу). Y периоду 1918/26. био председник Московског совјета. Године 1927. искључен из партије (припадао „новој опозицији”), али је после покајања поново примљен. Ухапшен је 1935. због рада тзв. „московског центра” и осуђен на5 година робије, а 1936. је нрогла- шен за пепријатеља народа, осуђен на смрт и стрељан.

Рокфелер (Rockefeller), породица најкрупнијих финансијских магна- та V САД. Оснивач Џон Рокфслер (1839—1937) створио моћну инду- стрију нафте и труст Стандард ојл (в), који је као финансијска група други по величини међу основним финансијско-монополистичким гру- пама САД.

Рос Едвард Олсворт (Ross Edward Alsworth, 1866—1951), цењени аме- рички соииолог, професор у Стан- форду (Нсбраска) и Висконсину. Поред Основа социологије, Соци- јалне психологије и др. написао и дело Русија у превирању (Russia in Upheaval, 1918).

Ростан Едмон (Rostand Edmond,1868—1918), француски књижевник- -несник рођен у Марсељу. Просла- вио се позоришним комадима у стиховима Романтинне душе, Пе- вац, Орлић и др. Најбоље и нај- чувеније му је дело Сирано де Бер- жерак {Cyra.no de Bergerac, 1898). Рид мисли на стихове из тог дела. Превођен је и код нас.

Рузвелт Теодор (Roosevelt Theodore, 1858—1919), амерички државник, члан Републиканске страике, аме- рички председник од 1901. до 1909. Спроводио експанзионистичку по- литику у Јужној Америци и на Далеком Истоку.

Рутенберг Чарлс (Ruthenberg Char- les Emil, 1882—1927), активиста рад- ничког покрета у САД. Y Соција- листичку партију ступио 1909. и одмах формирао њено лево крило. Разобличавао империјалистички ка- рактср првог светског рата. Био главни аутор манифеста примл>е- ног на Конгресу социјалистичких партија 1917, који је представљао

програм борбе против рата и по- литике класне сарадње, коју су спроводили десни лидери социјали- стичких партија и синдиката. Због агитације против рата и за заш- титу Совјетске Русије, ухапшен је1918. и осуђен на годину дана зат- вора. Један је од оснивача и руко- водилаца КП САД. Изабран је 1920. за члана ИК Коминтсрне. Поново је ухапшен 1926. Умро је у затво- ру. Његов пепео је у урни прене- сен у Москву и сахрањен у зидине Крсмл>а.

С

Сазонов (Сергеј Димитријевич, 1861—1927), мшшстар спољних послова Русије у периоду од 1910. до 1916.Био присталнца англо-француске оријентације у руској спољној по- литици и инсистирао на учвршћи- вању веза Русије са Антантом. Y вези с курсом царизма на зак,\>у- чење сепаратног мира с Немачком дао оставку јула 1916. Y време грађанског рата (1918) представљао белогардејце (Колчака, затим Де- њикина) у Паризу. Остао у еми- грацији. •

Сакраменто (Sacramento), река на западу САД дуга 640 км. Улива се у залив Сан Франциска. Пловна од 432. км узводно од ушћа. На њој подигнуте вс.шке хидроелек- тране.

Самбр е Мез (Sambre et Meuse), две реке Француске и Белгије опе- ване у родољубивим пссмама. Прва се улива у другу код Намира, где је енглеска армија победила Нем- це 1918.

Самодржавл»е, форма владавине у којој је сва власт усредоточена у рукама монарха, чија се вол>а сма- тра законом; самовласт једног ли- ца (самодршца). Појам се најчеш- he употребљава да означи руски царскн апсолутизам (од друге по- ловине XVII века до фебруара1917. године).

Сандберг Карл (Sandburg Carl, 1878—1967), амерички песник и публици- •ТА •т ста норвешког порекла. Веома це- Ј л-О


314

њен, плодан н више пута награ- ђиван. Његова поезија, најчсшће слободног стиха, објавл»ена је у књигама Чикашке поеме (1915), Аим и челик (1920), Аобро јутро, Америко (1928) итд. Писао је доста и за децу, а оојавио је и одличну биографију Абрахама Линколна.

Сан Франциско (San Francisco), нај- важнија лука на тихооксанској оба,ш САД, главни град Калифор- није. Има око 800 хиљада станов- ника (са сателитским градовима Ок.\ендом, Берклијем, Ричмондом и др. преко 2,2 милиона). Залив Сан Франциска јс мореузом Злат- на врата (Golden Gate), дугим 8 а широким око 3,2 км, спојен с Ти- хим океаном. Град је један од во- дећих трговинско-финансијских цен- тара САД. Велика увозно-извозна лука. Важан културни центар (Y hh- верзитет, библиотеке, музеји итд.). Основан је 1776.

Сапата Емилијано (Zapata Emiliano, 1869—1919), вођ мексичког сел>ачког покрета, херој мексичке револуци- је. Године 1911. објавио тзв. Аља- ски програм, којим се земл>а даје сел>аци.ча. Убили га контрареволу- ционари.

Свердлов (Јаков Михајлович, 1885—1919), совјетски државник, један од организатора КП (позиат под партијским именом Андреј). Y ре- вол\тшонарном покрету учествује од 1901. и као професионални рсво- луционар рали v већем броју пар- тијских организација (Нижеград- ској, Јарославској, Казанској, на Уралу, у Москви итд.). Више пу- та хашпен, осуђиван, протериван. Увек успевао да побегне и поново се укл>учи у рад. Ипак, v затвори- ма и прогонству провео 12 година. После VI (Париске) конференције (јануара 1912) кооптиран за члана ЦК. За председника СЦИК Совјета изабран је 8. новембра 1917. Био шеф комисије за израду нацрта првог совјетског устава, држао пре- давања на партијској школи (ка- сније Свердловски универзитет). Аењин га је окарактерисао као једног од „најталснтованијих орга-

низатора маса и најугледпијих ак- тивиста партије”.

Сезан (Sezanne), мало место на се- веру Француске (Марна) са око6 хил>ада становника.

Сиетл (Seattle), град и лука на крај- њем северозападу САД. Највећи град, индустријски и трговачки цснтар савезне државе Вашингтон са око 500 хил>ада становника. Важна раскрсница трансконтинен- талних железничких путева, вели- ка поморска лука, туристички и спортско-риболовни центар (језеро Вашингтон). Веома развијена трго- вина са Истоком и Ал>аском. Ваз- духопловна, челична, хемијска, алу- минијумска индустрија и бродо- градња. Научни и културни центар (Универзитет Вашингтон, Упиверзи- тет Сиетл, Уметнички музеј итд.). Град је осиован 1851. године.

Синг-синг (Sing Sing), највећи др- жавни казнени завод у САД; гра- ђен је од 1825. до 1828. у истоиме- ном месту државе Њујорк. Место се од 1901. зове Осенинг (Ossening).

Синђелић Стеван, јунак из првогсрп- ског устанка. Учсствовао у свим борбама од 1804. до 1809, када је на Чегру погинуо јуначком смрћу, заједно са већим бројем Турака и Срба, дигнувши у ваздух свој ша- нац, који није могао одбранити од турских напада. В. Неле-кула, Че- гар.

Синклер Ептон (Sinclair Upton Beall,1878—1968), амерички књижевник, публициста и политичар. Веома плодан. Писао романе са социјал- ном тематиком у којима је дао по- разну слику капиталистичког друш- тва. Много превоћен и код нас (Џунгла, Метропола, Мењачи, Џи- ми Хигинс, Краљ угаљ, Петролеј итд.). Рођен је у Балтимору. Био социјалистички кандидат Њу Џер- сија за Представнички дом САД још 1906, па опет 1920. у Калифор- нији, а за Сенат 1922. Y извссним псриодима заузимао ставове који су од левице осуђивани.

Сити (Sity), централни рејон Аондо- на и уједно најстарији; данас по- словни део у коме су скупл>ене све ве.шке новчане установе: бан-


ке, индустријска прсдузећа, ком- паније, велике трговинске куће, поморске агенције итд. Центар ен- глеског капитала. Иначе, Сити је назив и за више места у Великој Британији и СЛД.

Скерлић др Јоваи (1877—1914), исто- ричар књижсвности и књижевни критичар, политичар и јавни рад- ник. Професор универзнтета, на- родни носланик. Уредник Српског књижевног гласпика. Сараћивао у социјалистичкој штампи. Доцније приступио Самосталиој радикалној странци и урећивао њен Дневни лист. Својим радом, својим делом и својим ауторитетом рашчистио стање у новој српској књижевно- сти. Написао читав низ расправа и студија. Најзначајнија дела: Омладина и њена књижевност, Српска књижевност у XVIII веку, Историја нове српске књижевно- сти итд.

Скот Валтер (Scott Walter, 1771—1832), шкотски иесник и романсијср, тво- рац модерног историјског романа. Ромаптичар. Скупл>ач народног бла- га. Превео Хасанагиницу на енгле- ски. Много превоћен код нас (Ај- ванхо, Веверли, Гај Манеринг, Ста- ринар, Роб Рој, Аунија од Аамер- мура итд.).

Смол>ни ииститут, архитектонски споменик велике лепоте, првобит- но интернат монахиња благород- них девица. Подигнут 1806/08. у стилу класицизма, данас је Лењи- нов музеј. Y њему је 1917. био штаб Октобарске рсволуције, а та- коће је одржан и II сверуски кон- грес совјета.

„Смрт Иваиа Грозног”, наслов је пр- вог дсла из трилогије А.\ексеја Константиновича Толстоја (1817— 1875). Друга два су Цар Фјодор Ивановин (1868) и Цар Борис. Три- логија описује руско друштво и иолитичке борбе у XVI и XVII веку.

Совдеп, скраћеница за совјет депу- тата. Опи су били изборни органи револуционарне, а потом и совјет- ске власти у Русији.

Солун (Thessalonike, Saloniki), град и лука у северној Грчкој, у Со- лунском заливу, са око 400 хил>а- да становника. Највећи град Егеј- ске Македоније, други по величини и значају у Грчкој. Индустријскн и трговииски центар. Важио кул- турно средиште.

Спартаковцн, припадници немачке револуционарне организације, која је обједињавала леве социјалдемо- кратс. Основана у време ирвог светског рата, штампала је и рас- турала летке с потписом Спартак (отуда јој име). Били на шггерна- ционалистичким нозицијама, орга- низовали масовне антиратне демон- страције и штрајкове, разоблича- вали импсријалистички карактер ирвог светског рата. Y периоду но- вембарске револуције 1918. дослед- но се борили за победу револуције и у децембру припрема.\и оснива- ње КП Немачке. \з велике рево- луционарне заслуге спартаковци су имали и озбил>них грешака на које им је Лењин указивао. Руко- водиоци те борбене грутге су би.\и: Карл Либкнехт, Роза Луксембург, Франц Меринг, Kvapa Цеткин, Вил- хелм Пшс итд.

Стаидард ојл (Stanđard Oil Сотрапу), најкрупнији петролејски концерн у СЛД и на свету, који обједиња- ва неколико трустова. Под кон- тролом породиие Рокфелер (в).

Стаиојевић др Владимир (1886—), ле- кар и публициста. Историчар ме- дгадине у нас и цењсни стручни писац. Санитетски пуковник. За време ратова Србије трупни лекар. Сада у пензији.

Статуе кво (status quo), скраћсно од in statu quo ante, тј. у стање у коме су се пре налазиле ствари. Термин из мећународног права и дипломатије (одржати status quo, повратити status quo).

Степановић Степа (1856—1929), истак- нути војсковоћа, војвода. Учество- вао у свим ратовима Србије од 1876. до 1918. Y првом светском рату командовао II армијом, која је разбила Аустријанце на Церу; тада добио војводски чин. Y два 315


316

маха (1908. и 1912) био и министар војске. Професор Војне академије. Уредник Ратника.

Стефенс Џозеф-„Стеф” (Steffens Јо- scph Lincoln, 1886—1936), амерички публициста и писац. Жигосао по- литичку коруицију у америчком изборном систему. Указивао на по- литичко распадање апарата, на подмитл>ивост чиновништва. Изда- вао и уређивао више часописа. Најпознатија дела су му: Срам градова (1904), Борба за самоупра- ey (1906), Градитељи (1909) и др.

Стразбур (Strasbourg), главни град Алзаса (Штрасбург), у источној Француској, на левој обали Рајне, са око 300 хил>ада становника. Зна- чајан индустријски (црна металур- гија, прерада нафте, коже, хемиј- ска и дрвна индустрија и др.), тр- говински и културно-просветни цен- тар. Универзитет (основан 1567), музеј, позната готска катсдрала (X—XIV век).

Су (sou), француски новчић од пет сантима, двадесети део франка. Настало од латинског solidus = по- стојан, поуздан, здрав. Одговара нашем нскадашљем марјашу.

Суботић др Војислав (1866—1922), лекар за нервне и лушевне боле- сти, санитетски пуковник. Био 30 година на служби у Душевној бол- ници у Београду као лекар и управ- ник. Веома активан у раду Српског лекарског друштва и Црвеног кр- ста. Медицину стулирао у Беч\г и Паризу. Цељен и као стручни пи- сац. Написао низ стручних радова под заједничким називом rpaha за судску психијатрију.

Сувобор, планина у западној Србији (864 м), југоисточно од Вал>ева и Мионице, на којој су у првом свет- ском рату, током колубарске бит- ке 1914, воћене тешке борбе изме- ћу српске и аустро-угарске војске.

Т

Тамани-хол (Таттапу Hall), демо- кратска политичка организација основана 1789. у Њујорк Ситију као братство добротворног друш-

тва Тамани (име добило по имену једног индијанског поглавице при- јател>а Џорца Вашингтона). Овде: зграда у којој се налази седишге Демократске странке САД. Y вре- ме Џона Рида прсдставл>ала је си- ноним за злоупотребе и кримипал- не поступке у које су били уме- шани демократски лидери Њујор- ка.

Тандерлојн (Thunderloin), један кварт Њујорка позиат по бројним ноћним локалима и ресторанима.

Тангер (Tangier), град и утврђена лука у Мароку, на Гибралтарском мореузу, са око 200 хиљада станов- ника. Текстилна, кожарска и пре- храмбена индустрија. После првог светског рата (1923) проглашена је за мсђународну слободну зону. Тај статус му је укинут 1956, па је та- да присаједињен Мароку. Изговара се и Танџер, Танжер.

Танкосић Војислав-Воја (1881—1915), активни пешадијски мајор, учес- ник у завери 1903. Учествовао у тајном раду на ослобођењу Маке- доније од Турака, а доцније и Бо- сне и Херцеговине од Аустро-Угар- ске. Y ултиматуму који је — по- сле погибије Франца Фердинанда— уручио влади Србије аустро- -угарски посланик у Београду, био је и захтсв (7. тачка) да мајор Тан- косић, као подстрекач извршеног атентата, одмах буде ухаишен и ставл>ен под суд. Танкосић је од- мах био ухапшен, али је пуштен пред сам почетак рата. Са својим четницима борио се на Дрини, око Лознице, Крупња и Мачковог ка- мена. Прнликом повлачења 1915. iberoB одред је представл>ао заш- титницу и био у сталном ватреном контакту с надирућим непријате- л>ем. Y једној од тих борби Танко- сић је пао смртно рањен и издах- нуо после два дана (2. новембра) у Трстснику. Кад су Аустријанци заузели Трстеник, ископали су Тан- косићево тело да би сс уверили да је чувени комитски војвода заиста мртав. Фотографије тог мртвог те- ла појавиле су се по свим аустриј- ским, мађарским, немачким, а и многим бугарским листовима.


Твен Марк (Twain Mark, 1835—1910), псеудошш великог америчког пис- ца-хумористе Клеменса Семјуела Ленгхорна (Clemens Samuel Lang- horne). Мењао многе професије и најзад се определио за новинар- ство. Оставио обиман опус нејед- наке вредности. Y основи хумани- ста, борац за бол>е и праведније друштво. Много превођен и код нас (Том Сојер, Живот на Миси- сипију, Kpa.'beeuh и просјак, До- живљаји Хаклбери Фина, Јенки на двору Kpa'ba Артура, Новнаница од милион фунти итд.).

Тексас (Texas), највећа савезна др- жава САД (око 692.000 кмЈ и пре- ко 10,5 милиона становника). Суп- тропска и континентално-степска клима. Много рудних богатстава, веома развијена индустрија, пол>о- привреда и сточарство. Највећи градови Остин, Хјустон, Далас, Сан Антонио. Значајније реке: Рио Гра- нде (на граници с Мексиком), тек- сашки Колорадо, Рсд Ривер. Тери- торијално припадао Мексику до 1836, а тада прогласио независност и постао република. Присаједињен САД 1845. и постао савезна држава.

Типерери (Tipperary), област и град на југу Ирске, у покрајини Мун- стер. Ведра војничка корачница Аалек је пут до Типерерија (,,It is long way to Tipperary...") посвеће- на je томе крају. Компоновали су јс 1912. Хари Вилијсмс и Џек Џорц. Убрзо је постала популарна не са- мо мећу Британцима, већ и мећу свим војницима Антанте у првом светском рату. По војиичком сује- верју из тога рата, јединице које су је певале махом су гинуле на бојиштима. Песма се, ипак, одржа- ла, па је много псвана и током другог светског рата.

Томи (Тотту), популаран назив за енглсског војника, као што је у Француској поали (poilu).

Трафалгар сквер (Trafalgar Square), најрепрезентативнији трг у Лондо- h v , назван тако у част победе ен- глеске флоте над удруженом фран- пуско-шпанском флотом 1805. код Трафалгара. Адмирал Нелсон, ко-

мандант енглеске флоте, погииуо је у тој бици, али је коначна по- беда његове флоте онемогућила На- полеонов план за инвазију Енгле- ске.

Тринидад (Triniđađ), западноиндиј- ско острво на југу Малих Антила, близу обале Јужне Америке, које је открио Колумбо 1498. на својој трећој пловидби за Америку, тј.Западну Индију. Острво је од 1802. било у поседу Велике Британије, а од 1962. независна је држава (Trinidad and Tohago) и члан Бри- танског Комонвелта.

Троцки (Бронштајн Лав Давидович,1879—1940), руски револуционар, политнчар и публициста. Револу- ционарном покрету приступио још као средњошколац. Ухапшен је 1898. и прогнан у Сибир одакле је усиео да побегне у иностранство.V бољшевнчку партију је примљен на њеном VI конгресу, августа 1917, и изабран у ЦК. Комесар иностра- них послова у првој совјетској влади. У спору око Брест-Литов- ског мира био против Лењинових ставова. Од 1918. до 1924. био војни комесар и председник војно-рево- луционарног комитета републике.Један од оснивача и организатора Црвсне армије. Године 1923. на че- лу је опозиције у партији и један од главних актера у фракционаш- кој борби која се у то време за- оштрила у бољшевичкој партији.Из партије је искључен 1927, а про- теран из СССР-а 1929. Y емиграцији наставља борбу против Стаљина, бави се публицнстичким радом. Ње гове присталице организовале IV интернационалу. Убијен је у Мек- сику, где се био склонио, 1940. го- дине.

Тургењев (Иван Сергејевич, 1818—1883), руски књижевник, веома по- пуларни новелиста, романсијер и песник. Завршио филозофски фа- култет у Петербургу, а потом слу- шао предавања на Берлинском унивсрзитету. Био веома близак с познатим руским критичарем Бје- линским, који је знатно утицао на формирање његовог погледа на *rсвет уопште и на естетичко миш- О i. i


318

л>ење поеебно. Много превођен и излаван и код нас (Племићко гне- здо, Рућин, Оневи и деца, Аим, Уочи нових дана, Ловчеви записи итд.).

Туцовнћ Димитрнје (1881—1914), срп- скн публициста и полнтичар, један од најистакнутијих и најпопуларни- јих вођа Српске социјалдемократ- ске партије. Дињ\омирани прав- ник. Уредник Радничких новина и Борбе. Веома плодан публициста и писац, врстан полемичар, преводи- лац Маркса, Бебела, Кауцког и лр., историчар нашег радничког покре- та. Погинуо на Дрини 1914.

R

Ееле-кула, стравичан споменик-кула коју су — као опомену Србима — подигли Турци од лобања изгину- лих Срба-устаника у борби на Че- rpv (1809). Налази се на путу од Ниша за Нишку Бању (в. Синђе- лић Стеван, Чегар).

Y

Угричнћ Јевтнмије-Јефто (1800—1886), српски државник, министар правде и просвете Кнежевине Србије. Ро- ђсн у Смедсрсву, завршио богосло- вију у Сремским Карловцима, а филозофију у Пешти. Близак Или- ји Гарашанину и Стевчи Михаи- ловићу, са којнма је био члан При- времене државне управе (1858/59). Предссдник Касационог суда. Др- жавни савстник.

Урбина Томас (Urbina Thomas), ге- нерал у Ви\>иној армији за време борби против диктатуре. Напустио јс Вил>у 1916. и понео са собом сву имовину своје бригаде. Ухва- ћен је и по Виљиној одлуци стре- л>ан.

„Устанички Мекснко” („Insurgent Ме- xico"), прво је од три замашнија Ридова дела која је објавио. Изи- шло је из штампе 1914. и претхо- дило је делима Рат у Источној Eeponu (The \Var in Eastern Euro- pe, 1916) и Десет дана који су no-

тресли свет (Ten Days that Shook the World, 1919).

Ф

Фиренца (Firenze), познати итали- јански гр ад-м узеј у покрајини То- скани, на реци Арну, са око 500 хиљада становника. Важан инду- стријски, трговински, просвстни и културно-уметнички центар. Много- бројни споменици (палате Меличи, Уфици, катедрала и др.), велике уметничке збирке, Упивсрзитет, би- блиотека. Била престоница Итали- је од 1865. до 1870. Главни град ита/и1јанске ренесансе. Y ltoj су живели или су рођени Данте, Бо- качо, Донатело, Леонардо да Вин- чи, Рафаел, Микеланђело, Челини и др.

Фолкстон (Folkestone), морско при- станиште на југоистоку Ннглеске, на каиалу Ламанш.

Фостер Вилијем (Foster William,1881—1961), истакнути амерички ре- волуционар, један од оснивача КП САД. Истакнута личност у међу- народном радничком покрету. По- реклом из радничке породице, био трамвајски радник, доцније ири- ступио организацији металаца и19l9. руководио њиховим великим штрајком у којем је учествовало преко 350 хил>ада лица. Учествовао на III конгресу КИ и на I кон- гресу Профинтерис. Члан ЦК КП САД од њеног оснивања 1921. Y време другог свстског рата актив- но сс залагао за отварање другог фронта. Аутор всћег броја дела н чланака из америчког радничког покрета.

Франц Фердшшнд (Franz Ferdinand, 1863—1914), синовац Франца Јозе- фа I, наследник аустро-угарског престола. Империјалисга, носилац идеје дал>ег проширења Аустро- -Угарске монархије новим пороб- л>авањем суседних држава. После ве.шких демонстративних манева- ра 1914, дошао у Сарајево на Вн- довдан, српски национални праз- Ш1к, где га је убио омладинац Га- врило Принцип. То убиство је би-


ло непосредни повод за отпочиња- ње првог светског империјалистич- ког рата.

Фраицуско-пруски рат (1870—1871), избио је између Француске и Пру- ске у време када је Наполеон III хтео да прошири француске посе- де и преко Рајне, а пруски канце- лар Бизмарк да изврши — под вођ- ством Пруске — уједињење Не.мач- ке. Рат је био краткотрајан и за- вршио се капитулацијом Наполео- новом. Француски парламент је, огорчен, прогласио републику 4. октобра 1870. и одлучио да настави рат. Пруске трупе су јануара 1871. опселе Париз, а француска влада, заплашена Париском комуном, за- кл>учила је врло тежак мир у Франкфурту: изгубила је Елзас и Лотарингију и била принуђена да плати ратну штету од 5 милијарди златних франака.

Френсис Дејвид (Francis David Ro- \vland, 1850—1927), амерички трго- вац житом рођен у Ричмонду (Кен- таки). Осамдесетих година прош- лог века почео да се бави полити- ком и имао успеха: демократски градоначелник Сент-Лујиса, гувер- нер државе Мисури, министар уну- трашњих послова (1896). Потом прешао у дипломатску службу. Y тешким условима, за време рата и револуције (1916/18), био амбаса- дор САД у Русији.

Фрост Роберт (Frost Robert Lee,1875—1963), амерички књижевник, објавио више збирки песама за које је четири пута (1923, 1930, 1936. и 1942) награђиван Пулице- ровом наградом. Песник природе, назван „амерички Вордсворт”, оце- њен је као „највсћи амерички пе- сник столећа”. Био професор на Харвардском универзитету.

Фучик Јулијус (Fučik Julius, 1903— 1943), чсшки књижевни критичар и публициста, комуниста. Боравио као новинар у Совјетском Савезу и написао две збирке репортажа: Y земљи где сутра зиачи већ јуче иУ вољеној земљи. После окупације Чехословачке повлачи се у илегал- ност и издаје орган партије Руде

право. Ухваћен је 1943. и погубл>ен у Берлину. Y затвору, чекајући на смрт, написао је изванредно им- пресивну репортажу о затворском жнвоту под насловом Репортажа писана на вешалима, која је пре- ведена на нреко 70 језика.

X

Хадсон (Hudson Непгу, око 1550— 1611), знаменити енглески истражи- вач и морспловац с почегка XVII века, који је пловио и под енгле- ском и под холандском заставом. На броду Полумесец (Halfmoon) он је 1609, тражећи по налогу вла- стодаваца-Холанћана тзв. „северо- западни пролаз”, упловио у овећи залив и измећу два острва открио ушће дивне реке (тече са истока данашње државе Њујорк према ју- гу у Њујоршки залив, а дуга је око 500 километара), којој је дао своје име и којом је пловио узвод- но све до данашњег града Алба- нија. Нешто доцније, 1613. године, на ушћу те реке (на острву Мен- хетну) исконани су темел>и Новом Амстердаму, данашњем Њујорку. Хадсоново име носе и велики за- лив, део Атлантског океана, који се дубоко увлачи у копно централ- не Канаде, а и мореуз-пролаз, који измећу Лабрадора и Бафинове зем- л>е води у тај залив.

Хардови магацини (Harod's magazi- nes), чувсна лондонска робна кућа, веома скупа, где се може све на- бавити, а и поручити оно чега та кућа нема на стоваришту.

Хејвуд Вилијем-„Велнки Бил” (Нау-\vood William Dudley-„The Big Bill”,1869—1928), амерички раднички во- ћа рођен у Салк Лејк Ситију. Ру- дарски радник, ступио у Соција- лисгичку паргију 1901. и одмах по- стао један од руководилаца њеног левог крила. Био међу оснивачима и руководиоцима синдикалне ор- ганизације Индустријски радници света (IWW, в), чнје cv чланове, пре- ма изговору у малописменој маси, називали уобли (уместо правилног: ај-даблју-даблју). Y време првог 319


320

светског рата је иступао и осуђи- вао милитаризал! и империјализам, а поздравио је револуцију Y Pv* сији. Ступио у КП САД одмах по- сле њеиог оснива^иа (септембра1919). Због револуционарне делат- ности ухапшен и осуђен на два- десет година затвора. Тешко боле- стан, пуштен је уз кауцију и од- Л1ах нап\стио САД. Од 1921. живео у СССР-у као новинар и публици- ста. После смрти је део његовог пепела сахрањен на Црвеном тргу у Москвн, а други део је, по њего- вој жел>и, пренесен у Чикаго и caxpaibeH у заједничку гробницу са жртвалш америчког радничког покрета кажњенил! на чикашком процесу 1886. године.

Хејмаркет (Haymarket), велики трг у Чикагу (сењак, житна пијаца) на којел! је 4. маја 1886. дошло до крвавог обрачуна изл1еђу полиције и радника. Y истрајној борби за ослшчасовни радни дан, чикашки радници су се на Хеј.маркету оку- пили тога дана на заједнички .ми- тинг, протествујући истовремено против убиства неколицине штрај- кача у Меккорлшковим (МсСог- mick) фабрикалт пол>опривредних машина. На бруталан напад поли- ције и радници су одговорили оружјем. Било је мртвих, међу њи- ма и осам полицајаца. Похапшен је и на монструозном процесу у Чикагу осуђен (в. Шпис) велики број радника чија се кривица ни- како није могла доказати. Догађај је, ипак, имао и једну позитивну реперкусију: децембра Л1есеца исте године дошло је најзад до осни- вања Америчке федерације рада (American Federation of Labor), ко- ja je постала највећа и најмоћнија струковна организацнја радника у САД.

Хелсингфорс (Helsingfors), старо име, одн. шведски назив за престоницу Финске — Хелсинки (Helsinki), град са око 500 хил>ада становника. Највећи град у земл>и, велика по- лшрска лука. Значајан индустриј- ски, трговачки и културни центар. Основао га 1550. шведски крал> Гу- став I.

Херст Вилијем (Hearst William Ran dolph, 1863—1951), син рударског магната Џорца, рођен у Сан Фран- циску, дипломирао на Харвардском уннверзитету. Створио један од највећих издавачких моноиолистич- ких концерна (званичан назив: Hearst Consolidated Publications Inc) v САД, основан 1895. Власник читавог низа днсвнкх листова (9ју- тарњих и 11 вечерњих) који се че- сто наводе као изразити пример тзв. жуте штампе (в.): Examiner (Сан Франциско), American (Чика- го, Бостон, Њујорк), Miror (Њу- јорк) итд. Концсрн издаје и већи број недел>них и месечпих листова, лшгазина и часописа: Hearst's In- ternational-Cosmopolitan, God Hau- sekeeping, Harper’s Bazaar и др. Укупан тираж ових Kpajibe реак- ционарних, нарочито у односу на социјализал1, листова и часописа износи преко 12 милиона прњме- рака.

Хиљаду и једна ноћ, зборник чуве- них персијскнх прнча и бајки, ко- ји је, на основу приповедне лите- ратуре Индије, настао у времен- ском раздобл>у од X до XV века. Основа зборника је прича о девој- ци Шехерезади (отуда чест назив зборника Шехерезадине приче), ко- ја из вечери у вече прича цару по једну и\и део једне приче да би одложила своје погубљење. Y сво- јој персијској и арапској верзији, зборник је данас познат у целом културнол1 свету.

Хинденбург (Hindenburg Paul von, 1847—1934), нелшчки фслдмаршал; у првом светском рату командант армије, а затил! нслтчког Источног фронта. Од 1916. начелник штаба Врховне команде. Подршкол! пру- ских јункера и не.мачке деснице дошао на положај председника ре публике 1925. и 1932. Јануара 1933. именовао Хитлера за државног канцелара, те тако довео нацис- тичку странку на власт.

Хобокен (Hoboken), морско приста- ниште у североисточном Њу-Џер- сију, прскопута града Њујорка.


Хови Карл (Hovey Carl), амерички јавии радник, једно време финан- сијски руководилац а затим уред- ник Метрополитена. Писац Ридове биографије (Лавче), која је изишла само на руском језику.

Хофманстал Хуго (Hofmannsthal Ни- go von, 1874—1929), аустријски пе- сник јеврејског порекла, веома пло- дан и цењен. Један од пионира симболизма. Истакнути лиричар (Аодир сфера, Луда и смрт и др.), драматичар (Електра, Торањ и др.) и есејиста. Посебно се прочуо пи- шући либрета за опере Рихарда Штрауса (Kaeajbep с ружом, Ари- јадна на Наксосу итд.).

Хувер (Hoover Herbert Clark, 1874— 1965), амерички политичар и држав- ник, по реду 31. председник САД (од 1929. до 1933). Рударски инже- њер из Ајове, један од воћа Репуб- ликанске странке. Био министар трговине у периоду 1921/28. Зала- гао се за гушење револуције у Ру- сији и ефикасну војну интервен- цију. Посебно познат по тзв. Хуве- ровом мораторијуму, који пред- ставл>а иницијативу за ослобаћање Немачке од ратне штете. Истовре- мено покренуо иницијативу да Не- мачка добије право на поновно на- оружавање.

Хуни, азијски номадско-скитачки на- род турско-татарског порекла си- туиран у Монголији и источном Туркестану. Y IV веку н. е. прошли кроз „Вратнице народа”, упали у Европу и убрзо уништили источно- готску државу и освојили читаву Панонију. Под каном Атилом (в) образовали снажну државу у Па- нонији (долина р. Тисе) и вршили снажне нападе на Балканско полу- острво, Италију и Галију. Најзад су их Римл>ани, удружени с Фран- цима и Визиготима, потукли на Ка- талаунским пол>има (451). После Ати- лине смрти држава им се распала а они се поступно претопили у дру- ге народе.

Ц

Цариград (Истанбул, антички назив КонстантинопоЛ), Constantinopolis), највећи град и морска лука у Тур- ској са око 1,8 милиона становни- ка. Велики индустријски, саобра- ћајни, трговачки, културно-просвет- ни и туристички центар. Основао га 326—330. године Константин Ве- лики на месту античког Бизанта (Byzantion). Престоница Византије од 395. до 1453, а престоница Тур- ске од 1453. до 1922. Многобројни историјски и културни споменици из византијског и турског доба (универзитет, музеји, библиотеке, Аја-Софија, султанов двор, сарај. патријаршија, православне цркве, џамије итд.).

Царински савез (Zollverein), удружи- вање тада одвојених немачких др- жава у јединствен царински савез (без мећусобних царинских барије- ра), који је остварен 1834. и по- служио као подстрек и увод у ства- рање јединствене немачке државе и царства.

Цер, планина у западној Србији, на северу од реке Аешнице. Највиши врхови су му: Веселинов врх (537 м), Кумовац (630 м) и Цер (706 м). Посебно је познат по бици (Цер- ска битка или битка на Јадру) ко- ја се од 12. до 24. августа 1914. во- дила на њеним падинама између српске и аустро-угарске војске. По- сле снажног продора аустро-угар- ских трупа, српска војска је неза- држивим противударом поразила непријател>а и пребацила га преко Дрине и Саве. Церска битка је представл>ала прву српску (а и са- везничку уопште) победу у првом светском рату.

Црвена застава (Bandiera rossa), ита- лијанска револуционарна песма ко- ју и данас, пошто је постала вео- ма популарна и одавно прешла гра- нице своје земл>е, радо певају сви лево настројени омладинци и рево- луционари.

Црвено барјаче, догаћај који се за владе кнеза Милана Обреновића


321


322

одиграо у Крагујевцу 15. фебруара 1876. После одржаних избора, тога дана је општинска управа дошла у руке присталица Свегозара Мар- ковића, који су ту своју победу прославили манифестацијама кроз град (у поворци су учествовалн омладинци, професори, радници то- поливнице и многе занатлије), но- сећи црвену заставу с натписом „самоуправа”. Режим је ове мани- фестације прилшо као опасан по- литички покрет, па је нарећено хапшење коловоћа. Похапшено је прско 30 л>уди, мећу којима је би- ло алвоката, новинара, свештенн- ка, општинских олборника и кме- това, занатлија, радника итд. Сви- ма је сућено за велеиздају. Y на- роду је тај догаћај остао под на- зиво.м црвено барјаче (или црвени барјак).

Црни врх, највиши врх (779 м) на планини Гучеву, јужно од Ковил>а- че и Лознице. На њему су у првом светском рату, у оквиру битке на Дрини, од 8. до 24. септембра 19И. воћене борбе измећу српске III армије и аустро-угарског XV кор- пуса.

Ч

Чегар, брдо северно од Ниша, близу села Каменице, на које.м је срп- ска народна војска 1809. имала до- бро утврћен шанац са око 3 хил>а- де бораца под команлом Стевана Синђелића (в). Кад су бројно знат- но надмоћнији Турци продрли у шанац, Синћелић је метком из ку- буре запалио барутану, па су од експлозије сви изгинули. Рачуна се да је погинуло преко 6 хиљада Ту- рака.

Черновнце, град на некадашњој тро- мећу измећу Аустро-Угарске, Ру- муније и Русије. Од 1772. до 1918. припалао је AycTpo-Yгарској, потом до 1940. Румунији, а од тала је, зајелно са северном Буковином, притс\,учен СССР-у. Y прелгорју Карпата, на реци Прут, у Украјин- ској ССР, град је средиште Чер- новичке области. Има око 180 хи-

л>ада становника и развијене ин- дустрију, трговину и саобраћај. Истовремено је и културно-просвет- но средиште области (у^шверзитег, музеји, позориште, филхармонија, медицински ннститут, технику\ш итд.). Данас се град зове Черновци.

Чолак-Антић др Бошко (1871—1949), српски дипломата. До рата с Бу- гарском 1915. бно опуномоћени ми- нистар у Софији. Посланик у Каи- ру, Стоколму, Букурешту. Мар- ша.\ двора (1936—1941). Умро у Бео- граду.

Чудновскиј (Григориј Исаакович, 1894—1918), учесник револуционар- ног покрета у Русији, најпре мен>- шевик (група В. Г. Плеханова), а од 1917. члан бол>шевичке партије. Бежећи од прогона склонио се1913. у Беч. За време првог свет- ског рата у емиграцији у Амсри- ци. Вратио се у Русију 1917. и исте године постао члан војно-револу- ционарног комитета у Петрограду. Био један од предводника јуриша на Зимски дворац. Рањен код Цар- ског Села у борбама с трупама Кереиског. Био војни комссар Ки- јева. Погинуо априла 1918. у бор- бама на Украјинском фронту.

Џ

Џонсон, в. Јовановнћ др М. Војислав Џонсон X. (Johnson Hiram Warren,

1866—1945), амерички политичар, адвокат по професији, роћен у Са- краменту (Калифорнија). Као ад- вокат у Сакраменту и Сан Фран- циску борио се против корупције и разобличавао политичаре коруп- ционаше. Гувернер Калифорније од 1911. до 1917. Сенатор САД од1917. Члан сенатског Оверменовог комитета.

Ш

Шал>апин (Фјодор Иванович, 1873—1938), чувени руски оперски умет- ник, певач-бас, најзначајнији пред-


ставник руске вокалне школе. Ро- ђен у Казаиу, у сиромашној поро- дици нижег службеннка, провео тсшко и оскудно детињство. Још као дечак статирао у позоришту, па био члан хора. Y Тифлису 1893/94. наступао први пут као со- листа. Прешао затим у Петроград и Москву, а од 1901. гостовао у иностранству и стекао светску сла- ву. Критика је нстицала да су у његовом сценском стваралаштву изванредно органски спојени та- ленти првокласног певача-музичара и врсног драмског уметника. После револуције био је умегнички руко- водилац Маријннског театра (в). Друговао с Максимом Горким. Пе- вао све значајније бас-паргије v оперској литератури. Сшшао и филм. Бавио се оперском режијом. Додел>ено му је 1918. звање народ- ног уметника републике. Од 1922. живео ван СССР-а. Гостовао и пе- вао на свим всћим оперским сце- нама у свету, иа и у Београду. Умро у Паризу.

Шамннњи (Champigny), градић на Марпи са око 30 хиљада становни- ка. Код њега се, за време опсаде Париза 1870, водила битка измећу Француза и Пруса.

Шарлроа (Charleroi), белгијски град са око 30 хил>ада становника. Ру- дарски и металуршки центар. Y првом светском рату су немачке трупе, крајем августа 1914, код тог места победилс француску војску.

Шатијон (Chatillon), село на Марни са око 1000 становника. Постоје још Шатијон на Сени, а и на Ссвру.

Шатов (Всеволод Сергејевич, 1888—1942), учесник руског револуцио- нарног покрета, емигрирао у САД. где је учествовао у раду IWW (в) и показао се као талентован го- ворник. Иознат и популаран под имснима Петровски-Нелсон. и Бил.Y Русију се вратио 1917. и у окто- барским данима био члан војно- -револуционарног комитета у Пе- трограду. Учесник у грађанском рату, потом на одговорним држав- ним и привредним задаиима. С Ри- дом се упознао још 1913. за време

штрајка текстилаца у Петерсону о којем је Рид писао у чланку Рат у Петерсону. Поново су се срелн1917. у Петрограду, па је Шатов помогао Риду да дође до стана и обавсштавао ra о развоју догаћаја.

Шекспир Вилијем (Shakespeare Wil- liam, 1564—1616), велики енглески песник и драмски писац, роћен у Стратфорду на Евону. Поред 37 драма, написао је 154 сонета и две поеме (Венера и Адонис, 1593. и Аукреција, 1594). Светску слазу обезбедио је својим позоришним комадима (трагедије: Хамлет, Ко- риолан, Јулије Цезар, Ромео и Ју- лија, Макбет, Отело и др.; коме- дије: Укроћена горопад, Узалудан љубавни труд, Сан летње ноћи, Aea трговца из Вероне, Млетачки трго- вац, Много вике ни око шта и др.; историје: Хенри IV, Хенри V, Хен- ри VIII, Ричард II, Ричард III,Краљ Џон и др.), који се и дан- -данас играју на свим светским сценама, а веома чссто и филмују. Целокупна дела су му објавл>ена први ггут 1623. Код нас је много игран и превођен, а целокупна де- ла су му се појавила 1963.

Шервуд Андерсон, в. Андерсон Шер- вуд

Шо Бернард (Shaw Bemard. George,1856—1950), значајан британски књижевник, драмски писац, припо- ведач, есејиста и критичар, Ирац из Даблина. Почео као уметнички, музички и позоришни критичар у лондонским дневним листовима.Веома плодан. Написао преко 50 позоришних дела (Занат госпоће Ворн, Ђаволов ученик, Кандида,Аекар у недоумици, Андрокло и лав, Пигмалион итд.), пет романа и m h o h it b o студија, есеја, критика, политичких и филозофских списа.Дела му много извођена и на на- шим сцснама широм земл»е. Добио је Нобелову награду за књижев- ност 1925.

Шнанско-амерички рат, краткотрајни оружанн сукоб између САД и Шпа- није, тј. њених трупа на Куби, ко- ји је почео 1. маја 1898. и трајао равно десет недеља. Непосредан 5 2 ,3


повод рату је било потапање аме- ричке ратне лађе Меј у луци Ха- ване, којом приликом је изгубило живот 260 морнара. Томе је прет- ходио дужи период ратно-хушкач- ког писања Херстове штампе, која је под маском помоћи обесправ- л>еном кубанском становништву тражила заштиту америчких инте- реса, тј. капитала (преко 50 ми- лиона долара било је уложено у предузећа на Куби, а трговина са острвом 1895. износила је 100 ми- лиона долара). Шпанска колони- јална управа на острву спроводила је најсуровију експлоатацију жив- л>а, па су кубански родол>уби, под вођством Хозеа Мартија, 1895. диг- ли оружани устанак и убрзо је цело острво било у пламену. Шпан-

ске трупе (било их је око 200 хи- л>ада) одговориле су терором, пл>ач- ком и масовним убиствима. Аме- риканци су врло ефикасно заврши- ли сукоб својим потпуним тријум- фом. Тај рат, ма колико изгледао безначајан, био је важна прекрет- ница у америчкој историји. САД су увиделе да су постале светска сила и кренуле су путем колони- јализма и империјализма. Многи амерички родол>уби и антиимпери- јалисти, међу њима и Марк Твен (в), оштро су осуђивали тај нови империјалистички курс своје зем- л>е.

Шпис Огест, један од невино осуђе- них радника (осуђен је на смрт) на процесу у Чикагу, који је вођен поводом догађаја из 1886. године на Хејмаркету (в).

СПИСАКИЛУСТРАЦИЈА

Потписи: испод репродукција скица и цртежа Бордмана Рабинсона превод су легенди које је сам Рабинсон дао у првом издању Ридовог дела Рат у источпој Европи (John Reed: The War in Eastem Europe, Charles Scnbner’s Sons, New York 1916), где су први пут и објављене.

између страна

Бордман Робинсон: С р б и н ....................................... 16—17

Бордман Робинсон: Гробови дуж Вардара . . . . 16—17

Бордман Робинсон: Предохрана против тифуса . . 16—17

Бордман Робинсон: Влада је слала војнике и воловепо целој Србији да помогну при орању . . . 32—33

Бордман Робинсон: Четири ск и ц е ...............................32—33

Бордман Робинсон: Стражар, упалих образа, прл>ави као да ум и ре .................................................... 32—33

Бордман Робинсон: Отпуштени из тифозне болнице . 40—41

Бордман Робинсон: Болница у Н и ш у ......................40—41

Бордман Робинсон: Две ск и ц е ...................................40—41

Бордман Робинсон: Скице из сед л а.......................... 40—41

Бордман Робинсон: Аустријанци заробл>еници слобо-дно л утају ............................................................. 40—41

Бордман Робинсон: Мали осветник Косова . . . . 40—41

Бордман Робинсон: Погледа упртог према Аустрији . 48—49

Бордман Робинсон: Y трупном в о з у .......................... 48—49

Бордман Робинсон: Y српским рововима на Сави . . 48—49

Бордман Робинсон: Избегавање шрапнела на Сави . 48—49

Бордман Робинсон: Ноћно јахање за Шабац . . . . 64—65

Бордман Робинсон: Поцрнела и разорена црква . . 64— 65 327



Бордман Робинсон: Жена са Г у ч е в а ............................. 64—65Бордман Робинсон: Погођен после распрскавања гра-

н а т е ............................................................................. 72—73Бордман Робинсон: Неиогребена смрт (Гучево) . . . 72—73Бордман Робинсон: Возећи се иза војводе Мишића и

крал>а П е т р а ...............................................................72—73Бордман Робинсон: Повлачење Срба (октобар 1915) . 72—73Бордман Робинсон: Пиротски к р а ј ............................. 72—73Бордман Робинсон: „Како је с тобом, ој Србијо, мила

мати?" .........................................................................72—73Војвода Радомир П у т н и к ................................................ 80—81Никола Пашић над м а п о м ............................................80—81Народ у Мачви помаже у извлачењу топова . . . . 80—81Жене превозе рањенике 1915. г о д и н е ............................. 80—81Војвода Степа С т е п а н о в и ћ ............................................96—97Крал> Петар на Колубари 1914. г о д и н е ........................ 96—97Извиђач на Дрини 1914. г о д и н е .................................. 96—97Збег у Јадру 1914. г о д и н е ................................................ 96—97Фредерик Колверт са генералом Живојином Мишићем 96—97Четврти пешадијски пук на Г у ч е в у ............................. 96—97Багрдан 1915. г о д и н е .......................................................... 96—97Аустријски злочини у С р б и ји .......................................112—113Поубијани дечаци у селу Г л у ш и ћ у ............................. 112—113Вешање Срба за време аустријске окупације . . . 112—113Вешање у Крушевцу 1916. г о д и н е ..................................112—113Стрел>ани српски војници код Шапца 1914. године . 112—113Изгинули војници код Београда 1915. године . . . . 112—113Мајор Драгутин Г аври лови ћ ............................................128—129Последња одбрана чува железничку пругу . . , , 128—12932$

ЏОН РИД: Списак илустрација

између страиа

Српски трећепозивци.................................................... 128—129

Генерал Живко Павловић............................................128— 129

Заробљени Аустријанци на железничкој станици . . 128— 129

Заробљени Аустријанци раде у П рахову ..................128— 129

Војислав М. Јовановић — „Џ он сон ".......................... 144— 145

Милан Предић 1915. године....................................... 144— 145

Миливоје Тадић пред други светски р а т ..................144— 145

Војници у рововима (Мачков кам ен )......................144— 145

Престолонаследник Александар на положају Флока савојводама Степановићем, Мишићем и Бојовићем 144— 145

Повлачење српске војске преко К осов а ................. 144— 145

Аустријски злочини у Србији 1916. године . . . . 144— 145

„Плава гробница".........................................................160—161

Дописник париских листова Албер Л он д р ..................160—161

Портрет Џона Рида из 1920. године.......................... 192—193

Џон Рид, њујоршки репортер...................................192—193

Џозеф Линколн Стефенс-„Стеф"...............................192—193

Вилијем Хејвуд — „Велики Бил” ...............................192—193

В. А. Антонов-Овсејенко................................................ 208—209

Н. И. П од в о јск и ......................................................... 208—209

Г. И. Ч уд н овски ј......................................................... 208—209

В. Володарски (М. М. Голдштејн)............................... 208—209

Алберт-Рис Вилијамс с групом интернационалаца . . 208—209

Б. И. Рејнштејн............................................................. 208—209

Џон Рид за писаћом машином................................... 224—225

А. В. Луначарскиј......................................................... 224—225

Александра М. К ол он т а ј............................................224—225

Џон Рид на говорници...................................................224— 225 329

ЏОН ГИД: Рат у Србији 1915.


Џон Рид 1920. године................................................ ..240—241

Чарлс Емил Рутенберг................................................ ..240—241

Вилијем Ф ост ер ............................................................. ..240—241

Група делегата на II конгресу Коминтерне . . . . 256—257

Џон Рид у финској тамници....................................... ..256—257

Ридова пропусница за Смол>ни................................... ..256—257

Факсимил Ридовог записа о Лењ ину.......................... ..256—257

Два дрвореза Жила Перахима за Ридово дело „Десетдана који су потресли свет” (I и I I ) ................. ..272—273

Два дрвореза Жила Перахима за Ридово дело „Десетдана који су потресли свет" (III и IV) . . . . 272—273

САДРЖАЈ

страна

Џон Рид: Рат у Србији 1915................................................ 11

Земл>а см рти................................................................. 13

Привремена ратна престоница................................... 25

Ка ф р о н т у ................................................................. 31

Београд под аустријским топовима.......................... 41

Дуж ф рон т а ................................................................. 49

Истребл>ена н ац и ја .................................................... 59

Гучево и долина леш ева............................................ 65

Изгубл>ени свет ......................................................... 75

Поново у С рб и ји ......................................................... 81

Ридови погледи на први светски р а т ............................... 85

Рат трговаца................................................................. 87

Заједно са савезницима............................................ 93

Непопуларни р а т .........................................................107

Вук Драговић: Џон Рид у С рб и ји ...................................119 333

Предговор Џона Р и д а ............................................................ 5


страна

Вук Драговић: Метеорски животни пут Џона Рида . . 177

Ј. М. Левидова: Библиографнја дела Џона Рида . . . . 267

Др Нико С. Мартиновић: In memoriam (Вук Ж. Драговић) 283

Божидар Ф. Пејовић: Тумач имена и п ојм ова..................293

Списак илустрација............................................................. 325

Б И Б Ј 1 И О Т Е К А

Ч О Б Е Ч А Н С Т В ОЈ У Ч Е • Д А Н А С • С У Т Р А

Књиге библиотеке „Човечанство”, на нивоу

прворазредне научне публицистике намењене

најнгирем кругу читалаца, доносе на својим

страницама све оно што је у жижи интере-

совања савремсног човека: то су теме из вре-

мена важних историјских прекретница, од

најстаријих времена до данас, оне које ква-

лификовано обавсштавају о подвизима поје-

динаца и група из прошлости и садашњости,

оне које говоре о многим значајним пробле-

мима човечанства јуче-данас-сутра, оне ко-

је документовано саопштавају о великим

личиостима у историји и њиховим често чуд-

ним и по правилу заннмл>ивим

животним судбинама.

А Н Р И Р О Б Е Р

ВЕЛИКИ СКАНДАЛИ

Y И С Т О Р И Ј И

Чувени париски адвокат и дугогодишњи пред-

седник адвокатске коморе, члан Француске

академије и познати писац Анри Робер, ство-

рио је — на основу богате архивске грађе,

докумената, сведочанстава, и других веродо-

стојних извора — дело узбудљивије од сва-

ког криминалног романа. Пишући о великим

процесима и скандалима који су деценијама

узбуђивали свет, он је читаоцима саопшта-

вао истину о л»удским страстима, слабостима,

мржњама и л>убавима. До танчина је описао

поступке великих тровачица у историји, ожи-

вео мрачни свет дворских интрига и заку-

лисних политичких игара, осветљавајући чи-

таву галерију ликова, злих и добрих, који су

током последњих векова у друштвеном жи-

воту своје земл>е остављали дубоке трагове

— чешће зле него добре. То је дело бриљант-

но и научнички непристрасно написано, исти-

нити роман који се не може испустити из

руку и који ће вам донети часове узбућења

као најбол>н криминални филм.

у ш т а м п и