gramatika 6 razred-1

5/28/2018 Gramatika 6 razred-1

1/130

Milo{ Kova~evi}

Dobrica Kova~evi}

SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA

za {esti razred osnovne {kole


2/130

UREDNIK

Prof. dr Tiodor Rosi}

RECENZENTI

Dr Mihailo [}epanovi}, Filolo{ki fakultet, Beograd

Sofka Radoji~i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti

u O[ Desanka Maksimovi}, Zemun

Sla|ana Haxi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti

u O[ Bora Stankovi}, Beograd


3/130

Milo{ Kova~evi}Dobrica Kova~evi}

SRPSKI JEZIK I

JEZI^KA KULTURAza {esti razred osnovne {kole

Srpska {kola

Beograd, 2010.


4/130


5/130

BOGATSTVO REÎI BOGATSTVO U REÎ

Obnavqawe

Re~i

Da ~ujemo, da oslu{nemo pa`qivo koje su re~i tvrde, stamene? Koje mogu same, cela

misao, cela re~enica biti? Re~! Ta~ka. Re~i. Ta~ka. Da proverimo koje su bitne, koje

su{te? Da li nam pomaù ili nam odmaù? Da li bistre ili mute? Da li grade ili ru{e?

Jer, ono {to se iz nekih re~i zametne, kao iz zmijskog jajeta, moè biti toliko zlobno i

otrovno da zavadi, da umori ceo Svet.

Re~. Ba{ ona, po~ujmo, i nije odve} tvrda. Nije ni meka. Mo`da je osredwe tvrdo}e.

Po~iwe resko, ali je samoglasnik ublaì, uvije, istegne, da bi se svr{ila umek{ana,odmekla, umukla. Tako i treba, jer re~ moè biti i ovakva i onakva. I britka i blaga. I

divqa i smerna. Wena melodija u skladu je sa zna~ewem. Re~ mora da bude {iroka, da obuh-

vata sve od vreve do }utawa, od àgora do ti{ine. Wena toplota je umerena, mlaka. A bo-

ja kao da je jedna nijansa mrke, umbre, oranice. Vi{estruko povezana sa zemqom i rodom,

i poreklom, i starinom. Re~ je, po svemu, umerena, podatna re~. Od we moè{ da na~ini{

mnoge dobre stvari. Ali, moè{ da iskaè{ i kakvu gadost, zlo. Re~ je privla~na, pit-

ka, rezi i reì na jeziku. U prvi mah u~ini ti se slaba, trun, seme nepoznate biqke. A kad

proklija, kad po~ne da ni~e i |ikqa, ne moè{ je zaustaviti, otima se i buja kao korov.

S re~ju se mora pa`qivo, blago. Ona je stara, drevna. Postojala je pre svega. Mnogo ona

zna i se}a se svega {to je bilo. Ni Boga ne pomiwi, ni re~ ne prizivaj bez velike, pravepotrebe.

(Milenko Paji})

Pisac govori o re~ima, o mo}ima re~i. Kakve re~i mogu biti? [ta se sve re~ima mo-

è posti}i? Izdvoj sve epitete kojima pisac odre|uje re~i.

Kako shvata{ zna~ewe skupa re~i (sintagme) tvrda re~? Kako shvata{ misao da je re~

vi{estruko povezana sa zemqom i rodom, i poreklom, i starinom?

Ve} mnogo toga zna{ o re~ima. Podseti se! Kako se re~i dele u vrste: koliko ima vrsta

re~i? Koje su to promenqive, a koje nepromenqive vrste re~i? Koje vrste promena pozna-

ju promenqive re~i? Koje se re~i mewaju po padeìma, a koje po licima? Koje re~i imaju

komparaciju?

Podvuci u tekstu sve promenqive re~i i odredi kojoj vrsti re~i pripadaju.

5

drevan starinski, prastar; |ikqati |ikati, naglo rasti uvis; re-

ziti imati rezak, prijatno o{tar ukus ili miris; umbre boja sli~-

na mrkoùtoj


6/130

Dosta toga zna{ i o zna~ewima re~i. Podseti se!

Da li svaka re~ ima samo po jedno zna~ewe? Mo`e li jedna re~ imati vi{e zna~ewa?

Navedi neka zna~ewa re~i glava Ima li ta re~ isto zna~ewe u re~enicama: On ima ve-

liku glavu. Kwiga ima sedam glava. Otac je glava porodice.

Kako se naziva pojava kada jedna re~ ima vi{e zna~ewa?

A mo`e li vi{e re~i imati isto zna~ewe? [ta zna~e re~i iz teksta star i drevan?

Imaju li isto zna~ewe pridevi iz teksta umek{ana i odmekla? Kakvo zna~ewe imaju

prilozi vrlo i veoma? Napravi nekoliko re~enica s tim prilozima. Kakvo zna~ewe ima-

ju re~i vrelo i izvor, vatra i ogaw, sti}i i do}i? Kako se nazivaju takve re~i?

A ima li re~i koje se isto pi{u, a imaju potpuno razli~ita zna~ewa? Uporedi is-

taknute re~i u slede}im re~enicama:

Kosajoj je gusta i duga. Planinska kosa obrasla je `buwem. Kosa mu je o{tra i lakose~e travu.

Kako se nazivaju ovakve re~i?

6

Upotreba jedne te iste re~i u razli~itim kontekstima (situacijama)

sa razli~itim a me|usobno povezanim zna~ewima naziva se vi{ezna~-

nost re~i ili polisemija.

Re~i koje se razli~ito pi{u ili izgovaraju a imaju isto ili sli~no

zna~ewe nazivaju se sinonimi.


7/130

Obrati pa`wu na slede}e parove re~i iz teksta: pomagati odmagati; bistro mutno;divqa smerna; `agor ti{ina. U kakvom su zna~ewskom odnosu te re~i? Jesu li wiho-

va zna~ewa povezana? Jesu li ona podudarna (ista) ili suprotna?

Kako se nazivaju takve re~i?

7

Re~i koje se isto pi{u i izgovaraju a imaju potpuno razli~ita zna~e-

wa nazivaju se homonimi.

Re~i koje se razli~ito pi{u i izgovaraju a imaju suprotna zna~ewa

nazivaju se antonimi.


8/1308

TVORBA (GRA\EWE) REÎIzgubqeni paw

Stakleno no}no zimsko nebo kao od leda iskovano... Probudio se Martin i {iroko ot-

vara o~i. Osje}a svoje ostudewele uko~ene noge, opaà na vratu lupe{ku struju hladna vaz-

duha, koji se uvla~i kroz pukotine oko slaba rasklimana prozor~i}a, i dobro vidi: vatra

se u pe}i odavno ugasila, a mjesto gdje stoje drva prazno je. Ohladila se soba, i djeca u snu

je~e od zime.

- Boè, boè, pomozi i nasjetuj me; oko ku}e ni klipe drveta, a stara ograda ve} je

odavno poloèna...

Neko je pored puta izgubio paw!

Ta misao poput muwe rasvjetqava ~itavu sobu. Martin se dr{}u}i pridiè iz kreveta...

- Paw, golemu staru pawinu, mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu; put je tuda

najkvarniji.

Gle, kako se toga prije sjetio nijesam! Naprijed, juna~e!Pruìo je korak spoti~u}i se i kliù}i u smrznutu snijegu... Kad skliznu niz visoku

gorwu obalu druma, stade nemirna srca da se obazire uokolo. Gdje li }e se to na snijegu

ukazati velika tamna mrqa paw? Tu se on mora na}i negdje u blizini, golem a suv kao

barut...

- Da nije ono tamo?

- Eh, ba{ me prevari...

I opet tamna mrqa na drumu. To najzad mora biti dugo traèni paw. Eto, kako se nije

odmah dosjetio da je on tu!

Na neravnu i prolokanu mjestu saonice su skliznule niz kamen i zbrisale s wega na-padali snijeg. Martin kleknu i pipa kao slep. Sasvim u kraju, napola zaboden u snijeg,

leì mali qeskov pawi}. Ruke ga gr~evito grabe, sve se ~ini kao da je to san i da }e drvo

iznenada pobje}i.

- Ha, evo ga, moga lijepog i ro|enog! Otkad ja samo wega traìm.

Kao brata ro|enog privija na grudi mali suvi paw, sav rutav od sasu{ene mahovine. U

wegovu naru~ju drvo postaje toplo i raste.

- Hajdemo sad ku}i, ro|enko moj, ku}i, ku}ici na{oj.

Djetiwasto sre}an, krenuo je natrag preko poqane... A paw u Martinovom naru~ju

narastao je golem kao Grme~ i ~itav svijet gori od wegovog ogwenog srca.

(Branko ]opi})

PAW PAW-I] PAW-INA


9/1309

U prohladnoj zimskoj no}i u Martinovoj ku}i nestalo je drva za loèwe. Kako pisac

slika zimsku hladno}u? Kakvo re{ewe pronalazi Martin? Na koji na~in je pisac opisao

Martinov odnos prema traènom i prona|enom pawu? Uo~i u tekstu re~i koje najboqe

iskazuju Martinov emocionalni odnos prema pawu.

Tvorbena osnova i tvorbeni nastavak

Kojim sve re~ima pisac u tekstu imenuje PAW?

To se vidi i iz slede}e tri re~enice izdvojene iz teksta:

Neko je pored puta izgubio paw!

Paw, golemu staru pawinu, mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu.

Sasvim u kraju, napola zaboden u snijeg, leì mali qeskov pawi}.

Pisac je, kao {to vidimo, paw imenovao sa tri razli~ite imenice: PAW, PAWI],

PAWINA.[ta povezuje, a {ta razlikuje te tri re~i?

Sve tri re~i povezane su re~ju paw, jer je ta re~ sastavni deo i re~i pawi} i re~i

pawina.

To zna~i da su re~i pawi} i pawina gra|ene (tvorene) od re~i paw pomo}u posebnih

nastavaka:

PAW-I]

PAW-INA

Ti nastavci (-i}, -ina) pro{iruju zna~ewe re~i paw, dodaju}i joj novo posebno zna~e-we, i to nastavak -i} zna~ewe mali (paw) a nastavak -ina zna~ewe veliki (paw). Sve

tri re~i (i paw, i pawi}, i pawina) imaju u sebi zna~ewe paw (= deo odse~enog stabla),

ali se to zna~ewe u nastavcima -i} i -ina oboga}uje dodatnim zna~ewem.

PAW = svaki, bilo koji paw

PAW-I] = paw + mali (mali paw)

PAW-INA = paw + veliki (veliki paw)

Kakvu ulogu imaju nastavci -i} i -ina? Kako se ti nastavci zovu?

Ti nastavci sluè za tvorbu(gra|ewe) re~i pawi} i pawina od re~i paw. Zato se ti

nastavci nazivaju tvorbeni nastavci (ili nastavci za gra|ewe re~i). Deo re~i na kojise dodaje tvorbeni nastavak zove se tvorbena osnova (ili osnova za gra|ewe re~i). Re~i

pawi} i pawina sastoje se dakle, od:

TVORBENE OSNOVE i TVORBENOG NASTAVKA

PAW I]

PAW INA

U re~ima pawi} i pawina tvorbena osnova podudarna je sa re~ju paw. Re~ paw ne moè

se daqe deliti na tvorbenu osnovu i nastavak. Ona nije gra|ena (tvorena) od neke druge

re~i, nego je prosta re~.


10/130

Proste re~i su, na primer: paw, drvo, ku}a, wiva, selo, ~ovek, ena, dete, ut, crven, ze-

len, bor, jela, kwiga, vuk, koko{, zub, ruka i mnoge, mnoge druge.Neke od prostih re~i u svom sastavu imaju naveden gramati~ki nastavak (npr.: ku}-a,

`en-a, sel-o). Kad se od prostih re~i koje u svom sastavu imaju gramati~ki nastavak tvore

(grade) nove re~i, onda se ne dodaje tvorbeni nastavak na prostu re~ sa gramati~kim nas-

tavkom, nego se gramati~ki nastavak odbija, pa se tek onda dodaje tvorbeni nastavak.

Proverimo to na slede}em primeru iz teksta:

- Hajdemo sad ku}i, ro|enko, ku}i, ku}ici na{oj.

Re~ ku}ica nastala je od re~i ku}a tako {to je u re~i ku}a odbijen gramati~ki nastavak

-a i na osnovu ku}- dodan tvorbeni nastavak -ica. Po{to gramati~ki nastavak uvek

dolazi na kraju re~i, on je sada postao sastavni deo tvorbenog nastavka -ica:KU]-A

KU]-ICA

Izvedene re~i (izvedenice)

Rekli smo da se re~i koje nisu nastale od drugih re~i zovu proste re~i. A kako se zovure~i koje su nastale tvorbom ili gra|ewem od drugih re~i?

10

Re~i koje nisu gra|ene od drugih re~i nazivaju se proste re~i.

Re~ koja je tvorena (gra|ena) od neke druge re~i naziva se tvorenica.

Treba strogo razlikovati tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak od

gramati~ke osnove i gramati~kog nastavka. Gramati~ku osnovu i grama-

ti~ki nastavak imaju i proste i tvorene (gra|ene) re~i ako su promenqive, dok tvorbe-

nu osnovu i tvorbeni nastavak nemaju proste re~i, nego imaju samo re~i koje su gra|eneod drugih re~i (i promenqive i nepromenqive). Tako je, na primer, u re~i ku}a grama-

ti~ka osnova ku}- a gramati~ki nastavak -a; u re~i ku}ica gramati~ka osnova je ku}ic- a

gramati~ki nastavak -a.

Re~ ku}a nema tvorbene osnove i tvorbenog nastavka jer je prosta re~, dok je u re~i ku-

}ica tvorbena osnova ku}- a tvorbeni nastavak -ica.

RAZLIKUJ:


11/13011

Kako su nastale tvorenice pawi}, pawina i ku}ica?

Nastale su tako {to je na tvorbenu osnovu dodat poseban tvorbeni nastavak.

Koje delove svaka izvedena re~ mora imati? To }emo lako zakqu~iti kada odredimo

tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak slede}ih re~i:

MLINAR = ~ovek koji radi u mlinu

MLINARKA = èna mlinar (èna koja radi u mlinu)

Re~ mlinar izvedena je od re~i mlin: MLIN-AR (tvorbena osnova je MLIN-, a tvorbe-

ni nastavak -AR)

Re~ mlinarka izvedena je od ve} izvedene re~i mlinar:

MLINAR-KA (tvorbena osnova je MLINAR- a tvorbeni nastavak -KA).

Osnova za izvo|ewe nove re~i ne mora, dakle, biti samo prosta re~, nego to moè bi-

ti i izvedena re~.

U re~i MLINARKA raspoznajemo tri dela izvedenice: MLIN-AR-KA.

1) Osnovni deo je MLIN- (gramati~ka osnova od re~i MLIN- ) i taj deo nosi osnov-

no zna~ewe re~i. Taj osnovni, temeqni deo re~i koji nosi najbitniji deo wenog

zna~ewa zove se koren re~i, koji je u ovom primeru podudaran sa prostom re~ju.

2) Na koren re~i MLIN- dodat je tvorbeni nastavak -AR, a taj nastavak dodaje zna~ewu

korena i zna~ewe mu{karac koji radi u mlinu.3) Onda je na koren re~i i ve} jedan dodati tvorbeni nastavak MLINAR- dodat jo{ je-

dan tvorbeni nastavak: -KA, koji sada skupnom zna~ewu korena i nastavka (mlin-ar)

dodaje zna~ewe èna (kojaradi u mlinu).

Tvorbeni delovi koji se dodaju na koren re~i (koji dolaze s desne strane korena re~i)

nazivaju se sufiksi. Izvedene re~i nastaju tako {to se na koren re~i dodaju razli~iti

sufiksi. U re~i mlinarka sufiksi su: -ar i -ka, jer se oni dodaju na koren re~i mlin-.

Sufiksima mogu da se tvore i imeni~ke i pridevske i glagolske izvedenice.

Ako jedna tvorenica nastaje tako {to se na tvorbenu osnovu dodaje

tvorbeni nastavak, takva tvorba re~i naziva se izvo|ewe. Re~i koje su

nastale izvo|ewem nazivaju se izvedene re~i ili izvedenice.

Sastavni delovi izvedenih re~i su: koren re~i, tvorbena osnova i

tvorbeni nastavak.

Ako je neka re~ izvedena od proste re~i, onda se koren i tvorbena

osnova te re~i podudaraju (npr. u re~i mlin-ar i tvorbena osnova i ko-

ren re~i jeste mlin).Ako je neka re~ izvedena od ve} izvedene re~i, onda se koren i tvorbena osnova te re-

~i razlikuju (npr.: u re~i mlinarka koren re~i je mlin- a tvorbena osnova mlinar-).


12/13012

Napravi od imenica grad, kompjuter, {kola sufiksom -ski prideve: ______________

__________________________________________________

Napravi od imenice cement i asfalt sufiksom -irati, a od imenica car i prijateq

sufiksom -evati glagole :______________________________________________________

Napravi od glagola voziti, nositi i kopati sufiksom -a~ imenice _______________

_____________________________________________________________________________

U ]opi}evom tekstu ima dosta izvedenih re~i, kao npr.: prozor~i}, Martinov, stran-

~ica. Prona|i re~enice u kojima su upotrebqene te izvedenice. Odredi {ta je koren,

{ta tvorbena osnova, a {ta tvorbeni nastavak u tim trima re~ima!

Sloène re~i (sloènice)

Grade li se nove re~i samo izvo|ewem? Uporedimo sa prethodno navedenim slede}e

re~i!

Kako su one nastale?1) BEOGRAD (od: beo grad), VIDOVDAN (od: Vidov dan), VISIBABA (od: visi baba),

STARMALI (od: star mali), BABAROGA (od: baba roga) i sl.

Ove re~i nisu nastale izvo|ewem, nego srastawem. U jednu re~ srasle su dve re~i: a)

pridev i imenica (Beograd, Vidovdan), ili b) imenica i glagol (visibaba), ili v) dve ime-

nice (babaroga), ili g) dva prideva (starmali).

U svim navedenim sloènicama nove re~i su nastale tako {to su prosto dve re~i pri-

pojene jedna drugoj. U svima wima postoje najmawe dve proste re~i, odnosno dva korena

re~i. Kakva je razlika izme|u navedenih i slede}ih sloènica?

2) GOLOGLAV (od: gole glave), PLAVOKOSA (od: plave kose), JUGOISTOK (od: ju`ni

istok), VOJSKOVO\A (od: vo|a vojske), NOVOSADSKI (od: Novi Sad), [UMOKRADI-

CA (od: krasti {umu), KU]EPAZITEQ (od: paziti ku}u), PREDWONEPÂNI (od:

predwe nepce) itd.U navedenim primerima sloènice su nastale tako {to su u jednu re~ spojena dva ko-

rena re~i pomo}u glasova o ili e: gol-o-glav, plav-o-kos(a), jug-o-istok, nov-o-sadski, ku}-

e-paziteq itd. Ti glasovi koji spajaju korenove u sloènoj re~i nazivaju se spojni voka-

li.

A ima li sloènih re~i u kojima nemamo dva korena re~i? Upravo takve su slede}e slo-

ène re~i:

3) POMALO (nastalo od: predloga po i priloga malo), POTPREDSEDNIK (od pred-

loga pod i imenice predsednik), NAPISATI (od predloga na i glagola pisati), NAT-

Nove re~i (tvorenice) tvore (grade) se i srastawem dveju ili vi{e

re~i u jednu re~. Re~i koje su nastale srastawem zovu se sloène re~i ili

sloènice.


13/13013

PIS (od predloga nad i korena pis iz glagola pisati), SASU[EN (od predloga sa i pri-

deva su{en), NEMO] (od re~ce ne i imenice mo}) itd.

Ove sloènice naj~e{}e nastaju tako {to srastaju predlog i neka druga re~ (imenica,

pridev, glagol, prilog i sl.).

Predlozi tada prestaju biti predlozi ({to se vidi i po tome {to se ne pi{u odvoje-

no). Oni delimi~no mewaju zna~ewe re~i s kojom srastaju. Deo sloènice koji dolazi is-

pred korena re~i naziva se prefiks. Tako su u navedenim primerima navedeni predlozii re~ca prefiksi. U jednoj sloènoj re~i moè biti vi{e prefiksa, kao na primer: ne-

na-pisan, o-be{-~a{}en (od: o-bez-~astiti), is-pot-pisivati, (od: iz-pod-pisivati) i sl.

Zadatak:Iz slede}eg teksta izdvoj: a) izvedene re~i, i odredi u wima koren, tvorbenu osnovu,

tvorbeni nastavak i sufikse, b) sloène re~i, i odredi u wima koren re~i i prefikse:

Ako te zaboli zub, pa treba da vadi{ zub i ode{ zubaru, zubar uzme zubarska kle{ta i

zub je izva|en. Ako ti se otkine dugme, mama uzme iglu i za{ije ti dugme. Ako ti se ide od

ku}e ti uzme{ kqu~, zakqu~a{ ku}u, istr~i{ iz ku}e, pretr~i{ potku}nicu, i ba{ te

briga.

(Neboj{a Nikoli})

U spoju prefiksa sa drugim prefiksom ili sa korenom re~i ~esto do-

lazi do promene nekih glasova (suglasnika): potpisati (a ne: pod-pisati), potpredsed-

nik (a ne: podpredsednik), obe{~a{}en (a ne: obez~a{}en) itd.

Obrati pa`wu na pisawe (pravopis)!


14/13014

ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNASLU@BA IMENICA I PRIDEVA

(Obnavqawe i pro{irivawe)

Sumwi~ewe

Staje u hodniku izme|u dvojih vrata. Levo ka{qe Simka. Ipak, on bi u{ao prvo kod

we da vi|ewe Adama odloì jo{ na nekoliko minuta, da jo{ ne vidi ono {to sluti da }e

videti, ali ~uje Tolu:

- ... Nije mnogo vru}e. Nije, sine.

Tola de~aku bez svesti na gole grudi oblaè tople rakijave obloge. \or|e se nadnese

nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima...

îm bi Simka zaspala, on je ustajao, jedva je ~ekao da zaspi, palio lampu i zagledao gagoli{avog, zaspalog. Kako samo naopako spava! Nikada mu glava nije na jastuku. Uvek u

krevetu popreko spava. On, \or|e, kad je bio u wegovim godinama, nije tako spavao. Se-

}ao se. Pokojna mati uvek se hvalila ènama: Moj \or|e spava mirno kao jagwe. Ne pre-

okrene se no}u. Onako kako ga uve~e ostavim, tako ga ujutru zateknem.

Noge, kolike su mu noge, boga mu! I ve} je maqav. Pribliì lampu Adamovoj nozi. Je-

ste, maqav je. Kako dete sa {est godina moè ovako da bude maqavo? Meni ni sada listo-

vi nisu ovako maqavi. Podiè svoju nogavicu i prinese lampu. Opet se nadnosi nad kre-

vet, dim petroleja utiwe mu se u bradu, iza wega, na zidu, zgurena senka. Nepomi~na. Spo-

ro se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe. Ima cevanicu kao da je u petnaestoj. Pa

stopalo... Stopalo je... Meni je malo stopalo. I Vuka{inu je malo stopalo. A Vuka{in jevi{i od wega. Ni A}im nije dugonog. [ta je ovo, kakvo ovo ~udo raste? Ugasi lampu i se-

de na krevet. Mrak je kao voda tekao nad wim i wim.

Opet je no} i opet je sa lampom. Koleno mu je kvrgavo. \or|e zadiè svoju nogavicu, po-

diè nogu na ivicu Adamovog kreveta, upore|uje je prinose}i lampu ~as svom ~as Adamo-

vom kolenu. Nema nikakve sli~nosti. Adamu iza{ao zglob ulevo, meni, iako mi je ~etr-

deset i nekoliko, nije. Koleno mi je okruglo, suvo ali ravno. Tu|e su ovo kosti u Adama.

Nije to moja kost, ugasi lampu. Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve. Otvara prozor i di-

{e zvezde...

Adam tanko jauknu. \or|e mu obgrli noge i prisloni lice uz stomak.- Ne}u vi{e no}u da te otkrivam. Nikad vi{e, sine. Ti si moj sin. Jesi. Adame, do{ao

sam ti. Zbog dede nisam mogao pre. Upropasti nam ku}u. Ne}u vi{e, ti si moj.

(Dobrica ]osi})

utiwati uvla~iti; peqati ujedati, peckati


15/13015

Predikativna slu`ba prideva i imenica

Ve} zna{ dare~enice nema bez predikata i da slu`bu (funkciju) predikata u re~enici

vr{eli~ni glagolski oblici. Svaki predikat u svom sastavu mora imati neki li~ni gla-

golski oblik. Predikati koji su iskazani glagolom u nekom li~nom glagolskom obliku

(prezentu, perfektu, futuru...) zovu se glagolski predikati.

(Podseti se da ti predikati u svom sastavu ne mogu imati nikakvu neglagolsku re~!)

Prona|i u navedenom ]osi}evom tekstu sve glagolske predikate!

Jesu li u svim re~enicama u tekstu glagolski predikati? Ima li re~enica koje u pre-

dikatu imaju osim glagolske re~i i neku neglagolsku re~? Koje neglagolske re~i se naj~e-

{}e pojavquju kao deo predikata u re~enicama koje su ostale kad su izdvojene re~enice sa

glagolskim predikatom?

Tako|e ve} zna{ da se predikat koji u svom sastavu, uz glagol, ima i neku neglagolsku

re~ zove imenski predikat.

Izdvoji}emo iz teksta najpre samo dve re~enice sa imenskim predikatom. U tim re~e-

nicama neglagolsku re~ ili grupu re~i u predikatu pisa}emo velikim slovima i podvu-

}i je zajedno sa glagolom s kojim ona ~ini celi imenski predikat:

Koleno mu je KVRGAVO.

Ti si MOJ SIN.

U obe re~enice uz gramati~ki subjekat (koleno, ti) stoje imenski predikati. U prvoj

re~enici imenski predikat sastavqen je od nenagla{enog oblika tre}eg lica jednine

prezenta glagolajesam (je) i od prideva (kvrgavo). U drugom primeru predikat se sastoji

od drugog lica jednine nenagla{enog oblika prezenta istoga glagola (si) i imenice s

wenim atributom (moj sin). U tim predikatima prezentski oblici glagolajesam (je, si)~ine glagolski deo predikata, a pridev u prvom primeru (kvrgav) i imenica sa svojim

atributom u drugom primeru (moj sin) ~ine imenski deo predikata. Glagolski deo imen-

skog predikata uvek ~ini neki nepotpuni glagol: glagol koji sam ne moè biti predikat.

Tako glagoljesam nikada sam ne moè u re~enici biti predikat. On pomaè da se sasta-

vi predikat, pa se naziva pomo}ni glagol. Imenica ili pridev tako|e nikad sami ne mo-

gu biti predikati. Tek sa pomo}nim glagolom imenica i pridev sastavqaju predikat.

Pridev i imenica ulaze u sastav predikata (a sami nisu predikat) pa se zbog toga ne zo-

vu predikatom nego predikativom.

Imenski predikat se uvek sastoji od glagolskog i od imenskog dela ili predikativa:

IMENSKI PREDIKAT

Koleno JE + KVRGAVO

Ti SI + moj SIN

glagolski deo predikata imenski deo predikata ili predikativ

Predikativje drugo ime za imenski deo predikata. Dakle, imenski deo

predikata = predikativ.


16/13016

Za{to nam je potreban naziv (termin) predikativ kad moèmo upotrebqavati naziv

imenski deo predikata?

Taj naziv nam je neophodan (nuàn) jer bez wega ne moèmo imenovati slu`bu (funk-

ciju) neglagolske re~i u sastavu imenskog predikata. Ako se pitamo kakvu slu`bu (funk-

ciju) u navedenim primerima vr{e pridev kvrgavo i imenica sin, morali bismo re}i da

oni vr{e predikatsku slu`bu (funkciju), a to nije ta~no, jer oni vr{e samo deo predikat-

ske funkcije: predikatsku funkciju vr{e zajedno oblik glagola jesam (je ili si) i pridevili imenica (kvrgavo ili sin). Samo li~ni glagolski oblici u glagolskom predikatu sami

vr{e predikatsku funkciju (kao na primer: Ja {etam. Ja sam {etao. Ja }u {etati i sl.).

Ovako, kad imamo naziv predikativ za neglagolski deo imenskog predikata, onda za

svaku neglagolsku re~ u sastavu predikata kaèmo da vr{i predikativnu funkciju ili

slu`bu (jer je pridev predikativni izveden od imenice predikativ, a ne od imenice pre-

dikat; od imenice predikatje pridev predikatski). Zato u navedenim primerima pridev

kvrgavo i imenica sin (sa svojim atributom moj) vr{e predikativnu slu`bu (funkciju).

U kojim oblicima mogu biti pomo}ni glagoli (glagoli nepotpunog zna~ewa) u sastavu

imenskog predikata?

To se lako moè zakqu~iti iz slede}ih primera:

Markoje UÊNIK. Markoje bio UÊNIK. Marko }e biti UÊNIK.

Jovanje BOGAT. Jovanje bio BOGAT. Jovan }e biti BOGAT.

Glagoli jesam i biti predstavqaju glagolski deo imenskog predikata kad su upotre-

bqeni u bilo kome glagolskom obliku (prezentu, perfektu, futuru...). Osim glagolajesam

i biti, kao deo imenskog predikata mogu se upotrebiti jo{ neki glagoli, kao postati

(npr. Onje postao DIREKTOR), prozvati i nazvati kad zna~e nadevawe imena (na pri-

mer: Prozvali / nazvali su ga LEPOTANOM), zatim glagoli proglasiti se, smatrati se

itd. Svi ti glagoli ne mogu sami biti predikati nego sa predikativom tvore (grade)

imenski predikat.

A u kojim pade`nim oblicima mogu do}i pridevi i imenice u predikativnoj slu`bi?

Pridev u predikativnoj slu`bi obi~no se upotrebqava samo u obliku nominativa (npr.

On je DOBAR; Ona jeLEPA; Deca su VRLO VESELA i sl.). Isti je slu~aj i sa pridevskim

zamenicama, jer se i one pona{aju kao i pridevi (kao u primeru iz teksta: Ti si MOJ).

Za razliku od prideva, imenice u predikativnoj slu`bi mogu biti upotrebqene u raz-

li~itim pade`nim oblicima bez predloga i sa predlozima, kao na primer:

Otacje U KU]I. -Majkaje DOBROG SRCA. Milanje bio SA OCEM. Jelena sutra ne-

}e biti U [KOLI. -On nije bio PRED [KOLOM.

Iz navedenih primera se vidi da predikativnu slu`bu mogu vr{iti i imeni~ki ili

pridevski skupovi re~i (moj sin, dobrog srca, vrlo vesela i sl.)

Razlikuj predikatsku od predikativne slu`be (funkcije): predikat-sku slu`bu vr{e li~ni glagolski oblici kao glagolski predikati, a pre-

dikativnu slu`bu vr{e neglagolske re~i kao predikativi, tj. kao imen-

ski delovi predikata. Pridevi i imenice u sastavu imenskog predikata

uvek vr{e predikativnu slu`bu ili slu`bu predikativa.


17/13017

U tekstu koji smo naveli ima dosta imenskih predikata. Prona|i sve re~enice s imen-

skim predikatima u tekstu. Razvrstaj imenske predikate prema tipu predikativa na:

a) one u kojima predikativnu funkciju vr{e pridevi, i b) na one u kojima predikativnu

funkciju vr{e imenice. Izdvoj primere u kojima slu`bu predikativa vr{e imeni~ke

sintagme (imeni~ki skupovi re~i). Odredi za svaki predikativ u kom pade`nom obliku

je on upotrebqen!

Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenica

Poznato ti je da se pridevi naj~e{}e u re~enici upotrebqavaju kao imeni~ki dodaci

u atributskoj funkciji (slu`bi). Prona|i prideve koji imaju atributsku funkciju u

tekstu. Odredi u kojim se slu`bama (funkcijama) nalaze imenice uz koje stoje pridevi

kao wihovi atributi.

Pokaì na tim primerima slagawe prideva sa imenicom u rodu, broju i padeù.

Za razliku od prideva, imenice u re~enici naj~e{}e vr{e slu`bu subjekta, objekta iprilo{kih odredbi (za mesto, vreme, na~in, uzrok...). Prona|i u tekstu sve imenice koje

su upotrebqene: a) u slu`bi subjekta b) u slu`bi objekta i b) u slu`bi neke prilo{ke od-

redbe. Odredi pade` u kome su upotrebqene imenice koje imaju te funkcije (slu`be).

Nije ti nepoznato da imenica moè vr{iti i slu`bu atributa. Evo nekoliko prime-

ra iz teksta sa imenicom u funkciji atributa:

Ipak, on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odloì jo{ na nekoliko minuta...

Tola de~aku bez svesti na gole grudi oblaè tople rakijave obloge.

Kako dete sa {est godina moè ovako da bude maqavo?Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe.

Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve.

U svakom od navedenih skupova re~i (sintagmi) imamo po dve imenice, od kojih jedna

bliè odre|uje drugu, i ima atributsku funkciju (slu`bu). Atributska funkcija imeni-

ce ~esto se moè proveriti tako {to }e se namesto imenice upotrebiti pridev koji je od

we izveden. Poku{ajmo izvr{iti takvu zamenu atributski upotrebqene imenice pride-

vom u svim navedenim primerima imeni~kih sintagmi (skupova re~i):

IMENICE ATRIBUTI PRIDEVI ATRIBUTI

vi|ewe ADAMA = ADAMOVO vi|ewe

dim PETROLEJA = PETROLEJSKI dim

patrqak SENKE = SENKIN patrqak

senka LAMPE = LAMPINA senka

de~ak BEZ SVESTI = BESVESNI de~ak

dete SA [EST GODINA = [ESTOGODI[WE dete


18/13018

Svaka imenica koja je dodatak drugoj imenici (ako nije apozicija) ima uz tu imenicu

slu`bu atributa. Uz imenicu u slu`bi atributa moè kao wen dodatak do}i pridev ili

druga imenica u slu`bi atributa. Tako se ulan~avaju imeni~ke sintagme u ve}e sintag-

me (imeni~ke skupove), kakav je, na primer, slu~aj sa slede}im imeni~kim skupovima re-

~i u re~enicama iz teksta:

1) \or|e zadiè svoju nogavicu, podiè nogu na ivicu Adamovog kreveta.

2) \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima.

U prvoj re~enici pridevAdamovog atribut je uz imenicu kreveta, a taj imeni~ki skup

(Adamovog kreveta) atribut jeuz imenicu ivica.

U drugoj re~enici imenicalice ima dva atributa: jedan pridevski (plavkasto) i jedan

imeni~ki (de~aka). Imenica o~ima ima atribut sklopqenim, a imenicaustima atribut

otvorenim, a obe te imeni~ke sintagme (sklopqenim o~ima i otvorenim ustima) vr{e

slu`bu atributa prema imenici de~aka.

Na isti na~in (koriste}i se strelicama) ozna~i koji se atribut vezuje sa kojom ime-

nicom u slede}im imeni~kim skupovima re~i:

VISOKA KU]A NA KRAJU NAJDU@E ULICE U GRADU

DEÂK SA PLAVIM ÛPERKOM

DRVO NA NEPOKO[ENOJ LIVADI PORED [UME

Napomena:U ]osi}evom tekstu ~esto se pojavquje bespredlo{ki dativ neke imenice ili zameni-

ce u slu`bi (funkciji) atributa, kao na primer:

I VUKA[INUje malo stopalo.

MENIje malo stopalo.

Koleno MUje kvrgavo.

Koleno MIje okruglo.

MENI ni sada nisulistovi ovako maqavi.

Navedene imenice i li~ne zamenice (i u nagla{enom i u nenagla{enom obliku) u da-

tivu bez predloga imaju funkciju atributa. Atributsku funkciju tih dativnih oblika


19/13019

mo`emo proveriti zamenom imenice ili zamenice prisvojnim pridevom ili prisvoj-

nom zamenicom, kao na primer:

I VUKA[INU (= VUKA[INOVO) stopaloje malo.

MENI (=MOJE)je malo stopalo.

Koleno MU (= WEGOVO)je kvrgavo.

Koleno MI (=MOJE)je okruglo.

MENI (=MOJI) listovi ni sada nisu ovako maqavi.Takav bespredlo{ki dativ imenice ili zamenice, koji se mo`e zameniti prisvojnim

pridevom (kad je u dativu imenica) ili prisvojnom zamenicom (kad je u dativu li~na za-

menica), naziva se prisvojni (posesivni) dativ, i on uvek (kao i prisvojni pridev, pri-

svojna zamenica i prisvojni genitiv) ima atributsku funkciju. Prisvojni dativ vrlo je

~est u srpskom jeziku, posebno od kra}ih oblika li~nih zamenica.


20/13020

GLASOVI SRPSKOG JEZIKAGOVORNI ORGANI

Od svih ìvih bi}a jedino qudi mogu da govore, jer samo oni imaju razvijene organe za

izgovor glasova.

Glasovi nastaju zahvaquju}i radu govornih organa, u koje spadaju: plu}a, du{nik, grk-

qan, glasne ìce (glasnice), jezik, zadwe (meko) nepce, predwe (tvrdo) nepce, zubi, desni (al-

veole), usne, usna dupqa ({upqina), nosna dupqa ({upqina) i `dreona dupqa.

Govorni organi

Vazdu{na struja, koja je neophodna za proizvodwu glasova, izlazi iz plu}a, prolazi

kroz grkqan, usnu dupqu i izlazi napoqe. Na putu od plu}a do izlaska iz usne ili nosne

dupqe, vazdu{na struja izaziva treperewe (podrhtavawe) glasnih ìca, a to treperewe se

o~ituje kao zvuk. Glasne ìce, dakle, preoblikuju vazdu{nu struju u zvuk, koji se na svom

daqem putu razli~ito oblikuje. A to oblikovawe zavisi najvi{e od poloàja jezika ili

dela jezika prema ostalim govornim organima u usnoj dupqi.

Tako zvuk nailazi na razli~ite prepreke koje uslovqavaju i druk~iju (razli~itu) pri-

rodu svakoga glasa.


21/13021

Kakva je uloga glasa me|u drugim jezi~kim jedinicama? To }emo pokazati na primeru

stihova pesme Proqetne tercine poznatog srpskog pesnika Alekse [anti}a:

Nabreklo drvqe mlado{}u i silom

U svakom stablu ja ~ujem gdje bije

Po jedno srce dubokijem bilom

I }utim kako puni izvor lije

Novog ìvota iz svakog udara

[to korjen trese, budi ga i grije.

Sve cvjeta, di{e. Vijence behara

Povija vjetar i pahuqe nosi,

I svuda trepti prva mlada jara.

Blistaju strane u suncu i rosi

Izbija loza, so~e mladi trsi,

I leptir kruì po poqu i kosi.

Motika tu~e, i u gole prsi

Suhog teàka du{a neba vije,

I znoj mu kupi... Odjekuju vrsi

Proqe}e pjeva. (...)

Re~i koje je [anti} upotrebio u pesmi sastoje se od glasova. (U pismu se glas ozna~ava

slovom. Slovoje pisana oznaka za glas.) Ti glasovi sami za sebe nemaju zna~ewa. Ali upo-

trebom glasova ostvaruje serazlika u zna~ewima re~i. Pogledajmo zavr{etak prvog i tre-

}eg stiha [anti}eve pesme:

Nabreklo drvqe mlado{}u i silom

U svakom stablu ja ~ujem gdje bije

Po jedno srce dubokijem bilom

[ta zna~e te dve istaknute re~i? Po ~emu se one u izgovoru i pisawu razlikuju? [ta

omogu}ava wihovu razliku u zna~ewu?

Oblici instrumentala silom i bilom imaju potpuno razli~ita zna~ewa, ali se u izgo-

voru (i pisawu), osim po akcentu, razlikuju samo po jednom glasu (slovu): silom (= sna-

gom); bilom (= damarom, pulsom). Razliku u wihovom zna~ewu omogu}ava razlika u glaso-

vima s i b, jer su svi ostali glasovi u wihovom sastavu isti.


22/13022

Prona|i u pesmi sve parove re~i koji se razlikuju samo u jednom glasu (slovu) i odre-

di zna~ewe svake od tih re~i! Navedi i za ostale re~i u pesmi po jednu re~ koja }e se od

wih razlikovati samo po jednom glasu!

A sada uo~i po ~emu se instrumental imenice sila razlikuje od slede}ih re~i:

silom salom (= instrumental imenice salo)

silom sirom (= instrumental imenice sir)

silom silim (= prezent glagola siliti,u zna~ewu primoravati)silom silos (= zgrada u obliku torwa za ~uvawe ìta)

Kao {to vidi{, svaki glas re~i s-i-l-o-m omogu}ava razlikovawe zna~ewa te re~i pre-

ma drugim re~ima koje se sa re~ju silom glasovno ne podudaraju samo u jednom glasu (slo-

vu). A tako je gotovo sa svim re~ima u jeziku. Zato su glasovi i najbitnije jezi~ke jedini-

ce, jer se zamenom samo jednoga glasa u re~i naj~e{}e mewa zna~ewe same re~i (naj~e{}e

se dobija potpuno druga re~).

Svi glasovi se dele na samoglasnike i suglasnike na osnovu toga da li vazdu{na struja

koja izaziva treperewe glasnih ìca prolazi slobodno mimo ostalih govornih organa

ili na svom putu nailazi na prepreke. Ako prolazi slobodno, dobijamo samoglasnike ili

vokale. Ako nailazi na prepreke, stvaraju se suglasnici ili konsonanti.

SAMOGLASNICI (VOKALI)

Glasovi se ujediwuju najpre u slogove. Slog je najmawa izgovorna celina. Podelimo re-

~i iz naredna dva stiha [anti}eve pesme na slogove:

Sve cvje-ta, di-{e. Vi-jen-ce be-ha-ra

Po-vi-ja vje-tar i pa-hu-qe no-si

U svakom od slogova istakli smo po jedan glas. Koji su to glasovi? Da li bi se bez toga

glasa mogao uobli~iti slog?Poku{aj otpevati sve glasove u svakom od slogova. Koje moè{, a koje ne moè{ otpe-

vati?

Pri izgovoru glasova E, I, A, O i U glasne ìce titraju, usta su otvorena i vazdu{na

struja slobodno prolazi izme|u govornih organa (nijedan joj govorni organ ne stvara

prepreku) i izlazi napoqe iz usne dupqe. Zato te glasove moèmo same otpevati, i tada

zvu~e kao tonovi. Takvi glasovi nazivaju se samoglasnici ili vokali. Samoglasnik je

nosilac sloga, jer svaki slog mora imati u svom sastavu samoglasnik. U jednom slogu mo-

è biti samo jedan samoglasnik, a i jedan samoglasnik sam moè ~initi slog. U srpsko-

me jeziku ima pet samoglasnika: E, I, A, O i U.

Glasje najmawa jezi~ka jedinica koja nema svoga zna~ewa, ali omogu-

}ava razlikovawe zna~ewa re~i. Kombinovawem vrlo malog broja glaso-

va dobija se neograni~en broj re~i.


23/13023

Proveri u navedena dva stiha [anti}eve pesme: a) ima li ijedan slog u kome nije

upotrebqen jedan od ovih pet samoglasnika i b) ima li ijedan slog koji se sastoji od sa-

mog samoglasnika.

SUGLASNICI (KONSONANTI)

U slogovima na koje smo podelili dva stiha [anti}eve pesme nalaze se i glasovi koji

se sa vokalima (samoglasnicima) udruùju u slog. Koji su to glasovi u navedenim slogo-

vima? Wih ne moèmo pevati. Za{to?

Pri izgovoru glasova S, C, B, X, P, T, Q... vazdu{na struja na svom putu kroz govorne

organe nailazi na ja~e ili slabije prepreke, pa se ti glasovi ostvaruju kao {umovi. Svi

takvi glasovi nazivaju su suglasnici ili konsonanti. U srpskome jeziku ima 25 suglasni-

ka (konsonanata): B, V, G, D, \, @, 3, J, K, L, Q, M, N, W, P, R, S. T, ], F, X, C, ^, X i [.Suglasnici sami nikada ne mogu tvoriti slog. U slogu se uz samoglasnik moè na}i je-

dan ili vi{e suglasnika.

Podeli na slogove re~i u navedenoj [anti}evoj pesmi i pokaì: a) slogove u kojima

jedan suglasnik i jedan samoglasnik ~ine slog, i b) slogove u kojima se uz jedan samogla-

snik nalazi vi{e suglasnika. Koliko se najvi{e suglasnika moè nalaziti u jednome

slogu?

SLOGOTVORNO R

Rekli smo da suglasnici ne mogu tvoriti slog sami bez samoglasnika. Ima li u tome

izuzetaka? Za odgovor na to pitawe, nave{}emo nekoliko stihova iz [anti}eve pesme, u

kojima }emo ista}i re~i koje }emo podeliti na slogove. Obrati pa`wu kako se pona{a

glas R u slogovima istaknutih re~i:

Nabreklo drvqe mlado{}u i silom...Blistaju straneu suncu i rosi

Izbija loza, so~e mladi trsi...

Motika tu~e, i u gole prsi...

U {est re~i u navedenim stihovima upotrebqen je glas R. Te re~i moèmo, prema

pona{awu glasaru slogovima, podeliti u dve grupe:

na-bre-klo, stra-ne, ro-si

drv-qe, tr-si, pr-si

I u prvoj i u drugoj grupi re~i glas R je u sastavu pojedinih slogova, ali on u te dve gru-

pe ima razli~itu ulogu. U prvoj grupi on dolazi u slogu sa nekim samoglasnikom (-bre;stra-; ro-) i tu se on pona{a kao i svi ostali suglasnici. On je tu pravi suglasnik.


24/130

U drugoj grupi re~i glas R dolazi u tri sloga u kojima nema nijednog od pet samogla-

snika. U tim slogovima R je nosilac sloga, R vr{i ulogu samoglasnika u slogu (d Rv-qe;

tR-si ; pR-si). Takvo R koje je nosilac sloga, koje poput samoglasnika moè oformiti

slog, naziva se slogotvorno R. Slogotvorno R se pojavquje u dosta re~i u srpskome jeziku,

kao na primer: trn, crn, ~e-tvr-tak, br-zo, tr-ka, krst, br-log, cr-ti-ca, krv, pr-vo...

U stihovima navedene [anti}eve pesme prona|i sve slogove: a) u kojima je R slogo-

tvorno, i b) sve slogove u kojima R nije slogotvorno (tj. u kojima nije nosilac sloga).

PODELA SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE

U stvarawu svakoga od suglasnika ne u~estvuju svi govorni organi. Osobine suglasni-

ka zavise od toga koji organ najvi{e u~estvuje u wegovom stvarawu i koju prepreku mora

savladati vazdu{na struja upu}ena iz plu}a.Podela suglasnika (konsonanata) prema vrsti govornog organa koji ima najzna~ajniju

ulogu u wihovom stvarawu naziva se podela suglasnika (konsonanata) po mestu tvorbe

(ili mestu izgovora).

Prema mestu tvorbe svi suglasnici se dele u nekoliko grupa. To su:

1) Zadwonep~ani suglasnici: pri wihovom izgovoru zadwi deo jezika dodiruje zadwe

(meko) nepce, stvaraju}i prepreku prolasku vazdu{ne struje, ali vazdu{na struja tu

prepreku uz mali prasak razara.

Zadwonep~ani suglasnici su: K, G i H.

(Ove suglasnike moè{ lako zapamtiti ako zapamti{ skup re~i: Kubanski grad Hava-na).

2) Predwonep~ani suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik razli~itim svojim delo-

vima dodiruje predwe (tvrdo) nepce.

Predwonep~ani suglasnici su: J, Q, W, ], ^, B, X, @ i [.

Sve predwonep~ane suglasnike lako }e{ zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu,

jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i predwonep~anih suglasnika) po~iwe jed-

nim od predwonep~anih suglasnika:

îka \ura `va}e {qive, wegova }erka Qiqanajede xem.

3) Nadzubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje granicu gorwih seku-ti}a i desni.

Nadzubii suglasnici su: R, L i N.

(Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u re~enici: Rade lale nosi).

4) Zubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje ili gorwe sekuti}e (t, d)

ili dowe sekuti}e (c, z, s).

Zubni suglasnici su: D. T, C, 3 i S.

(Zubne suglasnike moè{ zapamtiti preko re~enice: Crvena zvezda stalno dobija

titule).

5) Usneni suglasnici: izgovaraju se uz u~e{}e usana(b, p, m),

a kod nekih uz u~e{}e

usana u wihovoj tvorbi u~estvuju i zubi (f, v ).

24


25/13025

Usneni suglasnici su: P, B, M, V i F.

(Usnene suglasnike moè{ zapamtiti u re~enici: Malom Peri fali veliki bicikl).

Po{to pri tvorbi suglasnika V i F u~estvuju dowa usna i zubi, ti suglasnici ta~ni-

je se nazivajuusneno-zubni suglasnici.

U izgovarawu nadzubnog N,usnenog M i predwonep~anog suglasnika W vazdu{na stru-ja delimi~no prolazi i kroz nos, pa se ova tri suglasnika nazivaju i nosni suglasnici.

PODELA SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI

Na osnovu toga da li pri izgovoru suglasnika glasne ice trepere zbog strujawa vazdu-

ha iz plu}a ili su glasne ìce razmaknute pa ne trepere suglasnici se dele na zvu~ne ibezvu~ne (treperewe glasnih ìca moè se ~ak osetiti i pod rukom ako se gu{a obuhva-

ti punim zahvatom palca i kaìprsta).

Zvu~ni suglasnici imaju svoje bezvu~ne parwake, koji se od zvu~nih ne razlikuju ni po

~emu drugom osim po zvu~nosti. Kod zvu~nih suglasnika stvaraju se zvu~ni {umovi, dok

su kod bezvu~nih ti {umovi mukli.

Svakom zvu~nom suglasniku odgovara odre|eni bezvu~ni suglasnik. Taj bezvu~ni sugla-

snik je parwak zvu~nom suglasniku. Tako su parwaci B i P, G i K, D i T, \ i ], @ i [, Z

i S, X i ^. Bezvu~ni suglasnici F, Hi C nemaju svoje zvu~ne parwake.

Zvu~ne suglasnike moè{ da nau~i{ i preko re~enice: Baba grdi dedu: |avole ìvi

za{to xangriza{.

Bezvu~ne suglasnike ima{ na po~etku svake re~i u re~enici: Pera kaè Tomi: ]uti,

{to se ~esto hvali{ finim cipelama.

PODELA SUGLASNIKA PO NAÎNU TVORBE

Na osnovu toga da li vazdu{na struja pri stvarawu glasa zaobilazi prepreke u usnoj

{upqini ili savladava prepreke na koje nailazi, svi suglasnici se po na~inu tvorbe de-

le na sonante i {umne (ili prave) suglasnike.

Sonanti nastaju tako {to vazdu{na struja, gotovo kao kod samoglasnika, zaobilazi

prepreke u usnoj dupqi, tako da su oni po na~inu tvorbe sli~ni samoglasnicima. Zato su

Zvu~ni B G D \ @ Z X

Bezvu~ni P K T ] [ S ^ F H C


26/13026

sonanti izrazito zvu~ni suglasnici. Sonanti (ili glasnici) zapravo su glasovi sa oso-

binama i suglasnika i samoglasnika.

Sonanti su: M, Q, R, V, J, L, N i W.

Sve sonante }e{ lako zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu, jer u woj svaka re~ (a

re~i ima upravo koliko i sonanata) po~iwe jednim od sonanata.

Mnogi qudi rado volejesti lubenicu na wivi.

[umni ili pravi suglasnici nastaju tako {to vazdu{na struja savla|uje postavqenuprepreku. U {umne (ili prave) suglasnike spadaju: B, P, G, K, D, T, @, [, Z, S, F, H, C, ^,

X, \ i ].

[umni suglasnici dele se u tri grupe na osnovu toga kako vazdu{na struja savladava

prepreke na koje nailazi.

1) Ako vazdu{na struja savladava prepreku tako da je potpuno uz prasak uklawa stvara-

ju}i prolaz kroz wu, onda nastaju eksplozivni ili praskavi suglasnici.

Eksplozivni ili praskavi suglasnici su: B, P, G, K, D i T.

(Ove suglasnike moè{ zapamtiti i preko re~enice: Patak Da~a trguje kilom gume-

nih bombona).

2) Ako pri prolasku vazdu{ne struje govorni organi stvaraju tesnac (pribliàvaju}i

se jedan drugome) kroz koji prolazi vazdu{na struja, onda nastaju tesna~ni ili strujni

suglasnici.

Tesna~ni ili strujni suglasnici su: @, [, Z, S, F i H.

(Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u slede}oj re~enici: @irafa sa{ila finu

zelenu {u{kavu haqinu).

3) Ako vazdu{na struja nailazi na pregradu koja prelazi u tesnac, onda nastaju slive-

ni suglasnici ili afrikati.

Sliveni suglasnici ili afrikati su: C, ^, X, \ i ].

(Ove suglasnike moè{ zapamtiti preko re~enice: Xaba ]ira ~isti cipele |acima).Sliveni suglasnici ili afrikati ujediwuju u sebi osobine i praskavih i strujnih su-

glasnika. Oni su sastavqeni (sliveni) iz elemenata praskavog suglasnika (d ili t) na

prvom i strujnog suglasnika (s, z, { i `) na drugom mestu. Tako je suglasnik C sastavqen

od elemenata suglasnika T i S (t+s > c). Suglasnik ^ sastavqen je od elemenata suglasni-

ka T i [ (t+{ > ~). Suglasnik X sastavqen je iz elemenata suglasnika D i @ (d+`> x).

Suglasnik \ sastavqen je od elemenata suglasnika D i elementa vrlo mekog Z (d+z> |), a

suglasnik ] iz elementa suglasnika T i elementa vrlo mekog S (t+s>}).


27/13027

NEPOSTOJANO A

Moj pas Zigi

Ko zna ve} iz kojih sve razloga, poèleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu.Kupio sam kai{ za wegov vrat i poveo ga sa sobom na letovawe, ni mawe ni vi{e nego u

Gr~ku, tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima.

Vaqda sam time eleo da iskaèm svoju qubav Zigiju, ali i da se pred belim svetom po-

kaèm kao qubiteq ìvotiwa i oboàvateq pasa.

Nenaviknutom na lanac oko vrata, Zigiju je ~ak i mekani kai{ ozna~io po~etak te-

{kog ropstva. Ni vo`wa automobilom mu nije prijala. Zverao je kao da ga odvodim na

onaj svet, a ne na letovawe u Gr~ku. Izvesnu sklonost da zubima re{ava svoj doìvqaj

nepovoqnosti situacije Zigi nije ni poku{ao da skriva. U {etwi ulicama Skopqa, gde

sam svratio, ve} je pokazivao krajwu drskost. Unezveren, nasrtao je na prolaznike. Nijedopu{tao ni da bude vo|en ni no{en. Meni je ve} svega bilo dosta, najvi{e sebe i Zigi-

ja. Zato sam re{io da ga ostavim kod prve {ume. Tako mu je i bilo.

U Gr~koj se tog leta be{e sjatio svet iz cele Evrope. I pasa je bilo od svih rasa sem od

Zigijeve. To nisam mogao ni da primetim, sre}an {to sam se Zigija usput re{io podva-

lom, veruju}i da se morao ve} predati ludom pse}em ìvotu i postati boem, tu`ni pas

lutalica.

Na povratku sa letovawa, sav u ùrbi da {to pre stignem ku}i, potpuno sam zaboravio

na psa. Deca, me|utim, nisu. Htela su da svrate i vide ima li kakvog traga od wihovog

miqenika. Svi moji razlozi da to ne ~inimo nisu mi pomogli.

A tamo, na mestu gde je bio i ostavqen, kraj one najlon kese sa komadi}ima hleba i pra-

znim konzervama leào je Zigi. Kada je ~uo na{e glasove, po~eo je da ~uqi u{i. Onda se

onako ve} sasvim iscrpqen jedva podigao i po~eo da ma{e repom. Jadnik. On je mislio

da je ostavqen da ~uva onu najlon kesu, a ne da je ostavqen zauvek.

(Qubinko Milosavqevi})

Obrati pa`wu na re~ pasupotrebqenu u razli~itim re~enicama u tekstu.

Moj pasZigi (naslov)

... poèleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu.

-... poveo ga sa sobom na letovawe... tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima.

-I pasaje bilo od svih rasa sem od Zigijeve.

Kako je pisac opisao svoj odnos prema Zigiju? Koje su osobine psa

Zigija posebno istaknute u tekstu? Potvr|uje li i ova pri~a poznatu

narodnu izreku da je pas najboqi ~ovekov prijateq? Koji elementipri~e to najjasnije potvr|uju?


28/13028

U kojim pade`nim oblicima je upotrebqena imenica pasu navedenim re~enicama? Ka-

ko glasi gramati~ka osnova te imenice? (Gramati~ku osnovu imenica uvek dobijamo kad

u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak!) Koga glasa nema u gramati~koj osnovi u

genitivu jednine, a ima ga u nominativu jednine i genitivu mnoìne ove imenice? Kako

se zove ta glasovna promena?

Samo u nominativu jednine i genitivu mnoìne kod imenice pasu osnovi ima i glasA, ali toga A nema u osnovi ostalih pade`nih oblika imenice pas. Proveri to mewaju}i

imenicu paskroz sve pade`ne oblike! To Aje, dakle, nestalno, nepostojano:u nekim ob-

licima se javqa, u nekim ga nema. Takvo A naziva se nepostojano A.

Nepostojano A se naj~e{}e u srpskome jeziku javqa u slede}im oblicima re~i:

1) U nominativu jednine i genitivu mnoìne velikog broja imenica mu{koga roda, kao

na primer:

starac, starca..., starci, staraca...; {ipak, {ipka..., {ipci, {ipaka...; Nemac,

Nemca..., Nemci, Nemaca...; pas, psa..., psi, pasa...

2) U genitivu mnoìne kod velikog broja imenica ènskogi sredweg roda ~ija se osno-

va zavr{ava na dva suglasnika, kao na primer:

devojka devojaka; kru{ka kru{aka; bitka bitaka; zemqa zemaqa; ma~ka

ma~aka; pesma pesama; pismo pisama; ministarstvo ministarstava; dru{tvo

dru{tava, itd.

3) U nominativu jednine nekih prideva mu{koga roda, kao na primer:dobar (ali: dobra, dobro, dobroga...); vitak (ali: vitka, vitko, vitkoga...); èdan

(ali: èdna, èdno, èdnoga...); gorak (ali: gorka, gorko, gorkoga...); hrabar (ali:

hrabra, hrabro, hrabroga...); vredan (ali: vredna, vredno, vrednoga...) itd.

4) U nominativu jednine nekih zamenica mu{koga roda, kao na primer:

sav (ali: sva, sve, svega...); ovakav (ali: ovakva, ova-

kvo, ovakvoga...); kakav (ali: kakva, kakvo, kakvo-

ga...); svakakav (ali: svakakva, svakakvo, svakakvo-

ga...) itd.

5) U duìm oblicima predloga sa (s), ka (k), niza (niz),kroza (kroz) i uza (uz), kao na primer:

On razgovara sa sestrom / ènom / zetom / {urom.

On se spu{ta niza zid.

Samoglasnik (vokal) koji se pojavquje u jednim oblicima re~i, a u

drugima se gubi, naziva se nepostojano A.


29/13029

Sve se vidi kroza w (npr.: kroz prozor).

Pribio se uza te.

Ona ide ka kolibi / ka gradu / ka hanu.

Kao {to se vidi, predlozi kroz, niz, uzupotrebqavaju se s nepostojanim A kad dolaze

ispred nenagla{enih oblika li~nih zamenica ili ispred imenica koje po~iwu istim

suglasnikom kojim se zavr{avaju ti predlozi. Predlog s obavezno dolazi u obliku sa (da-kle, s nepostojanim A) ako imenica ispred koje taj predlog stoji po~iwe strujnim sugla-

snicima s, z, { i `. Predlog kupotrebqava se s nepostojanim A (dakle, u obliku ka) ako

dolazi ispred imenice koja po~iwe zadwonep~anim suglasnikom k, gili h.

Odredi u kojim se od slede}ih re~i javqa, a u kojim ne javqa nepostojano A. Kod re~i

kod kojih se javqa odredi u kojim je to pade`nim oblicima: Petar, Lazar, ~uvar, vr{ak,

stalak, seqak, zadovoqan, iskovan, prijatan, sre}an, ispitan, zapisan, mamac, krivac,

vo`d, prst, kru{ka, pozori{te, pripovetka, lutka, ta~ka i mazga.


30/130

PROMENA L u O

Trka

Tre}eg dana, nekako o uìni, porje~ka{e se Fo~ak i \erzelez, bezrazlo`no, kao qudiu pi}u i besposlici...

- A vi se potecite; metnu}emo jabuku na ko{iju, pa ko prije jabuci, onoga je djevojka

savjetuje ih posve ozbiqno jedan Mostarac, ude{avaju}i tako dogovorenu komediju.

\erzelez odmah |ipi na noge...

Izi|o{e na ravan, pred han. Na direk od quqa{ke objesi{e o koncu uvelu crvenu ja-

buku, zatego{e kanap ispred dvojice trka~a i iskupi{e se svi, podgurkuju}i jedan drugog

i neprikriveno se smiju}i. Jedni se klade za ]erzeleza, drugi na Fo~aka. Mostarac dade

znak: kanap pu~e, a oba trka~a jurnu{e.

Leti \erzelez kao krilat, a Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap{e nogamana mjestu, kao kad varamo djecu da tr~imo toboè za wima. \erzelez tr~i kao da zemqu ne

dira, Fo~ak tap{e rukama, a gledaoci se savijaju od smijeha. Pqesak, vrisak i smijeh...

Odmi~e \erzelez i biva sve kra}i kao da mu noge ulaze u tijelo... Kad bi kod direka,

ma{i se rukom za jabuku, ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko, pa je ne dohvati pr-

vi put nego se morade zasko~iti i onda je otrè s koncem zajedno.

Me|u gledaocima urnebes. Jedni suze, a drugi polegli po travi pa se samo vaqaju od

smijeha. Debeli beg iz Posavine drì se rukama za trbuh i othukuje. I suhi, slu`beni Di-

zdar-aga stao na kapiju pa se smije krezubim ustima.

(Ivo Andri})

Obrati pa`wu na oblike radnog glagolskog prideva u slede}im re~enicama iz teksta:

Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap}e nogama na mjestu...

Dizdar-aga stao na kapiju...

Na direk od quqa{ke objesi{e o konopcuuvelucrvenu jabuku...

... ali al~aci objesilijabuku hotimice visoko...

30

Iz odlomka Andri}eve pripovetke Put Alije \erzeleza ovde je

dat deo u kome se opisuje trka izme|u \erzeleza i Fo~aka. Za samu tr-

ku pisac kaè da je dogovorena komedija. [ta je ovde komi~no (sme-

{no)? Kako se pona{aju u~esnici trke: shvataju li oba trku ozbiqno?

Ko koga pravi komi~nim (sme{nim)? Kako je opisano pona{awe gle-dalaca? Uìvaju li oni u trci? Izdvoj elemente koji najboqe odsli-

kavaju komi~ni karakter trke.

ko{ija takmi~ewe ; direk drveni stub ; al~ak varalica


31/13031

U prve dve re~enice naveden je oblik mu{koga roda jednine radnog glagolskog pride-

va (zaustavio se, stao),u tre}oj oblik ènskoga roda jednine (uvela), a u ~etvrtoj oblik

mu{koga roda mnoìne (obesili). Napravi i uporedi sve oblike i jednine i mnoìne

radnog glagolskog prideva od navedenih re~i. Od glagola stati ti oblici glase:

stao, stala, stalo; stali, stale, stala.

Po ~emu se razlikuje mu{ki rod jednine radnog glagolskog prideva od svih ostalih ob-

lika: {ta stoji u svim ostalim oblicima radnog glagolskog prideva na mestu samogla-snika O u mu{kome rodu jednine? [ta iz toga moèmo zakqu~iti?

Na mestu samoglasnika O iz mu{koga roda jednine radnog glagolskog prideva u svim

ostalim oblicima pojavquje se suglasnik L. Iz toga moèmo zakqu~iti da je nekada i u

mu{kome rodu jednine tako|e bio suglasnik L, pa smo u pro{losti imali oblike: stal,

zaustavil, uvel, obesil. Nekada{we L samo je u mu{kome rodu jednine promeweno u O. A

za{to nije promeweno u ostalim oblicima (u ènskom i sredwem rodu, i u oblicima

mnoìne)?

U pro{losti srpskoga jezika (krajem 14. veka) u svim re~ima u kojima se l nalazilo na

kraju re~i ili na kraju sloga, to L se mewalo u O (na primer:radil > radio, pisal > pi-

sao, sel-ba > seoba, ~e-kal-ni-ca > ~ekaonica, kotal > kotao, itd.)

Od oblika radnog glagolskog prideva L se samo u mu{kome rodu jednine nalazilo na

kraju re~i, pa je promeweno u L, dok u svim ostalim oblicima L nije bilo ni na kraju re-

~i ni na kraju sloga pa i nije promeweno u O (uporedi:ra-dil > radio, ra-di-la, ra-di-lo,

ra-di-li, ra-di-le, ra-di-la).

Videli smo da L uvek prelazi u O u mu{kom rodu jednine radnog glagolskog prideva.

Ali to nije jedini oblik re~i u kome se vr{i ova glasovna promena.

U Andri}evom tekstu nalaze se i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknutu re~ u

tim re~enicama:

... a gledaoci se savijaju od smijeha.

Me|u gledaocimaurnebes.

Kako glasi nominativ jednine ove imenice? Promeni ovu imenicu kroz padeè. Po-

deli je na slogove u svim pade`nim oblicima. U kojim padeìma se L na{lo na kraju slo-

ga pa je promeweno u O, a u kojim nije? Uporedi pade`ne oblike te imenice sa pade`nim

oblicima imenicerukovodilac.

N jednine: ru k o v o d i l a c (< ru-ko-vo-di-lac)

N mnoìne: ru k o v o d i o c i (< ru-ko-vo-dil-ci)

G jednine: ru k o v o d i o c a (< ru-ko-vo-dil-ca)

G mnoìne: r u k o v o d i l aca (< ru-ko-vo-di-la-ca)

D jednine: ru k o v o d i o c u (< ru-ko-vo-dil-cu)

D/I/L mno`.: r u k o v o d i o cima (< ru-ko-vo-dil-ci-ma) itd.

Glasovna promena u kojoj se suglasnik L na kraju re~i ili sloga mewa u

samoglasnik O naziva se promena L u O.


32/13032

Koja se jo{ glasovna promena, osim promene lu o, vr{i kod ovih imenica? [ta je sa

samoglasnikom A koji se javqa izme|u suglasnika l i c samo u nominativu jednine i ge-

nitivu mnoìne?

U savremenom srpskom jeziku postoji veliki broj imenica mu{koga roda koje su izve-

dene od glagola nastavkom -lac i koje ozna~avaju vr{ioca radwe, kao na primer: stvara-

lac, ~italac, molilac, gledalac, posetilac, tuìlac, nosilac, rukovodilac, slu{alac, vr-

{ilac, po{tovalac... i sl.

U savremenom srpskom jeziku danas ima dosta re~i u kojima se L nalazi na kraju re~i

ili sloga, a ipak se ne mewau O, kao na primer: palac palca, belac belca, molba, àl-

ba, kanal, bokal, metal, glagol, fudbal itd. To je zato {to se glasovna promena zamene L sa

O vr{ila davno u pro{losti (u 14. veku), pa u re~ima koje su posle toga ulazile u srpski

jezik ta glasovna promena nije vi{e vaìla.

Obrati pa`wu na primere so, vo i sto. Kako su oni nastali? Oni su nastali od imeni-

ca sol, vol i stol. Kada je na kraju re~i L zameweno sa O, dobijeni su oblici sa dva O: soo,

voo, stoo. Tada je do{lo do saìmawa vokala: dva O saèla su se u jedan dugi vokal (samo-

glasnik) O. Navedene imenice su, dakle, dobijene na slede}i na~in: stol > stoo >sto.

Videli smo da promenu L u O u istim re~ima moè pratiti i nepostojano A. Sve sle-

de}e re~i razvrstaj na one u kojima se: a) vr{e obe te glasovne promene, i b) na one u ko-

jima se vr{i samo promena L u O: smisao, ~italac, pekao, pisao, rekao, ~itao, posao, po-

{ao, ugao, kotao, pri~alac, strelac, svetao, kopao, seoba i deoba. Objasni u svakoj od nave-denih re~i glasovne promene.

Sve imenice sa zna~ewem vr{ioca radwe koje se zavr{avaju na -lac

imaju u nominativu jednine i genitivu mnoìne l nepromeweno u o, a u

svim ostalim padeìma gubi se nepostojano a i suglasnik l prelazi u o.

(Zato u nominativu jednine nije ispravno: *rukovodioc, *vr{ioc..., nego

jejedino ispravno:rukovodilac, vr{ilac...).


33/13033

JOTOVAWE

Milija Truba~

Kad u prole}e zasviraju bare i àbqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najra-dije smo odlazili kod Milije Truba~a. Wegova ku}a nalazila se kraj re~ice, nedaleko od

gradskog zabrana, u uvali oivi~enoj vrbama. Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i

korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice

i police za cve}e. Bio je krepak starac, vu~jeg izgleda. Kad bi se nasmejao, a to je ~inio

retko, ispod dugih posedelih brkova pomolili bi se {iroki, retki, od duvana poùteli

zubi.

Ako je bio dobre voqe, i ako bismo mu kraj re~ice nasekli dosta vrbovog pru}a, pri-

~ao nam je svoje truba~ke doìvqaje. U stvari, najpre bi dobro napunio zemqanu lulu jef-

tinim duvanom, zapalio trudom uz pomo} ogwila, pa tek po{to bi odbio nekoliko dimo-va i sve nas redom odmerio, po~eo bi da pri~a.

(Dragi{a Pewin)

Pisac je u pri~i upotrebio i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknute re~i u

wima:

Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a.

Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e.

Kad u prole}e zasviraju bare i àbqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najra-

dije smo odlazili kod Milije Truba~a.

U odlomku iz istoimene pri~e pisac nam pri~a o jednoj li~nosti

iz svog detiwstva: o Miliji Truba~u. Koje Milijine osobine pisac

isti~e u ovom odlomku? Za{to deca vole da se druè sa Milijom?

[ta od wega èle? Izlazi li Milija u susret wihovim èqama? Za-

{to pisac pi{e Truba~ velikim slovom: je li to prezime Milijino

ili ...?


34/13034

Kako su nastale istaknute zbirne imenice pru}e i cve}e, a kako pridev àbqi? [ta je

tvorbena osnova, a {ta tvorbeni nastavak (sufiks) kod ovih re~i? Koja glasovna prome-

na se vr{i na mestu spajawa tvorbene osnove i tvorbenog nastavka kod sve tri re~i?

Sve tri re~i nastale su izvo|ewem, i to dodavawem sufiksa koji po~iwe sa J:

prut-je > pru}e

cvet-je > cve}e

àb-ji > àb+l+ji > àbqi

U tim re~ima suglasnik J iz tvorbenog nastavka (sufiksa) stopio se sa krajwim su-

glasnikom osnove u predwonep~ani suglasnik. Po{to se glas J zvaojota, takva glasovna

promena pri kojoj se glas J stapa sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom u pred-

wonep~ani suglasnik naziva sejotovawe.

Iz slede}ih primera dobro se vidi koji predwonep~ani suglasnik nastaje jotovawem

pojedinih nenep~anih suglasnika:

tvrdji > tvr|i dj > |

ùtji > ù}i tj > }

nizji > niì zj > `

visji > vi{i sj > { grmje > grm+l+je > grmqe mj > mlj > mq

kamenje > kamewe nj > w snopje > snop+l+je > snopqe pj > plj > pq

veselje > veseqe lj > q zdravje > zdrav+l+je > zdravqe vj > vlj > vqjakji > ja~i kj > ~ grobje > grob+l+je > grobqe bj > blj > bq

blagji > blaì gj > `

tihji > ti{i hj > {

klicjem > kli~em cj > ~

Kao {to se vidi, gotovo svi nepredwonep~ani suglasnici jotuju se sa glasom J, daju}i

neki od predwonep~anih suglasnika. Od svih nenep~anih suglasnika direktno se nikad

ne jotuju sa glasom Ju predwonep~ani suglasnik usneni suglasnici P, B, M i V. Pri joto-

vawu tih suglasnika izme|u wih i suglasnika J dodaje se suglasnik L (to L se zato zove iumetnuto L), pa se onda toumetnuto Ljotuje sa J daju}i predwonep~ani suglasnik Q (vi-

di primere u drugoj koloni).

Jotovawe se vr{i u velikom broju oblika re~i: uvek u komparativu prideva ispred na-

stavka -ji, pa kod zbirnih imenica, kod prezenta, u instrumentalu jednine nekih imeni-

ca ènskog roda...

Napi{i oblike komparativa od slede}ih prideva i objasni jotovawe u wima: nizak,

tanak, dubok, sladak, qut, mlad.

Napi{i sve oblike prezenta od glagola vikati i objasni jotovawe u wima!

Napi{i oblike instrumentala od imenica pamet, e| i glad i objasni jotovawe u wima!

Glasovna promena u kojoj se suglasnik (sonant) J spaja (stapa, jotuje)

sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom ispred sebe u predwonep~ani

suglasnik naziva se jotovawe.


35/13035

JEDNAÊWE SUGLASNIKAPO ZVU^NOSTI

@abqi barometar

Kome se sad obrati [za kola], mislio je i slutio pop Spira, taj }e mu sigurno naplati-

ti sad i ono {to se, bog te pita kad jo{, badava vozio, pa }e mu presesti sva vo`wa bada-

va.

Toga se bojao pop Spira, pa je zato odlagao tu neprijatnost, i do~ekao, evo, posledwi

dan da poga|a kola. A posle, bacio ga je u brigu i wegov barometar u ku}i, jer onaj zele-

ni àbac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno od nekoliko dana ki-

{ovito vreme.

- Pa {ta ste re{ili? pita ga Arkadije.Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa apcem.

Od ovo nekoliko dana gore imenovani je jednako bio dole na dnu. Tu se dan-no} zadrà-

vao i u ne malu brigu bacao pop Spiru i sve uku}ane, a osobito Julu. Jer [aca je dao ~i-

zme da se naglave i naglavke unapred platio, a Nika ~izmar, drevna jedna pijanica, zatvo-

rio i du}an i ~izme, pa zapao u jednu birtiju ve} blizu va{ari{ta, pa ve} tre}i dan se-

di uz gajda{e, a [aca ostao u letwim cipelama, pa ne sme nikud preko blata. A onaj u te-

gli u}utao se na dnu, {}u}urio se, pa samo {iri mehure, a nikako ne}e uz merdevine, ko-

je su wega radi tu u tegli name{tene, te da tako pokaè i nagovesti prolep{awe vreme-

na.Sve se zabrinulo. Pop Spira ga gleda rasejano. Jula pla~e kad ga vidi, a gospo|a Sida

skida gromove ~im ga pogleda u onoj vazdu{noj pozituri.

(Stevan Sremac)

Obrati pa`wu na glasovni sastav imenice àbacu slede}im re~enicama iz teksta:

... jer onaj zeleni àbacu onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno ... ki-

{ovito vreme.

pozitura poza, stav

U ovome odlomku iz romana Pop ]ira i pop Spira Stevan Sre-

mac je opisao jedan ~udan na~in prognozirawa (predvi|awa) vreme-

na u pop Spirinoj porodici. Kako je opisan taj àbqi barometar?

Na koji na~in àbac pokazuje poboq{awe, a na koji pogor{awe

vremena? Za{to se pop Spirini uku}ani qute na àpca?


36/13036

Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa àp-

cem.

U kom padeù je upotrebqena istaknuta imenica u prvoj, a u kom u drugoj re~enici?

[ta se desilo sa samoglasnikom A izme|u B i C u imenici àbacu drugoj re~enici? Ka-

ko se ta glasovna promena zove?

U nominativnom obliku imenice àbac nalazi se suglasnik B. [ta stoji na mestu tog

suglasnika u instrumentalnom obliku àpcem? Promeni imenicu àbac kroz sve padeèjednine i mnoìne! U kojim padeìma te imenice se umesto B susre}e P? Za{to?

Gubqewem nepostojanog A, u kontaktni poloàj (u susedstvo) do{li su suglasnici B i

C (àb-ca, àb-cu, àb-cem...), a ti su suglasnici razli~iti po zvu~nosti: B je zvu~ni, a

C bezvu~ni suglasnik.

Tako je stvoren glasovni skup BC koji je vrlo teàk za izgovor. Zato se zvu~ni sugla-

snik B ispred bezvu~nog suglasnika C promenio (pretvorio se) u svoj bezvu~ni parwak

P (àbca, àbcem... > àpca, àpcem...). Po{to su sada u susedstvu (u kontaktu) dva sugla-

snika ista po zvu~nosti (tj. dva bezvu~na suglasnika: PC), oni se lako izgovaraju.

Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti vr{i se u srpskom jeziku u velikom broju re~i. Evo

nekoliko re~i sa jedna~ewem suglasnika po zvu~nosti, sa oblicima od kojih su te re~i

nastale (kao npr.: àpca < àbca; znak < ~ita se kao : àpcaje dobijeno od àbca):svadba < svatba ropstvo < robstvo

tobxija < topxija }evabxinica < }evapxinica

kwigovesci < kwigovezci ispustiti < izpustiti

otko~iti < odko~iti

U svim navedenim re~ima u dodir su do{la dva razli~ita suglasnika po zvu~nosti, pa

je u wima izvr{ena glasovna promenajedna~ewe suglasnika po zvu~nosti.

Odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti

U samoj re~i ODSTUPAWE imamo odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti,

jer su u susedstvu zvu~ni suglasnik D i bezvu~ni suglasnik S, pa bi po pravilu o

jedna~ewu suglasnika po zvu~nosti D trebalo da pre|e u svoj bezvu~ni parwak T, ali se ta-

kvo jedna~eweu pisawu ne vr{i.

Kada se u jednoj re~i jedan do drugog na|u dva suglasnika razli~ita po

zvu~nosti, onda se prvi jedna~i prema drugom (ako je prvi bezvu~ni a

drugi zvu~ni, onda bezvu~ni suglasnik prelazi u svoj zvu~ni parwak; ako

je prvi zvu~ni a drugi bezvu~ni, onda zvu~ni suglasnik prelazi u svoj be-

zvu~ni parwak). Takva glasovna promena u kojoj se prvi suglasnik jedna-

~i po zvu~nosti sa drugim naziva se jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti.


37/13037

Glavni izuzetak od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti odnosi se na zvu~ni suglasnik

Du susedstvu sa bezvu~nim suglasnicima S i [: kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred

bezvu~nih suglasnika S i [, on ostaje u pisawu nepromewen (jedna~ewe po zvu~nosti se,

dakle, tada ne vr{i), kao na primer:

predsednik

podse}i gradski

qudski od{etatiodsustvo pod{i{ati

odstreliti od{tampati...

Odstupawe od jedna~ewa po zvu~nosti u pisawu se vr{i i kada se zvu~ni suglasnik \

na|e ispred bezvu~nog S, kao na primer: vo|stvo (a ne *vo}stvo).

Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti ne vr{i se u pisawu: a) kada se

zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S ili [ (predsed-nik, qudski, pod{i{ati, od{etati), i b) kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred be-

zvu~nog S (vo|stvo).

Zapamti!


38/13038

PALATALIZACIJA

Zakr~ena ulica

Tapkao sam {tapom i kora~ao po {iqkastoj turskoj kaldrmi uskom ulicom koja vodikroz sred varo{i i {qapkao po barama i spoticao se o noge vojnika koji su leàli po

}epencima, cvokotali i je~ali.

Na samom zavijutku u sporednu jednu ulicu neko dreknu:

- Ko ide?

Pa onda lak{e, slabijim glasom:

- Sredinom, druè, svud je vojska.

I voqan da porazgovara, straàr dodade:

- Stade ki{a, hvala Bogu.

Ja produìh sporednom ulicom pa iza|oh na Drim i na obali sedoh na ~etvrtasti te-sani kamen koji se belasao.

(Dragi{a Vasi})

U ovom odlomku iz pri~e Aveti u lovu Dragi{e Vasi}a naveden je kratak razgovor

(dijalog) izme|u glavnog junaka pri~e (tj. samoga pisca, jer on pri~a u prvome licu) i ne-

poznatog ~oveka u gradu punom premorenih i izrawavanih vojnika.

Jedna od re~enica tog dijaloga glasi:

- Sredinom, druè, svud je vojska.

Uporedi sa navedenom imenicom i slede}e istaknute imenice u re~enicama:

Kuda si krenuo, vojni~e?

Eh, du{e, {to se sad ne javi{?Na koje suglasnike se zavr{ava gramati~ka osnova ovih imenica? U kom padeù su one

upotrebqene? Koja glasovna promena se vr{i u sve tri istaknute imenice?

Navedene imenice mu{koga roda (drug, junak, duh) upotrebqene su u vokativu jednine

mu{koga roda. Gramati~ka osnova tih imenica se zavr{ava na jedan od zadwonep~anih

suglasnika: K , G ili H (junak, drug, duh). Ispred vokativnog nastavka -e zadwonep~ani su-

glasnici su se promenili u predwonep~ane, i to Ku ^, Gu @, a Hu [:junak+e >juna~e,

drug+e > druè, duh+e > du{e.

Takva promena zadwonep~anih suglasnika K, G i Hu predwonep~ane (palatalne) sugla-

snike ^, @ i [ ispred vokativnog nastavka -E naziva se palatalizacija. Palatalizaci-

Obrati pa`wu na istaknutu re~. U kom je ona padeù? Kako glasi

nominativ te imenice? Promeni navedenu re~ kroz sve padeè. Uo-

~i u kom se padeù jedino mewa gramati~ka osnova te re~i. (Zapamti:

gramati~ku osnovu imenica uvek dobija{ iz genitiva jednine odbi-

jawem genitivnog nastavka). Ispred koga nastavka se mewa zavr{ni

suglasnik osnove?


39/13039

ja se uvek vr{i u vokativu jednine imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na je-

dan od zadwonep~anih suglasnika: Boè, juna~e, putni~e, nastavni~e...

Od svih pade`nih oblika palatalizacija se vr{i samo u vokativu jednine imenica

mu{koga roda. U drugim padeìma i kada zadwonep~ani suglasnik iz osnove do|e ispred

pade`nog nastavka -e, palatalizacija se ne vr{i.

Odredi u kojim pade`nim oblicima su upotrebqene imenice u slede}im re~enicama

i kaì u kome se padeù vr{i, a u kome se ne vr{i palatalizacija:-Vojni~e, pozdravi vojnike!

-De~a~e, zamoli one de~ake da ne galame.

Palatalizacija se vr{i ne samo kod imenica nego i kod glagola. Odredi u kome su

glagolskom obliku upotrebqeni glagoli u re~enicama:

Mi pe~emo prase za Boì}.

Kroz Kragujevac te~e Lepenica.

Ona striè ovce.

Kombajn vr{e ìto.

Palatalizacija se vr{i i u oblicima prezenta ispred samoglasnika -eu prezentskomobliku kod glagola ~ija se osnova zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik: pek-em, pek-e{...>

pe~em, pe~e{... (ali u tre}em licu mnoìne: peku,jer je nastavak -u, a palatalizacija se ne

vr{i ispred -u, nego ispred nastavka -e); tek-em, tek-e{... > te~em, te~e{... (ali: teku);

strig-em, strig-e{... > strièm, striè{... (ali: strigu); vrh-em, vrh-e{... > vr{em,

vr{e{... (ali: vrhu); itd.

Palatalizacija se vr{i i u tvorbi re~i ispred tvorbenog nastavka koji po~iwe samo-

glasnicima -e, -i ili -a, kao na primer: mu~enik (< muk-enik), mu~ewe (< muk-ewe), mu~io-

nica (< muk-ion-ica); siroma{ewe (< siromah-ewe), siroma{iti (< siromah-iti); tr-bu{ina (< trbuh-ina); de~a~i} (< de~ak-i}); osnaìti (< osnag-iti), snaàn (< snag-an);

rastuìti (< rastug-iti), tuàn (< tug-an) itd.

Kao {to se vidi, palatalizacija se vr{i u tvorbi re~i ispred samoglasnika -e, -i

i -a kojima po~iwe tvorbeni nastavak (sufiks), i to tako {to:

K + e , i ili a > ^:juna~ewe, juna~ina, stru~ak (od: struk)...

G + e, i ili a > @: vraì} (od: vrag), beàwe (od: beg)...

H + e, i ili a > [: du{evan (od: duh), pra{ina (od: prah), da{ak (od; dah)...

Samoglasnik -au tvorbenom nastavku ispred koga se vr{i palatalizacija vrlo ~estoje nepostojano A, {to se vidi i iz slede}ih primera: stru~ak, stru~ku...; da{ak, da{ka..,;

tuàn, tu`na, tu`no, i sl.

U svim do sada navedenim primerima palatalizacija je zahvatala samo zadwonep~ane

suglasnike k, g i hispred nekih nastavaka za oblik i nastavaka za tvorbu re~i. A da li se

jo{ neki suglasnici mogu palatalizovati? Obrati pa`wu na oblike slede}ih re~i! U kom

padeù su te imenice upotrebqene? Na koji suglasnik se zavr{ava wihova osnova? Is-

pred koga pade`nog nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove?

OÊ, OÊVI; STRIÊ, STRIÊVI; ZEÊ, ZEÊVI; KNE@E, KNE@EVI; MESEÊ


40/130

Palatalizacija se vr{i u vokativu jednine i nominativu mnoìne ispred nastavka -e

i kod nekih imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na suglasnike c ili z: stric

stri~e, stri~evi; knez kneè, kneèvi...

Suglasnik C ispred -i iz tvorbenog nastavka prelazi u ^ i u izvedenicama (na pri-

mer.: mese~ina, kol~ina = veliki kolac...), a posebno u prisvojnim pridevima izvedenim

od imenica ènskog i mu{kog roda koje se u nominativu zavr{avaju na -ica, kao na pri-mer:Milica Mili~in, Jovica Jovi~in; Zorica -Zori~in...

Odredi koje su se glasovne promene izvr{ile u slede}im re~ima i objasni ih: mom~e,

stra{an, tu`na, star~e, stran~e, kneèvina, viteè, mu{ici, tu~em, pti~ica, du{ica

i tr~ati.

40

Palatalizacija je promena zadwonep~anih suglasnika K, G i Hu ^, @

i [u nekim oblicima re~i ispred gramati~kog nastavka e, kao i u iz-

vedenicama ispred samoglasnika e, i i au nastavcima za tvorbu re~i.

Palatalizacija obuhvata i suglasnike C i Z koji se u nekim re~ima u

vokativu jednine i nominativu mnoìne ispred samoglasnika e mewaju

u ^ i @. Suglasnik C prelazi u ^ i ispred iu tvorbenom nastavku prisvojnih prideva

izvedenih od imenica koje se zavr{avaju na -ica:Mili~in, sestri~in.


41/13041

SIBILARIZACIJA

Moj prvi tango

Sastajali smo se kod Jove i [troleta i u~ili da igramo. Imali smo po petnaest i {e-snaest godina, a nismo znali ~ak ni tango. Danas, naravno, mnogi de~aci i devoj~ice zna-

ju da igraju ve} sa deset, jedanaest godina i wima }e ovo svakako izgledati ~udno i neve-

rovatno.

Zamolili smo Nadu i Cicu da nam pomognu. One su bile mla|e od nas, ali su ve} odla-

zile na igranke. [trole je bio glavni u~iteq, po{to je na letovawu nau~io tango i fok-

strot.

Mi smo uporno poku{avali da savladamo tajne igrawa. Ni Nada i Ceca nisu bile sjaj-

ne igra~ice, ali su nam ipak dosta pomogle.

Najzad je do{ao sudbonosni dan. Oti{li smo na prvu igranku. Svi smo bili uzbu|enii uznemireni, a najvi{e [trole. Trebalo je da se vidi {ta je postigla wegova {kola

igrawa.

Tango sam bio savladao. Dva koraka levom nogom, jedan korak desnom. Dva levom, jedan

desnom. Zatim sve ponoviti.

Skupio sam hrabrost, pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima i }utke se poklonio.

Mislio sam da }e me mo`da odbiti i to sam u dnu du{e pomalo i prièqkivao. Ona je,

me|utim, klimnula glavom i po{la ka sredini dvorane. Pogledom sam potraìo [tro-

leta da me ohrabri, ali ga nigde nisam video.

Devojka se najzad zaustavila. Stao sam kraj we. Ispruìo sam ruku, sa~ekao takt i po-

~eli smo igrati. U stvari, ona je igrala, a ja sam brojao... Potpuno sam se posvetio bro-

jawu. Jedan, dva... jedan... jedan, dva... jedan...

Najednom, noga vi{e nije imala kud! Stigao sam do zida, a nisam smeo da se okrenem!

Znao sam da }u se zajedno sa devojkom sru{iti na pod ako samo poku{am da to u~inim. Mo-

zak me, ipak, nije sasvim izdao u tim trenucima, pa sam pustio devojku i rekao:

Izvinite, odre{ila mi se pertla!

Ona se osmehnula.

Sagnuo sam se, po~eo da vezujem pertlu i u tom vezivawu polako sam se okrenuo na levu

stranu. Kad sam video da mi je zid s desne strane, napustio sam napore oko vezivawa per-

tle, uspravio se i pruìo ruku devojci:Izvinite rekao sam.

Molim rekla je.

Znam da sam bio crven u licu, ali ne znam da li je ona to primetila.

(Vojislav Stanoj~i})

Kako je de~ak doìvio svoj prvi ples? Je li uìvao u plesu? U kakvu

nepriliku je upao? Koje je spasonosno re{ewe prona{ao da se izvu~e

iz neprilike?


42/13042

U tekstu pri~e nalaze se i slede}e re~enice:

Devojka se najzad zaustavila.

Skupio sam hrabrost, pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima...

U kom pade`nom obliku je upotrebqena imenica devojkau prvoj, a u kome u drugoj re-

~enici? Promeni tu imenicu kroz sve padeè u jednini. Odredi gramati~ku osnovu i

gramati~ki nastavak (pade`ni nastavak) te imenice (gramati~ka osnova imenica se do-

bija kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak). Kojim glasom se zavr{ava taosnova u nominativu i genitivu, a kojim u dativu i lokativu?

Koja glasovna promena se dogodila u dativu i lokativu jednine ove imenice?

Ispred pade`nog nastavka -i zadwonep~ani suglasnik K na koji se zavr{avala grama-

ti~ka osnova pre{ao je u piskavi zubni suglasnik C. Dakle: devojki > devojci.

Ono {to vaì za zadwonep~ani suglasnik K vaì i za ostala dva zadwonep~ana sugla-

snika G i H kada se na|u ispred pade`nog nastavka -i, {to se vidi i iz slede}eg primera:

- Noga mu je bila velika, a na toj nozi nije bilo cipele.

- Ova epoha bi}e zapam}ena u istoriji; jer je u ovoj eposi bilo mnogo nau~nih otkri}a.

U ovim primerima zadwonep~ani suglasnik G ispred pade`nog nastavka -i pre{ao je

u Z, a zadwonep~ani suglasnik H u suglasnik S: nogi > nozi, epohi > eposi (mada je u pi-

sawu i jedno i drugo ispravno).

Po{to se zubni piskavi suglasnici C, Z i S (koji se dobijaju u rezultatu ove glasovne

promene) zovu sibilanti, ova glasovna promena naziva se sibilarizacija.

Glasovna promena u kojoj se zadwonep~ani suglasnici k, g i hispred

iu nastavku za oblik re~i (u gramati~kom nastavku) mewaju u piskave

zubne suglasnike (sibilante) c, z i s naziva se sibilarizacija. Sibila-

rizacijom K prelazi u C, G prelazi u Z, a H prelazi u S.


43/13043

Kod kojih imenica i u kojim pade`nim oblicima se vr{i sibilarizacija?

Sibilarizacija se vr{i:

u dativu i lokativu jednine imenica ènskog roda koje se u nominativu jednine zavr-

{avaju na a i ~ija se osnova zavr{ava zadwonep~anim suglasnikom, kao na primer:

jabuci, bajci, biblioteci, banci, snazi, kwizi...

u nominativu, vokativu, dativu, instrumentalu i lokativu mnoìne imenica mu-

{kog roda ~ija se osnova zavr{ava jednim od zadwonep~anih suglasnika, kao na pri-mer:junaci, junacima; uxbenici, uxbenicima; ma~ci, ma~cima; Poqaci, Poqacima; se-

qaci, seqacima; pedagozi, pedagozima; brlozi, brlozima; orasi, orasima; trbusi, trbu-

sima...

Izuzeci od sibilarizacije

Sibilarizacija se dosledno (bez izuzetka) vr{i kod imenica mu{koga roda u nomina-

tivu, vokativu, dativu, instrumentalu i lokativu mnoìne. Ali, za razliku od imenica

mu{koga roda, kod imenica ènskoga roda u dativu i lokativu jednine postoji ve}i broj

izuzetaka od sibilarizacije. Tako se sibilarizacija ne vr{i:

u oblicima li~nih imena, kao na primer:Anki, Desanki, Dragi, Olgi, Qubinki, Lu-

ki...

kod imenica odmila (hipokoristika), kao na primer: baki, deki, seki, zeki...

kod imenica, naj~e{}e dvoslo`nih, ~ija se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove

CK, ZG, i SH, a u ve}ini slu~ajeva i kod onih kod kojih se osnova zavr{ava na sugla-

sni~ke skupove ^K, ]K, TK, kao na primer: kocki, tezgi, Pashi (jevrejski praznik),

ta~ki, ma~ki, vo}ki, tetki, patki...

ako su re~i vi{eslo`ne, a osnova im se zavr{ava na jedan od navedenih suglasni~kih

skupova, sibilarizacija i moè i ne mora da se vr{i, {to zna~i da su ispravna oba

oblika: i onaj sa sibilarizacijom i onaj bez we, kao na primer: pripovetki i pripo-

veci, zagonetki i zagoneci... Ima i primera dvoslo`nih imenica koje mogu imati oba

oblika: freski i fresci, epohi i eposi, maski i masci, bitki i bici.

Napi{i oblike nominativa mnoìne slede}ih imenica i odredi koje su glasovne

promene tu izvr{ene: ru~ak, priru~nik, siromah, stalak, êh, odojak, korak, patrijarh,filolog, psiholog iju`wak.


44/130

JEDNA^EWE SUGLASNIKAPO MESTU TVORBE

U tekstu @abqi barometar Stevana Sremca, datom uz lekciju za jedna~ewe suglasni-ka po zvu~nosti, nalaze se i slede}e re~enice:

... taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se, bog te pita kad jo{, badava vo-

zio, pa }e mu presesti sva vo`wa badava.

A onaj u tegli u}utao se na dnu, {}u}urio se, pa samo {iri mehure.

Kako su nastale istaknute re~i: vo`wa i {}u}uriti se? Kako su tvorene (gra|ene) te

re~i? Kom tipu tvorbe pripada re~ vo`wa, a kome re~ {}u}uriti se?

Re~ vo`wa izvedena je od korena glagola voziti sufiksom (tvorbenim nastavkom) -wa,

a re~ {}u}uriti sejeste slo`ena re~ nastala od prefiksa s- i glagola }u}uriti se. Kad

navedemo sastavne delove tih re~i, onda dobijamo:VOZ-WA

S-]U]URITI SE

Kao {to se vidi, u tim re~ima suglasnik 3 nalazi se ispred suglasnika W, a suglasnik

S ispred suglasnika ]. U navedenim re~ima iz teksta nemamo, me|utim, suglasnike 3 i S,

nego umesto wih stoje suglasnici @ i [.

Odredite kakvi su po mestu tvorbe suglasnici 3 i S, a kakvi suglasnici W i ]. Kakvi

su po mestu tvorbe suglasnici @ i [ u koje su se pretvorili suglasnici 3 i S u re~ima

vo`wa i {}u}uriti se? Koja se glasovna promena u tim re~ima izvr{ila?

Zubni suglasnici 3 i S na{li su se u navedenim re~ima ispred predwonep~anih su-

glasnika W i ] (voz-wa, s-}u}uriti se) i pre{li, radi lak{eg izgovora, u svoje pred-

wonep~ane parwake, i to 3u @, a Su [ (vozwa > vo`wa; s}u}uriti se > {}u}uriti se).

Zubni suglasnici 3 i S tako su se po mestu tvorbe prilagodili predwonep~anim sugla-

snicima ispred kojih su se nalazili i pre{li u svoje predwonep~ane parwake @ i [.

Izvr{eno je, dakle, ujedna~avawe po mestu tvorbe prvoga prema drugom suglasniku, tj.

zubnoga prema predwonep~anom suglasniku. Takva promena suglasnika naziva se

jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (izgovora).

A da li jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata samo zubne suglasnike S i 3? Je

li takav slu~aj i u slede}im primerima?

trbu{~i} < trbuh~i}

ora{~i} < orah~i}

dr{}em < drh}em

Bi{}anin < Bih}anin

44

Kad u jednoj re~i zubni suglasnik 3 ili S do|e ispred nekog pred-

wonep~anog suglasnika, onda 3 prelazi u svoj predwonep~ani parwak @,

a Su svoj predwonep~ani parwak [: pa`wa, no{wa, vo`wa, {}u}uriti

se i sl. Promena zubnih suglasnika S i 3 ispred predwonep~anih sugla-

snika u suglasnike [ i @ naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu

tvorbe.


45/13045

Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata u nekim re~ima i zadwonep~ani sugla-

snik H. Kada se zadwonep~ani suglasnik Hna|e ispred nekog predwonep~anog suglasni-

ka, onda se on zamewuje predwonep~anim parwakom [.

Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog (alveolarnog) gla-

sa N ispred usnenih suglasnika B i Pu usneni suglasnik Mu izvedenim re~ima, kao na

primer:

stambeni < stanbeniprehrambeni < prehranbeni

odbrambeni < odbranbeni

zelemba} < zelenba}

Prema tome, jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog sugla-

snika Nu usneni suglasnik M kada se N na|e ispred usnenih suglasnika B i Pu izvede-

nim re~ima.

Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe

Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe ne vr{i se obi~no u tri slu~aja:

a) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze na kraju prefiksa ispred re~i koja po~iwe pred-

wonep~anim suglasnicima Q ili W, kao na primer: squbiti, izqubiti, razquti-

ti, izwihati...

b) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze ispred predwonep~anih suglasnika Q ili W ko-

ji su nastali jotovawem u ijekavskom izgovoru (a u ekavskom na wihovom mestu do-

laze suglasnici L ili N), kao na primer: nasqedstvo (ekavski: nasledstvo), sqez

(ekavski: slez), sweàn (ekavski: sneàn), izwedriti (ekavski: iznedriti)...

v) kada nadzubni suglasnik N dolazi ispred suglasnika B ili Pu sloènicama, kao na

primer: stranputica, jedanput, crvenperka, vanbra~ni itd.

Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nostii po mestu tvorbe

U nekim re~ima jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe dolazi tek po{to se izvr{ilo

jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. Prvo se, zna~i, izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po

zvu~nosti, pa su tako stvoreni uslovi da se izvr{i i jedna~ewe suglasnika po mestu tvor-

be. Tako je re~ i{~upati nastala od prefiksa iz- i glagola ~upati, pa je najpre

jedna~ewem po zvu~nosti dobijeno is~upati, a onda jedna~ewem po mestu tvorbe i{~upa-

ti. Dakle iz~upati > is~upati > i{~upati. Isti je slu~aj i sa re~ju obra{~i},u kojoj

je najpre izvr{eno jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti, a tek onda jedna~ewe suglasnika

po mestu tvorbe: obraz~i} > obras~i} > obra{~i}.


46/13046

Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnikapo mestu tvorbe

Ima re~i u kojima je prvo izvr{eno jotovawe, pa tek onda jedna~ewe suglasnika po me-

stu tvorbe. Takvi su, na primer, instrumentalni oblici imenica: stra{}u (od: strast),

vla{}u (od: vlast), ma{}u (od: mast) itd. Kod tih imenica prvo se izvr{ilo jotovawepa je tj dalo } (vlastju> vlas}u), pa se onda s ispred } (koje je dobijeno jotovawem) prema

jedna~ewu po mestu tvorbe zamenilo sa { (vlas}u > vla{}u). Dakle: vlastju > vlas}u >

vla{}u.

Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe u srpskom jeziku naj-

~e{}e se i susre}e u oblicima instrumentala jednine pojedinih imenica `enskoga roda.

To kombinovawe imamo i u nekim oblicima zbirnih imenica, kao na primer: plastje >

plas}e > pla{}e.

Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnikapo mestu tvorbe

U pojedinim re~ima najpre je izvr{ena palatalizacija, pa su tako stvoreni uslovi da

se onda izvr{i i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe. Tako je, na primer,

gramatika 6 razred-1

Documents