Uvod u arhivistiku

Pergament

Prema legendi pergament je pronaen kada je vladar Pergama Eumenej u 2. veku p.n.e. poeleo da stvori biblioteku ravnu onoj u Aleksandriji. Ptolomeju se ta ideja nije dopala i da bi ga u tome onemoguio zabranio je dostavu papirusa, koji je bio osnovni matreijal za pisanje. Tada je prema legendi stvoren u Pergamu novi materijal koji se pravio od tavljene ivotinske koe. Tako kae legenda. Ali Herodot daje pouzdane dokaze da je pergament postojao jo u 5. i 6. veku p.n.e. Poeli su da ga prave Jonjani. Naziv pergament nije se koristio do 4. i 5. veka nove ere. Do tog vremena zvao se membrana (to asocira na elastinost). Pergament je kao materijal za pisanje bio skuplji od papirusa ali je po svim ostalim osobinama bio bolji. Mogao je da se savija kao svitak, ali i da se spaja u obliku kodeksa. Bio je vrst i manje krt od papirusa, lake se rezao i obraivao. Priprema pergamenta se odvijala tako to se koa stavljala u ivi kre da se oisti i da omeka. Zatim se rairi preko drvenog okvira i sui na suncu ili pri vatri. Nakon toga mae se uljem (sam naziv membrana znai maslinovo ulje). Nakon toga koa se sekla na eljene dimenzije. Obraena koa zvala se karta. Pergament se najee pravio od telee (charta vitulina), jaree (charta caprina), i jagnjee (charta ovina) koe. Najskuplji pergament izraivan je od koe fetusa. Jedan takav se uva kao Biblija iz 14. veka u Arhivu u Zagrebu. U nekim periodima ljudske istorije pergament je pravljen i od ljudske koe (Pape, velikai, i u konc. logorima u II svetskom ratu). Najstariji sauvani pergament je iz 195. god p.n.e., naen u Siriji. To je jedan kupoprodajni ugovor na jagnjeoj koi. Postoje i svedoenja Cicerona koji kae da je video Ilijadu ispisanu na pergamentu koji je mogao da stane u orahovu ljusku.

Od 3 i 4. veka nae ere poinju da se piu kodeksi i od pergamenta. Nastariji sauvan dokument u obliku pergamentnog kodeksa je Splitsko jevanelje iz 8. veka. Pergament je materijal za pisanje koji je obeleio srednji vek, i sve do 14. veka pisalo se najvie na pergamentu. I kod korienja pergamenta imamo primer brisanja i ponovnog pisanja na istom dokumentu (zbog skupoe ili nakon zvaninog priznavanja hrianstva kada je dolo do unitavanja antikih dela). To je palimpsest kodeks u kojem je tekst pisan preko teksta. Prethodni tekst je pre toga brisan prevrelim mlekom. Pergament je potapan u mleko i tako se skidao tekst. Danas se u savremenim laboratorijama moe proitati i skriveni tekst, a da se pritom ne oteti onaj koji je kasnije nastao. U ranijim periodima to nije bilo mogue, ve se noviji ekst unitavao prilikom otkrivanja onoga to je ispod njega. Sva Ciceronova i Plautova (komediograf) dela su otkrivena u palimpsetu u 16. veku. Ciceronova su otkrivena ispod jednog dela sv. Augustina.Papirus kao materijal obeleava antiku, pergamnet srednji vek, a simbol modernog doba je papirhartija.

Papir svoje ime duguje papirusu. Nastao je poetkom 2. veka nae ere. Kinez Caj Lun je doao na ideju da samelje aure svilene bube i pomea ih sa drugim materijalima (lanene krpe, babusova trska, ribarske mree). Sve

1

Uvod u arhivistiku

to samleo je smesu, stavio u gaeni kre i prosejao na situ. Tako se viak tenosti cedio, a na situ je ostajala kompaktna masa. Nakon toga, kada se masa osui ona se glaa, presuje, obrauje. Ovaj nain proizvodnje papira uvan je kao tajna do 7. veka. kada su Korejci uspeli da vide jednu takvu radionicu. a nakon njih i Japanci. Radionice su nicale po celoj Kini.U gradu Samarkantu, u dananjem Uzbekistanu, poinje arapska faza pravljena papira. Arapi su preneli papir na dve strane. Preko Afrike u paniju, a s druge starne u Vizantiju prilikom trgovakih putovanja. Tako da se u Vizantiji prvi put u Evropi proizvodi papir (ovde treba proveiti jer na drugom mestu kae daje to u paniji). tehnolgija arapskog papira je od smese lanenih krpa, a finoa se postizala korienjem metalnog sita. Najstariji arapski dokumenti na papiru su iz 10. veka. U Vizantiji imamo prvi evropski dokument na papiru. To je povelja Konstantina Monomaha. Prve radionice papira kod Nemaca i Italijana pojavljuju se od 12. veka. Svi kancelarijski spisi u Dalamciji od 12. veka su na papiru. Dubrovnik i Venecija su zabranjivali proizvodnju papira. Zato je proizvodnja cvetala u drugim krajevima Italije (Napulj). Papir je naroito postao popularan nakon pronalaska tampe (15. vek). Trea faza, moderna, (nakon kineske i arapske) u istoriji proizvodnje papira poinje u 18. veku. Francuski naunik Reomir je eksperimentisao sa drvetom i dosao je do zakljuka da su vlakna trulog drveta dobra za papir. Nakon tog zakljuka zapiao je svoja zapaanja o procesu pravljenja papira. Kasnije, 1750. je efer, koji je bio pop, po tom receptu pravio papir i obogatio se. I od tada (1761. je napravljen poslednji papir od lana) se papir proiyvodi samo na taj nain. takva proizvodnja je bila jeftinija. Naravno vie se nije koristili trulo drvo.

Danas tehnologija papira stalno napreduje i predstavlja petu granu privrede u svetu. Proizvodnji papira je pogodovala i industrijska revolucija u 19. veku, kada se pronalaze i savremene maine za proizvodnju papira. Svim materijalima za pisanje se bavi paleografija (kao i pismima), a sa pronalaskom papira javlja se i filigranologija, koja prouava vodene grbove na papiru. Vodeni grobovi predstavljali su obelezje i simbol fabrika koje su proizvodile papir. Utisuvani su u papir prilikom njegove proizvodjnje. Postojanje filigrana je veoma vano prilikom odreivanja starosti i originalnosti nekog dokumenta. Moe se sa sigurnou rei kada neki dokument nije mogao da nastane, ukoliko se zna da tada nije proizvedena ta vrsta papira. Krajem 13. veka i Italiji su se pojavili prvi vodeni znakovi. Najee su to u poetku bili neki simboli. Prva hartija sa vodenim znakom proizvedena je 1271. godine, a najstariji sauvani dokument sa filigranom je iz Dubrovnika iz 1284. godine. U 14.veku se pojavljuju grbovi plemia kao filigrani. Poznato je da plemii nisu imali pravo da se bave zanatima, niti da izdaju prostor zanatlijama, osim za proizvodnju grnarije i papira. Tako da u 14. veku nalazimo plemike grbove utisnute na papiru koji su proiveden u fabrikama u vlasnitvu plemia. U 17. veku se javljau razni oblici filigrana, u obliku adaja, zmajeva, mitolokih bia i sl. Postoje itavi albumi filigranskih znakova. Takav je i album filigrana iz 13. i 14. veka koje je sakupio Vladimir Moin, i koji sadri oko 2000 znakova.

2

Uvod u arhivistiku

Oblici rukopisa

Postoj dva oblika svitak i kodeks.

Svitak je bio najraireniji oblik u starom veku. prvi je naen u Egiptu pre 5000 godina. Ovaj oblik su kasnije preuzeli Grci pa onda i Rimljani koji su ga nazvali volumen. Svitak je nastao sa nastankom papirusa. uvao se u upovima ili se slagao na policama. Oblik svitka se koristio i za pergament. Sauvani su mnogi rukopisi u obliku svitka. Problem sa itanjem svitka je bio u tome to se poetak teko nalazio. Zato se na poetak teksta stavljala re incipit (odmotati) a na kraj explicit (zamotati). Tako se znalo sa koje strane odmotati i itati svitak. Svitak je bio namoan na tapi koji se zove umbilikus i pravljen je od drveta a ponekad i od slonove kosti. Ukoliko je na svitku napisano neko knjievno delo naslov bi bio ispisan na kartici koja je onda okaena na umbilikus i zvala se titulus. Svitak je mogao biti ispisan anopistografski samo s jedne strane ili opistografski sa obe strane. pisalo se u stupcima zvanim kolumne. Pisanje po irini poelo je sa pojavom knjige u 15, 16. veku. Svici od pergamenta su bili praktini jer su se mogli priivati i tako produavati. To je bilo pogodno naroito za vladarske povelje. Primer je povelja o osnivanju manastira Visoki Deani 1330. god, koju je izdao Stefan Deanski. Dugaka je 5, 5 m, i predstavlja nadui pergamentni svitak na svetu. Listovi pergamenta su sastavljani ivenjem ali tako fino i neprimetno da se to moe uoiti samo pod mikroskopom. Antiki svitak se uvao u upovima a od srednjeg veka u konim valjcima kapislama ili tekama. Svitak je mlai oblik od kodeksa (kodeks je postojao kao oblik i kod votanih tablica). Kodeks je danas re koja oznaava zbirku zakona. Od srednjeg veka kodeks dobja znaenje svaka rukom pisana knjiga i na pergamentu i na papiru. Prvi kodeks se pojavio i 1. veku nae ere u kolama. Uporedo su i svici bli u upotrebi. Hrianska crkva uvodi u 6. veku kodeks radi lakeg irenja hrianstva. Bile su to biblije pauperus- vise slikane sa malo teksta. Takozvane biblije za siromasne. Najlepi kodeksi potiu iz 14. i 15. veka, iz vremena humanizma i renesanse.

Kodeks se sastoji iz listova- folija. Nije bilo paginacije, ve samo folijacije obeleavanje listova. Obino su proivana 4 lista (dupla 8 listova- 16 strana) i tako se dobijao kvaterno. To se primenjuje i danas. Stranice su se zvale pagine, ali se nisu obeleavale. Folijacija poinje u 12. veku. Pre toga 11 vekova se stranice nisu obeleavale. Folijacija se zadrala do 18. veka. Na kodeksu se pisalo recto s prve strane lista i verso- s druge strane lista. Postojao je samo jedan problem kod kodeksa, a to je kako tekst pisati pravo, posto se nije pisalo u stupcima. U tu svrhu se obeleavala visina svakog reda i povlaile su se fine linije. Pisanje na kodeksu obavlalo se dok on jo nije povezan (znai na listovima pergamenta ili papira). Da bi se odrzao red u listovima oni su nekada obeleavani i kustodama- re napiana na kraju lista ispisivala se i na poetku sledeeg.Korice kodeksa su bile drvene i presvuene koom (ponekad i ljudskom). Korice su nekada ukraavane i dragim kamenjem i metalnim kopama. Sv Jeronim je u 4 i 5. veku prkleo one koji tako ukraavaju knjige. Kodeksi

3

Uvod u arhivistiku

sadre i iluminacije. To su posebno ukraena slova i obino stoje na poetku stranice. Prve iluminacije su bile jednostavne, obicno su ilustrovale tekst (dela Vergilija i Homera). Prava umetnost iluminiranja poinje u 7. veku u Vizantiji. Iluminatori su smatrani umetnicima. Inicijali- poetna slova u redu su naroito bogato iluminirani. Postoje razni oblici inicijala : geometrijski, zoomorfni, florealni i antropomorfni (slova sa likom svetataca). Svi ovi inicijali se zovu minijature od reci minius crvena boja. U Miroslavljevom jevanelju ima i slova ukraenih pravim zlatom. Najpoznatiji minijaturista u 16. veku je bio Julje Klovi, koji je radio za mnoge vladare i bio veoma bogat ovek.

Sredstva za pisanje

Kada kaemo sredstva za pisanje misli se na orue i na materujal koji se koristio cime se ispisivalo. Prva orua za pisanje sluila su tanije za urezivanje znakova. Pravljena su od vrstih materijala kao to je kost na primer. sa pojavom paprusa javlja se i trska kao sredstvo kojim se pie. Takva pisaljka zvala se kalamus. Kasnije je dolo i ptiije pero, koje je bilo elastinije i moglo se pisati lepe. ptiije pero se zvalo penna. Kao materijal korieno je mastilo. pero je omoguilo nastanak kaligrafije, jer je savitljivo i moglo se preciznije i lepe pisati. Podloga za pisanje je bio pisai sto skriptorijum, ali se pisalo i stojei. Pernica za uvanje pera zvala se kalamarijum. Pera su se otrila noiem i koristila su se vie puta.

Pojam i razvoj pisma

Pismo je svaki sistem vidljivih oblika koji daju objanjenje. Pismo prenosi neku informaciju, tako da u irem smislu, i znakovi i simboli i slike predstavljaju vid pisma. Pismo je grafiki izraz jezika i prouava ga nauka koja se zove paleografija.Postoje 4 vrste pisma kroz istoriju:1. piktografsko ili slikovno pismoLjudi su prvo poeli da slikaju i te slike su upotrebljavali kao simbole pisma. Pismo se razvilo tako da se vie nisu crtale pune slike, ve njihove uproene verzije koje imaju neko znaenje. Svaki ovek moe da protumai slikovno pismo veoma lako, ali do danas se nije saznalo kako je jezik ljudi koji su te crtali te slike zvuao, na osnovu slika ne moe se rekonstruisati jezik. Piktografsko pismo nastalo je oko 4000. godine pre nove ere u Mesopotamiji (Vavilonu). Oko 1000. godina posle svog nastanka, piktografsko pismo sve vie poinje da poprima izgled slova. Zove se jo i sumersko ili klinasto pismo. Sumeri su pisali na glinenim tablicama i prvi su poeli da piu s leva nadesno. I najstarije knjievno delo na svetu, Ep o Gilgameu, napisano je na glinenim tablicama klinastim pismom.

2. ideografsko ili pojmovno pismoOvo pismo i danas postoji i koriste ga Kinezi, Korejci i Japanci. Ono se sastoji iz ideograma, koji vie ne predstavljaju predmet, ve pojam. To su

4

Uvod u arhivistiku

simboline predstave odreenih pojmova. Vrlo brzo je od tih predmeta postala re. Simboli se jedan sa drugim stapaju i tako postaje re. Prvo ideografsko pismo nastalo je u Egiptu i to je bilo hijeroglifsko pismo. Ono je nastalo oko 3500. godine pre nove ere. Hijeroglifsko pismo je vrlo brzo poelo da se uproava i ve posle 700-800 godina stvara se od njega neka vrsta simbolikog pisma.

3. silabiko ili slogovno pismoKod silabikog pisma, isti skup znakova koji stvaraju neku re koristi se na svim mestima gde je potrebno upotrebiti taj slog da bi se sastavila neka re. U silabikom pismu pravimo slogove. Polako se formira sistem znakova. Slogovno pismo se danas vie ne upotrebljava. Kolevka prvog silabikog pisma je egejska civilizacija. Na tim prostorima se formiralo kritsko pismo koje do danas nije deifrovano, a koje predstavlja prvo silabiko pismo.

4. alfabetsko pismoAlfabetsko pismo nastalo je na Mediteranu. U Maloj Aziji iveli su Feniani, uveni trgovci, koji su trgovali naroito sa Vavilonom, Egiptom i Kritom. Feniani su stvorili za sebe pismo kojim su pisali trgovake ugovore. Usavrili su kritsko i egipatsko pismo. Nisu koristili znakove za slogove, ve su glasove oznaavali slovima. Ovo pismo ima 22 slova, a nema oznake za vokale. Od poetka je to bio formirani alfabetski sistem. Pisalo se sa desna nalevo.Sva alfabetska pisma dele se:feniansko pismo (od koga su nastala sledea):- aramejsko (od kojeg nastaje hebrejsko)- arapsko- grko (od kojeg nastaju latinska pisma i slovenska pisma)

Grci su prvo pisali bustrafedonom, to je pisanje u razliitim pravcima. Znakove su uzeli iz fenianskog pisma i dodali vokale. U VIII veku pre nove ere grko pismo stie u Italiju i tada ima 24 znaka i postaje osnova za sva kasnija latinska pisma, tj. dananje alfabete.S obzirom na razlilita pisma, razlikujemo i vie vrsta paleografije, pa tako postoje: hebrejska, arapska, latinska i slovenska ili irilska paleografija.

Istorijski razvoj pisma

Latinska paleografija ima tri razdoblja: staro, drugo i moderno razdoblje.

1. Staro razdoblje koje karakterie dolazak Grka u Italiju u VIII veku pre nove ere kada se razvija latinsko pismo. Tim pismom pisalo se sve do V veka nove ere.

1) Najstarije latinsko pismo je arhajska kapitala. Pisana je na tvrdim materijalima na poetku. Godine 1899. naen je Crni kamen (Lapis niger) iz 650. godine pre nove ere, koji je pisan arhajskom kapitalom. Taj

5

Uvod u arhivistiku

prvobitni alfabet je bio u potpunosti isti kao fenianski, imali su vokale ali ih nisu pisali. Kad je poeo da se koristi mek materijal za pisanje, poinju da se piu skraenice, ligature (spojena slova) i pismo postaje vrlo neitljivo.2) Mnogo je urednija bila arhajska kapitala koja se pisala na kamenu, Iz nje se razvila kurzivna kapitala. Slova su bila mnogo urednija, ali se i dalje na mekim materijalima pisalo brzo i neitko.3) Iz kurzivne kapitale nastala je kurzivna majuskula, na prelazu iz stare u novu eru. Njome su se pisali ugovori i trgovaki spisi. Oblici slova bili su fini, ligature uredne. Slova su bila nejednake dimenzije, a nije postojao razmak izmeu rei. Vremenom su se slova poela rastavljati na sastavne delove, pa se u trgovakim ugovorima moe sresti re item.4) Potom nastaje kurzivna minuskula koja je imala sitna i jo neitljivija slova.5) Sveano pismo uncijala koristilo se od III do IX veka nove ere i njime se zavrava staro razdoblje u nastanku pisma. Uncijala se koristila za pisanje sveanih povelja. To je kaligrafsko pismo.Upotreba ptijeg pera za pisanje omoguila je razvoj uncijale, mogla su se pisati i ukraavati slova razliite debljine. Uncijala se jo naziva i ustavno pismo (ustavno=sveano), tako su ga Grci nazivali. A na latinskom se zvalo uncijala.Prvi biblijski tekstovi pisani su uncijalom. Nema ligatura, ima dosta skraenica ali sve su normirane (DS Dios, Bog; IHS Isusu Hristos; SES Santus, sveti; CPLS - Constantinopolis).

II Pisma drugog razdoblja postala su od kurzivne majuskule. To su sledea pisma:1. kurija2. nacionalna pismaPojavljuju se prvi put razlike u latinskom pismu, pa tako nastaju vizigotika, merovindika, beneventana (upotrebljavala se u periodu VIII-XII vek).3. Naporedo sa beneventanom razvila se karolina. Koristila se do XII veka, ali e se obnoviti u XIV veku sa razvojem tamparstva. Nazvana je po Karlu Velikom, na ijem dvoru se upotrebljavala. To je doba karolinke renesanse. Karolina se veoma brzo irila. Od svih latinskih pisama to je prvo univerzalno pismo. Humanisti su ga u XII I XIII veku zavoleli i poeli da piu njime, smatrajui da je to izvorno antiko latinsko pismo, ali to miljenje je bilo pogreno.Karolina je oblo pismo. Imala je pravilna i itka slova, nije imala ligature (osim dve: ct i st). Ovo pismo nije sveano, a lepo je i itko. U njemu se izbegavaju diftonzi. Prvi put se redovno odvajaju rei u reenici. Nema jo uvek znakove za kraj reenice.4. goticaTo je pismo koje se koristilo od XII do XV veka. Koristilo se i posle u vreme Hitlera, da bi se pokazalo da su Nemci star narod. Gotica je nastala iz karoline pootravanjem slova. Slova postaju via i otra, rei se razdvajaju, nema skraenica. Nastala je u manastirima i univerzitetima.

III Karolina i gotica dovele su do formiranja modernog latinskog pisma latinice.

6

Uvod u arhivistiku

Latinica je moderno latinsko pismo i ne uva u sebi veze prema antikim pismima osim jedne, a to je da se brojevi piu slovima: I=1, V=5, X=10, L=50, C=100, D=500, M=1000. Ovakav sistem pisanja brojeva slovima pojavio se prvi put sa kurzivnom majuskulom.Moderna latinica se upotreljaca u veem delu Evrope. Latinicom su pisana prva dela iz narodne knjievnosti kod nas, u Dubrovniku. Srbi piu latinicom od XV veka, u Dubrovniku i u Boki Kotorskoj.

Slovenska pisma

Nastala su iz grkog alfabeta, relativno kasno. Najmlaa su pisma na svetu. Prvo slovensko pismo je glagoljica, koja je nastala u IX veku za potrebe staroslovenskog jezika. Na staroslovenskom jeziku nema sauvanih spomenika. Braa Konstantin i irilo, iji je otac bio slubenik zaduen za slovenska pitanja u Solunu na dvoru vizantijskog cara, tvorci su glagoljice. Knez Rastislav ih je pozvao u Veliku Moravsku sa ciljem da suzbiju irenje latinskog jezika. U IX veku, znai 200 godina pre raskola u crkvi, svi hriani priznavali su papu. Konstantin dolazi u Rim i od pape dobija potvrdu da je slovenski jezik etvrti sveti jezik na svetu i da se na njemu mogu pisati svete knjige. Na slovenski jezik prvo su bila prevedena etiri jevanelja. etiri sveta jezika su: grki, latinski, hebrejski i slovenski. Prvo slovensko pismo je glagoljica, iji su tvorci Konstantin i Metodije. irilo je za osnovu uzeo grku minuskulu i uglavnom je preuzeo i grki alfabet. Glagoljica je imala 36 slova i nije bila fonetsko pismo (nije bilo: 1 glas = 1 slovo). Najstariji sauvani glagolski spomenici potiu tek iz XI veka.Glagoljica je nastala to prirodnim putem, to silom. Na ovaj drugi nain nastala je na prostoru Hrvatske i Slovenije. Glagoljica se due odrala u krajevima gde je bila proganjana. Na pojedinim ostrvima su se sve do XV veka zadrali popovi glagoljai, te ima sauvanih spomenika i iz XV veka pisanih glagoljicom.U Srbiji glagoljice nema od XII veka. Nema nijednog sauvanog glagoljskog spomenika sa prostora Srbije, a dosta ih je pronaeno u Hrvatskoj i Dalmaciji.Kada je Metodije ubijen, deo uenika otiao je u Bugarsku u grad Preslav, a drugi deo u Makedoniju, u Ohrid. Reformisali su glagoljicu i nazvali je irilicom i irilica je poslednje slovensko pismo. Ono nastaje ve u X veku, a od XII veka potpuno je potisnulo glagoljicu.Slinosti izmeu glagoljice i irilice:- i glagoljica i irilica su stilizovana pisma, imaju visok stepen stabilnosti.- oba imaju azbuni red.

Razlike izmeu glagoljice i irilice:- Glagoljica je oblo, a irilica geometrijsko pismo.- Kod glagoljice nazivi slova su shvatana simbolino, a kod irilice nije tako.- irilica ima ligature (povezana slova) i puno skraenica; glagoljica nema.- irilica nije bila fonetska, ve je imala vie znakova za jedan glas.- U irilici su se brojevi pisali slovima:

7

Uvod u arhivistiku

a=1, =2, =3, =4, =5, =6, =7, =8, =100... +=3000

Diplomatika

Diplomatika je pomona istorijska nauka koja prouava diplomatike izvore (isprave), tj. pisane izvore koji potvruju pravnu vrednost nekog ina. Ona prouava povelje, diplome i ukaze vladara, crkvenih velikodostojnika itd. Diplomatika prouava isprave, utvruje okolnost nastanka i njihovu originalnost.Sama isprava je pisano svedoanstvo o pravnom inu. Svaka isprava je imala tano utvren oblik. Naziv diplomatika je relativno kasno nastao. Diplomatika se kao nauka razvila u XVII veku. an Mabijen je 1681. godine uveo taj naziv napisavi prvi put udbenik iz diplomatike. U XVII veku crkva ponovo jaa i nastaje pomama za traenjem tih isprava, an Mabijen pie o tome kako prepoznati originale. Diploma je na grkom znaila dozvola gradskih vlasti da neko moe da se vozi koijama. U rimsko doba je diploma bila dekret kojim je car davao otpust iz slube, tj. vojske i davao bivim vojnicima zemlju sa kuom i robovima. Danas se diplomatika preteno bavi srednjim vekom, kada je diploma bila sveana isprava koju izdaje vladar ili crkveni velikodostojnik. Diplome u irem smislu su:- mandata danas je to kancelarijski dokument, administrativnog karaktera, koji izdaje vlast- epistula slubena prepiska izmeu organa vlasti, pisma vladara, itd.- akta molbe, ono to privatno lice upuuje vlasti.

Osnovno to treba utvrditi je da li je isprava autentina. Pod time se podrazumeva da se taj pravni akt zaista dogodio, da li je isprava izdata od strane toga ko je potpisan, da li je naknadno dopunjavana ili brisana. Diplomatika metoda koja je najpouzdanija u utvrivanju autentinosti razvila se u poetkom XIII veka.Poeci diplomatika vezuju se za Srbiju.Godine 1200. papa je bio Inoentije II. On je razvlastio biskupa Dominika, koji odlazi pred Vukana sa ispravom u kojoj pie da mu papa daje in nadbiskupa. Vukan je napisao pismo papi i sa pismom mu poslao ispravu koju mu je doneo Dominik. Papa mu je nakon nekog vremena odgovorio da su na dvoru ispitivanjem isprave zakljuili da je lana, jer je Dominik u njoj sebe nazvao sinom (kako si se nazivali svetovni vladari), a ne bratom (kako je trebao da se nazove, jer je papa tako oslovljavao svetena lica).Podstaknut ovim dogaajem, papa je 1207. godine izdao dekret o falsifikovanju, kojim se utvruje 31 stav kako otkriti falsifikat. Od tada nastaje diplomatika, koja se kao nauka razvila u XVII veku.Tri su elementa u nastanku diplome:1. autor onak ko diplomu izdaje2. skriptor . omak ko pie diplomu3. destinatar onaj kome diploma stie

Ista vrsta diplome ima vie oblika. Prema svojim oblicima diplome se svrstavaju u arhivu. Ima pet vrsta jeden iste isprave, od kojih prve dve moraju uvek da postoje. To su:

8

Uvod u arhivistiku

1. original (izvornik) to je povelja onakva kakva je stigla u ruke primaocu (destinataru)2. kopija povelja koja ostaje tvorcu. Ona moe biti obina i overena. Obine kopije napravi obino primalac, da ima za svaki sluaj. Overene kopije pravi onak ko je izdaje, jer overena kopija ima apsolutnu pravnu vanost pravnog akta3. koncept (minut) minut znai iseak, manji deo neega; to je nacrt isprave koji jo uvek nije odobren.4. insert (transkript) nastaje kada onaj ko primi diplomu iz nje izvadi deo koji je njemu najkorisniji i najzanimljiviji5. registar pravi ga najee onaj ko izdaje ispravu ako je ona veoma dugaka, to je kao mali sadraj.Original i insert ostaju kod autora, a kopija i koncept uva destinatar.

Sve povelje odlikuje formulativnost. Svaka taka mora biti ispotovana, jer im neto nedostaje, sumnja se da je diploma falsifikat, naroito u srednjem veku.Svaka isprava ima tri dela:1. protokol sveani uvod u ispravu, koji ima etiri celine:a. invokacija pozivanje boijeg imena (U ime Boga, U ime Hrista vokalna invokacija, ili - simbolika invokacija)b. intitulacija ime i titula autora, to je najvaniji deo protokolac. inskripcija kome je upuena ispravad. salutacija pozdrav, nekad se stavlja a nekad se izostavlja2. tekst to je stvarna sadrina isprave, koja se sastoji iz 5 delova:a. arenga neko moralitiko obrazloenje zato se akt radi (S obzirom na tvoje zalaganje dajem ti...)b. promulgacija objavljivanje odluke svima koji su zainteresovani (Daje se svima na znanje...)c. naracija pripovedanje, vladar pria o okolnostima koje su dovele do toga da napie ispravud. dispozicija volja autora, tj. odluka autora ta se daruje, ta se odobrava ili zabranjuje, tu se piu i odreeni uslovi i rok vaenjae. sankcija obino je to pretnja, preti se boijom ili carskom kaznom onima koji se suprotstave volji autoraf. koraboracija overavanje isprave, reima se pie kako izgleda peat kojim se overava da bi isprava bila to sigurnija od falsifikovanja3. eshatokol (na grkom eshatokol=izlazak) zavrni deo isprave, formalan je kao i protokol. Ima tri dela:a. subskripcija potpis autora isprave i svedokab. datacija mesto i vreme nastanka ispravec. aprekacija uvek u odreenom izrazu, zavretak isprave

Postoji nekoliko faza u nastanku isprave:1. prethodni poslovi destinatar moe da uputi peticiju za izdavanjem isprave vladaru. Ili autor moe sam da izda diplomu.2. pravni in svako izdavanje reenja, on prethodi ispravi, moe biti volja autora i volja destinatara3. autorova naredba vladara nareuje da se sastavi isprava

9

Uvod u arhivistiku

4. koncept5. original6. odobrenje autroa (rekognicija)7. konvalidacija stavljanje potpisa i/ili peata autora, tim je isprava uinjena punovanom8. registracija izdavanje prepisa9. tradicija uglavnom sveano predavanje isprave destinataru, u srednjem veku se isprava uvek predavala pred svedocima

Sfragistika

Sfragistika je nauka o peatima. Peat predstavlja potvrdu valjanosti, ispravnosti i autentinosti neke isprave. Peati su sredstva za overavanje.U srednjem veku peati su bili pravljeni najee od voska, a otiskivali su se u metalu. Sluili su za overavanje, a vrlo esto i za zatvaranje koverti. Danas se tako alju dravne prepiske, overene i zatvorene peatom.

Sfragistika prouava pet stvari u vezi sa peatima:1. nain privrenja peata a. utisnut utiskuje se u materijal kojim se zatvara ispravab. visei vise na jednoj ispravi, upotrebljavaju se za isprave savijene u svitak2. materijal peataa. od voska crveni ili uti vosakb. od metala (olovo, zlato, srebro) - njime su se zatvarale vane isprave3. oblik peataa. ovalanb. okrugao4. ig peata to je glavno to treba da se prouia. jednostran takav je utisnutib. dvostran takav je visei5. lik peata slino kao numiznatiki novac, i peat ima lik na kome se nalazi neki simbol, a ponekad i natpis

Sfragistika je vana zato to ona otkriva falsifikate. Falsifikatom smatramo sve ono to treba da bude ono to nije. Postoje etiri vrste falsifikata:1. izmenjeni original kada se neto izmisli i dopie. Ova vrsta falsifikata se najlake otkrivala.2. imitativni falsifikat kada destinatar napravi lanu kopiju, ponekad su to destinatari inili kada izgube original3. fiktivni original ovde original vie ne postoji, kao pod 1 i 2; destinatar sam sastavlja ispravu i overava je lanim peatom; to znai da je teksr originalan, a falsifikuje se potpis ili peat. Tu se javljaju sfragistika i grafologija kao kljune nauke za otkrivanje falsifikata.4. istorijski falsifikat autor sastavlja ispravu o pravnom inu koji se nije dogodio. Takvi falsifikati nisu predmet diplomatike, njih prouava istorija.

Genealogija

10

Uvod u arhivistiku

Genealogija je pomona istorijska nauka koja prouava rodove i sastavlja rodoslove, a heraldika je njena pomona disciplina. Rodoslovi su sukcesivno (od starijih ka mlaim) poreane linosti povezane meu sobom rodbinskim vezama. Jedan od tvoraca moderne genealogije je na znameniti naunik Aleksa Ivi.Genealogija se smatra primarnim istorijskim izvorom. Ona prouava porodice, njihovo poreklo i grananje. Genealogija se kao nauka javlja tek u XVIII veku, a u XIX veku postaje moderna nauka.Rodoslovne tablice se prvi put izrauju u Starom Rimu, na kamenim ploicama, a nastaju usled elje plemia da dokau sa imaju boansko poreklo.U XIV veku u Engleskoj su izraivani dvorski rodoslovi koji nisu bili izmiljeni poput onih u Starom Rimu, ljudi su eleli da naprave popis svoje porodice.Rodoslov se sainjavao iz dva razloga: iz zabave i da bi se ukazalo na neko pravo. Iz ovog drugog razloga poinju sa se javljaju lani rodoslovi, koje su sainjavali pretendenti na presto ili na neko nasledstvo.Najuveniji lani rodoslov je onaj koji je sastavio lani grof ore Brankovi. On je imao ambiciju da obnovi kontinuitet srpske drave i da preuzme presto. Napravio je lani rodoslov o tome da je naslednik ura Brankovia. Zbog toga je proveo 18 godina u zatvoru u Austriji, ali nije eleo da prizna da je rodoslov laan.

Rodoslovi mogu biti u tri oblika:1. verbalni sainjeni su u vidu knjiga. Vrlo su uredni i tani, ali su nezgodni za korienje jer da bismo dobili neku informaciju moramo da pretraimo vie takvih rodoslovnih knjiga. Ovakvi rodoslovi sadre zapise o svakom oveku, pa su najee voeni u malim dravama u kojima nije ivelo puno ljudi, kao to je Dubrovnik. 2. slikovni to su slike lanova neke porodice, zajedno sa godinom roenja i smrti i titulom. Freske iz manastira su primer slikovnog rodoslova.3. tablini takvi se uglavnom danas prave, i to kao stablo u kome se kree od najstarijeg poznatog lana pa do najmlaeg. Ovakvi rodoslovi zauzimaju mnogo prostora, ali su pregledni.

U doba Nemanjia u Srbiji nije bilo rodoslova. Ulogu rodoslova igrala su itija, u njima se pisalo ko je sa kim u kakvom rodu. itija su vrsta verbalnog rodoslova.Krajem XIV veka poinje pisanje rodoslova u Srbiji. Od kraja XIV do polovine XVI veka ispisano je 10 rodoslova za etiri vladarske porodice Nemanji, Lazarevi, Brankovi i Jaki. Krajem XVIII veka Jovan Raji je napravio rodoslovne tablice srpskih vladara. Ilarion Ruvarac je takoe sastavljao rodoslove da bi na taj nain razbio mitove.Godine 1919. Aleksa Ivi (1881-1948) je napisao Rodoslovne tablice srpskih dinastija i vlastele. Prvi put su se tada u rodoslovnim tablicama nale ene. Knjiga je prevedena na engleski i nemaki jezik. Mnoge zemlje su tada poele da u svoje stare rodoslove ubacuju i ene.

11Na zadatk je da napravimo genealoko stablo svoje porodice. U stablu ne treba upisivati datume, ve je dovoljno upisati godinu. Ako neki podatak nemamo, ostavljamo prazno mesto. Sa svakom enskom osobom moemo da vodimo posebne grane stabla, ali ne moramo.

Uvod u arhivistiku

Aleksa Ivi je u rodoslove uveo tri simbola:* - za roenje ili krtenje - simbol braka i druge porodine veze (za enu i decu) - za smrt

Stefan||ore (Georgije)* ? Stefanija 1906||Mladen* 1905 Stanika (1939)1. Elza | 1906 || || |Karolina Miroslav* 1941 Milica (1963) 2005||Bojan* 1965 Jelena (1995)||Nikola* 2002

Heraldika

Heraldika je nauka o grbovima u povezana je sa genealogijom. Grbovi su srednjevekovni produkt. Poinju da se pojavljuju u XII veku u Zapadnoj Evropi na vitekim turnirima, da bi se raspoznali uesnici turnira. Grbovi su se sastojali od tita koji je bio u boji, a na titu se nalazila grbovna slika (ptice, ivotinje, cvee, mitoloka bia). Heraldika se ne bavi prouavanjem takvih grbova. U XIII veku grbovi postaju oznake porodica i dobijaju pravni

12

Uvod u arhivistiku

karakter. U Srbiji nije bilo mnogo grbova, javljaju se tek od XIV veka. Grbovi Lazarevia, Brankovia, Kosaae bili su jednokratni, a ne porodini i pracni.U XIX veku kada su poele da se formiraju nacionalne drave deavalo se da grb vladajue porodice postane dravni grb. Kod nas je grb Obrenovia postao dravni grb, i to je u danas dravni grb. Grb Crne gore je grb porodice Petrovi Njego.

Hronologija

Hronologija je pomona nauka koja se bavi prouavanjem vremena kroz istoriju. Hronologija nam moe pomoi da saznamo o prolosti, ali isto tako nam moe dati uvidu u budunost, jer postoje hronoloke tablice pomou kojih se moe izraunati kada e pasti neki datum.Prvi odseak vremena je dan. Tek od XII veka postoji podela dana na dan i no i na datum. Dan je poeo da se oznaava u Italiji, Dubrovakoj republici i odmah je poeo da se deli na sate. Ranije se nije oznaavao dan, ali jeste sat (npr. dan uoi punog meseca u 7 sati). Sati su najstariji vremenski iseak, ustanovili su ih Holdejci, a posle su ih prihvatili Egipani. Holdejci su imali sunane asovnike, pa podela na sate nije mogla da bude osta u svako godinje doba.U srednjem veku poeo je da se deli dan. Podela dana bila je na dan i no. Radi preciznosti ljudi su poeli da dele dan na dva dela. Postoje tri vrste dana kroz istoriju:1. prirodni dan Od svitanja do sumraka je dan, od sumraka do svitanja je no. Leti je no poinjala u 21h, tako da je npr. trei sat nou 7. jula sat izmeu 22h i 23h. Za svako godinje doba postojao je drugi sat kada je poinjala no. Ovakvo raunanje vremena koristili su Dubrovani, kod kojih je dan bio podeljen na 12 sati.2. vetaki dan I ovde dan poinje u razliito vreme u zavisnosti od godinjeg doba. Ovako su vreme raunali Francuzi, a oni su dan delili na 24 sata, pa se nije moralo navoditi da li se neto dogodilo danju ili nou.3. graanski dan Dan traje 24 sata, a smena dana i noi je u pono, bez obzira na godinje doba. Ovakav nain raunanja i danas se upotrebljava.

Sledei odseak vremena je sedmica (nedelja). Rimljani su sedmicu delili na devet dana. Hrianski narodi su preuzeli sedmicu od Jevreja, ali su kao sveti dan umesto subote uzeli nedelju. Nedelju su uzeli zbog toga to je nedelja trei dan posle raspea i to je dan vaskrsenja. Prvi dan sedmice bila je nedelja, a ne ponedeljak. To se primeuje i u naim imenima za dane u nedelji nedelja (ne delati, ne raditi, sveti dan), ponedeljak (posle nedelje), utorak (vtorij, drugi posle nedelje), sreda (sredina nedelje), etvrtak (etvrti dan posle nedelje), petak (peti dan posle nedelje), subota (ime je preuzeto od naziva jevrejskog praznika abat). Zato se u nekim dokumentima moe nai trei dan sedmice, a to je zapravo etvrtak. Kod Jevreja je prvi dan sedmice bila subota. Rimljani nisu imali imena za dane, ve su ih oznaavali slovima abecede.

Sledei odseak vremena je mesec. Mesec je imao tri naina raunanja,

13

Uvod u arhivistiku

dva kroz istoriju i jedan koji se i danas koristi:1. rimski nain To je sloen nain. Rimljani su imali mesec podeljen na tri celine, imali su tri orjentaciona sveta dana. Prvi dan se zvao kalende, i one su uvek oznaavale prvi dan u mesecu. Drugi sveti dan su ide. Ide su 5. dan u mesecu, osim u mesecu martu, maju, julu i oktobru, kada ide padaju 7-og dana. Cezar je pred smrt bio upozoren da se uva martovskih ida, a tada je i ubijen. Vano je znati da ide nisu u svakom mesecu istog dana, ve mogu biti 5-og ili 7-og dana. Trei sveti dan su none koje padaju 13-og dana u mesecu, osim u martu, maju, julu i oktobru, kada padaju 15-og u mesecu. Rimljani su raunali unazad, tako da ako je 4. dan januarskih ida, onda je to zapravo 9. januara.2. bolonjski nain Mesec se delio na dva dela. Prva polovina je imala 15 ili 16 dana, a druga 15 dana. Prvi deo se zove intrante(to znai ulaz), a drugi restante(to znai izai). Brojalo se unazad, npr. ako pie da se neto dogodilo 8. maja r, to znai da je osmi dan druge polovine maja, a poto se brojalo unazad, onda to znai da je u pitanju 24. maj. Ovaj nain nastao je u Bolonji, koristio se i u Veneciji, dok Dubrovaka republika nije nikada koristila ovaj nain.3. moderni nain Postoji ve od XIII veka i to je nain koji se danas koristi. Brojanje kree od prvog do poslednjeg dana u mesecu i tako se i obeleavalo. Od XV veka ovaj nain raunanja koristi se u skoro celoj Evropi.

Sledei iseak vremena je godina. Godina je najvanija vremenska jedinica u datumu i ona se oduvek obeleavala i pretrpela je najvei broj promena kroz istoriju. Ovakva podela godine kakvu danas imamo, tj. podela na mesece nije uvek postojala. Egipani su imali tri odseka kojim su obeleavali godinu: poplave, leto i zimu; tako da su pisali 8. dan drugog meseca poplava. Problem je bio to poplave nisu uvek poinjale u isto vreme, pa je ponekad teko odrediti o kom datumu je zapravo re.Podelu na godine mi vezujemo za Rimljane. Oni su tvorci onoga to mi danas nazivamo godina. Imali su tri vrste godine:1. civilna godina To je prvi pokuaj da se izvri zaokruivanje jednog prirodnog ciklusa, to godina zapravo i jeste. Naziva se jo i Romulova godina. Ta godina imala je 304 dana podeljena u 10 meseci, i to 6x30 dana i 4x31 dan. To je doba kada je Rimom vladalo sedam kraljeva i nema mnogo dokumenata sauvanih iz tog perioda. Ne zna se da li su meseci imali imena.2. Numina godina Nastala je u doba kralja Nume, estog rimskog kralja. Godina je tada prvi put podeljena na 12 meseci, a sadrala je 365 dana. Numa je vladao negde u 4. veku pre nove ere. Punih 300 godina je vaio Numin kalendar, sve dok ga nije reformisao Julije Cezar.3. Cezarova godina (Julijanska godina) Godine 46. pre nove ere Cezar je unajmio oveka po imenu Sosigena da reformie do tad vaei Numin kalendar. Cezar je shvatio da godina ne traje 365 dana, ve 365 dana i est sati, zbog ega su se stvorile ogromne vremenske razlike za tih prethodnih 300 godina. Predlog je bio da godina traje 365 dana i est sati, ili da se tih est sati spoje u jedan dan pa da svaka etvrta godina ima jedan dan vie. Ovaj drugi predlog je prihvaen, i on se i danas koristi. Od

14

Uvod u arhivistiku

Numinog dana do 46. godine pre nove ere stvorilo se ve 67 dana razlike, pa je Cezar produio 46. godinu na 432 dana, da bi se ta razlika nadoknadila i ti dani su poznatio kao poklonjeni dani.Cezar je mesecima dao imena. U rimsko vreme je godina poinjala 1. marta, a zavravala se 28. ili 29. februara. Naziv meseca aprila verovatno je postojao i pre. Mart je dobio naziv po bogu rata Marsu, april mesec cvetanja, maj mladost, jun junona, jul Julije, avgust ovaj naziv uveo je Cezarov naslednik, Oktavijan Avgust, septembar sedmi mesec raunajui od marta, oktobar osmi, novembar deveti, decembar deseti mesec, januar mesec kojim se zavrava zima, a poinje prolee, po bogu Janusu, bogu sa dva lica. Do danas nije razjanjeno kakvo je znaenje imena meseca februara.4. Gregorijanska godina Problem je bio to godina zapravo traje 346 dana, 6 sati, 48 minuta i 46 sekundi. Papa Grgur XIII shvata to i 1582. godine okuplja astronome, naunike i matematiare iz itavog sveta da bi reili taj problem, jer je Cezarova godina kraa od sunane godine i svakih 128 godina se stvara razlika od jednog dana. Dotle se stvorilo 10 dana razlike. Grgur je sazvao ljude i predloi izmenu kalendara. Srbin Nikola Naljekovi poslao je predlog o reenju problema na 26 stranica i taj njegov predlog je prihvaen. Kalendar je donet 5. oktobra 1582. godine. Prvi njegov princip je bio da se sa 5. pree na 15. oktobar, da bi se nadoknadilo tih 10 dana.Milenijumske godine su prestupne kada se rezultat deljenja sa 4 zavrava nulom. Godina 1600. je bila prestupna, takoe i godina 2000. Time je spreeno da se stvara razlika, tek za nekih 2600 godina e se stvoriti razlika od jednog dana.Dubrovaka republika, Venecija i druge italijanske drave prihvatile su taj kalendar veoma brzo bakon donoenja. Od 1578. godine ovaj kalendar kao zvanini preuzima i Austrija, pa ga koriste i Srbi koji su iveli pod njom. Ugarska ovaj kalendar prihvata 1590. godine, pa i Srbi pod njom. U Srbiji je gregorijanski kalendar prihvaen 1919. godine. Do 1919. godine u Srbiji se raunalo po julijanskom kalendaru i tako su i datirana sva dokumenta. U crkvi se i danas koristi julijanski kalendar.U XIX veku razlika je bila 12 dana. Tako je, na primer, Vuk Karadi roen na Mitrovdan, ali ne 8. novembra, ve 6. novembra, jer je roen u XIX veku. U XX i XXI veku razlika je 13 dana, jer je XX vek prestupan milenijum.U pravoslavnoj crkvi (srpskoj, ruskoj, jerusalimskoj, grkoj i bugarskoj) postoji pomian praznik Uskrs. Uskrs se pomera zavisno od Pashe, koja je dan kada je Isus Hrist razapet i koja uvek pada u petak, a Uskrs je trei dan posle Pashe i uvek je u nedelju. Pasha zavisi od punog meseca, po julijanskom kalendaru. Pravoslavna crkva dri tradiciju odravanja Uskrsa prema Pashi.

Razni narodi su poetak godine oznaavali razliitim datumima. To nazivamo stilovima. Postoje est stilova kroz novovekovnu istoriju.

1. vizantijski stil Po ovom stilu, godina poinje 1. septembra, to znai da poinje 4 meseca pre nae godine.

15

Uvod u arhivistiku

Od 1.9.2008. do 31.8.2009. traje 2009. godina. (kada se prevede u na kalendar)Od 1.9.2009. do 31.8.2010. traje 2010. godina.

14.11.2009. (po naem) 14.11.2010. (po vizantijskom stilu)10.8.2009. = 10.8.2009. isto je sa oba stila, jer je u pitanju avgust

2. stilus navitatus Godina poinje na Boi, 25.12.

Od 25.12.2008. do 24.12.2009. traje 2009. godina (kada se prevede u na kalendar)

29.12.2009. (po naem) 29.12.2010. (po stilusu navitatusu)

3. stilus inarnationis Godina poinje na Blagovesti, 25.3.

Od 25.3.2009. do 25.3.2010. traje 2009. godina.

1.1.2010. (po naem) 1.1.2009. (po stilusu inarnationisu)

4. mos venetus Godina poinje 1.3. Znai, kada je dokument datiran u januaru ili februaru, dodaje se jedna godina.

Od 1.3.2009. do 28.2.2010. traje 2009. godina.

Od 1.3.1566. do 28.2.1567. traje 1566. godina.27.1.1566. (po stilu mos venetus) 27.1.1567. (po naem)

5. galski stil Godina poinje na Uskrs, koji je pomian praznik, tako da godina ne poinje uvek u isto vreme i ne traje isto. Uskrs moe da padne u periodu od 22.marta do 25.aprila.

6. stilus circumcisionis Godina poinje na praznik Obrezivanje, 1. januara. Prvi januar je zapravo paganski praznik koji se praznuje radi isterivanja zlih duhova. Crkva je iskoristila to to je ovaj praznik bio popularan u narodu, pa je proglasila da je Hrist bio obrezan sedam dana posle roenja, 1. januara. Meutim, Hrist zapravo nikada i nije bio obrezan. Slubeno je ovaj stil uveo papa Inoentije XII 1691. godine.Raunanje era

Ere predstavljaju poetak brojanja godina. Sve do starih Grka nije bilo svesti o poetku vremena, nije se brojalo od kada postoji vreme. Tek su stari Grci u III veku p.n.e. uveli poetnu taku vremena i proglasili da istorijsko vreme poinje od 1. jula 776.p.n.e.

1. Olimpijska era Po njoj, vreme poinje 1.jula 776. godine pre nove ere. Tako su stari Grci, odnosno jedan od njih - Sicilije Timej, odluili u III veku pre nove ere. Rimljanji su bili ukinuli grke olimpijske igre i Grci su iz

16

Uvod u arhivistiku

protesta uzeli dan odravanja Olimpijskih igara za poetak raunanja vremena.Rauna se tako to se redni broj Olimpijade pomnoi sa 4 i na to se doda redna godina tekue Olimpijade (od 1 do 4). Zatim se ako je datum do 1. jula oduzme 775, a ako je datum posle 1. jula oduzme se 776.

DLIII Olympiades anno II, XIV iulius2. godina 553. Olimpijade. 14. jul552x4+2=2208+2=22102210-776=1434Godina je 1434.

2. Rimska era Poetak vremena rauna se od osnivanja Rima, tj. od 21. aprila 753. godine pre nove ere. Ovde nema mnoenja kao kod Olimpijske ere. Rimska era nije bila naroito popularna ni u Rimu, ve su Rimljani uglavnom koristili Olimpijsku eru.

Pre 21. aprila oduzima se 752.Posle 21. aprila oduzima se 753.

3. Jevrejska era Poetak vremena rauna se od 1. januara 3760. godine pre nove ere. U Izraelu je raunanje vremena po ovoj eri i dalje vaee, svaki dokument mora se datirati i jevrejskom i hrianskom erom.

2009. godina 3760+2009=5769.godina

Ako je dokument datiran jevrejskom erom, da bi smo taj datum prebacili u nae raunanje, od godine u date u jevrejskom eri oduzmemo 3760.4818 (po jevrejskoj eri)-3760=1054 (po naoj eri)

4. Muhamedanska era Za poetak raunanja vremena uzima se prelazak Muhameda iz Meke u Medinu, to se zaista dogodilo 16.jula 622. godine nae ere. Znai, kao prvi dan nove ere uzima se 16.jul 622. godine.

14.11.2009. 2009-621= 14.11.1388.

Kada radimo pretvaranje iz Muhamedanske ere u nau eru, ako je datum pre 16. jula dodajemo 622, a kada je datum posle 16. jula dodajemo 621.

5. Carigradska ili vizantijska era Jedan Rimljanin je u V veku izraunao da je svet postao 1. septembra 5508. godine pre nove ere, to se uzima kao poetak raunanja vremena.Ako je dokument datiran u periodu 1.1-31.8, oduzima se 5508.Ako je dokument datiran u periodu 1.9-31.12. oduzima se 5509.

15. jun 6897. (vizantijska) 15. jun 1389. (naa) 15. jun 767. (muhamedanska)

6. Hri anska era - Poetak vremena rauna se od Hristovog roenja.

17

Uvod u arhivistiku

Godina poinje 1.1. Nulti as Hristovog roenja ustanovio je Dionisije Mali, iji je zadatak bio da izradi Uskrnje tablice za narednih 1000 godina, i usput je izraunao godinu Hristovog roenja. Zapisao je da je, po rimskoj eri, godina Hristovog roenja 753/754. On je tada izraunao godinu Hristovog roenja, a posle su drugi ljudi poeli da je obeleavaju kao poetak raunanja vremena.U VIII Britanci poinju da raunaju vreme po hrianskoj eri. U Srbiji se ovo raunanje poelo koristiti pod uticajem Rusa.

Primeri izraunavanja:

a) Iz Olimpijske ere u nau eru:Primer 1:506. Olimpijada, 4. godina, 15. decembar503x4+4=2012+4=2016 2016-776=1240 Datum je: 15.12.1240.Primer 2:342. Olimpijada, 3. godina, 14. februar340x4+3=1360+3=1363 1363-775=588 Datum je: 14.02.588.

b) Iz Muhamedanske ere u nau eru:Primer 1:7.avgust 1198.1198+621=1819 Datum je: 07.08.1819.Primer 2:24. mart 1205.1205+622=1827 Datum je: 24.03.1827.

c) Iz Carigradske ere u nau eru:Primer 1:20.02.7092.7092-5508=1584 Datum je: 20.02.1584.Primer 2:1.12.6804.6804-5509=1295 Datum je: 01.12.1259.

Istorija arhiva

Za istoriju arhiva moe se rei da je i duga i kratka. Duga zato to ideja o osnivanju arhiva see jo u Staru Grku, a kratka zato to su do Francuske buroaske revolucije osnovana samo dva arhiva.Ne zna se pravo poreklo rei arhiv. Smatra se da je najverovatnije postala od grke rei , to je znailo palata suda, magistrat, jer su prvi spisi koji su bili uvani bili ba sudski spisi. I u latinskom jeziku postoji re archivium.U celom svetu re arhiv i danas ima dva znaenja:1. mesto gde se uva arhivska graa (u Srbiji re arhiv znai samo to)2. sama arhivska graa (u Srbiji je to arhiva)

18

Uvod u arhivistiku

Arhivom se nazivaju i skriptarnice na odreenim institucijama, gde se uva graa pre nego to dospe u arhiv.

ta su zapravo arhivi?Arhivi su ustanove koje skupljaju, sreuju i uvaju dokumenta i spise koje su proizvele svojim radom javne ustanove, dravni i drutveni organi i pojedinci, i njihov je zadatak da ta dokumenta i spise daju na korienje dravi, pojedincima i nauci.Arhiv je s jedne strane dravna institucija, a s druge strane kulturno-nauna institucija.Ne postoje privatni arhivi u smislu institucija, ni jedan pojedinac ne moe da doe u posed nekog vanog dravnog dokumenta.Arhivi mogu biti opti i specijalizovani. Opti se najee nazivaju i dravni ili istorijski arhivi i nadlenost nad njima u naoj dravi ima Arhiv Srbije. Pod nadlenosti Arhiva Srbije su i specijalizovani arhivi.

-Arhiv kao fiziko uvanje grae i arhiv kao institucija-

Arhivska graa je najee uvana tamo gde se proizvodila, na dvorovima, pri crkvama. Ta graa se uvala pod odreenim uslovima, ali nije se sistematski prikupljala i obraivala. Sedite vladara i crkve se esto menjalo, a arhiv se selio zajedno sa njima, tako da je veliki deo grae na taj nain izgubljen.Srbija nije uopte imala prestonicu sve do despota Stefana Lazarevia, ija je prestonica bila prvo Beograd, a potom Manasija. Sedite njegovog naslednika ura Brankovia bilo je Smederevo.Razliiti su kriterijumi kada se moe govoriti da postoji arhiv kao institucija. Od 1278. godine, od kada se vode notarski spisi, postoji Dubrovaki arhiv koji je drugi najstariji arhiv u svetu koji i danas radi. Godine 1293. donet je zakon o postojanju arhiva u Dubrovniku. Od 1326. godine postoji Kotorski arhiv, ali on ne postoji kao institucija zato to Kotor tada nije bio samostalan i zato to nije postojala svest o vanosti dokumenata za istoriju.Da bi arhiv bio institucija, morao je da ispotuje sve take iz definicije arhiva. Dubrovake vlasti imale su svest o vrednosti arhiva za istoriju i stranim kaznama bili su kanjavani oni koji bi ukrali dokument iz arhiva. Kralo se zbog materijalne koristi, krale su se tapije, knjige dugova, da bi se unitile ili falsifikovale.uvanje dokumenata od poetka je bila administrativna potreba. esto su se dokumenta krala i to je jedan od naina da se uniti graa, a arhivi su takoe stradali i u poarima, dokumenta su se gubila i tokom selidbi.Prva najstarija arhivska graa potie iz XIV veka pre nove ere. Radi se o egipatskim glinenim ploicama i one predstavljaju sudske zapise. Pronaene su 23 ploice.Prva naredba da se uvaju dokumenti jeste iz VI veka p.n.e. i potie iz Atine. Tada je organizovano neto to lii na arhiv. Reeno je da se u svetom hramu Metreonu zauvek uvaju sva dokumenta koja donosi Vee staraca (Aeropag), a to su bili zakoni. Postojali su nomofilaci (uvari zakona), koji su uvali dokumenta od oteenja i krae.

19

Uvod u arhivistiku

Samo 100-ak godina kasnije, u V veku p.n.e. Rimljani su doneli odluku da se u hramu Boga Saturna uvaju dokumenta Senata i dokumenta dravne blagajne.Ipak, za sve ovo vreme nema svesti o arhivu kao modernoj instituciji, mada postoji svest o potrebi da se dokumenta sauvaju.

Prvi arhiv koji i danas postoji je Vatikanski arhiv. On pokazuje kako se razvija jedan arhiv, od ideje da se neto treba uvati do moderne institucije. U IV veku hrianska crkva postaje privilegovana u Rimu, i da dobija odreene zemljine posede. Papa je naredio da se sve tapije i sva dokumenta koja svedoe o imovini srkve uvaju na jednom mestu. Prvi cilj arhiva bio je da se vodi knjiga prihoda. U VI veku Vatikanski arhiv postao je moderni, kada je tadanji papa doneo odluku da se skupljaju sva dokumenta, da se organizuju i da se na svakih 5 godina graa iz cele zemlje alje u arhiv i da se ta graa uva veno. Vatikanski arhiv je i crkveni arhiv (jer se u njemu uvaju i duhovni dokumenti) i dravni arhiv (u njemu se uvaju i dravni dokumenti i odluke). To je najvei arhiv dokumenata, danas ih ima preko milijardu, i to je najstariji ivi arhiv koji danas postoji na svetu (iv je zato to drava jo uvek postoji).Posle Vatikanskog arhiva najstariji je Dubrovaki arhiv.U VI veku postoji pokuaj cara Justinijana da oformi arhiv u Vizantiji. On nareuje da se u svakoj temi (provinciji) u najveem njenom gradu uredi javna zgrada u koju e da se smeste svi pisani spomenici nastali u toj temi, a glavna zgrada e biti u Carigradu, i da ta graa bude svima dostupna.. Ipak, to nikada nije ostvareno, ali sama ta ideja koja je postojala bila je veoma moderna, kao to je i danas. Dodue, u nekoliko provincija postojali su arhivi, to je doprinelo da se razvije istorijska nauka.Srednji vek je doba kada nema mnogo svesti o vanosti dokumenata za istoriju. Dokumenta se uvaju pri crkvama ili vladarskim dvorovima koji se esto sele. U kasnom srednjem veku poinju da se uvaju ne samo vladarska dokumenta ve i trgovaki spisi.Mnogi gradovi u Italiji su veoma uredno uvali dokumenta, uvali su ih po esnafskom principu, ali nije postojao arhiv.Posle Vizantije, tek u XVIII veku postoji pokuaj da se stvori moderan arhiv. Radi se o Rusiji u doba Petra Velikog. On je 1720. godine izdao propis o tome da se graa svih ministarstava prenese i uva u dva arhiva. Kada je Petar Veliki umor, ova ideja je zaboravljena, dokumenta su rasturena i pokuaj osnivanja arhiva je propao.Moderni arhivi se vezuju za Francusku, za Francusku buroasku revoluciju iz 1789. godine. Arhivi se razvijaju kao nacionalne institucije. Arhivi se u Evropi stvaraju u XIX veku.Po izbijanju revolucije, Francuska narodna skuptina je bila sve zakonodavna, izvna i sudska vlat. Ona je zbog toga istakla potrebu da se njena dokumenta uvaju. Zato je formiran arhiv Narodne skuptine, a 1790. godine donet je zakon kojim se ovaj arhiv imenuje za nacionalni.Godine 1794. formirana je glavna direkcija francuskih arhiva, popisana su 23 grada u Francuskoj koja su bila duna da formiraju arhive, a nad njima je bio Nacionalni arhiv Francuske. Prvi moderni arhiv postao je nadlean za sve, ne samo za provincijalne dravne arhive, ve i za crkvene.

20

Uvod u arhivistiku

Ni danas crkvena dokumenta nastala na podruju Francuske ne idu u Vatikanski (gde ih alju sve ostale katolike zemlje), ve ostaju u Nacionalnom arhivu Francuske,a u Vatikanski arhiv alju se kopije.Od 1794. godine arhiv je regulisan kao institucija. Godie 1842. Francuska je zavrila stvaranje arhivske mree. Arhiv Francuske u Parizu ima preko 4300 hektara, a graa je smetena po raznim palatama u Parizu.Arhivi su nastajlai u XIX veku. Kraljevina Dveju Sicilija osnovala je arhiv 1813. godine, ali je ubrzo osvojena od strane Nemaca, a arhiv je uniten.Godine 1802. donet je dekret, a 1804. godine osnovan je arhiv. Argentina arhiv formira 1821. godine, Meksiko 1823., Brazil 1838. Centralni arhiv u Londonu osnovan je 1838.panija je 1858. godine osnovala Antikvarijum. To je bila institucija koja je sadrala arhiv, biblioteku i muzej, koje su se posle razdvojile.Maarska arhiv osniva 1877. godine u Peti, a u Beu je arhiv osnovan tek 1894. godine. Nemaka je ujedinjena 1878. a arhiv je stvoren tek 1919. godine.SAD su osnovale arhiv 1934. godine. Te godine arhivu su poverene samo dve vrste grae najstarija graa od doseljavanja kolonista do formiranja Amerika, i sva federalna graa, ona koja je pod nadlenou predsednika i FBI. Sve ostalo se uva u Kongresnoj biblioteci u Vaingtonu. Povelja za deklaraciju nezavisnosti uva se takoe u biblioteci, zato to to nije federalni dokument, nije ga doneo predsednik. Amerika nema mreu arhiva, ve sve federalne drave svoju grau uvaju u centralnim bibliotekama i nemaju nikakvu obavezu prema arhivu.

Arhivi u Srbiji

U srednjem veku graa se uglavnom uvala u dvorovima, gde je i nastajala, a samo mali deo toga je sauvan. Srpska arhivska graa ostala je u arhivima mnogobrojnih drava koje su vladale ovim prostorima (Venecija, Austrija, Austrougarska, Turska, a crkvenih spisa ima u arhivima u Grkoj), pa su za nas vani i arhivi u tim zemljama. Posebno su znaajni Dubrovaki i Kotorski arhiv.Kako je kod nas u samostalnoj Srbiji nastao arhiv?Ideja o osnivanju arhiva potie od Drutva srpske slovesnosti (slovesnost=mudrost), koje je 1846. godine predloilo da jedan od njegovih zadataka bude prikupljanje grae za srpsku istoriju, a naroito grau iz Prvog srpskog ustanka. Tako zamaan posao nije mogla da ostvari jedna instistucija, ali ova graa ipak je posluila za neto od nje je nastao arhiv SANU. Smatra se da je arhiv u Srbiji nastao 1898. godine, kada je drava donela prvi zakon na dravnom nivou Zakon o dravnoj arhivi. Tada je jaala ideja jugoslovenstva. Iste godine donet je Zakon o arhivu u Zagrebu. Godine 1900., 1. maja po novom kalendaru formiran je i zvanino otvoren dravni arhiv, koji je od poetka tretiran kao dravna i nacionalna institucija. Osnovu tog prvog dravnog arhiva predstavlja graa knjaevske kancelarije, popeiteljstva inostranih dela, veliki narodni sud. Sva graa do 1870. godine odnah je preuzeta i odmah se poela primenjivati praksa da se graa alje u arhiv nakon 30 godina od nastanka.

21

Uvod u arhivistiku

Arhiv Srbije je u poetku imao etiri odseka:1. politiki odsek u njemu se nalazi graa iz knjaevske kancelarije i ministarstva inostranih poslova, dravni odnosi sa drugim vladama2. istorijski odsek u njemu se nalaze crkveni dokumenti, vojni dokumenti, politika istorija, tj. istorijski dogaaji u Srbiji3. administrativni odsek i njemu se nalaze fondovi organa dravne uprave, policijski fondovi4. zakonodavni odsek u njemu se nalazi graa svih sudova u Srbiji

Na arhiv je najbogatiji arhiv to se tie peata. Ve od samog poetka rada arhiva formirano je i Odeljenje za uvanje starih peata, ve tada je postojala svest o sfragistici. Arhiv Srbije imao je veliku zbirku rimskih peata. Postojao je i Odbor dravne arhive, neto kao upravni odbor.Nije se mnogo razvila mrea arhiva do Drugog svetskog rata. Kada je formirana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca postojala su tri arhiva: Beogradski, Dubrovaki i Zagrebaki arhiv, a Kotorski je prebaen u Zadar koji je bio pod Italijom. Do 1941. godine formiran je i Dravni arhiv u Novom Sadu, arhiv SANU i Arhiv Ministarstva inostranih poslova. Ve se tada zaela ideja o formiranju dravnog arhiva Jugoslavije.Arhiv Srbije je u Prvom svetskom ratu vie opustoen nego u Drugom. Deo dokumenata je odnet u Be, a posle rata je vei deo toga vraen. Deo koji je odnet u Sofiju vraen je samo delimino. U Drugom svetskom ratu arhiv nije ruen, jer je u njemu bilo sedite Gestapoa. Graa je tokom rata prebaena u zgradu dabanjeg Mainskog fakulteta (tada je to bio Tehniki fakultet), a tamo ju je sredio Milan Jovanovi Stoimirovi. Godine 1944. moderno sreivanje arhivske grae nastavio je Petar Kolendi.Godine 1948. Vlada Srbije je naredila svim gradskim i sreskim vlastima da popiu svu grau u svojim oblastima i da obezbede prostor gde e se ona skladititi i uvati. Tako nastaje mrea arhiva, a danas ih u mrei ima 26. Pre ove naredbe iz 1948. godine osnovan je Istorijski arhiv Beograda, on je osnovan 1946. godine.Godine 1951. osnovan je Dravni arhiv FNRJ, odnosno Dravni arhiv Jugoslavije, koji je danas mrtav arhiv. U njemu se uva graa od 1.12.1918. do 23.05.2006. i to je graa iz fondova Kraljevine Jugoslavije, FNRJ i Srbije i Crne Gore.Arhiv Srbije je danas javna ustanova koja ima zadatak da vri zatitu, sreivanje u obradu arhivske grae i da tu grau daje na korienje i da je publikuje. U njegovom su sastavu dev zgrade: jedna u Karnegijevoj ulici, kod Univerzitetske biblioteke, a druga je zgrada u elezniku i to je depo. Graa koja u arhivu postoji je graa od 1914. do 1979. godine. Ima neto preko 1000 fondova u Arhivu Srbije. Ima oko 50 zbirki, a graa iznosi neto preko 12 km. U Arhiv Srbije ne dolaze istoriari koji se bave srednjim vekom, jer se naa srednjevekovna graa nalazi u Dubrovniku. Najstariji dokument u Arhivu Srbije je Deanska povelja o osnivanju manastira Deani iz 1330. godine. Imamo jo samo nekoliko dokumenata od pre XIX veka. Uglavnom su to dokumenta od 1804. godine, tj. od Prvog srpskog ustanka. Najstariji fond je fond Baranjske upanije. Baranja je bila deo Vojvodine, a taj fond je bio zaturen u Belom manastiru i tek pre tri godine je prebaen u Beograd. Sva dokumenta dravnih organa u Arhivu Srbije

22

Uvod u arhivistiku

podeljena su na stari i novi period. Stari period je pre formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1918. do 1941. godine.

-Fondovi u Arhivu Srbije koji pripadaju starom periodu-

Najznaajniji fond od kojeg je sve poelo je fond Knjaevske kancelarije (KK). U njemu se nalaze dokumenta od Drugog srpskog ustanka, tj. od 1818. do 1839. godine. Knjaevska kancelarija je obavljala sve dunosti. U ovom fondu se nalaze dokumenta line kancelarije kneza Miloa, iz inostranog i unutranjeg odeljenja. Ta graa podrazumeva uredbe, neredbe, prepise Miloa kao vladra, ali lna i njegovih linih dokumenata. Graa je na raznim jezicima.Fond Dravnog saveta (DS). U njemu se nalazi graa od 1835. do 1915. godine. Dravni savet je formiran da bi ograniio vlast kneza Miloa, i opstao je punih 80 godina. U ovom fondu se nalazi premerak Sretenjskog ustava - prvog srpskog ustava, koji je doneo dravni savet. Dravni savet ima uredbeno i sudbeno odeljenje, odnosno imao je i zakonodavnu i sudsku vlast.Fond Narodne skuptine (NS). U njemu se nalazi graa od 1858. do 1918. godine. Svetoandrejskom skuptinom poinje parlamentarni ivpt u Srbiji, a tada jo uvek ne postoje politike partije. Svaki kraj u Srbiji davao je poslanike za skuptinu. Fond Narodne skuptine veoma je zanimljiv i sadri i stari i novi deo (novi deo je od 1944. godine do sada). U njemu se nalazi zanimljiv izborni materijal, pisma, rukom pisani zapisnici, koji su bili drugaiji od onih za javnost.Fond Ministarstva unutranjih dela (MUD). U njemu se nalazi graa od 1838. do 1915. godine. Ovaj fond podeljen je na dva dela, u jednom se nalazi graa od 1838. fo 1962. godine, a u drugom od 1862. do 1915. godine. U sklopu Ministarstva unutranjih dela postojala su sledea odeljenja: ekonomsko, karantisko-sanitetsko (odeljenje zdravlja), vojno, potansko, graevinsko, prosvetno odeljenje (do 1859. godine). Srbija je trea zemlja u svetu koja je formirala antropometrijsko odeljenje (forenziarsko) 1894. godineFond Ministarstva inostranih dela (MID). U njemu se nalazi graa od 1862. do 1918. godine. Bilo je podeljeno na: politiko (diplomatija, politike veze sa strancima, koje je imalo odsek za tampu) i administrativno.Fond Ministarstva pravde (MP). U njemu se nalazi graa od 1838. do _____ godine. Imalo je dva odeljenja: administrativno i sudbeno. U periodu 1839-1918 godine ovde je bilo i prosvetno odeljenje.Fond Ministarstva finansija (MF). U njemu se nalazi graa od 1839. do 1918. godine. Ovo ministarstvo formirano je kada je sa vlasti zbaen knez Milo.Postoje i etiri fonda prosvetnih ustanova Ministarstvo prosvete (MPs), Licej, Velika kola i Univerzitet. Ministarstvo prosvete imalo je dva odeljenja: prosvetno i crkveno. Prosvetno odeljenje imalo je nastavni, kolski i knjievni odsek.Fond Liceja (L). U njemu se nalazi graa od 1838. do 1863. godine. Licej se ne smatra pravom preteom Univerziteta. Imao je samo filozofski odsek, a tek 1853. gdoine podeljen je na opti odsek, pravni odsek i jestarstveno-

23

Uvod u arhivistiku

tehniki odsek.Fond Velike kole (V). Prava pretea Univerziteta je Velika kola. U ovom fodnu se nalazi graa od 1863. do 1905. godine, koliko je i trajala Velika kola. U njenom sklopu su postojali Filozofski, Pravni i Tehniki fakultet.Fond Univerziteta. Nalazi se u novom periodu, zbog toga to Univerzitet jo uvek postoji.

-Novi period-

Od kulturnih ustanova u novom periodu su fondovi raznih zadubina. Najvaniji je fond Arhive Srbije, u kome se nalazi graa od 1898. godine do danas, zatim fond Narodne biblioteke Srbije, fond Drutva Seti Sava, fond Narodnog pozorita, fond Mitropolije beogradske. Postoje posebni fondovi za novi period koji se tiu okupacije. Od 1941. do 1949. godine imamo fondove tzv. Nedieve Srbije. Ta graa je dugo posle rata bila nedostupna za javnost. U ovom novom periodu nalazi se i fond Univerziteta. Univerzitet je nastao 1905. godine, kada su pored Filozofskog, Pravnog i Tehnikog fakulteta, otvoreni jo i Medicinski, Bogoslovski, Poljoprivredno-umarski i Veterinarski fakultet. Vremenom su poeli da se otvaraju i fakulteti van Beograda.U novom periodu postoje i tzv. fondovi politiko-drutvenih organizacija i fondovi radnih akcija. U Arhivu Srbije postoji i 47 linih fondova. Neki od vanijih su fond Ilije Garaanina, fond Nikole Paia (koji je podeljen na dva dela: poslovni fond se nalazi u Arhivu Srbije, a lini fond je u Arhivu SANU), zatim fond Stojana Novakovia, fond Nikolaja Velimirovia. U Arhivu Srbije nalazi se i zbirka peata i zbirka geografskih karata od XIV do XX veka. Biblioteka Arhiva Srbije je veoma bogata. Ima uglavnom specifine knjige, a ima i neke knjige kojih nema u Narodnoj biblioteci Srbije. Fond knjiga je oko 83.000.

U Arhivu Srbije postoji 7 posebnih dokumenata i za njih se izrauje regest. Ti dokumenti su sledei:1. Deanska povelja To je povelja o osnivanju manastira Deani, doneo ju je Stefan Deanski 1330. godine. To je jedini na srednjevekovni dokument koji se uva u Srbiji (ostali se nalaze u Beu, Peti i Dubrovniku).2. Povelja austrijskog cara Leopolda Doneta je 1695. godine. Njome je srpska optina u Budimu proglaena privilegovanom, to znai da nije vie bila u obavezi da plaa porez caru.3. bakropis manastira Hilandara Nastao je 1757. godine i to je najstariji prikaz manastira Hilandara.4. Sretenjski ustav Donet je 15,2.1835. godine, ima 15 listova. U Arhiv je primljen 1901. godine, potom je nestao, a u Arhiv Srbije vraen je 1946. godine.5. rukopis Memoara prote Mateje Nenadovia6. dva pasoa Vuka Karadia7. venani list kralja Aleksandra Karaorevia i kraljice Drage Main To je crkveni venani list iz 1922. godine.

24

Uvod u arhivistiku

Arhiv Srbije nadlean je za mreu arhiva u Srbiji, a svaki od njih nosi naziv istorijski arhiv i ukupno ih ima 36. U mreu arhiva spada i Arhiv Jugoslavije koji je danas mrtav arhiv, a spada takoe i pokrajinski arhiv u Novom Sadu.Arhiv Jugoslavije osnovan je 1953. godine, kao dravni arhiv FNRJ. Njegov zadatak bio je da uspostavi celinu dokumenata svihorgana vie drava pod imenom Jugoslavija. To je danas mrtav arhiv. Ovde imamo podelu na fondove Kraljevine Jugoslavije i fondove Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. Ti fondovi su iz perioda 1.12.1918. 23.5.2006. U Arhivu Jugoslavije nalaze se fondovi privatnih kola, tamparija... Ima skoro 7000 fondova i jo ima 51 lini fond ili zbirku. Jedna od linih zbirki je zbirka predsednika Vlade Milana Stojadinovia. Arhiv Srbije ima bogatu biblioteku sa oko 17.000 knjiga.

Istorijski arhiv Beograda. Pre Zakona o osnivanju arhiva, donet je zakon da se osnuje ovaj arhiv, to je i uinjeno 1945. godine. Zadatak je bio da se u njemu smesti graa Zemunskog magistrata. Zemun je tek 1934. godine uao u sastav Beograda. Fond Zemunskog magistrata sadri grau od 1749. do 1934. godine, i to je najstariji fond u Istorijskom arhivu Beograda. Ovaj fond sadri 1532 matine knjige i 2323 kutije sa graom. Pored fonda Zemunskog magistrata, u Istorijskom arhivu Srbije nalazi se i fond Uprave grada Beograda. U njemu se nalazi graa od 1839. do 1944. godine. Uprava grada Beograda imala je dve funkcije: sudsko-administrativnu i policijsku. Narodno pozorite je delom bilo dravno, a delom ga je finansirala uprava grada. Veoma je znaajna graa od 1941. do 1949, godine, jer ukazuje na kulturni ivot tokom okupacije. Fond specijalne policije takoe postoji u Istorijskom arhivu Beograda. Graa iz ovog fonda je posebno obraena. Godine 2005. ovde je pristigla graa Odeljenja za zatitu naroda. Ovde se nalazi i fond Skuptine grada Beograda, koja je nasledila upravu grada Beograda. Taj fond datira od 1944. godine do danas. Za sada ima vie od 3000 knjiga i 2500 kutija grae. Posebnu dragocenost ine crkvene matine knjige, kojih ima 509. Tu se nalaze pravoslavne, rimokatolike i jevrejske crkvene knjige u periodu od 1721. do 1913. godine. Lini fondovi nisu mnogu bogati, ali zato postoji velika zbirka geografskih karata i plakata. Istorijski arhiv Beograda imao je veliki broj dokumenata iz drugih arhiva koja se tiu Beograda i tu grau je objavio u 4 toma. Nalazi se takoe i snimljena graa iz Dubrovnika, Bea, Istambula. Najstariji dokument je poseban dokument turski spis Razgovor hrianina i Osmanlije o raju iz 1691. godine.

-Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti-

Drutvo srpske slovesnosti osnovano je 26.11.1841. godine, a 1846. dolo je na ideju da sakupi dokumenta iz I i II srpskog ustanka. Jedan od lanova Drutva, Avram Petronijevi, izradio je i plan prikupljanja te grae, ali ta ideja nije uspela.Godine 1844. Drutvo srpske slovesnosi preraslo je u Srpsko ueno drutvo. Stalo se sa idejom o osnivanju Arhiva Srbije, a ta graa koja je do tada bila prikupljena ostala je u Srpskom uenom drutvu i 1870. godine je inventarisana. Godine 1882. kralj Milan je ukazom i zakonom osnovao

25

Uvod u arhivistiku

Srpsku kraljevsku akademiju, kojoj je pripala graa Srpskog uenog drutva. Tada je prvi put ta graa arhivistiki obraena. Srpska kraljevska akademija je celokupnu grau podelila u dve zbirke:1. stara zbirka koja ima 263 rukopisne i tampane knjige pre XIX veka; taj fond se sada nalazi u biblioteci2. istorijska zbirka koja sadri 1397 dokumenata; iz nje je nastao arhiv

Zakonski je arhiv Srpske kraljevske akademije nastao 1899. godine, kada je donet Zakon o Srpskoj kraljevskoj akademiji i u njenu se arhiv pominje kao javna ustanova. Akademija je bila smetena u Brankovoj 15, a 1952. godine dobija novu zgradu i tada arhiv poinje da radi po svim arhivistikim principima. Predsednitvo Srpske akademije nauka i umetnosti donelo je 1956. godine Pravilnik o radu arhiva.Arhiv SANU podeljen je na dva dela:

1. arhiv same ustanove SANU ne alje svoja dokumenta u Arhiv Srbije, ve ih uva u Arhivu SANU. Ovde se nalaze svi tekui fondovi koji proistiu iz rada SANU. To su:- fondovi same Akademije (fond Drutva srpske slovesnosti, fond Srpskog uenog drutva, fond Srpske kraljevske akademije i fond Srpske akademije nauka i umetnosti)- fondovi zapisnika sa skupine, odbora itd.- fondovi dosijea preminulih lanova Akademije

2. fondovi koji ovaj arhiv ine specijalizovanim - zbirka rukopisnih knjiga od XIII do XIX veka koja se uva u biblioteci, ali pripada arhivu- istorijska zbirka koja sadri oko 50.000 dokumenata, to so isprave, povelje iz srednjeg veka, raznorazni prepisi, memoari, seanja, beleke, rukopisi knjievnih dela, foto-albumi, notni zapisi; lini i porodini fondovi se takoe uvaju u istorijskoj zbirci, npr. deo linog fonda Nikole Paia, lini fond Vuka Kradia, Jovana Cvijia, Pavla Popovia, Aleksandra Belia, Danila Kia- etnografska zbirka - rukopisne zbirke etnografske grae, narodne pesme, tu se npr. nalazi lini fond akademika Veselina ajkanovia)- orijentalna zbirka - to je najvanija orijentalna zbirka u Evropi, ima 262 rukopisne knjige i dokumenta na turskom i arapskom jeziku, od XV do XX veka- zbirka medaljaAkademija nauka ima odeljenje i u Sremskim Karlovcima.

Rukopisno odeljenje Matice srpske

Matica srpska je najdugovenija ustanova u Evropi. Osnovana je 1826. godine u Peti, a jedan od osnivaa bio je i Jovan Sterija Popovi.Rukopisno odeljenje Matice srpske bilo je u sklopu Matice srpske od 1826. do 1847. godine. Onda se shvatila potreba da ga treba izdvojiti od Matice, tako da je od 1847. do 1945. godine postojala Srbsko-narodna zbirka, ali to

26

Uvod u arhivistiku

jo uvek nije bilo Rukopisno odeljenje. Od 1945. do 1961. godine formiran je poseban Odsek za grau i rukopise pri biblioteci Matice srpske. Tek od 1961. godine postoji arhiv, tj. Rukopisno odeljenje Matice srpske, tek tada se on odvojio od biblioteke i postao samostalan. To je arhiv iako nema re arhiv u svom nazivu. U ovom arhivu se nalazi fond Matice srpske (od 1826. godine do danas), koja svoju grau ostavlja u svom arhivu, a ne daje je pokrajinskom arhivu u Novom Sadu. Arhiv u Novom Sadu radi restauraciju i konzervaciju grae.Rukopisno odeljenje Matice srpske sadri:- fond Matice srpske koji je obraen do 1945. godine, i do tada ima 130.000 dokumenata i 158 knjiga zapisnika- zbirka pisama to je najvanija zbirka, za sada je obraeno oko 60.000 pisama, a jo 3x vie ih ima koja jo uvek nisu obraena. Najstariji dokument je jedno pismo iz 1669. godine. Tu se izmeu ostalog nalazi prepiska Janka Veselinovia, Jovana Jovanovia Zmaja, Stojana Novakovia, Isidore Sekuli, Vuka Karadia, Miloa Crnjanskog, Alekse antia, Ive Andria, Tome Vuia Periia... U ovoj zbirci se ne nalazi zvanina prepiska ovih linosti, ve su tu samo njihova lina pisma koja su dospela u arhiv. Zvanina pisma se nalaze u fondu Matice srpske.- zbirka rukopisa najvaniji u ovoj zbirci su rukopisi kniga, od kojih su neke objavljene a neke nisu, ima oko 20.000 originala i 2.000 kopija iz inostranih arhiva. Ovde se nalaze dela Jovana Duia, Alekse antia, Sime Matavulja, Miloa Crnjanskog... 80% grae iz ove zbirke ine rukopisi knjievnih dela, ali ima i ugovora, molbi, albi, testamenti...- zbirka fotografija ima oko 18.000 najrazliitijih fotografija. U ovoj zbirci postoji i podzbirka koju ini oko 2.000 fotografija srpskih pisaca.

Dubrova ki arhiv

Dubrovaki arhiv je drugi najstariji ivi arhiv u svetu, posle Vatikanskog. Takoe, posle Vatikanskog arhiva, to je drugi arhiv u svetu po godinjoj poseenosti. Od njega su vei jedino Vatikanski arhiv, Nacionalni arhiv Francuske i moda Nacionalni arhiv Nemake (za ovaj trei se ne zna tano da li je vei). Za nas je znaajan zato to se u njemu nalazi veliki broj srpskih srednjovekovnih dokumenata. U Dubrovniku se uvalo svaki, pa i najmanji dokument, npr. svako je morao, kada dobije pismo i proita ga, da ga preda arhivu. Beleilo se sve to su graani radili. Zato je broj dokumenata u arhivu danas dostigao brojku od skoro milijardu. Od samog poetka postojala je svest da se sva dokumenta moraju uvati na jednom mestu i ona su se obraivala po odreenim principima, ta je graa veoma lepo sreena.

Kotorski arhiv

U njemu postoje dokumenta iz XIV veka, a sam arhiv formiran je tek u XIX veku. U njemu se nalaze srpska dokumenta iz srednjeg veka.

-Zatita registraturskog materijala i arhivske grae van arhiva-

27

Uvod u arhivistiku

ta je registraturski materijal?Registraturski materijal je su sva dokumenta koja nastaju radom neke institucije. Samo deo toga, ali vei deo, izdvaja se i postaje arhivska graa. Registraturski materijal je sa jedne strane operativna dokumentacija, a sa druge strane izvor arhivske grae.Poto se nikada ne zna ta e biti arhivska graa, tj. ta e biti vredno, arhiv po zakonu ima pravo uvida i nadelnosti nad registraturskim materijalom sve dok se iz njega ne odvoji arhivska graa. Nita ne sme biti uniteno dok nadleni arhiv ne da dozvolu za to.Tvorci grae imaju obavezu u toku i posle rada sa dokumentima, koja je propisana i zakonom: Tvorac grae je obavezan da uz pomo nadlenog arhiva uva o titi grau od njenog nastanka do predaje nadlenom arhivu.Obaveze tvorca grae proistiu iz kancelarijskog poslovanja i glavna njegova obaveza je da vodi arhivsku knjigu i to u dva primerka. Arhivska knjiga je evidencija celokupnog registraturskog materijala. Tvorac grae duan je da svake godine preda jedan primerak arhivske knjige nadlenom arhivu. Arhiv tako ima globalnu predstavu o registraturskom materijalu i pre dolaska grae u arhiv, pa otprilike moe da pretpostavi ta e od toga postati arhivska graa.U arhivskoj knjizi mora da stoji:1. koliina registraturskog materijala broj dokumenata i duina u metrima2. vrsta registraturskog materijala npr. da li je diploma, upisnica, zapisnik...3. vreme nastanka svakog dokumenta4. ouvanost u kakvom je stanju graa5. smetaj gde je smetene graa

Pored arhivske knjige tvorac mora da datira svaki dokument, mora da formira predmet i mora da izrauje delovodni protokol u kome uvek mora da se napie o emu se radi.Obaveza arhiva je da vodi rauna i da utie na uvanje i smetaj grae u registraturi. Arhiv ima odluujuu ulogu pri izluivanju bezvrednog materijala. Moderni arhivi imaju nadlenost tako da niko osim njih, bez dozvole ne moe da izvadi ni papiri.Arhiv formira arhivsku grau ve u registraturi. On moe odmah da da dozvolu da sami tvorci izluuju materijal koji nema svojstvo arhivske grae. Ono to nema operativni znaaj, kao na primer poslovne beleke, moe biti izlueno. Obaveza tvorca grae pored arhivske knjige je da obavesti arhiv o svim promenama u registraturi. Obaveza tvorca je da vodi rauna o predaji grae u arhiv. Graa koja se sredi za arhiv ostaje kod tvorca grae najdue 30 godina i ne sme nita da se doda ili izuzme kada se tako pripremi. Ta graa nije nedodirljiva kada se pripremi za arhiv, ona moe da se koristi, vali pre toga moraju da se donesu tri akta kako bi se zatitila sama graa (tvorci se ponaaju kao arhiv). Ova akta se donose na nivou ustanove, jer graa moe biti razliita od ustanove do ustanove. Ta akta su:1. Propisi o evidentiranju, uvanju i klasifikaciji grae2. Propisi o korienju dokumenata

28

Uvod u arhivistiku

3. Lista kategorija sa rokovima uvanja. Lista kategorija se odnosi na ceo registraturski materijal. Vana je kao i arhivska knjiga , s tim to lista kategorija predstavlja prvi korak u odreivanju bezvrednog arhivskog materijala i odabiru arhivske grae. Lista kategorija se pravi tek kada je arhivski materijal sreen. Ona sadri istorijat tvorca registratora materijala i to sa to detaljnijim promenama. Dostavlja se nadlenom arhivu koji moe da uzvrati primedbama i u tom sluaju ne postoji pravo albe na primedbu, ve se ona mora potovati. Kada istekne rok uvanja materijala (rok moe biti razliit, dui do 30 godina, srednji-od 3 do 5 godina i krai do 6 meseci) izdvoji se bezvredni materijal i ono to ostane dobija svojstvo arhivske grae. Postoji posebna procedura sa poverljivim dokumentima kao to su poslovne tajne preduzea (recept Coca Cola-e).Obaveze arhiva i tvorca grae se prepliu, to i jeste poenta. Obaveze arhiva su da vodi etiri evidencije o svim registraturama u dravi (sve firme, preduzea, sve),zatita registraturskog materijala i odabir arhivskog materijal. Prema tome, arhiv na osnovu liste kategorija vodi etiri evidencije :

1. Registar (katalog) aktivnih registratura :- redni broj upisa u registraturu- datum upisa (od tog datuma poinje da se stvara registarski materijal)- naziv registrature- adresa- oznaka registratureOvde se piu sve promene naziva, a fond se uvek vodi po poslednjoj promeni. Naziv registrature mora da odraava sve promene.

2. Kartoteka registrature - daje prvi opis materijala.Na prvoj strani se ponavlja sve sa registra aktivne registrature i pie se ifra delatnosti.Na drugoj strani se piu vani podaci o tome koliko arhiv kontrolie tu registraturu.- datum izvrenog strunog nadzora (kada je doao neko iz arhiva)- datum preuzimanja arhivske knjige- datum izluivanja bezvrednog materijala (moe da nema bezvrednog materijala)- datum preuzimanja arhivske grae- period iz kog je registraturski materijal- priblina duina u metrima ukupnog registraturskog materijala- priblina duina u metrima izluenog materijalaSve ovo vode i arhiv i tvorac grae i sve mora da se poklopi. Tak na osnovu ovoga vodi se dosije registratura za svaku registraturu posebno.

3. Dosije registratura - istorijat tvorca grae (prepie se iz liste kategorija;moe se dodati neka novainformacija)

29

Uvod u arhivistiku

- organizaciona struktura tvorca grae (vano je zato to se strukture menjaju)- arhivske knjige (pridodaju se sve arhivske knjige registrature,svake godine po jedna)- zapisnici o reviziji registraturskog materijala (svaki put kada doe slubenik iz arhiva on pravi zapisnik; obino na 5 godina)- zapisnici o izluivanju bezvrednog materijala (kada je dokument nastao, po kom osnovu se izluuje)- zapisnik o preuzimanju arhivske grae (od strane nadlenog arhiva) obino jekrai od prethodnih, doda se moda neto to nadleni potpie i to je to.- prepiska registrature sa arhivom potvrda registrature da nije greka

4.Registar registratura iji je rad prestao (pasivna)Dodae se pored onih navedenih kod registra aktivnih registratura sledee:- datum prestanka rada registrature- osnova prestanka rada registrature

Registraturski materijal je do trenutka izluivanja bezvrednog materijala, a ono to ostane postaje arhivska graa.

30