ribolovacki magazin rm 64 - novembar 06

8/15/2019 Ribolovacki magazin RM 64 - Novembar 06

http://slidepdf.com/reader/full/ribolovacki-magazin-rm-64-novembar-06 1/62



R I B O L O V A Č K I M A G A Z I N

Novembar 2006 5

Revija za sportski ribolov, ekologiju iturizam na vodi - mesečno izdanje

Osnivač i izdavač: "MONT - PRESS", Novi Sad,Ribolovački magazin,

21000 Novi Sad, poštanski fah 254Tekući račun: 355-1017151-04

Tel.: 021/483-08-08Tel. Fax: 021/452-750

Direktor i glavni i odgovorni urednik:Stanko Popović

Pomoćnik direktora:Dragana Deura

Zamenik glavnog urednika: Aleksandar Popović

Pomoćnik glavnog urednika i ilustrator:Đorđe Veber

Urednik - redaktor:Bogdan Četnik

Saradnici:

Darko Bandur, Milovan Bogovac, Dragan Davi-dović, Srđan Despot-Blaf, Zoran Dugajlić-Sre-mac, Dragan R. Filipović, Slobodan Filipović-Fića, Goran Grubić, Dušan Hadnađev, Aleksan-dar Ivanović, Slobodan Ivanović - Bobo, VeliborIvanović-Caki, Jovan Ivošević, Miki Jovančević,Mlađen Jušković, Robert Karan-Bracika, MilanKnežević-Smrki, Jovo Kojić, Nikola Kosić, Dra-gan Kostadinović-Džeri, Saša Ledenčan, SavoMartinović, Branislav Matejić, Goran Mesaroš,Tibor Mesaroš, Siniša Milenković, Pavle Milja-nić, Milan Milosavljević-Mida, Nemanja Mirosa- vljev, Slobodan Mravik-Mrav, Miloje Nikić-Miš-ko, Aleksandar Panić, Pero Petrašević, Tomislav Popović, Dragan Radojević, Goran Radović, Mi-hal Ramač, Goran Sarić, Milan Šerifović, PredragSimonović, Slavoljub Šojić, Vaso Spasojević,Siniša Stanković, Milorad Stepanov, Vanja Sto- janov ić, Petar Strugar, Nenad Suša, Ranko

Travar, Branislav Valković, Dragomir Vujačić,Goran Vuković i Lazar Zarić.

Inostranstvo:Jan Eggers, Bertus Rozemeijer (Holandija), DougHannon (USA), Milan Marjan Pocrnja, VincenzoNatale (Nemačka), Milan Đelević (Švedska), StaneOmerzu (Slovenija), Mladen Merkaš Goranin,Kristijan Keglević, Božo Povijač, Nenad Barinić(Hrvatska), Ratko Markočević, Žarko Milanović,Nazif Fetahović Suzi, Sabahudin Kajević (BiH) iSergej Bangievski (Makedonija), Dejan Starčević(Švajcarska).

Tehnički urednik i kompjuterska obrada:Emil Otrupčak

Foto reporteri: Martin Candir, Jovan Lakatoš,Jan Janković;

Dizajn: Dragiša Rakić - Gile, Tijana Pješčić;

Web design: Vuk Petrović,

Naslovna strana: Dragan Grcić.

Savet časopisa:Stevan Popović - predsednik, Voja Pavlović,Petar Petrović, Milorad Miša Sovilj, RadojeLaušević, Milan Jovanović, Predrag Purić i SrboNikolić.

Pravni savetnik redakcije: Advokatska kancelarija Šećerov

Časopis je registrovan u Ministarstvu pravde i lokalnesamouprave Republike Srbije, rešenjem broj651-01-191/2001-08

Štampa: "Litostudio" - Novi Sad

799.1Ribolovački magazin: revija za sportski ribolov,

ekologiju i turizam na vodi / glavni i odgovorni urednik Stanko Popović. - 2001, br. 1 (avgust) - . - Novi Sad: Mont-press, 2001 - . - Ilustr. ; 30 cm

MesečnoDostupno i na: http://www.ribolovacki-magazin.co.yu -

nastavak publikacije: Ribolovačka revijaISSN 1451 - 057XCOBISS.SR- ID 80014594 Redakcija ne preuzima odgovornost za sadržaj reklamnih poruka

N N aassl l oovvnnaa sst t r r aannaa::

Srđan Despot Blaf sa tajmenom iz MongolijeSnimio: Petr Prochazka

UU zlo vreme, kada ubice i mafijaši “zbog nedostaka dokaza” šetajui šepure se po gradu, i kada hap-

se sudije zbog “mita i korupcije”, odnos-no “zloupotrebe službenog položaja”,valjda se tako kaže, pošto sam za tuoblast nepismen, dospeo mi je u ruke jedan sudski spis koji sam, sa ovo malo pismenosti, obrazovanja i životnogiskustva razumeo, ali nisam shvatio.

Elem, reč je o sudskom rešenju ve- zanom za ovo čime se mi bavimo. Sudi- ja je doneo rešenje da se Okrivljenom zaribolov zabranjenim alatom i na ne-dozvoljen način, srpski rečeno lopovukoji je krao ribu, vrate, citiramo “pri-vremeno oduzeti predmeti i to štap

Pronto - Balzer 200, dužine 2,70m, ma-šinica Dam - kvik sel 330, trokraka 1olovna (ulivena) trokraka i najlon...”.

A evo šta se dešavalo. Na kanalu kod Temerinskog mosta u Novom Sadu ču-vari su zatekli dotičnog, sa dotičnim priborom. Videli smo i fotografisali taj “ubojiti” pribor, tu “bezazlenu” alatku -džinovsku trokraku, koju zovu i klanfa, za grabuljanje i masakriranje ribe. Od ribolovca su zatražili dozvolu koju nijeimao, navodno je zaboravio kod kuće,ali je na sudu priznao da je nije ni vadio. Kada su čuvari videli “ubojito oružje” urukama grabuljaša i hteli da mu gaoduzmu kao dokaz, ovaj se žestoko us- protivio i u gušanju se “klanfa” čuvaru zabola u ruku. Na lice mesta je došla i policija, nedozvoljeni alat za lopovluk jeoduzet, nakon čega je krivolovac, protivkoga je podneta prekršajna prijava, vi-še puta zahtevao da mu se vrati.

Onda je sve došlo do suda jer je koris-nik voda podneo prijavu za prekršaj. Ašta je bilo tamo, na tom suđenju, čitamoiz rešenja.

Pribor je vraćen ”JER NIJE DOKA- ZANO DA JE OKRIVLJENI UČINIO PREKRŠAJ KOJI MU SE ZAHTEVOM STAVLJA NA TERET”. Razlog da setako presudi je bila izjava ribokradiceda njemu nije bilo ni na kraj pameti dagrabulja i masakrira ribu, nego je videona kanalu pecaroše kako pecaju beluribu i, eto, došao da nekome proda ovaj alat!? Još je imao i svedoka. Zamislitekoga, svoga komšiju koji je na sudu sveovo potvrdio, a i priznao da su i njegakontrolisali i da ni on nije imao doz-volu!?

Šta je ostalo podnosiocu zahtevanego da postupi po rešenju suda. Mo’š misliti, treba suditi tamo nekima što suhteli da kradu malo ribe, a nije ni do-kazano.

Istoga dana kada sam u rukamaimao ovo rešenje, prošetao sam obalomlokacije gde se ovo dešavalo i gde je naš kolega Četnik pecao belu, kada eto ti

jednog brke sa biciklom i u rukoma,časna reč, nosi moćan štap, a na krajunajlona identična klanfa. Kada nam se približio i na kolima video redakcijskenalepnice, hladno je cigaretom precvi-kovao debeli najlon, vezao neki siliko-nac i u prolazu dobacio: - A, niste ču-vari, nego neki novinari, kolege hoće li šta, ja došao da probam malo štuku natvistera?

Brko, kolega naš, dobro je da nisi do-šao da nam prodaš taj alat!

Šta da kažem za kraj, nego da poželimda ovakvih priča i sudovanja ne bude, a

sve su prilike da hoće, jer sada ide sezona lopovluka, tačnije riba kreće u kr-toge, a tamo će se naći i krivolovci. Sva-kako i čuvari, ali im je slaba vajda akose krivolovci budi predstavljali kao tr-govci, a lopovski pribor, kao što je ovaklanfa, bude vraćan.

U želji da se srećemo na bistrim vo-dama, bez ovakvih “trgovaca”, srdačnovas pozdravljam.

K K L L A A N N F F A A Z Z A A U U G G L L A AV V U U



ćemo boraviti sledeća dva dana. Me-đutim, za razliku od prijateljskiraspoloženih nomada raštrkanih svudapo stepi, ovde ne nailazimo na preteranudobrodošlicu. Bez obzira na to što nam je Petr dodelio lokalne pratioce, Jocinakamera je izazvala negativne reakcijestanovništva. Tamo gde su tražili novac bilo je lako, ali problem je što u većinislučajeva nisu dozvoljavali nikakvo sni-manje. Na glavnoj pijaci atmosfera setoliko usijala da je postalo čak i opasno.Ipak, zabeleženo je dosta toga. Naročito

je bio zanimljiv obred u lamaističkomhramu, a za nas ribolovce izlet na bistri i vodom bogati Delgermoron, koji vijugau neposrednoj blizini grada. Zajedno saČulutom i Iderom ova reka pravi Se-lengu, najveću tekućicu Mongolije.Najatraktivnije pecanje je u gornjemtoku, gde Petr takođe ima kamp. Delger-moron je poznat po velikim tajmenima,ali ovde u blizini grada krupnih riba jemanje. Na obali srećemo domaće

ribolovce kako vitlaju najlonima iznadglava, kao da bacaju laso. Njihov sistem je prost i sastoji se od parčenceta olova iudice na kojoj je glista ili manja ribica -keder. Oni veštiji zabacuju i po desetak metara bez mršenja. Upuštamo se u raz-govor sa njima, a Joco im kamerom ulaziu torbe prepune sitnih lipljena i lenoka.

Na ovom mestu ima i tajmena, ali je onza njih neuhvatljiv. Znaju oni to i nesekiraju se previše. Uostalom, poredtoliko ovaca i goveda kome treba mesood ribe. Pecanje je tim ljudima isključivorazbibriga i lepa zabava. “Dok je tako,dobro je, ali vremena se menjaju” -prokomentarisao je Petr.

KROZ NEDOĐIJU

Moron napuštamo u popodnevnimčasovima. Dva furgona marke “UAZ”,prepuna ljudi i opreme, kreću 300 kmna sever. Pred nama je najnaporniji deo

ekspedicije koji će potrajati punih 15sati. Prašnjavi put vodi kroz stepu. Upočetku je loš, a onda postaje još gori.Prelazimo brda, reke i doline. Zadiv-ljujuće je kuda sve ove ruske mašinemogu da prođu. Njih ne zaustavljaju ni blato ni voda, ni ekstremni usponi. Pen- jemo se na prevoje visoke preko 2000metara. Na pojedinim mestima idemopeške plašeći se da budemo u kabini.Lomatanje po urvinama traje celu noć.Koga je bar na tren prevario san, zaradio je ozbiljne čvoruge na glavi. Ipak, dozore smo prevalili najveći deo puta.Kada je sunce izašlo, raspoloženje sepopravilo. Sada se vozimo uskom

stepom oivičenom čudnim četinarimažute boje, iza kojih se uzdižu gorostasniplaninski vrhovi. Očarani lepotomprirode izbijamo na jezero Caganoor


Novembar 2006 7



(Belo jezero). Ono je dugo 80 km i primadesetak reka od kojih su neke vrhunsketajmenske vode. Najpoznatiji je Hog, nakome je naš Petr 2003. godine podigaosvoj poslednji veliki kamp. Na obali jez-era je i malo selo, čiji se stanovniciizmeđu ostalog bave i privrednimribolovom. Mada je ova velika voda pre-

puna lipljana, lenoka i tajmena, oni loveisključivo siga, koga suše i jednommesečno transportuju za Ulanbator. Nasevernoj strani jezero se naglo sužava,praveći tok, čak brzake, da bi se ponovosmirilo u širokoj dolini i tako naiz-menično sve do mesta gde iz njega ističereka Šiškid. Na prvom suženju skelomprebacujemo vozila na drugu stranu. Jošsat vožnje izrovanim putem koji nijemoguće opisati i stigosmo u kamp živi izdravi.

U KAMPU

“Tengis” kamp je podignut 2000. go-dine. Nalazi se na 1650 m nadmorske

visine, na desnoj obali Šiškida, tačno namestu gde ova reka izlazi iz jezeraCaganoor. Sastoji se od nekoliko drvenihzgrada i više pomoćnih objekata. Možeda primi dve grupe od po 7-8 ribolovaca.Sobe su trokrevetne, kuhinja velika ičista, kupatilo lepo sređeno, sa umi- vaonicima i tuš kabinama. Moćni agre-gat je ukopan stotinak metara dalje, takoda buke nema. Dnevni boravak je pre-pun fotografija trofejnih tajmena iskladno spojen sa trpezarijom. Pravomesto za duge sedeljke, naročito oneposle ribolova. Ne računajući luksuzne

rančeve po Patagoniji, ovo je najboljilodž u kome sam ikada bio. Petr nasupoznaje sa osobljem, koje je iskusno iobučeno da ugađa turistima. Hrana jeraznovrsna i u potpunosti prilagođena

ukusima evropskih gostiju, a kuvariceizuzetno vešte. U njihovim specijaliteti-ma uživali smo do poslednjeg dana.Ovog puta čak ni Diške nije imaonikakvih zamerki. Od pića na rapolaga-nju su nam bili pivo, vino, vodka, coca-cola i fanta, i to u količinama koje smounapred naručili. Posle iscrpljujućeg do-laska, “Tengis kamp”, smešten u srcuove nedođije, prava je nagrada za svakogko se ovde nađe.

TENGIS

Otprilike 800 m nizvodno od kampa, uŠiškid se uliva reka Tengis. Ona počinjena obroncima Istočnog Sajana, na samojgranici sa Rusijom u divljem i neprohod-nom terenu. Tengis je bogat vodom,širok četrdesetak metara i, bez obzira nanizak vodostaj, nije ga moguće pregaziti.Stvaraju ga dva kraka. Onaj bliži izlazi iz

jezera Žošin koje, po Petrovim rečima,predstavlja ribolovačku atrakciju, koju je malo ko video. Saznajemo i zašto.Naime, udaljeno je 60 km, odnosno de-set sati jahanja na konju, po veoma teš-kom terenu. Iako je prepuno ribe, a po-gotovo tajmena, nismo bili spremni natu avanturu. Tengis je najbrža, najbi-strija i nahladnija reka u ovoj regiji.Temperatura vode nikada ne prelazi 8oC, a krajem septembra još je niža.Tokom jula i avgusta populacija tajmenau ovoj reci je značajna, što pruža idelane

uslove za njegovo hvatanje klasičnimmušičarskim priborom. O takvim ulovi-ma svedoče brojne fotografije izložene utrpezariji kampa. Za vreme našeg borav-ka tajmen je već u velikoj meri napustioreku, jer ona počinje da ledi sredinomoktobra. Trenutno se može loviti lipljani poneki lenok. Nismo imali ništa protiv da malo mušičarimo, a pogotovo Bane


8 Novembar 2006



koji se svaki dan iznova oduševljavaoarktičkim lipljanima. Komadi od 35 do45 cm bili su sasvim pristojni. O njihovoj borbenosti i lepoti ne treba ni govoriti.To su ribe jarkih boja i velikih leđnihperaja, tako da pojedini primerci liče naprave jedrilice. Kada je došlo na red sni-manje na Tengisu, Bane je već upoznaoreku i sve ispitao. U prepodnevnim sati-ma uspešno se lovi jedino pri dnu, razn-im vrstama nimfi, od kojih su najefikas-nije one sa zlatnom kuglicom. Pri tomenije loše imati kanap sa brzotonućom

sekcijom, a ukoliko je nimfa dobrootežana, može i bez njega. Kada prevalipodne i malo otopli, uspešnije je pecanjena površini. Od suvih mušica najbolje suse pokazale one izrađene od sivog CDCpera na udicama veličina 14 i 12. Posle višednevnog jurcanja za tajmenima inapornog pešačenja po Šiškidu, bacanjemušice na ovoj prelepoj reci predstavlja-

lo je veliko zadovoljstvo i dovodilo domaksimalnog opuštanja većine članovaekipe. Ali, za našeg Baneta Tangis je bioreka od koje se nerado odvajao. To sedesilo samo dva puta, kada je išao da vidi taj čuveni Šiškid.

ŠIŠKID

Šiškid je najveća tekućica ovog delaMongolije. Do granice sa Rusijom dug je60 km. Čim uđe u Sibir dobija ime MaliJenisej, što znači da je ustvari izvorišni

krak jedne od najmoćnijih ruskih reka.Zajedno sa jezerom Caganoor, Šiškidčini jedinstven ekosistem u kome riblje vrste u određenim periodima menjajusvoja staništa. Jesenje migracije su izreke u jezero, a na proleće je taj procesobrnut. Da nije toga, u toku zime, kadasvi vodotoci zalede, riba bi stradala. Zatosu ovdašnji tajmeni debeli, snažni i uvek

u dobroj kondiciji, jer se hrane prekocele godine. Na svom relativno kratkomputu, Šiškid je stvorio najlepšu i najšu-movitiju dolinu Mongolije, sa svihstrana okruženu visokim planinama.Reka je divlja i prosečno široka više od100 metara. Dno je kamenito, a tok isp-resecan brojnim ostrvima. Za Petra

Prochazku ovo je raj na zemlji u komeuživa već punih deset godina. Boljeg vodiča nismo mogli imati. Ipak, prvogdana nije nam bio potreban. Umorni odputa pecamo u neposrednoj blizinikampa. Početni deo reke je veomačudan. To je ustvari jezero koje teče.Bacamo voblere i sunđeraste peševe. Nasvaki zabačaj kačimo travu dugačkihtrakastih niti. Guste kolonije ove biljkeprimetili smo još na mestu gde smoskelom prešli jezero, ali nismo ni slutili

da ona potpuno prekriva dno. Uspe- vamo da pronađemo jedan čisti kanal izkoga vadimo krupnog lenoka i dva malatajmena. U ozbiljan ribolov krećemosutradan na pravi tok Šiškida koji poči-nje tek od ušća Tengisa.

NAJVEĆI TAJMEN

Oko podne čamcem prelazimo na levuobalu reke i posle usiljenog marša šum-skom stazom, izbijamo nekoliko kilo-metara nizvodno. Šiškid je ovde širok aobala pristupačna. Dno je čisto, travenema, ali ni virova. Samo goli brzaci iogromno kamenje razbacano po vodi.Petr baca Rapalu od 11 cm i sumnjičavogleda naše varalice. Na to smo većnavikli. Ljudi jednostavno ne znaju za

njih. A mi poneli čitav arsenal serijskih i vanserijskih voblera “Ružno pače” i“Goldy, “Lavove” leptire, sunđerastepeševe Saše Zekavičića i da ne nabrajam.


Novembar 2006 9



Svaka čast Rapali i ostalim velikimproizvođačima, ali za lov mladice i pas-trmke ja ih ne volim. Daleko od toga dane love ribu, međutim naši vobleri su bolji. I zaista, debeli Goldy-jev plitko-ronac, proveren na Čulutu, pokazao seefikasniji od Petrove Rapale. Iza svakog većeg kamena nešto je gađalo. Lenoci su bili krupni, a tajmeni mali. Odlazimokilometrima nizvodno u potrazi za boljim i dubljim mestom. Nalazimo gaispod prostranog šumovitog ostrva, gdese krakovi reke spajaju. Petr zna za njega

i insistira da ja prvi zabacim, jer u ovokasno popodne tajmen mora napasti.Zabacio sam do brzaka i lagano počeo damotam. Dvodelno zvečeće “Pače” jeodmah zaustavljeno. Usledila je kontra iprizor koji se nikad ne zaboravlja. Vodase najpre uskomešala a onda se, mahni-to tresući glavom, na površini pojavilaogromna mladica. Borba sa ovakvomribom može da traje predugo i zato jojtreba odmah pokazati ko je gazda. Poštosam uspeo da je uštopam u dva najopas-nija pokušaja bega, više nije imala kuda.Još nekoliko kuvanja u plićaku i zgrabili

smo je. Ali, njeno debelo, mišićavo telo je nastavilo da se uvija. Prvo je htela daobori Petra, a onda i mene. Kakva zver!Jedva je savladasmo. Pre vraćanjafotografisali smo je i izmerili dužinu.Tačno 135 cm. Mada smo na Čulutuhvatali duže ribe, imam utisak da ovakomasivnog i glavatog tajmena još nisamuhvatio. Po Petrovoj proceni imao je

preko 25 kg. Sticajem okolnosti prvi izletniz reku doneo je, kako će se ispostaviti,našu najveću ribu. Međutim, ne i jedinutog dana. U povratku mi se posrećilo dauhvatim još jedan komad dug 120 cm itežak petnaestak kilograma. Nisam nislutio da će to biti moja poslednja mlad-ica na ovoj ekspediciji.

VELIKI PEH I MNOGO RIBA

Jocov snimateljski posao Petr je shvationa najozbiljniji način i zato je smislio

novi plan. Krećemo u kamp “Hanagaj”koji se nalazi 22 km nizvodno od nas.Jahaćemo na konjima a poslednjih petkilometara pecati. Što je dogovoreno to je učinjeno i uskoro se pravi pravcatikaravan pojavio na desnoj obali Šiškida.Diške je jahao nekada, a Jocu i meni ovo je prvi put. Na sreću, mali mongolskiatovi su mirni i dobre naravi tako da je

put prošao bez problema. Zbog kašnje-nja u polasku, vremena za ribolov jeostalo malo. Pokušaj na jednom jedinommestu donosi Dišketu tajmena od 118cm. Shvatamo da je ova reka čudo, alimoraćemo bolje da se organizujemokako bi više vremena provodili na vodi.U kampu, koji je po svemu identičan

našem, srećemo ekipu ruskih ribolova-ca. Tu su već nekoliko dana, ali više pijunego što pecaju. U svakom slučajuzabavljaju se dobro, a to veče i mi sanjima. Sutradan, tek što smo krenulinazad, desio se nemio događaj, koji je zamene značio kraj pecanja. Krivac je biozec koji je iznenada izleteo na put. Dvakonjića su se uplašila, propela i dala ugalop. Pogađate, jedan je bio moj. MladiMongol je pao pre mene, ali na ranac“Mile Dragić” koji je nosio na leđima.Nije se ni ogrebao, a ja sam bio siguranda sam sva rebra polomio. Sreća u nes-

reći je što sam na vreme izvukao noge izuzengija i što je tlo bilo čisto, bez kame-nja. Nogu pred nogu, jedva sam sedovukao do “Tengis” kampa. Naredno jutro nisam mogao da dišem, a kamolida se nakašljem ili, ne daj bože, kihnem.Osoblje kampa i naš lekar Jovo dali susve od sebe da mi pomognu. Privijaosam razne obloge i pio sve što su miponudili. “Jezik vuka” je biljka od koje sesprema najgorči čaj koji sam u životuprobao. Mongoli kažu da on diže izmrtvih, a ugalj iz planine blagotvornodeluje na kosti. Uzimao sam i jedno idrugo i ubrzo mi je postalo bolje. Šestidan dovoljno dobro da izdržim povratak i strašno truckanje u kabini “UAZ-a”, nakoje smo skoro zaboravili. Za to vremeostali članovi ekipe su po ceo dan pecalii vraćali se uveče mrtvi umorni. Ali, bio je to sladak umor, jer su po izlasku lovilipet do šest tajmena između deset idvadeset kilograma. Bilo je i spadanja,


10 Novembar 2006

EEMMIISSIIJJ A A ““LLOO V V II

R R IIBBOOLLOO V V ””

Novi termini:- Ponedeljak 10,05 - I program RTS- Petak 20,30 - II program RTS(repriza)



ispravljanja udica, pa čak i otvaranjaalkica. U danima predviđenim za odmorili mušičarenje jedino Diške nije odusta- jao od mladica. Pronašao je preliv poredkampa gde je dno peskovito i bez trave.Na sunđeraste peševe iščačkao je neko-liko riba od kojih je najveća imala čak 7kg. Na moj nagovor, poslednjeg dana

uradili su pravu stvar. Rafting u dužini12 km. Tako im je postalo dostupnosvako mesto sa obe strane reke. Otpecali

su dobro i od 11 zakačenih tajmenauspeli da izvade osam. Pet je bilo velikih,dugačkih između 125 i 130 cm i težih od20 kg. To veče u kampu je organizovano veselje i ispraćaj za nas. Muzika je treslado zore.

ZAKLJUČAK

Šiškid je velika, ribom bogata i verovat-no najlepša reka koju smo videli, aliizuzetno nezgodna za pecanje. Virovi suretki i daleko jedan od drugog. Prva

dobra mesta udaljena su od kampa naj-manje osam kilometara, a ona udarna još više, što znači da do njih treba dugohodati, mestimično po vrlo teškomterenu. Tajmen jede isključivo u kasnimpopodnevnim časovima, a ribolov semora prekinuti u najbolje vreme, dvasata pre mraka. U suprotnom treba bitispreman za noćno pešačenje kroznedođiju. Takođe, da bi se reka upoznalai obišli svi atraktivni potesi, potrebno je više vremena nego što pruža desetod-nevni aranžman. Zato je dobar vodič,

poput Petra, na ovoj vodi zlata vredan.Rafting može da olakša pecanje iomogući pristup svim mestima, ali tražidobru organizaciju koja podrazumevaangažovanje ljudi i konja za vraćanječamaca. Osim na varalicu, tajmen seuspešno lovi i klasičnim mušičarskimpriborom jer su mnogi dublji useci blizuobale i na dohvat ruke. U jedan takav

kanal Joco je bacio mrtvog “suslika”(vrsta krznašice koja živi u rupamapored reke) i tajmen ga je odmah poku-pio. Od mene se očekivalo da odradimtaj deo posla, ali pad sa konja je tosprečio. A pripremio sam se kao nikaddo tada. Bilo kako bilo, ekspediciju smookončali zadovoljni doživljenim. Upo-znali smo nove ljude, nove predele i veoma vrednu reku. Možda i najvrednijuod svih do sada, pošto ne možemo da seotrgnemo utisku da nam Šiškid nijepokazao sve. Petra Prochazku očekuje-

mo u januaru na Drini, a snimljenimaterijal će do tada biti pretočen u tripolučasovne emisije koje će tradiciona-lno biti prikazane u novogodišnjem pro-gramu RTS-a.


Novembar 2006 11

GGEENNEER R A A LLNNII

SSPPOONNZZOOR R EEK K SSPPEEDDIICCIIJJEE

EEk k ssppeeddiiccii j juu ppoommooggll ii ::

- “Proizvodnja Mile Dragić”Zrenjanin

- “Silex” Pančevo

- “Ružno pače” Čačak - “Lav MD” Požega- “Goldy - MB Star Užice

kafa



Jan ploticu lovi fider štapomod 3,60, na nit trave dugučak dvadesetak santimetara,a sa kontrom nikad ne žuri. Kući nosi samo jednu ribu

Piše: Ranko Travar

K K o god da je pravio kalendar, jedno je sigurno - nije bio ribolovac.Ribarska zima počinje 21. novem-

bra i završava se 21. februara. Zašto? Zatošto se u drugoj polovini novembrazavršavaju velike jesenje migracije riba isva riba je u zimovnicima. Krajem februaradešava se obrnut proces. Riba se polakoizvlači iz dubokih virova i kreće uzvodnoradi potrage za hranom i odlaska na mri- jest.

Jedno je sigurno: za ribe i ribare novembar je zima. Nekako uvijek, kad god sepomene zima, padnu mi na um neki stariautori (a bogami i novi) koji su nas učili da je zima dobra prilika se otvore i podmažumašinice, ulašte spojevi na štapovima idetaljno pročitaju svi ribolovački časopisi,koje, eto, nismo stigli da čitamo ljeti odsilnog ribolova. A padnu mi na um i onimalo liberalniji, koji čak i dopuštajumogućnost povremenih izlazaka na voduzimi, ali uz detaljna uputstva o broju šalo- va, slojevitom odijevanju, uz obaveznokuvano vino i rakiju “mučenicu”. Čitajućitakvo štivo, uvijek imam viziju ribara, kojise poput teletabisa, onako raskrečenihruku i nogu od silne odjeće, teturaju kraj vode od jedne do druge vatrice.

Jesu li to ribari? Nisu. Hoćemo li i mi da

otvaramo i podmazujemo mašinice i lista-mo stare magazine? Nećemo. Treba li namdeset šalova, troje dugih gaća i bidonkuvanog vina? Ne treba. Pa kakvi smo mito ljudi! Nikakvi - mi smo ribari. Šta hoće-mo? Da lovimo ribu dok ne skapamo odsreće.

IMA JEDNA MODRA RIJEKA

Mislite da ću opet o Drini. E neću. Vala mi je baš dosadila. Kao žena. Volite je, al` vamdosadi. Možda mi i ne bi toliko dosadila danema tih nesrećnih elektrana. Nije meni nidanas teško da propješačim deset kilo-metara uz rijeku u potrazi za ribom. Ali,sve mi teže pada što pola dana provedem uautu, bježeći od porasta ili pada vode. Lažeko god kaže da u tome uživa. To je jednos-

tavno neprirodna situacija, koja umara inajtvrđe fanatike. Hajde de, da nas zanimasamo škobalj. Nađe se tu i tamo ponekiteren dobar za sve uslove vodostaja. Ali,loviti lipljena ili mladicu na Drini, što bi valjda trebalo da bude najveća atrakcija,ispadne po pravilu najveće mučenje. Trk na teren, trk u auto. Uhvati se, ne kažem,ali postavlja se pitanje: ko hvata? Hvatajuljudi koji tu žive i kojima je skoknuti doDrine, kao nama do gradske biblioteke.

Zbog svega ovoga o čemu vam pričam,iskreno sam se obradovao poziv mojih dru-gara Nikole Vajagića i Gorana Kondića izNovog Sada da polovinom oktobra odemona Unu kod Novigrada (Bosanski Novi).Poznavajući ovu rijeku još iz rane mla-dosti, znao sam da se u ovo doba godine nemože očekivati bog zna kakav ribolov. Jer, bijela riba je u jeku jesenjih migracija, štopraktično znači da ribe ima svuda i nigdje;za mladicu je još rano i pretoplo, a lipljen je na ovom dijelu Une prilično rijedak.Ipak, sama pomisao da ću loviti na defini-tivno najljepšoj evropskoj rijeci; da ću kaonekad kročiti njenim sedrenim stazicama;udisati njen aromatičan vazduh i odmaratina nekoj od bezbrojnih krečnjačkih adica bez bojazni od naglog dolaska vodostaja ionog “ajmo u auto” - bila je, dakle, dovolj-na samo pomisao na sve to, pa da se radu- jem kao malo dijete.

NOVIGRADSKI RAJ

Kad pomenem svojim Novosađanima nekuod divljih voda u Srbiji i Bosni, mnogi odnjih samo odmahnu rukom: “Ta man`metih vaših brda. Vode hladne i brze, kamenjeoštro i klizavo, a zmija na sve strane. Gdetu čovek da zabaci? Gde da lepo sedne iodmori? A i te vaše ribe, da se oteliš dok

jednu u’vatiš. Pođi ti brašo sa mnom naBegečku jamu, pa da vidiš šta je ribolov.Na’raniš mesto, razvučeš šest štapova, leposedneš i samo čekaš. I šarana, i soma, ištuku, i smuđa i meleze ima da `vataš do


12 Novembar 2006

NOVEMBAR NA UNI

JJEEDD A A NN ČČOO V V JJEEK K ,,

JJEEDDNN A A R R IIBB A A

Kad bereš travu, niti odmah slaži na ruku

Jan, Ranko i doktor Vajagić kreću u akciju



mile volje. Ne idem ja na vodu da radim, već da odmaram. Dabome”.

Apsolutno razumijem te fine ljude i nakraj pameti mi nije da ih ubjeđujem da jesilazak u kanjon Ugra ili lov mladice na -10° veća atrakcija od leškarenja u fotelji nanekoj od ribom prenapučenih vojvođan-skih voda. Tu sklonost ka planinskim vrletima, bistrim vodama, ekstremnim

situacijama, jednom rječju, teškom ribo-lovu, ili nosiš u sebi, ili ne. Tu ubjeđivanjanema. Kao što mene nikad i niko ne možeubijediti da lovim šarane na boile ili bodor-ke na štek štap, isto tako ne gajim iluziju daću nekog rasnog šarandžiju ili takmičaranaprasno prevesti u “plavu vjeru” i natje-rati ga da baulja po nekim vrletima i bes-pućima, u potrazi za par komada pastrmkeili lipljena. Ne treba, dakle, da jedni drugeubjeđujemo u prednosti našeg poimanjaribolova. To proizilazi iz naših navika itemperamenta, iz naše ribarske duše. Radise o tome da se međusobno razumemo iuvažavamo.

Dugo sam maštao da pronađem takvomjesto, gdje na uskom prostoru mogu dadovedem ljude različitih sklonosti i da svi budu zadovoljni, i nađoh ga u malomgradiću Novigradu, šezdesetak kilometarauzvodno od ušća Une u Savu.

Nigdje, ama baš nigdje na prostoru bivšeJugoslavije, a vjerovatno i Evrope, nemožete na tako malom prostoru srestitoliko riblje bogatstvo - kako po brojurazličitih vrsta, tako i po količini ribe. Mis-lite da pretjerujem? Onda, poslušajte štaću vam reći, pa sami prosudite.

Gotovo u centru grada nalazi se ušćeSane u Unu. Mada je Sana u srednjem igornjem toku gotovo identična Uni pohidrobiološkim karakteristikama i sastavuriblje populacije, u svom donjem toku onapoprima tipična svojstva ravničarskerijeke. Kako po brzini riječnog toka, tako ipo ribljem sastavu.

Neposredno iznad ušća Sana je široka,spora, zamuljena i u ljetnom periodu veo-ma topla. Zato ne čudi što se na ovom

potezu, osim škobalja, plotice, klena imrene, pojavljuje u ogromnim količinamašaran, deverika, smuđ, som, štuka, bucov i bandar. Zimi se ovom šarolikom društvupriključuje i mladica. Osim mladice, zimi utaj dio Sane nahrupi iz Une nevjerovatnakoličina krupne plotice, škobalja i mrene. Sobzirom da se svo to silno riblje bogatstvonalazi bukvalno u centru grada, dakle,nadohvat velikom broju ribolovaca, sasvim je razumljiv potez lokalnog udruženjasportskih ribolovaca, koji su tih 500metara od ušća uzvodno od željeznogmosta, proglasili posebnim revirom. Lovi

se samo subotom i nedeljom uz simboličnunadoknadu od 5 KM (2,5 €). Kažem, sim- bolična nadoknada, jer, tu i najveća šuša zapar sati ribolova napuni čuvarku svako- jakom ribom.

Kad dođete u neki mali grad, kao što jeNovigrad, a želite da iz prve ruke dobijetekorisne informacije o ribolovu, moj vam jesavjet da odmah potražite lokalnu pro-

davnicu ribolovne opreme. Tako smo i miuradili. U iznenađujuće dobro oprem-ljenom dućanu mladog Dražena Babića,osim dobrih cofova i raznih sitnica, došlismo i do najsvježijih informacija o tomešta se lovi ovih dana. Već prva vijest, čijusmo vjerodostojnost potvrdili iz više izvo-ra, oborila nas je s nogu. Dražen nam rečekako je prekjuče na kedera čovjek uhvatioštuku od 16 kg! Riba je izvagana pred višesvjedoka. Naravno, kako to u ovim krajevi-ma obično biva, ulov nije uslikan, a kamolida je prepariran. Sačuvao je samo glavu, aostatak je prodao nekoj kafani za 100 KM.

Isti lik je nedelju dana ranije uhvatio jednuod 11 kg. Pazite, čovjek je samo u posled-njih deset dana uhvatio dvije štuke o koji-ma mi u Vojvodini, a bogami i mnogi uEvropi, mogu samo da maštaju. Tamo sesamo mladica i lipljen prepariraju, a štuke,smuđevi i somovi se prodaju po birtijama.Beluna, kako tamo zovu bucova, ima tolikoda to niko živ neće da lovi. U to se ubjedionaš drugar Goran Kondić, koji je zanepunih desetak minuta, koliko smootpecali u reviru, i to u nedoba, uhvatio naleptira jednog od oko dva kilograma.

Rekoše nam kako su prošli vikend sluča- jno nabasali na ovaj teren neka dvojica

Beograđana. Ljudi su za par sati uhvatilisepet krupnih deverika i plotica, a pet-šestputa im je šaran kidao najlone. Nisu vjerovali da tako nešto postoji. U parnavrata štuke su ih uprskale vodom,izbacujući na obalu jata sitne ribe.

Pazite sad ovo. Prošetamo samo pedese-tak metara Unom, uzvodno od ušća, i na- basamo na prekrasan prizor - večernji skok lipljena. Desetine kolobara prekrile sudugački preljev, vraćajući nas u stvarnost.Pa mi smo na Uni. Do prije pet minutagledali smo u Sani raubove smuđa i štuke iizbacivanje šarana, a sada uživamo u pri-zoru mnoštva lipljena, koji halapljivo kupe

male jednodnevke. Stotinjak metara uzvodno, u samom viru, Unu su na mahoverastvarala široka leđa plotica, tvorećiprekrasne klobuke, kao male srebrnegejzire u oktobarskom sutonu.


Novembar 2006 13

Glavni tok Une - iza leđa su još tri rukavca

Travar i Goran Kondić sa unskim caricama



JAN

Svaki grad i svaka rijeka imaju svoje legen-darne ribolovce. Obično su to neki starijiribari, koji su u neka davna vremena,daleko prije pojave televizije i ribolovačkihčasopisa, bili u svom kraju avangarda idonijeli neke nove navike, tehnike ipoglede na ribolov, do tada neviđene u tom

kraju.Za Jana Jankovića, kojeg naša ribolovač-

ka javnost prilično dobro poznaje, sve se tomože reći, osim da je star, zbog te male“mane” nećemo ga, eto, svrstati u legende, jer čovjek ima tek 45 godina i itekako jeaktivan, a, kako mi reče, planira još dugo,dugo da živi i lovi. Na vodi je, veli, 360dana godišnje. Ne lovi za dane svoje slave ikad su rođendani njegovih kćerkica.

Svesti ovog čovjeka na status legendeNovigrada ili njegovog rodnog Dvora naUni, pa čak i na legendu cijele Une, značilo bi redukovati njegov veliki značaj za popu-larizaciju i razvoj cjelokupnog bosansko-

hercegovačkog ribolova i šire. Postoje takoljudi koje je nemoguće formatizovati u nekiregionalni ili nacionalni okvir. Gdje god daga gurnete, tjesno mu je. Od Triglava doĐevđelije, na prste jedne ruke možetenabrojati ljude koji žive isključivo odsportskog ribolova i za sportski ribolov.Dakle, ne od prodaje pribora, pisanja zaribolovačke časopise, pravljena TV emisijai slično, već bukvalno od ribolova. Jan je batalio posao profesionalnog fotografa iodlučio da postane profesionalni vodič zasportske ribolovce. Nema svoj veb sajt, nitikoga traži. Traže njega. I nađu ga - Ame-rikanci, Holanđani, Austrijanci, Britanci...Dobro njima, a dobro i njemu. Lovi,pokazuje, vodi, koriguje, pravi im mušice,poneku popije i ne vadi lulu iz usta. Pron-ađu ga neobični ljudi iz još neobičnijihzemalja. Upravo dok završavam ovaj tekstdolaze mu u goste trojica Mađara(!?), odkojih je jedan čak šef Peštanske filhar-monije. “Crni Jane - velim mu ja - šta ćeMađari u Bosni? Da nećete možda šaranena mahač loviti?”

“Jok brate Ranko, hoće ljudi da lovelipljena i to ne na Ribniku, gdje je lako, većna Plivi. Vole “hard river”. Ne žale para nitruda da prevare lijenog plivskog lipljena.Evo, baš im pravim muhe na “osam-naestkama”.


14 Novembar 2006

Jan u akciji - prelepa plotica majstorski je savladana!



Šira ribolovačka javnost zna Jana prven-stveno kao velemajstora mušičarenja i kao vrsnog mladičara. Iskren da budem, ni janisam imao predstavu o tome da li ovajčovjek lovi i neku drugu ribu. Zato memnogo i baš prijatno iznenadilo, kad mi unajavi mog dolaska reče da cijelo ljeto i jesen uglavnom lovi ploticu na Uni okoKostajnice. Taj detalj je i prevagnuo u

našoj dilemi: da li ići u Krupu u revir dalovimo mladicu, ili loviti ploticu ispodNovigrada. Jan nam predloži da ono malo vremena, koje smo imali na raspolaganju,posvetimo lovu unske plotice.

PLOTICA VOLI DUGAČAK, ALITANAK

Kad pomenete plovkarenje ljudima sa Une,od njih sto, devedeset devet odmah pomis-li na ploticu, a jedan na škobalje. Na Drini je isti odnos, samo u korist škobalja.Škobalja i u Uni ima u izuzetnim količina-ma i naraste do impresivnih dimenzija (ipreko 3,5 kg). Fazon je u tome što u Uni, zarazliku od Drine i mnogih drugih rijeka,ima jako mnogo plotica. S obzirom nanjenu borbenost i izuzetan ukus, većinaribolovaca ciljno idu da love baš ploticu.

Vrlo je malo terena na Uni gdje se ploti-ca može loviti sa obale. Pogotovo ljeti. Zato većina ljudi lovi iz čamca. Kako to, upitaćese mnogi, koji nisu imali priliku da love naUni. Drina je veća rijeka, a svugdje se moželoviti sa obale.

Da bi vam to bilo jasno, moram da vamkažem par informacija o specifičnoj kon-figuraciji ove rijeke. Una je tipični primjer

velike kraške rijeke. Za razliku od Drine,čije je dno šljunkasto i mjestimice razvede-no velikim kamenim blokovima, na Uniuopšte nema šljunka, a rijeka je ispresije-cana cijelim lavirintom sedrenih kanala,ada, vrtača i krečnjačkih greda. Mje-stimično širi se Una i preko 100metara, da bi nakon nekog slapaušla u tjesnac, ne širi od petnaes-tak metara. Ko poznaje Unu, namnogim dionicama, hodajući posedrenih hrbatima, može preći nadrugu stranu. Krećete se sredinomrijeke, plićakom do koljena, asamo dvadesetak centimetara

dijeli vas od kanala dubokih ipreko deset metara. Upravo u timuskim kanalima između sedrenih barijera, sa karakterističnom cen-tralnom maticom i rubnim tišaci-ma sa pjeskovitim dnom, kriju se brojna jata plotica. Ne gajite iluziju da možete naći dubinu i tako voziti plovak desetinama metara,kao, recimo na Drini. Lovite “pipanjem”,češljajući metar po metar kanala, čas cen-tralnom maticom, čas po rubnim bunari-ma, kojima i ne slutite dubinu.

Jan ne bi bio Jan, da ne nađe sebi terenna Uni, gdje mu ne treba čamac, a ipak cik-

cak varijantama lovi na sredini rijeke.Podrazumjeva se da bez kombinezonanemate šta tražiti na Uni. Imali smo tunesreću da smo došli pred sam kraj jese-njih migracija plotica. Do prije 7-8 dana

ljudi su na tom terenu lovili po petnaestak plotica i preko 2,5 kg težine, uz svakod-nevno kačenje orijaških mrena, što se popravilu završavalo kidanjem. Jer, jako jeteško vaditi krupnu ribu iz Une. Čestolovite u trećem kanalu od sebe, što znači daribu morate prevući preko tri, kao žiletoštre sedrene grede. Čak i kad lovite uprvom kanalu, pod nogama, nabodena ribagleda da uđe u najjaču maticu i da uđe uprvi sporedni kanal, što dovodi do nasla-njanja najlona na sedre.

Poznavajući navike ljudi sa Drine,ubjeđen sam da mnogi od njih na Uni lovesa najlonima 0,18, pa čak i 0,20mm. Janlovi sa 0,14-tkom i fider štapom od 3,60 m(!?). “Šta će ti Jane taj kratež sa crvenim vrhom” - upitam ga, misleći da čovjek možda nema love da sebi priušti nekudobru peticu. “E moj Ranko, kad bi ti znaogdje se tvoj Jan sve zavlači, ne bi me topitao. Ima dolje, malo niže, teren punkrupnih plotica, al` iznad glave ti granje, aobala odsječena. Zabacujem iz trbuha, akad je dobijem, nema druge, nego ho-ruk iz vode sa štapom. Ona dva karbonska vrha

što dođu uz štap su već pukla, ali ovaj zad-nji, od fibera, bogami ne puca. Eto, zato jalovim na ovaj “kratež”.

Ono što je najvažnije u ovoj priči ostav-ljam za kraj - kao dezert. Pogađate, upitanju je specifična montaža “trave” za lov

plotice. Da se plotica lovi na bogatiju nitznao sam od ranije, ali da se lovi na nit oddvadesetak centimetara, saznao sam odJana. Sigurno se sad pitate - koliko li udicatreba staviti na tako dugačku nit, kad za lov

škobalja koristimo dvije udice, a nit je du-gačka 5 cm. Odgovor glasi: jednu. Barem jetako kod Jana. I to u crnu udicu veličine 16sa pločicom (opet !?). Naš drugar stanji nitpri vrhu i postavi je na udicu na isti načinna koji se stavlja “Pen Šaju”. Usuče nit,prebaci je par puta preko vrata udice i pro- bode i još jednom ponovi istu operaciju.Rezultat vidite na fotografiji.

Suština je u tajmingu od momenta uzi-manja do trenutka kontriranja. Na Unikažu “Kad plotica srkne travu, izvadilagano cigar duvana, zapali i odbij pardimova, a onda samo nadigni štap”. Čestoizostane potapanje plovka, već ga ploticasamo povede u stranu, prema tišaku. Usvakom slučaju, imperativ je ne žuriti. Da je to lako ispričati, a teško u praksisprovesti, ubjedio sam se lično. Pet putasam imao “šišanje” trave, zahvaljujućimunjevitim škobaljskim kontrama. Tek peto potapanje, uz nadljudski napor daodmah ne opucam šabačku kontru, dao mi je lijepu ploticu.

“A kad ćeš više moj Ranko. Jedan čovjek, jedna riba. Eto, kad su ljudi u avgustu

hvatali po tridesetak komada, jai moji drugovi izvadimo po jednu i odmah ih bacimo natalandaru. Onda se kupamo ipijemo dva-tri sata i odemo dauhvatimo još po jednu za djecu.Kad najbolje radi, mi odemo sa vode. Samo upamti, i kad je lje-tos radila k`o luda, nijednu nisi

mogao dobiti na kraću nit odpetnaest centi. Dođe škobalj,mrena i klen, ali plotica ni u šali. A ne vidiš dno od nje”.

Lako je tebi moje Jane, mis-limo mi, kad ti kroz dvorišteprotiče Jedina. I ja ću, ako bogda, kad po stare dane sklepamneku brvnaru na nekoj od takvih

rijeka, loviti na isti način - jedan čovjek, jedna riba.

Sa kakvim smo čovjekom proveli danilustruje i ovaj detalj. Sutradan je otišao sasvojim drugom na 130 kilometara udaljenizvorski dio Sane. Lovili su cijeli dan

mahačem i uhvatili po jednog lipljena.Nazovem ga da čujem rezultat, misleći da je na Ribniku: “Ranko, rekoh ti ja. Jednoglipljena ja, jednog Pero. Čuješ li kako cvrčeu tavi. A šta ćeš više od života?”


Novembar 2006 15

Unski (Janov) stil: veoma duga nit travena jednoj udici

Budi pažljiv: korak napred i propadaš pet metara!



Od “Nidžinog sistema” doVučkovog rekorda, uz sveone koji na obe dunavskeobale varakaju kraljabrzaka, a zajedno s njim i sebe same

Piše: Stanko Popović

IIma jedna stara priča, od pre tridecenije kada je i potpisnik ovihredova inficiran lekovitom boljkom,

o čemu je u prošlom broju pisao naš dru-gar Mihal Ramač - trajnom i neizlečivom bucomanijom. Tu, i još neke lepe strasti,pitke i ljudske, prilepio mi je čovek komesam izuzetno zahvalan. To je bio legen-darni Nikola Popržan, umetnik i ribolovac sa Petrovardinske tvrđave, koji mepodučio kako da poštujem prirodu, daprevarim ponekoga bucova i da se

varakam sa samim sobom, sve ovegodine, posle njegovog odlaska u večnaribolovišta.

Moram priznati, a neka mi oprostekolege “dubinkaši”, da me prvi odlascina Dunav i gledanje u štapove, posledečjih iskustava na planinskim potoci-ma, nisu baš oduševili, tako da je u mom

debelom ribolovačkom stažu nastaladesetogodišnja pauza. Onda se desilonešto što sam zabeležio u pionirskimtekstovima o ribolovu u Dobro jutru iDnevniku. Desilo se drugovanje saNidžom i otkrivanje tajni lova bucova namušice i olovno otežanje koje sada krste

kao “pilkeri”. Recept je bio jednostavan:sistem od dve mušice sa guščijim perjemi olovo sa trokrakom i perjem i veštinada se primeti kolobar gde se bucov jav-lja. Tako je bilo tada i ništa se nijepromenilo. Taj način ribolova sam krstiokao “Nidžin sistem” i baš se obradovaokada sam u jednim novinama pročitao,

nedavno, kako je majstor savladao kapi-talca od četiri kila na “Nidžin sistem”.Lovili smo, nas nekoliko, tada bucove naovaj štos, a jedan od nas je bio ništamanje legendarni slikar Žika Miškov koji i sada stoluje na Petrovaradinskojtvrđavi. Žika iz Kovilja je na gospodina

bucova išao, kako i dolikuje, u belojkošulji i lakovanim cipelama.Ima još jedna priča iz tog vremena o

šarmeru koji je bio nepopravljivi bu-covdžija. Priču je kasnije širila damakojoj se taj dasa dopadao, ali nikako nijemogla dopreti do njega. Elem, sazna onada mu je ribolov ništa manje bitna strastod one zavodničke. I u jednom druženjupadne dogovor da je dotični dasa vodi napecanje, kao, Bože moj, prosto je polu-dela za rekom, vrbacima i brzacima,smirenju uz pecaljku... Dotera se mladadama, kako i priiliči za pecanje - tesna


16 Novembar 2006

R R IIHHTTEER R OO V V SSEEDDMM A A K K

Danilo Rihter, ekspert zaservisiranje pribora, nije niš-ta manje uspešan u ribolovu.Naš stari drugar je navratio uredakciju u vreme pripre-manja ovog bucovskog dosijea, da se dogovorimo za ne-ku od narednih priča i hladnorekao:

- Imao sam i ja letos jednoglepog bucova, ne znam da li jeza Magazin?

Pokazao je fotku kapitalcaod 7 kilograma, koga je prevario na prvi zabac na Ribar-cu kod Novog Sada, predsvim gostima čarde“Ribarsko ostrvo”, oko pet popodne, 5. jula. Kao mamac poslužio je vobler koji mu je napravio ništa manje uspešan ribolovac Miša Brada. Vobler je bio na struniPower Pro 0,15 mm, a Danilo je bucova savladao sa proverenim štapom Hardy Fibatube 2,75 i čekrkom D.A.M Quick Dura 530.

Bucovska žurka iznad montažno-demontažno-trajnog... mosta

NS ENCIKLOPEDIJA RIBOLOVA: DOSIJE BUCOV

PPR R IIČČEE ŠŠTTOO

NN A A ŽŽII V V OOTT LLIIČČEE



majičica, kratka suknjica, uz isticanjeobaveznih mamaca. Junak priče jeodvede na svoje tajno mesto, špic Ribar-ca, u jedan šumarak iznad brzaka gde jepotonuo šlep i gde je majdan u kome upodne luduju bucovi.

Kao dobar domaćin prostre ćebence,raspakuje pribor, ali pošto od karakter-ističnog pljuskanja i bucovskog jurcanjakedera i lupanja nije bilo ništa, ipak posveti pažnju čarima lepe dama, koja jeovako interpretirala avanturu sa Dunavadrugaricama:

- Pa, bio je zanimljiv i sladak, lepo jepričao, nežno me pomilovao po kosi,krenuo je prema meni zanosnospuštenih trepavica i odjednom dreknuokao da ga kolju i uzviknuo - radi!

Ustuknula sam zapanjeno i zapitala se,Bože šta treba sad da radim? Uto me onodgurnu, skoči preko mene, zgrabi štap iuzbuđeno mi u trku dobaci - radi bucov!Poče da zabacuje, mlati po vodi i tako došpica dva debela sata provede moja sim-patija. To je bio moj ribolovački i lju- bavni promašaj.

To su te stare priče što na život liče.Sada se na obalama Dunava, sa no-

vosadske i petrovaradinske strane, opetsreću poklonici nadmudrivanja bucova.Jedan od njih je gospodin sa biciklom,koga ćete u svitanje sresti na tri - četirimesta, na sva tri špica, ispod Tvrđave,na Ribarcu i Šodrošu, a onda ispodmostova na kanalu. Pa Rade, Mišin dru-gar koji je prevario onog kapitalca izprošlog broja, onda Steva Banjac, sa


Novembar 2006 17

Nemanja Mirosavljev i Vuk Petrović - Vučko sa kapitalcima ulovljenim ispod ruševina Žeželjovog mosta

Bucovska meka iznad broda - diskoteke

Zaostala barža - omiljeno Ramačevo bucovsko mesto



svoja dva drugara Nikolom i Brankom,koji je svakog jutra i večeri na istoj koti,iznad srušenog mosta, koji dobija ospicekada se pojavim i počnem da zabacujemu njegov brzak. Prilika je da vam kažemda sam i ja svog bucova petokilaša uloviodavno, a svedok i saučesnik je bio bašMiša Ramač. U letnje doba kada se usumrak na špicu daleko kupa som, pre

blizu dve decenije, čekajući da odusmuđaroši dubinkaši, zabacim Abuovogplivajućeg kilera od 20 cm da ga vodanosi prema Šangaju. Kako sam okrenu-tuo ručicu - tras. Garant som kapitatalc,sevnu mi kroz glavu, a u stomaku počeda pulsira, lovina poče da pumpa i vučeu dubinu, ali ne somovskom naravi... Vuci, vuci i privuci, kad li se na površinipojavi ogroman bucov. Skoči MišaRamač sa velikim meredovom i poče dase spušta niz strmi zid i poklopi bucov-činu koja se trznu, lupi repinom o zid,izbaci zadnju troku sa donje usne,napravi lastu prema vodi i... upade pravo u Mišin meredov, koji se tu batrgaoposle neuspešnog kolegijalnog inter- venisanja. Eto naše sreće.

Tu su lovljeni primerci od četiri, pet,šest i više kilograma, a tu su pali i oninezaboravni, što su krasili naše naslov-nice, koje je prevario Nemanja Miro-savljev, a i onaj najveći koga sam video islikao u svom bucovdžijskom životu,koga je ulovio naš Vučko Petrović. To je bilo dok nisu izvađeni ostaci srušenogŽeželjevog mosta.

Ovo je malo listanje dosijea bucov iznovosadske enciklopedije ribolova, čijestranice se svakodnevno dopisuju, a tu jei malo starih slika o ulovima i novih ostarim proverenim mestima gde bucov stanuje i caruje.


18 Novembar 2006

Jedna od bucovskih baza sa petrovaradinske strane

Krupan bucov “gađa” iznad stuba

Radomir Tokić - Rade, šedić i njegovkapitalac



Ne retko u periodima burnih promena na vodi aktivnost smuđa će potpuno izostati sve do stabilizacije faktorakoji su je izazvali. Što su

promene burnije, to je vreme

potrebno za stabilizacijuduže, kao i period prilagođavanja smuđa nanovo-nastale uslove.

Piše: Lazar Zarić

ŽŽivotni ciklus, navike i ponašanjesmuđa nemoguće je razumetiukoliko se ne sagledaju kroz uticaj

temperature vode. Ona u potpunosti de-finiše smuđev metabolizam, uslovljava

dinamiku njegovih aktivnosti, određujereproduktivni ciklus i periodiku ishrane.Temperaturni interval od 10-14oC naj-

optimalnije inicira aktivnost smuđa,proširuje zone lova, produžava trajanjepostojećih i uvodi nove cugove ishrane.Te periode pojačane aktivnosti smuđaipak neće obeležiti bezglavo kidisanje ilov bez jasnije vizije, već će ulovi biti po-sledica produženih cugova i kompromi-sa na račun lične bezbednosti, zone lovaili tajminga ishrane. Upravo zato peri-ode prolećnog zagrevanja i jesenjeg hla-

đenja vode obeleže učestali ulovi neretko kapitalnih primeraka ove pleme-nite ribe.

SUŠTINA JE OČIMA NEVIDLJIVA

Bitno obeležje smuđa je lična sigurnost.Činioci opstanka i sigurnosti često su is-ključiv razlog promena u ponašanju. Nasvaku novu situaciju smuđ nagonskireaguje formirajući model ponašanja i

pomerajući zonu i tajming lova. Svakoodstupanje od ustaljenih životnih navi-ka, ma koliko nama neobično, objašnji- vo je uticajem i promenom nekog odhidro-meteoroloških faktora. Ukoliko suti uticaji burni, nagle su i promene u po-našanju smuđa. Ovo je naročito izraženou prelaznim periodima koje odlikuju os-cilacije vodostaja, temperaturne razlikeizmeđu dana i noći, kolebanja pritiska ipromenljiv smer i intenzitet vetra, naglohlađenje ili zagrevanje vode ...

Smuđ ne voli burne promene vremenai vodostaja i pomute i na njih redovno

odgovara prekidom ili redukovanjemaktivnosti, najčešće prelazeći u fazu pa-sivnog lova - čekanjem. Kod burnih hid-ro i meteo promena je teško povezatiprirodne uticaje sa reakcijama smuđa i

predvideti vreme i trajanje lovne ak-tivnosti, pošto se situacija menja iz časau čas. Ono što je u jednom trenutkupredstavljalo dobitnu kombinaciju, veću sledećem može biti neupotrebljivo akosmuđ promeni strategiju lova. Ne retkou takvim situacijama aktivnost će pot-puno izostati ili se pomeriti na krajnjenepredvidive lokacije, sve do stabilizacije faktora koji su ih izazvali. Što su pro-mene burnije, to je vreme potrebno za

stabilizaciju duže, kao i period prilago-đavanja smuđa na nove uslove.Umerena temperaturna kolebanja,

slabiji - konstantni dotok bez drastičnihpomuta, kao i usporeno bistrenje poslenadolaska vode, idealan su sled prirod-nih dešavanja u okruženju. Na njih ćesmuđ odgovoriti pojačanom aktivnošću,zona lova će se proširiti, cugovi produ-žiti, a strategija i tajming lova postaćepredvidivi. Relativno lako, poznajućikonfiguraciju i reljef lokacije možeteproniknuti u tanane veze prirodnih uti-caja i reakcija smuđa i formirati model

prezentacije džiga ili varalice. Tada jesmuđ pretežno uobročen na jedan re-dovni - obično kasno večernji cug i ne-izvesne kratke jutarnje - dnevne cugove,često uslovljene činiocima na koje ne


20 Novembar 2006

PERIODIKA ISHRANE SMUĐA (1)

PPR R OOMMEENNLLJJII V V OO V V R R EEMMEE --

NNEEPPR R EEDD V V IIDDII V V SSMMUUĐĐ

Sumrak i prvi časovi noći - ponekad jedini siguran termin lovne aktivnosti smuđa

Dnevni cugovi će po pravilu biti vezani zadonju, dublju ivicu i zonu dna, dok će

dolaskom večeri aktuelna postati celakosina odseka



možemo uticati i koje je teško predvide-ti. Bitno je ne gubiti suviše vremena nanepotrebne radnje i nedoumice pri izboru silikonca, oblika i težine džig glave.Tu je od presudnog značaja iskustvo ipoznavanje lovnog spota.

IZMEĐU AKTUELNOG IOPTIMALNOG

Optimalan sled temperaturne oscilacije vode je konstantna dnevna temperatura,

bez naglih kolebanja. Pri optimalnomopsegu temperature vode od 10-15oCočekivano je da smuđ sa manjim ili ve-ćim pauzama radi celog dana. Međutim,lovna aktivnost neće biti u okviru istelovne zone već će u zavisnosti od bistrine vode, protočnosti vodostaja i meteo us-lova varirati. Tako će dnevni cugovi popravilu biti vezani za donju - dublju ivicuponiranja dubine i zonu dna, dok će prizamućenijoj vodi smuđ loviti i duž do-njeg dela kosine odseka. Dolaskom ve-čeri aktuelna postaje cela kosina odseka,naročito ukoliko je kaskadno formirana,kao što je slučaj sa brežinom rečnih ostrva (ada) bliže centralnoj struji. Optimal-na prezentacija za pretraživanje kosineodseka je džigovanje, dok je model po- vlačenja uzvodno vođenje od dublje kaplićoj zoni prateći reljef.

Periodi ekstremno hladne i ekstremnotople vode izazivaju suprotan efekat iako je temperatura vode konstantna, a vo-dostaj bez kolebanja. Temperature ispodčetiri stepena uzrokuju pojavu “prevrta-nja vode”, gde uslovno toplija voda usledpromene specifične težine pada na dno.Ovo uzrokuje redukovanje svih aktivno-sti smuđa, poznatu kao zimski režim kojiodlikuje lovna pasivnost i povlačenje nadublje pozicije umanjenog strujanja vo-de. Jasno je da u takvom stanju nije mo-guće predvideti periodiku ishrane smu-

đa, kao ni lovni tajming. Jedan od iolepouzdanih faktora planiranja lova može biti činjenica da će ukoliko uopšte budeaktivnosti, ona uslediti u najtoplijemdelu dana.

ČITKA I NEČITLJIVA MESTA

Slično zimskom, letnji režim izazvanniskim vodostajem, bistrom i toplom vo-dom usporenog strujanja bez značajni- jeg dotoka, rezultira povlačenjem smu-đa, narušava periodiku i tajming ishranei redukuje aktivnosti. Prelazak smuđa naletnji režim je proces paralelen sa pro-menom hidro i meteo faktora i zavisan jeod njihovog intenziteta. Kako su ti fak-tori često različiti i u okviru istog vo-dotoka, to će prelazak na letnji režim va-rirati od lokacije do lokacije, pomerajući

smuđa od plićih ka dubljim protočnimlokacijama, bliže centralnom toku i po- jačanom strujanju vode. Tokom pomer-anja ka letnjem staništu, uz primetnoopadanje aktivnosti u odnosu na pro-lećni period, postepeno će se smanjivatiulov i broj udaraca, kao posledica sve te-žeg lociranja lovnih spotova smuđa. Pli-

će zone interesantne postaju samo zasmuđarke-trkače. Sporadični ulovi kila-ša na obodu plićih zona sa belom ribommogu zavarati, ali po pravilu iole ozbilj-niji smuđ je već krenuo u letnju migraciju. Ona će ga locirati na obode podvod-nih i nadvodnih ada, kao i na dublje zo-ne oštrih rečnih krivina, nizvodne i uz- vodne pojase stubova mosta, odsečenestrme brežine pod panjevima i koren- jem, nizvodne zone ustava, brana i prevodnica, šljunkare i separacije...

Smuđ u ovom periodu neće mnogolutati pri izboru staništa, pa ukoliko u

bližem okruženju nema pobrojanihlokacija potražite dublje spotove izra-ženog strujanja sa reljefnim dnom. Lakoih je prepoznati po površinskom “kuva-nju” vode koje je posledica cepanja strujnica vode o prepreku na dnu. Ovakvelokacije su idealno letnje stanište, ali su veoma zahtevne za džigovanje, pošto su brzine i smerovi strujanja vode različitipo slojevima a kačenja i kidanja su česta,pa postoji mogućnost da mesto “razbuć-kate” i pre no što ga “pročitate”. Ovo sudobre lokacije za prvi sumrak, a ukoliko je mesto u senci i za kasno-popodnevnetermine. Prvi mrak je signal da potražitezonu okupljanja kedera pri obali neda-leko od spota gde ste lovili, pošto će ve-rovatno uslediti redovni večernji cug.Period do mraka, kada smuđ lovi dužodseka ispoštujte voblerima kontroli-sanog propadanja ili ukoliko je spotdublji-džigovanjem, penjući silikonac


Novembar 2006 21

Dublji spotovi izraženog strujanja sa reljefnim dnom prepoznatljivi su po površinskom

“kuvanju” vode koje je posledica cepanja strujnica vode o prepreku na dnu

Da li tajna belog Action Plastic grub taila leži u koloritu ili u koncentraciji boje koja gadodatno ukrućuje i daje mu usporeniju amplitudum - znaju samo smuđevi



kosinom poniranja dubine. Eventualnipovršinski cug ispratite plivajućim-po- vršinskim ili plitko-ronećim voblerima.

ZAKON VEROVATNOĆE

Zona lovne aktivnosti smuđa tokomgodine bitno se menja, ali osnovni reper

za određivanje šire pozicije je položaj bele ribe. Kada sa sigurnošću lociramosmuđevu osnovnu hranu, u sadejstvu safaktorima vode (bistrina, dubina, pro-točnost...) lako možemo odrediti širu lo-kaciju na kojoj smuđ lovi ili obitava. Toće prevashodno biti spotovi koji smuđukonfiguracijom, položajem i dubinomomogućavaju dominaciju nad okruže-njem i zadovoljavaju preduslove bezbed-nosti i opstanka. U periodima kada onipreovlađuju (zimski višednevni oštrimrazevi i “prevrnuta” voda i letlji, topli,spori i bistri vodotoci) pozicija smuđaneće biti diktirana nagonom za lovom, već minimumom aktivnosti potrebnih zaopstanak. Napad na varalicu tada može-mo očekivati samo ukoliko idealno slo-žimo slagalicu uspešnog lova - lokacija,tehnika vođenja, brzina povlačenja iugao prezentacije. Ukoliko je u proleć-nom i jesenjem periodu imperativ pron-aći šire zone prisustva to u zimskom inajtoplijem delu leta možemo govoritisamo o tački udarca. Energetski mini-mum opstanka u tim periodima obezbe-đivaće neredovnim cugovima bez jasni- jeg tajminga, zimi u najtoplijem, a leti unajsvežijem delu dana (noći).

Period kada sa nešto većom verovat-noćom možemo predvideti periodiku is-hrane smuđa i odrediti kakvu - takvustrategiju ciljnog lova su proleće i jesen.Pred-mestni period i prvo posle-zimskozagrevanje površinskih slojeva vode, prvi su izgledni termini za ciljni lov krup-nog smuđa. Jezerska stajaća voda, kao isporo protočne kanalske vode prve se bude na “zubatom” suncu, ali najpre idostižu optimalnu mrestnu temperaturu

vode. Zato će tajming mresta jezerskog irečnog smuđa odudarati. Kada rečnismuđ krene u mrestnu migraciju, jezers-ki srodnik uveliko će biti u mrestu, dok će u periodu post-mrestnog stresa reč-nog smuđa - jezerski već aktivno loviti.

Na rekama pred mrestni period poslezimskih mrazeva i lovne pasivnosti smu-đa ostavlja nedovoljno vremena za na-doknađivanje izgubljene energije i pri-premu za mrest. Posledica toga je post-

mrestni stres ženki koje će aktivno po-četi da se hrane postepeno intenziviraju-ći periodiku cugova, dok će mužjak poslemresta čuvajući gnezdo još neko vremeloviti zimskom strategijom - čekanjem.Od post-mrestnog perioda do letnjeg re-žima aktivnosti, smuđu će strategija lova biti nametnuta grupisanim jatima beleribe u mrestnoj migraciji, lovnu zonuograničavaće mu dominantni predatori,a tajming cugova diktiraće faktori vode.Lovnu zonu teško možemo sa sigur-

nošću predvideti pošto će smuđ svakupromenu strategije lova ostalih grab-ljivica ili pomeranje jata bele ribe pro-pratiti korekcijom svog položaja. Cugoviće biti izvesni i preko dana vezani za dnoi uslovljeni bistrinom vode. Izvesniji oddnevnog biće popodnevni, ukoliko je voda u pomuti, dok će pri bistroj vodiovaj cug biti efikasan pri tmurnom vre-menu, izmaglici i kiši. Siguran cug mo-žemo u ovom periodu očekivati od sum-

raka do zalaska sunca, a lovna zona će varirati od srednjeg sloja u sumrak dopovršine u prvim časovima mraka.

PROLEĆNE POVRŠINSKE VARIJANTE

Površinsko javljanje smuđa specifičnim“coktanjem” u globalu ne ostavlja mestanedoumicama pri izboru varalice. Obič-no neki od modela tipa Rapala OriginalFloating, Smithwich Ratlin Rogue iliBomber Long A u veličini od 9 do 11 cm,predstavlja dobro rešenje za površinsku

prezentaciju. Međutim, ukoliko u pro-leće primenite klasično “letnju” tehnikupovlačenja, gde površincu dozvoljavateda miruje na površini, da bi pri ponov-nom povlačenju “sekao vodu”, imaćetepuno više “promašaja” nego u letnjemperiodu.

Ma koliko se strategije površinskog lova prolećnog i letnjeg smuđa činile srod-ne, njihove razlike su evidentne i iz os-nova menjaju naš pristup lovu. Prolećnismuđ lovi na relativno uskom prostoru ipreuzima ulogu pasivnog lovca čak ikada aktivno lovi. U lenjem periodu, ka-

da lovi pri površini, smuđ to čini aktiv-no, zadržavajući se u zoni lova sve vremecuga. Zato su tada površinski vobleriidealno rešenje. Prolećni smuđ lov napovršini prihvata kao “nužno zlo”, pogo-


22 Novembar 2006

Širok spektar mogućnosti pri izboru varalice, od modela kontrolisanog propadanja,

preko suspending voblera do srednjeronaca, za period od sumraka do zalaska sunca i prvih časova noći

Plivajući Pradco lepotan Rebel Minow, uske učestale amplitude treperenja i pri sporom povlačenju



tovo pri vodi u bistrenju. Napad na ked-era pri površini izvešće iz sigurnosti dubine najčešće se krećući uzvodno poduglom prateći liniju odseka. Ovim ma-nevrom pokušaće da uspori beg kederaiz zone napada, ostavljajući mu samouzvodni pojas kao pravac bega. Time sti-če prednost brzine pri uzvodnom kre-

tanju u odnosu na plen. Međutim, kakosu intenziteti i pravci strujanja po slojevima vode različiti, a sama površinačesto “prelama” sliku plena, to je moguć-nost promašaja izvesna i česta, naročitoako površince vodite nešto brže ili podlošim uglom. Bez obzira na ishod napa-da, prolećni smuđ se brzo vraća u sig-urnost dubine, dok letnji često poslepromašaja zna da u brzom okretu “smo-ta” vobler.

Zato je puno efikasnije da umesto po- vršinskih voblera, večernji prolećni cug iprve časove noći odradite plitko-rone-

ćim modelima u dekorima primerenimprozirnosti vode.

PITANJE UMESTO ODGOVORA

Prolećni, letnji, a naročito zimski lov smuđa za predznak imaju znak pitanjakao odgovor na pitanje koliko planira-njem, iskustvom ili upornošću možemouticati na sijaset nedoumica koje ih pra-te. Uspešnost će često diktirati naizglednebitne sitnice. Zato će često u letnjem iprolećnom periodu, iako je smuđ akti-

van i lovi, ulov izostati, ili će u nekolikosličnih dana biti krajnje neujednačen.To su periodi kada morate puno više

kombinovati tehnike povlačenja i ugloveprezentacije pri različitim brzinama vo-đenja varalice. Tako će često uspešnostodlučiti mesto u senci, pomeranje jata bele ribe, mala promena brzine, tehnikeili skokovitosti povlačenja, čak i periodi-ka rada brana, ustava ili prevodnica kojesu kilometrima daleko od vas. Sa drugestrane udarce možete očekivati u tre-nucima kada ne kontrolišete džig, pripropadanju ili neposredno pošto gaoslobodimo od zakačke na dnu što je

potvrda da izmenjena kontura vibracijegotovo sigurno inicira napad “mlakog”ili “hladnog” smuđa Dešavalo mi se da

su udarci usledili posle prolaska većih brodova kada talasi zamute priobalje,iako pre toga nije bilo nikakve lovneaktivnosti. Sve ovo potvrdjuje nepisanopravilo da je lov neaktivnog i slabo ak-tivnog smuđa zbir upornosti i sreće, raz-lika očekivanog i mogućeg, količnik či-njenica i želja i proizvod teoriskog ipraktičnog.

Sijere vode, lagane nadolaske i čitljivespotove želi vam vaš Laki. Razmislite pazabacite.


Novembar 2006 23

Eventualni površinski cug ispratite plivajućim ili plitkoronećim voblerima tipa RapalaOriginal Floating ili Shad Rap Shallow Runner



Cela sezona bila jekatastrofalna, bez ijednogvrednijeg ulova, a onda jesve došlo na svoje tamo gdesmo najmanje očekivali

Piše: Sergej Bangievski

NNoć polako pada. Napolju je vre-me nikakvo. Kiša lije neprestno već treći dan. Uz kafu i cigaretu

pokušavam sumirati dosadašnje rezul-tate sezone kojoj se polako nazire kraj.Rezultati su katastrofa. Zbog malihzdravstvenih problema propustio samprolećni deo sezone, a kasnije, kada samstartovao pun elana i samopouzdanja, veliki vodostaji na svim akumulacijama bacili su me u korner.

Mnoge akumulacije nisam uspeo ni da

prepoznam od visokog vodostaja. Pozi-cije na kojima sam nekada postavljaokamp bile su sada na dubini od 3 do 6 m.Pecaš tamo gde si nekad sedeo. Super!Poznaješ teren ko svoj džep! Nisam semogao izvaditi ni na Vardaru. Bio je velik ko Dunav! Nekoliko prvih izlazaka

na vodu bili su prava katastrofa. Man-tovo: četiri dana nas četvorica, jedanudarac bez realizacije. Jezero Mavrovi-ca: četiri dana, dvojica, šest riba, najveća2,5 kg. Jezero Mladost: dva izlaska podva dana sa prethodnim prihranjiva-njem. Rezultat? Ni bip! Jezero Paljurcikod Đevđelije: tri dana, isto. Dojransko jezero: ogroman čamac i motor, pozicijasama grčka granica (bacaš u graničnu

bovu). Četiri šarančića za koje i ne znamkako su uspeli da progutaju naše 16-tice.I da ne brojim dalje.

Moji planovi da skoknem do prijateljau Srbiji i pokušam tamo nešto upecatiosujećeni su još na početku. Odgovori suuvek bili isti. Džaba ćeš da dolaziš. Neće

ni da mrdne! 10-tak godina unazad ša-rane ispod 5 kila nisam ni brojao kaoulov i veoma retko ih čuvao u saku zaslikanje. Zamislite kako bi izgledalo ša-ranče od 3-4 kg u šapama siluete od dvametra i 116 kg. Ove sezone moj najvećiulov je šumbarski šaran od 6 kila. Natakmičenju, naravno! Taman sam počeoda ne razmišljam o ovogodišnjim “us-pesima”, kad zvoni mobilni. Na displeju

piše: Miki šarandžija. “Ne dremaj kućinego idi u radionicu i skokaj na brzinupar kg onih tvojih kuglica. Idemo naKruševsko jezero za vikend. “Razmisli-ću” nije odgovor koju želim da čujem.Čujemo se sutra ujutro da utanačimo zapolazak”. Pogodite koliko mi je trebaloda prihvatim ponudu? Teško nateratižabu u vodu!

Za tili čas sam se našao u garaži sakeceljom oko struka. Dok razbijam jajarazmišljam o mogućoj kombinaciji koja bi mogla biti uspešna u ovo doba na toj vodi. Malo jezero, 1300 metara nad-

morska visina, voda hladna. Izbor hemi- je je bio kombinacija solarovih Ester- blend 12 i Black & Blue i Fruit Special odNutrabaitsa sa dodatkom zaslađivača,ulja konoplje, aminokiselina i sve to za-činjeno sa nekoliko kapi esencijalnogJaffa ulja. Miks na bazi ptičje hrane trebalo bi da bude odlična osnova koja ćedobro vezati hemiju za sebe. Prošlegodine na toj vodi smo pecali treće kololige. Najveći upecan šaran imao je 4 kila,a dosadašnji rekord jezera, prema infor-macijama meštana, jedva 7 kg. Među-tim, svojim očima sam video dosta velik-

ih riba kako se izbacuju i stoga sam seodlučio za malo veće kuglice promera 20mm, da pokušam izbeći mališane koji setamo najčešće pecaju. Mašina počinje da bruji, friteza ključa i za tili čas su se


24 Novembar 2006

KRUŠEVSKO JEZERO

ŠŠEEĆĆEER R DDOOLL A A ZZII NN A A

K K R R A A JJUU

Malo i hladno Kruševsko jezero prijatno je iznenadilo lepim ulovima na krajuove (prilično loše) šarandžijske sezone

Autor sa jednim od ulovljenih lepotana



kuvane kuglice počele valjati po mreži zasušenje.

Sledećeg popodneva smo na vodi. Čist vazduh, planina, zeleno, malo lepo jez-erce, divota jedna. Ribolovaca ni od ko-rova. Nameštamo kamp na poziciju kojusmo odredili kao dobru. Nismo gubilipuno vremena oko određivanja lokacije

za pecanje jer je jezerce dosta malo (150x 350), a čuvao sam i mape koje smonacrtali za ligu prošle godine uz pomoćsonara. Nije prošlo puno vremena, a sis-temi naoružani PVA stringerima od po10 boila poleteli su prema odredištu.Čekanje je počelo. Odlučili smo da osim boila na pva koncu ne bacamo dopunskuprihranu u ciljiu što boljeg određivanjamikro lokacije na kojoj riba uzima.Pokazalo se od ranije da voda ne “trpi”mnogo hrane a riba specifično uzimasamo na određenim mestima. Dok smočekali na prvi run iza nas su se začuli

nama poznati glasovi čuvara jezera.Čašica rakije za dobrodošlicu, kafa inezbežni ratluk sa orasima, specijalitettoga kraja. Nismo se pošteno ni ras-pričali kada je jedan od mojih indikatorapočeo da pišti ko lud. Iskačem iz stolice,hvatam štap zajedno sa najlonom (kao iuvek) i polako podižem. Leva ruka nijeuspela da stigne da zategne quick dragna Daiwi, a već sam morao otpustiti naj-lon da mi ne bi posekao ruku. Začulo sesamo dugačko zzzz.... Kada sam doveosve u red i počeo polako da zamaram

ribu, otkačila se. Po slobodnoj proceniimala je 10-tak kila. Čuvari su gledali umene začuđenim pogledom. Jel to bila velika riba ili se malo poigravaš sanama? Nisam ništa rekao. Namontiraosam nov mamac, stringer od 10-tak boilazakačio na udicu i zabacio. Posolio samsa još dvadesetak kuglica i opet seo. Nidupe nisam pošteno smestio na stolicikada je Mikijev Carp Sounder počeo dakrešti. Oblačim čizme uzimam meredov i ulazim u vodu da ispred ošišanogpojasa trske sačekam ulov. Sijalica naglavi osvetlila je prelepog divljaka od

nekih 8 kila. U sak i na vagu: 8,6 kg,minus pola kg težine saka, i novi rekord jezera od 8,1 kg. U međuvremeni stigao je i naš prijatelj, lokalni šarandžija Nikokoji je bio oduševljen veličinom ulova zaovu vodu. Par noćnih fotki sa lepomribom i curik nazad u jezero. Moj part-ner se upis’o i to bogami lepo. Red je biona mene. Oko ponoći čuvari su otišli, aNiko je ostao da nam pravi društvo. Sig-nalizatori su ćutali. U termo odelima i sakapama na glavi sedimo ispred šatora.Na ovoj nadmorskoj visini, posle zalaskasunca jakna je neophodna, čak i leti.

Kondenzacija je nenormalna. Šator jekao iz jezera izvađen, a sa štapova kaplje voda kao da pada kiša. Sporadičnaiskakanja šarana ulivaju nam nadu daćemo se ponovo naći u akciji i malo za-


Novembar 2006 25

Puni sakovi čekaju na fotografisanje...



grejati. Oko dva ujutru hladnoća nas pri-morava da uđemo u šator, a našeg prijatelja tera kući. I kao što obično biva,taman sam ušao u šator i ušuškao se utoplu vreću, moj Fox je počeo da se dereko sumanut. Ran kakav odavno nisamimao. Nije prestalo da pišti dok nisamuhvatio štap. Ovog puta sam prvo malo

zategao kočnicu pa podigao štap. Dril jepočeo da krcka. Vadim ribu već par min-uta, a moj partner ne ustaje. Zaspao jeko zaklan. Ni moji povici nisu uspeli daga probude. Polako jednom rukomoblačim čizme, uzimam merdov i ulazimu vodu. Riba je već blizu i po otporuosećam da nije za potcenjivanje. Po-mučio sam se malo dok sam je ubacio umeredov ali je sve završilo uspešno. Lepšaran. Takve sam ranije lovio na dese-

tine svake sezone i bili su mi najnormal-niji ulov, a sada sam mu se radovao komalo dete. Tek kada sam ušao u šator posak Miki se probudio. Zahvalio sam muse na “svesrdnoj pomoći” ubacio šaranau sak, zabacio i legao zadovoljan. Ujutrume probudio lavež psa. Izašao sam izšatora i ugledao simpatičnog psića kako veselo maše repom. Iza njega stajao ječuvar Mida i kroz smeh izustio: sakrijte boile strašno ih voli. Odmah sam otvoriokesu i dao mu desetak komada da pro- verim priču. Pojeo ih je u deliću se-kunde. Dao sam mu i ostatke večere, aon je kao mašinica sve to lepo smazao.Došao je i naš prijatelj Niko i još parribolovaca da vide šta smo sinoć upecali.Kada su videli šarana kojeg sam izvadio,nisu mogli da veruju. Mislili su da u vodinema takvih riba. Merenje je pokazalonešto sitno iznad 10 kila. Sa dve ribe dvaputa smo oborili rekord jezera. Naše boile su odmah postale tražena roba.Pravili su spisak ko će koliko da uzme odonog što nam ostane na kraju. Posle togakad god sam dao makar i jednu boilupsu osećao sam da me bar jedan paročiju gleda zavidljivo. I mene i Rokoa.Tako se zvao pas. Jadno kuče se nijedelilo od nas po čitav dan. Jeo je i čips,smoki, krekere, čokoladu, bukvalno svešto smo mu dali. Počele su šale na račungazde psa. Pogotovo kada je hteo da gaodvede u kućicu da nam, navodno, nesmeta. Pas se noktima ukopao u zemlju i vraćao se unatrag opirući se gazdi .


26 Novembar 2006

Svi ulovljeni šarani i dalje plivaju ovim lepim jezerom...

“Bonsai bernardinac” obožava boile



Popadali smo od smeha. KruševčaninNiko se još više našalio i rekao da jeRoko kad je bio mali bio bernardinac, alipošto ga Mida ne hrani postao je takav kakav jeste. Nazvali smo ga Bonsai bernardinac.

Dan je prošao relativno mirno što seulova tiče, ako ne računamo dva mal-

išana od po 2-3 kila koja su uzeli mamac jedan za drugim i to tačno u podne. Petudaraca za manje od 20 sati od kojih tridobra. Nije loše ako se uzme u obzirkakva je bila sezona. Pre zalaska suncaporazabacili smo štapove sa po par boilana PVA i dopunski prihranili sa još po20-tak boila po štapu. Ove noći naši pri- jatelji čuvari nisu se odlučili da namprave društvo. Odabrali su toplu kućicu,rakiju i meze. Do 11 noću je sve bilomirno. I tada je počela simfonija. Svakih20 min svira. Kod mene, kod Mikija, paopet kod Mikija, pa kod mene, pa odjed-

nom kod obojice. Kao na komercijalnoj vodi. Neverovatno! Imali smo 17 udara-ca te noći. Predstava je završila oko 5ujutru. Bilans je bio dva otpadanja i 14izvađenih riba. Najveća 7 kila, najmanjaoko 3. One najmanje oslobađali smo od-mah iz meredova. Ostale smo sačuvalitek toliko da pokažemo meštanima dasmo bili u pravu kada smo očekivalidosta udaraca druge noći. Ujutru sudošli i neki članovi lokalnog ribolo- vačkog društva zajedno sa predsedni-kom da vide šta se to dešava. Bili su iz-nenađeni količinom ulova. Slikali smosamo onog većeg šarana, a ostale pustiliodmah bez maltretiranja. Kada su videlislike riba koje smo prve ulovili nastala jediskusija. Naime jezero je staro više od30 godina, ali je poribljeno šaranom prenekih 20 godina. Šarani koji su puštenitada u jezero imali su u proseku od 2 do4 kila i sada bi, po slobodnoj proceni,trebali plivati komadi iznad 10 kila. Me-đutim ispitivanja koja su sproveli čla-

novi Instituta za ribarstvo pokazala suda u vodi ima veoma malo prirodne hra-ne za šarana i da on slabo napreduje.Pored toga jezero je zaleđeno najmanjepet meseci u godini. Osim šarana u jezeru je prisutna i pastrmka i to kali-fornijska, potočara i ohridska. Udruže-nje svake godine poribljava vodu ovom vrstom ribe u sve tri varijante. Najveća

ulovljena do sada imala je preko 7 kila. U jezeru ima i krupnih bandara i klenova,a karaša i crvenperke ima na pretek.Negde u Kruševskoj akumulaciji pliva i 7amura koji su navodno veći od 15 kila,ali ih niko nije ulovio.

Jezero se inače nalazi u neposrednoj blizini Kruševa koje je zimski turističkicentar. Udaljeno je od Skoplja nekih 150km. Dnevna dozvola na ovoj lepoj vodikošta 3 eura i omogućiće vam da pecateod 5 ujutru do 9 uveče. Ribolovci moguponeti do 5 kg ribe (u koju spada i pas-trmka) dok za šarana ovo ne važi. Onaj

ko voli da jede masno šaranče moraće daplati 3,5 eura po kili i to do težine od 3kilograma. Sve veće ide nazad u jezero.Kampiranje je zabranjeno ali za “uhvati ipusti” ribolovce je dozvoljeno. Čuvarinisu hteli da nam naplate ni dozvole.Insistiranje nije pomoglo, pa smo odlu-čili da se za gostoprimstvo oduzimo roš-tiljem za kraj. Krenuli smo kući napokonzadovoljni.

Da mi je neko rekao pre početkasezone da ću na ovoj vodi doživetinajbolji ribolov ove godine i upecatinajvećeg sezonskog šarana, smejao bi se.

Doduše ima još malo vremena za nasšarandžije ako ne zahladni ranije.Možda doživim još koje lepo pecanje uovoj za mene oskudnoj sezoni. Nikad sene zna.


Novembar 2006 27



Sve silikonce pravim tako dašto više liče na ribicu kojuimitiraju. Da su lovni, potvrđuje i ova priča

Piše: Slobodan Ivanović - La Bobo

IIdanas, u popodnevnim satima, predočima su mi slike nesvakidašnjegulova smuđa koji zaista zaslužuje

poštovanje, kao pravi car dunavskihdubina. Odmah da kažem da ovog kapi-talca nisam ulovio ja, već moj prijatelj Vladimir Mitrović iz Bačke Palanke.Zašto sam ja uzbuđen isto ako ne i višenego on, jeste što je kapitalac došao namoj ručni proizvod, kaugler šed, veličine13 cm, koji po izgledu, obimu i dužiniodgovara dunavskom kederu, inačeomiljenoj poslastici smuđa, štuke, soma,

a, siguran sam, biće to odličan mamac iza drinsku caricu - mladicu i mnogemorske grabljivice.

Davnih osamdesetih sam prekopirao jednu Rapalinu varalicu koja je imalakačenje na leđima (danas kod nas poz-nata glavinjara), s tim da sam joj dodaounutar tela olovnu glavu i pomerio vešanje. Tako sam dobio na bacačkoj

težini i jačoj vibraciji. To je bio izuzetnolovan silikonac, kojim sam lovio smuđa isoma ispod hotela “Dunav” u Vukovaru.

Vredno je da pomenem ime StevanaKendrišića koji je u to vreme često išaosa mnom u ribolov, kidajući moje skupe voblere, najčešće Rapaline. Jednom pri-likom me upitao: “Šoco, ti si pravio

ovakve drvene varalice, bi li mogao i ja?“Naravno da je moj odgovor bio potvr-dan. Objasnio sam mu kako se prave vobleri i silikonci. Po mom povratku izPariza, kod Šoce me zateklo na desetineizdeljanih voblera, ali mu je bio problemkako ih obojiti i zaštititi. Nesebično sammu pokazao kako se to ručno radi u tzv.

Sfumato tehnici i objasnio da za većuproizvodnju postoji tehnika koja se zoveer braš. To je Stevan sve jako brzo shva-tio i za nepunih godinu dana za vašuinformaciju nastaje prva “Orka”.


28 Novembar 2006

VEČERI LA BOBOVIH SILIKONACA

K K A A PPIITT A A LLCCII V V OOLLEE

HHIIPPEER R R R EE A A LLIIZZ A A MM

Vladimir Mitrović sa kapitalcem od 12,7 kg

Junaci večeri kada je na Dunavu smuđ ludovao



Uvek sam želeo unikatni rad, pa čak isilikonca, težeći da izgleda kao ribicakoju predstavlja. Tako sam došao do de-setak različitih modela, a svaki model ćeimati po pet podmodela i svaki će davatirazličitu vibraciju. Zadnjih par godinadosta mojih prijatelja love na mojesilikonce.

Par godina pratim, baš u ovim mesec-ima, čime se najčešće hrani smuđ. Sig-urno na prvo mesto dođe dunavskikeder - kaugler, kojeg sam u silikonurazradio u pet veličina od 13 do 5 cm,zatim mala deverika, balavac, zimskimanjić, peš, pa ostali. Zato sam sve ovou silikonu i uradio u dimenzijama kakvesam najčešće nalazio u smuđevima,trudeći se da ih uradim kao što mi je islikarstvo, hiperrealistički. Ovaj pro-gram podelio sam mojim prijateljima uBačkoj Palanci - Mitroviću, Pepiju iNeši. Svakog dana su me izveštavali o

lepim primercima smuđeva od 4 do 6 kg,štuke, bucova i soma.Po pozivu Mitrovića dolazim u Bačku

Palanku, gde se sastajemo sa Nešom iodlazimo do našeg prijatelja StevanaKovačevića iz Mladenova. Na Dunavusedamo u njegov čamac, vežemo šedove,oštrimo udice i prebacujemo se do pozi-cije gde nas čekaju kapitalci. Delimo sena tri pozicije, ja izlazim iz čamca nasredinu, Neša na kraj, a Mitrović iKovačević vraćaju se na poče-tak kamenog spruda. Prvisumrak i tišina, reklo bi seuspavanog Dunava, svima govori da će se izdešavati nekačuda. Samo par dana ranijezvao sam Mitrovića i rekao muda se cug smuđa pomerio nazimsko vreme, odnosno dapočinje da radi oko 17,30 -18,00, a dva sata posle se jav-lja som. Svi smo iz prvih parhitaca već imali staklenookena štapovima. Bilo je tu ispadanja, a najveći je ipak,kao što vidite na fotografiji,izvađen. Po Mitrovićevoj pričiprvog smuđa dobija oko18,00, iz prvog bacanja, težioko 4 kg. Zatim ima parspadanja, a onda se dešavačudo. Sa 17 gr džig glavomspušta mog silikonca na samodno rupe i u prvom podizanjusledi jak udarac, prosto munabija štap u vodu, sledi kon-tra, pa ponovo dvaput pum-panje. Viknuo je Kovačeviću:“Ovo je krupan som”. Me-đutim, Kovačević mu odgovara rečima:“Vlado, ovo je smuđ za medalju”. Ubrzosmuđ se diže na površinu uz jak prasak,Mitović ga privlači do čamca gde muKovačević pomaže i ubacuje ribu učamac. U isto vreme i ja dobijam smuđaod 4 kg, jedan mi spada, a štuka kida.

Isto kao i kod Mitrovića, sve se dešavana šeda od 13 cm. Neša hvata jednogdvokilaša i još dva lepa gubi. Sve se todešava u vrlo kratko vreme, u periodu od18,00 do 18,30, baš onako kako sam itvrdio. Sastajemo se, onda je palo ifotografisanje za naš i vaš časopis. Čisto

da se zna ko je šampion - Mitrović!Smuđ je uhvaćen štapom Sportex 80 gr,mašinica Shimano Twin Power 4000

FA, struna Power Pro 0,28 mm, šed kau-gler 13 cm, izrada “La Bobo”, dužinasmuđa od korena repa 98 cm, obim 68cm, težina 12,7 kg.

Večerašnji ponovni doživljaj na vodime je naterao da ovaj tekst dopunim novim uzbuđenjem. Umesto Neše ide Lu-ka. Pozicija ista i drugu noć za redom de-šavaju se čuda. U 17,45 prvog smuđa dobijam ja, ali - spada. Nastaju sporadičniudarci, spadanja, pitam se šta se dešava.

Pokušavamo jedan drugom dadamo odgovor, oštrimo udice.Potom Kovačević dobija krupnuribu, po nabadanju štapa mis-limo da je som, međutim to jekrupna mrena koja je uzela jed-nog mog silikonskog tvistera.Odmah potom meni dolazi kru-pan som koji kida najlon. Stajaosam na par metara ispod Mitro- vića kad je uzviknuo: “Evo ga,tu je”. Ovaj put smuđ je uzeomog silikonskog šeda od 10 cm.Samo što ga je Vlado izvadio, naprvi zabac mog šed tvistera nas-taje prava borba. Kovačević mipristiže u pomoć, svi vidimo da je krupan smuđ, a još uvek neznamo koliki. Posle borbe odnekih 5 minuta pojavljuje selepotan. Kovačević ga prihvata ipodiže iznad vode. Kad mu jerukom ušao u čeljusti da bi izva-dio silikonca, smuđ pravi naglitrzaj, otkači se i pada u vodu.Svi smo se sledili, međutimKovačević se bacio u Dunav zanjim. Nećete verovati, opet ga jeimao u rukama. Nismo mogli da

poverujemo šta se sve izdešavalo za 10minuta. Lepotana smo okačili o stringerpa na vagu. Težio je 7,8 kg. Potom Luka

dobija još jednog lepog smuđa od 2,8 kg,na silikonskog šeda od 7 cm. Dalje ne bih, jer šta bi ostalo za sledeću priču onašim doživljajima?


Novembar 2006 29

La Bobo sa svojim lepotanom od 7,8 kg

Deo kolekcije varalica iz umetničke radionice La Bobo




30 Novembar 2006

UUnedelju pred zaključenje Ma-gazina skoknuli smo do krasne vode, do Stare Tise kod Bačkog

Gradišta, jednog od budućih poligonagde ćemo realizovati naše projekte vezane za Sportfish junior, odnosnoMalu školu ribolova. Sa starim dru-garom, saradnikom i prijateljem Ro- bertom Karanom - Bracikom iz Teme-rina (znate ga iz onih žestokih borbi zaočuvanje voda), koji se sada bavi poli-tikom, krenuli smo u šetnju po ovomlepom reviru. Na obalama ribolovcičekaju babušku i šarana, jer su, kakonam lično potvrdi čuvar Darko, uspešnolovljeni primerci šarana od 3 - 5 kilogra-ma. Njega smo u povratku zatekli kakouporno čeka nekog od tih lepotana kojisu ubačeni u akciji poribljavanja, pre

neku godinu, a koji su sada dostiglipomenute gabarite. Malo dalje, na doku,pozdravljamo starinu koji nam kaže da ještuka od juče imala 2,2 kilograma...

Idemo dalje, a sa namerom da se i miokušamo u ribolovu. Pošto je urednik

zakleti varaličar, pokušava da se naviknena jednu novu tehniku koja se sa Dunavapreselila i na ovu vodu. Reč je o “muva-nju” na mrtvog kedera. Mamac, najbolje beli, kome se provuče Mustadova kris-

talinka 3/0 kroz usta i škrge i vrhom pro- bode ispod trbušnog peraja, zabacuje se ipolako vodi iznad dna i granja... Da za totreba tanan osećaj i odličan refleks Stan-

ko se uverio više puta, posle brojnih ot-padanja, a u efikasnost tek kada je, posleKaranovog serijala, i on upecao prvogsmuđa.

NOVE FORE NA STAROJ TISI

SSMMUUĐĐ PP A A DD A A NN A A

MMUU V V A A NNJJEE

Robet Karan i prvi jutarnji ulov

Stankov smuđarak, posle niza otpadanja



Malo jači štap, mašinica sa pristojnom kočnicom, plovakod desetak grama i kederčeod par cm - osnova suuspešnog pecanja bandara

Piše: Saša Ledenčan

DDa je bandar samo običan mali i bodljikavi dosadnjaković, kakomisli većina naših pecaroša, ne

bi ga toliko cenili u svetu. Onaj ko je naodgovarajućem štapu držao krupankomad, složiće se da je reč o izuzetnom borcu, a o kvalitetu mesa, koje je u rangusmuđevog (po nekima i bolje), ne vreditrošiti reči. Poenta je u tome da izbeg-nemo male i orijentišemo se na lov krup-nih primeraka. Evo kako sam ja rešio tajproblem.

Prvi i najvažniji korak je pronalaženjeodgovarajućeg terena. Bandar je širokorasprostranjena vrsta i ima ga u skorosvim našim vodama, ali ćete najviše velikih naći u stajaćicama, posebno u jezerima i barama nastalim nakon vađenja šljunka i peska. Takvih vodaima širom zemlje, naročito u Vojvodini iduž korita sve tri Morave. Informacijekoje dobijemo od lokalnih ribolovaca od velikog su značaja i, po pravilu, pred-stavljaju najkraći put do terena sa znača-

jnom populacijom velikih grgeča. Kadaih jednom “napipate”, završili ste većideo posla.

Grgeč se na prirodne mamce pecadubinski i na plovak. Više ćete uživati


32 Novembar 2006

LOV BANDARA NA PLOVAK

UUK K UUSSNNII TT A A MM A A NNIITTEEJJ

K K EEDDEER R A A

Klizeći plovci nosivosti 8-12 grama su

pravi izbor

Moj ovogodišnji rekord - 34 cm do korenarepa i 950 g

Veliki primerci su izuzetni borci koje nije nimalo lako savladati



ukoliko se opredelite za plovak, ali samopod uslovom da se potpuno prilagoditeovom malom predatoru. Zato odmahzaboravite na tradicionalne teleskopetrometraše sa težinom bacanja od 60-80grama! Pravi štap za plovkarenje ban-dara je kratak bolonjez ili tele-meč.Odaberite neki od 3,5-4 metra, sa teži-

nom bacanja do 30-40 grama i nećetepogrešiti. Odlično su se pokazali i jeftini bolonjezi dugi oko četiri metra, izrađeniod mešavine karbona i fibera, srednjeakcije, ali sa značajnom rezervom snage.Takvi teleskopi se mogu naći po ceni oddvadesetak evra i po meni predstavljajuidealan štap za ovakav ribolov. Što semašinice tiče, uzmite neku manju,kapaciteta 100 metara najlona od 0,20-

0,30 milimetara i napunite špulnukvalitetnim monofilom od 0,20-0,25milimetara. Važno je samo da kočnica bude sigurna. Ja za pecanje bandarakoristim i dvadeset godina stare Silstarmašinice sa zadnjom kočnicom i jednim

jedinim lagerom! Najlon bi verovatnomogao da bude i tanji, posebno akoimamo u vidu da drinski plovkaroši na“paučine” bez problema vade i skobaljeod dve-tri kile. Međutim, ne gubite iz vida da je bandar ipak predator, sa sit-nim, ali veoma oštrim zubima, daduboko guta udicu i po pravilu beži unajgušću travu čim oseti da je uboden.

Od septembra prošle godine oz- biljnom lovu na bandara posvetio samnajmanje trideset izlazaka i tokom togperioda dosta sam lutao dok nisam

pronašao idealan sistem. Evo kako sepravi. Na osnovni najlon navucite najprekončani stoper i perlicu, a zatim klizećiplovak, koji je važan bar koliko i udica.


Novembar 2006 33

PPR R IIBBOOR R

U poslednje vreme za ciljani lov bandara koristim teleskope LineaeffeGamma od 3,2 metra, težine bacanja40 grama, kao i bolonjez Persicus Ability od četiri metra, težine bacanja30 grama. Na prvom štapu supomenute Silstar mašinice, a na dru-

gom čekrk Robinson Perfect 110.Prezadovoljan sam monofilom Sa-murai od 0,25 mm, kao i plovcimaGrebenstein, nosivosti 8 i 10 grama. Sunčica ima debelu kožu pa retko otpada prilikom zabačaja

Grgeč na udici!

Nema potrebe koristiti minijaturnekederčiće. Ovaj grgeč je imao oko 400

grama i progutao je poveliku babuškicu



Isprobao sam petnaestak modela nosivosti od 5 do 25 grama, a iskustvo jepokazalo da su najbolji izbor duguljaste“balerine” od balze ili presovanog stiro-pora, nosivosti između 8 i 12 grama, kojese mogu naći po ceni od 40-60 dinara.Manji plovci bandaru ne pružaju ni-kakav otpor, ali ih i kederče od 3-4 cen-timetra lako potapa. Uz to, kada sekoriste tako mali plovci i olova su lakša,pa ih kederi lako podižu i mrse se. Većiplovci se sa lakoćom daleko zabacuju, aličak i proždrljivog bandara neretko pri-moraju da odustane kada oseti velikiotpor. Ostatak sistema čine odgovara- juće klizeće olovo, vrtilica i predvez sa

udicom - najbolja iskustva imam samodelom Owner Cut Chinu 50367 u veličinama 1 i 1/0.

Na jezeru na kojem ja pecam, bandaratreba tražiti na dubini od tri do petmetara, neposredno iznad trave koja uovo doba godine polako počinje da pada

na dno. Primetio sam da su udarci češćidok je sistem daleko od obale, mada

grgeči ponekad bolje rade blizu pri-obalnog pojasa trske. U svakom slučaju,sisteme treba stalno držati na oku i kon-trolisati kako se kederi ne bi dokopalitrave.

Udarac krupnog grgeča nije teško pre-poznati. Plovak jednostavno nestane i više se ne pojavljuje, nakon čega u štokraćem roku treba prikupiti višak strunei kontrirati, da nam se riba ne bi zavuklau travu. Primerci od 500-600 grama popravilu se žestoko bore, a kad dobijetekilaša često će vam se učiniti da stezakačili somče. Ne forsirajte velikog bandara, ali mu ne dajte ni da se zavučeu travu. To je razlog što štap mora da bude dovoljno snažan. Najveće primerketreba prihvatati meredovom sa dužimrukohvatom, koji je najsigurnije rešenjena mestima sa širim pojasom priobalnetrave.


34 Novembar 2006

MM A A MMCCII

Krupne grgeče pecam isključivo nakedere. Najbolje su se pokazali mali bandari, ali ih retko koristim, jersmatram da to baš i nije fer. Gavčice isunčice su odličan izbor, kao i sitne

babuške. Greška je koristiti suvišemale ribice, jer će bandar od 300-400grama bez problema smazati sunčicuod pet-šest centimetara. Najvećegovogodišnjeg “grgu” upecao sam na babuškicu od sedam centimetara!

Najvažnije je pronaći jezero u kom ima dosta krupnih bandara

Četiri bandara - tri kilograma!

U lovu krupnog bandara živ keder jenajbolji mamac



Štene ili kako je to kadanečija vizija postane stvarna.

Dr. Buda’s varalice, detalj koji je nedostajao

Piše: Nenad Barinić

PPrije nekoliko godina opisao sam

kako je užitak uloviti ribu na var-alicu koju je ribolovac sam napravio

i kako sam na prvom “Storm cup”-u,održanom na prekrasnom jezeru Borovik blizu Đakova, pokazao Stanku Popoviću,kojega sam upoznao preko zajedničkogprijatelja Smrkija, vobler moje proizvodnjei čudnog izgleda kojem je radni naziv bio iostao “Štene”, a kojega sam poklonioSmrkiju da sa njim proba uloviti mladicuili soma. “Štene” je izričiti somovski vobler,zvuk mu je gromovit zbog plastike od koje je izrađena (obložena) jedna od zvučnih

komora u tijelu od kombinacije dva drveta,od kojih je gornji dio od balze. Iz dvakomada drveta napravio sam dvijepolutke, tako da je ovaj vobler napravljeniz više dijelova. Alku na nosu sam savionadolje što je jedan od uvjeta da vobler idepo površini, a zahvaljujući obliku tijelapoput pegle, vobler stvarno pliva poputpsa, leti poput kamena a zbog balze padadosta tiho na površinu. Nimalo ne zaranja,zveket kugle u drvetu suho se čuje od mjes-ta gdje je pao dok se ne izvuče, a dodatni balans, da se ne izvrne sam preko svog

nosa, postigao sam motanjem olovne žicepreko vrata udica.

U čemu je problem da bi se napravioovakav vobler u serijskoj proizvodnji?Komplicirana izrada do jaja - dvije vrstedrveta, pravljenje dvije skoro iste polutke,4 zasebne i različite komore, smještanjesamo jedne krupne čelične kugle u 2komore i smještaj 3 sitne staklene kugliceu treću komoru, dok u trećoj ostaje samošupljina, trosmjerni urezani kanal u objepolutke za smještaj jake međusobno lem-ljene i bakrenom žičicom obmotavanepolučelične, termički obrađene žice, pop-unjavanje kanala dovoljno jakom smjesomda spoji polutke i drži vobler u jednomkomadu... Drugi problem se očituje ustrahu mnogih ribolovaca da vobler veličine manje stisnute šake može ulovitiribu, iako sam i sam nalazio svašta usomovima, kao i drugi ribolovci. Oba prob-lema su rješiva - umjesto kompliciraneručne obrade drveta samo jednom se izra-di komplicirani kalup za brizganje plas-

tične mase i onda se izrađuju plastičnepolutke koje se relativno brzo sklapaju idovršavaju. Drugi problem je još lakšeriješiti - psihički svatko od nas treba prih- vatiti da riba napada i veliki plijen. Som


36 Novembar 2006

MOJA VIZIJA I BUDINE VARALICE

ŠŠ A A K K A A K K A A OO SSOOMMOO V V SSK K A A

MMEER R A A

Moje “štene” pre zabacivanja na jezeru Borovik

Moj drug Beli i ja preporučujemo “Sajgonac” i štukama



napada patke, šarane, pacovčine, žabe,sapune i drugo, a i štuka napada svašta.Napada i eventualno proždire do 70%

svoje dužine i težine. Vobler “Štene” je moja vizija, neki drugi

vobleri su vizije njihovih tvoraca. “Štene”ima jedan nedostatak, osim nemogućnostikvalitetne masovne proizvodnje. Mimi-krijski ga je nemoguće prikazati. Srećom,nekome je to pošlo za rukom - napraviti vizionarski rad koji je također veličine stis-nute dječje šake, a napravljen je od žilaveprozirne plastike (političari bi rekli - trans-parentan). Zbog te prozirnosti, ovaj uradak je mimikrijski osposobljen - donekle sestapa sa okolinom. Radi se, naime, o vizijidr. Bude Petrovića, vobleru Dr Buda’sSajga.

Za vrijeme održavanja nedavnog “Lo-rista”, na štandu “Ribolovačkog magazi-na”, mjestu gdje se sklapaju poznanstvaako se već nisu sklopila na vodi, upoznaosam ovog izuzetnog čovjeka, javnosti širepoznatog kao vrsnog neurokirurga. Našekratko druženje nije, nažalost, završilonekim dužim razgovorom, jer obaveze susvakog odvukle na drugu stranu. Mogaosam samo da gledam “Dr Buda” voblereizložene u staklu. Općenito je poznato dase sve gleda očima, ali varalice su neštoposebno. Kao što neki šaranaši već iznavike i balac iz nosa moraju prorolati kroz

prste i omirisati “aromu”, tako i varaličarimoraju uzeti varalicu u ruke, vidjetidužinu, oblik i težinu, te protresti da čujuima li i kuglice u sebi (mnogi mućkaju čak i tvistere). Džabe, zaključano... Vid nijedovoljan, te sam spomenuo Stanku da mi je baš žao što nisam uzeo koju varalicu.Međutim, za vrijeme održavanja “Gastrofestivala” u Novom Sadu, dva tjedna kasni-

je, Stanko mi jedao paketić ukojem sam našaodva voblera “DrBuda’s Sajga” veli-čine 6 cm i 30 gra-ma u bojama 01(Perch) i 06 (Mo-ther of Pearl), je-dan mali od 3 cm i3,6 grama u boji06, te dvije varal-ice “Dr Buda’sDragon Fly” u ve-ličinama 5 cm - 40grama i 4 cm - 9grama, kao zan-imljivu kombina-ciju streamera ispinera.

Ja ću se nakratko osvrnuti na “Sajgu”.Zahvalan, nestrpljivo sam razvalio pako- vanje “Sajge” u “Perch” boji i zvijer stavio uruku, osjetio težinu, spoznao transparent-nost i veliku pažnju posvećenu završnimradovima na ovom plastičnom vobleru.Savršenstvo izrade u svakom detalju i veli-ka pažnja, sjaj kao u novog “BMW”-a, “Liv-ing Eye” (“živo oko”) na svakom vobleru,dosta jake udice...široka leđa sa leđnommalom perajom... A kada sam “zajerkao” voblerom gore-dolje-lijevo-desno, moćanzvuk jake kugle i osjećaj pomjeranja težištakroz tijelo voblera preneo mi je u mozak sve informacije o ovom vobleru, tolikokonceptualno sličnog “Štenetu” što se jačine i građe tijela tiče, izuzev što je“Sajga” izraziti dubokoroneći vobler.

Što reći o “Sajgi”? Mali “Sajgonac” radikao zvrk, opasno djelujući na jaza, mrenu, bucova, bassa, a sigurno i za pastrvu. Snjim, nažalost, nisam dugo radio, ali samga stigao makar uslikati dan prije - po noćisam ga bacao s flosa da bi ulovio smuđa ili jaza koji su se inače izmjenjivali na tomemjestu, obzirom da je tada po vodostaju natome mjestu mogla biti dubina do 1,5metara dubine. Ne, nisam ga zakačio iizgubio. Zubata kučka tijela nalik na rake-


Novembar 2006 37

Rapala i Budina “Sajga”

Doktor Buda i unikati od balze u rezbarenim drvenim kutijama



tu odnijela ga je sa sobom, u svojim zubi-ma koji su se obradovali sićušnoj bubi kojane trpi sajlicu. Veliki “Sajgonac” leti ravnoi sigurno kao đule zahvaljujući krupnojčeličnoj kugli koja kretanjem u komoriunutar plastičnog tijela produžuje izbačaj,udara daleko na površini vode i stvarajućiznatni otpor intenzivno vibrirajući podra-nja pod vodu ni više ni manje već oko 5

metara! Zbog toga se preporučuje zaprizemljivanje somova, ali i štuka. Udarcizubate nemani na ovaj vobler su jaki izakucavaju ga na mjestu, a trokuke kratkog vrata ne daju joj da ode. Zanimljivo je, eto, baš to da na vobler veličine manje pesnice,udaraju štukice neznatno iznad dozvoljenedužinske mjere!

“Dr Buda’s Sajga” proizvode se u dvije veličine - DRB-SJG-001 (3 cm, 3,6 gr,uranja do 1,5 m) i DRB-SJG-002 (6 cm, 30

gr, uranja do 5 m), u 21dekoru temeljenom na trigrupe u 7 osnovnih bojaplastične mase dorađene

raznim bojama. Grupe suTench, Trout i Perch (lin- jak, pastrva i bandar), a 7osnovnih boja prozirneplastične mase kreću se unijansama od žute, plave,zelene do crvene. Srdačnoih preporučujem štukaroši-ma i somolovcima natekućicama i stajaćicama, azbog soma i štuke bih pože-lio da “Sajgonac” dobije još3 boje - čisto bijelu, limunžutu i neizostavni“Firetiger”. Jer, eto, som je

slijep - ali ove tri boje osjeća, štuka na njihpopizdi.

Što još reći o “Dr Buda’s proizvodima”?“Dragon Fly” nažalost nisam imao gdjeisprobati, ali ću ih sa zadovoljstvom čuvatiza jednom, ako mi se ukaže prilika danegdje odem loviti losose. Za tamo nekeposebne kolekcionare, “Dr Buda”s BalsaWobblers” je model za njih. Osobno ih,nažalost, ne posjedujem, ali stvarno fan-tastično izgledaju kako se to može vidjeti ukatalogu i na www.drbudas.com, a pred-stavljaju izuzetan poklon za vašeg koleguribolovca, jer su izrađeni od balze i paki-rani u rezbarene drvene kutije u 4 veličine.


38 Novembar 2006

Moja vizija pretočena u Budine varalice




42 Novembar 2006

A A K K CCIIJJ A A A A K K CCIIJJ A A A A K K CCIIJJ A A

FFOOR R MM A A XX SSTTOOR R EE IIZZLLOOGGU prodavnicama “Formax Store” u Novom Sadu tokom novembra traje velika akcija sniženjacena za određene artikle. Neke od njih vidite na ovim stranama.

Cara Dušana 47 - Novi Sad, tel. 021/646-77-96Beogradski kej 13 - Novi Sad, tel. 021/524-338


A A BBUU

GG A A R R CCII A A

PPOOLL A A R R

FFLLEEEECCEE

Lepo dizajnirana,izuzetno udobna i topla jakna, kao stvorena zahladne dane koji dolaze.Izrađena od termo “fle-ece” materijala, poseduje više praktičnih dže-pova i cibzar kopčanje.Može se nabaviti u veličinama L i XL.

Cena: 3532 dinara.

MMIITTCCHHEELLLL CCLLUUBB

TTEELLEESSK K OOPPII

Serija teleskopskih štapovaizrađenih od fiberglasa, udužinama 1,80, 2,10, 2,40,2,70 i 3,00 metara. Težine bacanja se kreću u rasponi-ma od 4-15 do 12-40 grama.Zavisno od dužine, sastav-ljeni su od 5 do 7 delova, azajedničko im je oprema kojase sastoji od aluminijum-oksid provodnika, navojnogdržača mašinice i drške pre-svučene duplonom. Odličansu izbor za laki dubinski

ribolov ili varaličarenje.Cena: od 469 dinara.

ZZEEBBCCOO TTOOPPIICC A A TT A A XXII A A FFDD 993300

Varaličarska mašinicasrednje veličine opremlje-na metalnom špulnom,preciznom prednjom koč-nicom, laganim kompozit-nim kućištem i 9 ležajeva(jednosmerni u rotoru).Poseduje i jaku ručicu sa

udobnom drškom, te obodšpulne i vođicu presvu-čene titanijumom. Kapa-citet špulne je 0,25/135, aprenos 5,1:1.

Cena: 2777 dinara.

MMIITTCCHHEELLLL

K K OOMMPPLLEETT

Komplet dizajniran za laki dubinski ribolov iliplovkarenje. Sastavljen je od štapa Escapade 300 i

mašinice Outriger 2000. Štap je trodelni teleskop od3,00 metra, izrađen od “high resistance” vlakana itežine bacanja do 60 grama. Mašinica je kapaciteta0,25/110, poseduje metalnu špulnu, 4 ležaja i prenos5,2:1.

Cena: 1499 dinara.

SS A A JJLLIICCEE ZZEEBBCCOO

Sajlica je nezaobilazan deo pribora prilikomlova štuke, ali i drugih zubatih grabljivica. Amer-ički Zebco u svom asortimanu ima gotove čeličnesajlice presvučene zelenim plastičnim omo-

tačem, u dužinama od 15, 21 i 30 cm (nosivost 6,9 i 12 kg). Opremljene su kvalitetnom kopčom na jednom i virblicom na drugom kraju.

Cena: 10 dinara (komad).




Novembar 2006 43

XX FFOOR R CCEE SSTTR R UUNNEE

Paleta savremenih upredenih struna izrađenih od Dyneema vlakana. Ove strune karakteriše visoka nosivost, gotovo potpuna neis-tegljivost i visoka otpornost na habanje. Mogu se nabaviti u prečnici-ma od 0,08 do 0,40 mm i tri boje - fluo žutoj, zelenoj i sivoj. Strune uprve dve boje su plivajuće, dok je treća (siva) tonuća. Pakovane su našpulnama od 100 metara.

Cena: 899 dinara.



ZZEEBBCCOO K K A A BB A A NNIICC A A

Nepromočiva PVC kabanica koja će vas pouzdano zaštititi i odnajjače kiše. Sastoji se iz gornjeg dela sa kapuljačom (koja se možeskinuti) i pantalona. Radi bolje uočljivosti obojena je u jarko oranž boju.

Cena: 799 dinara.

Stringer za čuvanje ulova, naročito pogodan za ribolovce kojilove varalicom. Na jakom kanapu od čak 10 metara dužine(namotanom na posebno dizajniran držač) nalazi se 10 pouzdanihkopči na vrtilicama, koje su međusobno razdvojene plastičnim

cevčicama i perlicama.Cena: 486 dinara.

MMIITTCCHHEELLLL BB A A SSIICC

SSEE A A BB A A SSSS 227 7 00

Izuzetno lagan i brz dvodelni varaličarski štapizrađen od HRC karbona. Opremljen je sa 8 SiC jed-

nostopalnih provodnika, drškom od duplona ispecijalno oblikovanim navojnim drža-čem mašinice. Dužina 2,70 metara,težina bacanja 15-60 gr. Ovo je univerzalan štap ko-

jim se podjednakodobro mogu loviti smuđ,

štuka, bucov, bas i drugegrabljivice.

Cena: 2299 dinara.

K K UUTTIIJJEE ZZ A A

V V A A R R A A LLIICCEE

Dve praktične kutije za smeštaj varalica ili drugogsitnog pribora. Manja je dimenzija 20,5x10,5x3 cm iposeduje 6 poprečnih komora u koje je moguće smesti-

ti, recimo, voblere do 10 cm dužine. Veća ima dimenzi- je 27x18x4,5 cm i takođe 6 komora, ali i veći brojpomičnih pregrada pomoću kojih se smeštajni prostormože oblikovati po želji. Zajedničko im je da suizrađene od žilave, prozirne plastične mase i da imaju

pouzdan mehanizam za zatvaranje.Cena: 104 i 319 dinara.

BB A A SSSS PPR R OO SSHHOOPP

SSTTR R IINNGGEER R

NNOOR R DD UUDDIICCEE

Paleta kvalitet-nih i hemijskioštrenih karbon-skih udica proizve-denih u Japanu.Mogu se nabaviti u velikom izboru modela

i veličinama od 10 do 10/0.Pakovane su u kesice od 2 do10 komada, zavisno od veličine.

Cena: od 19,90 dinara.



Lagan i brz karbonski štap,ukomponovan sa precizommašinicom srednje veličine i vrhunskim monofilom -odličan izbor za srednje-teško varaličarenje

OOdavno su prošla vremena u kojimasmo za dobar varaličarskikomplet morali izdvojiti

čitavo bogatstvo. Proizvodnjaribolovačkog pribora u poslednjih je desetak godina dostigla tehno-loški maksimum, a omasovljenjedonosi sve niže cene. Na opštu ra-dost, poslednjih nekoliko godina pri-metan je i lagan, ali konstantan,porast kvaliteta.

Ovog puta tema je komplet zalako do srednje-teško varaličare-nje, i to za relativno malu sumu

novca - oko 100 evra. Prema tim kriteri- jumima nastojali smo da ukom-ponujemo odgovarajućištap, mašinicu imonofil. Ovog putato su proizvodi izasortimana tri raz-ličita proizvođača.

Štap je “Mitchell Twi-ster 270”, dvodelac težine bacanja 30-60grama i dužine 2,70 metara. Blank bojestarog vina opremljen je sa sedamdvostopalnih SiC provodnika vezanihcrnim koncem, a tu je i specijalni navojnidržač mašinice, plutana drška i lepa anti-

šok kapa na kraju. Gornji deo rukohvatarotiranjem se spušta na dole i pouzdanozabravljuje mašinicu u držaču. Deo rukoh- vata iznad stope mašinice ergonomski jeoblikovan kako bi štap ležao što udobnije iprijatnije u ruci. Gornji i donji deo štapaspajaju se put over spojem.

Prvo što primetite kada uzmete ovaj štapu ruku je izuzetno mala težina, a zahvalju- jući tome ni balans štapa se ne dovodi upitanje. “Twister” je veoma brze akcije apod većim opterećenjem radi prvom treći-

nom, uz zavidnu rezervu snage u donjemdelu. Kao što vidite na fotografijama, nidebljini zidova blanka ne može se ništa bit-nije progovoriti. Kao što se može naslutitiiz imena štapa, osnovna namena je varal-ičarenje silikoncima. Optimalan raspontežina olovnih glava za ovaj štap bio bi

otprilike negde između 6 i 30 grama, nonjime se, naravno, bez problema mogu bacati i druge varalice. Ovaj štap u dužiniod 2,70 m (drška je srednje dužine) i težini bacanja 30-60 grama je svojevrsni uni- verzalac na većini naših terena, a posebno je dobar izbor za varaličare koji često kom- binuju lov sa obale i iz čamca.

Mašinica koju smo odabrali za ovaj štap(glavni kriterijum bila je veličina i cenovnaklasa) je “Abu Garcia Cardinal 302 FD”. To je savremena varaličarska mašinica sred-

nje veličine sa grafitnim kući-štem i 7 ležajeva (6+1). Težinom od

257 grama odlično se uklapa sa “Twis-ter”-om i ne kvari mu balans, pa se njima bez većih problema može satima varaličar-iti, bez bojazni od bola u rukama i leđima.

Ovaj Cardinal novije generacije oprem-ljen je metalnom špulnom kapaciteta 100m 0,30 mm u koju je smeštena preciznafrontalna proklizavajuća kočnica, a tu je i jaka ručica sa udobnom gumenom drš-


44 Novembar 2006

KOMPLET ZA VARALIČARENJE

OODD SSMMUUĐĐ A A II ŠŠTTUUK K EE

DDOO BB A A SS A A



kom, kao i anti-tvist vođica presvučenatitan-nitridom. Iako nema beskonačni

ležaj već klasičan sistem sa dodatnimzupčanicima, veoma lepo slaže monofile, ani kod upredenih struna nema većih za-merki. Ova mašinica se dobija upakovanau lepu platnenu futrolu - torbicu od čvrstognepromočivog platna.

Uzimajući u obzir karakteristike štapa imašinice, ni izbor monofila nije bio naroči-to težak. Kod odabira starog dobrog StrenOriginala nikad se ne može pogrešiti, aovog puta odlučili smo se za debljinu od

0,24 mm (nosivost 4,4 kg) u fluo-žutoj (Hi Vis Gold) boji. Ovako uočljiv monofil je veoma praktičan u ribolovu pri smanjenoj vidljivosti (sumrak i svitanje), zbog boljekontrole nad varalicom. Stren nema nekuspektakularnu nosivost ali je veoma pouz-dan i (ako je svež - čuvan u optimalnimuslovima), sigurno vas neće izneveriti.

Ovaj komplet je odličan za lov smuđasilikonskim varalicama i voblerima, kakona većim rekama, tako i na jezerima ikanalima, a njime se bez problema moguloviti i bucov, štuka i bas.

Sve u svemu, po više nego razumnoj cenidobija se lep komplet univerzalne namenekoji sigurno može zadovoljiti potrebe većine naših varaličara, pa čak i onih pro- birljivijih.


Novembar 2006 45

Pravo je vreme za lov štuke, a pozna-to je da su leptiraste varalice međufavoritima u lovu zubate grabljivice.Novosadski “Steel” u po-

nudi ima čitavu paletu ovihmetalnih varalica. Na fo-tografiji vidite dva leptirarazličitog oblika krilaca(“long” i “aglia”), čija je atrak-tivnost dodatno povećana dodavanjem“tvistera” (grub tail). Veoma se dalekozabacuju i imaju odličnu vibraciju. Da

bi se varali-ca teže kačila za

granje i ostale prepreke,tvister je postavljen na jaku,oštru i niklovanu jednokraku

udicu.Detaljnije informacije:Steel, tel. 021/419-269

K K EESSIICCEE SS A A ZZ A A TT V V A A R R A A ČČEEMM

Firma “HCC” iz Novog Sada proizvodi i prodaje najlonske i celofanske kesice sa više tipova zatvarača (patent, cibzar, samolepivi), u raznim veličinama, koje suneophodne (kao ambalaža) proizvođačima sitne ribolovačke opreme i drugegalanterije (olova, plovaka, varalica...), a korisne su i prodavnicama pribora zapakovanje kupljenih sitnica.

Detaljnije informacije: HCC d.o.o, tel. 021/6330-270

SSTTEEEELL LLEEPPTTIIR R --TT V V IISSTTEER R II



Za dva dana, uglavnom naTNT Jerka, našainternacionalna (južnjačka)ekipa izvadila 224 štuke i ubedljivo nadmašila domaćešvedske varaličare

Piše: Milan Marijan Pocrn- ja

JJoš jesenas prilikom promocije

naših varalica u južnoj Švedskoj,dobili smo poziv od pokrajinskog

ribolovnog saveza komune Blekinge zanajveću Štukijadu u toj zemlji.

Najavljivani su najpoznatiji ribolovciSkandinavije i sjeverozapadne Evrope,mnoga poznata imena, i nama je bilaizuzetna čast sudjelovati u tako velikomskupu i okušati sreću i iskustva na mut-nim vodama Baltika.

Jesen je i jek sezone, vremena malo,stotine obaveza u firmi i na terenu, al’ tose ipak ne dešava svaki dan. Pokušaosam okupiti internacionalnu ekipu -

Hrvatska, Njemačka, Holandija i Rusija(kolegama iz Srbije zbog strogog viznogrežima kratkoročno organiziran put nijemoguć), svi članovi Monarch-Dok tima iobjektivni testeri od samih početaka.Krenuli smo s raznih strana. Vlado,Mrva, Tomo i ja imali smo najduži put.

Prvo mjesto okupljanja je Dortmund.U noći prijeđosmo Dansku. Na trajektusmo razradili taktiku i odabir varki. Jur-

genu i meni, obzirom na iskustvo, to inije teško palo, a ostali su naše savjetepomno slušali. S ranim jutarnjim satimadotaknusmo švedsko tlo. Vrijeme nije bilo na našoj strani. Najavljivana ciklonaprašila je svom silinom po južnoj Šved-skoj, al’ to nas nije omelo. Stigosmo u

gradić Roneby, jedno od startnih polaz-išta Štukijade. Još ni stvari nismoispakovali, a Jurgen i Aleksandar, onakos mola, ujerkaše u par minuta 6 “štuki-ca”. TNT Jerk radi, kobna boja red-tigers velikim crvenim očima (uskoro je Vlado i Mrva prekrstiše u peder-tiger).Osmjeh na licima, unatoč kiši i vjetru -svi uletismo u čamce. Vrijedilo je kolega-ma koji su u Švedskoj po prvi put, a bilisu u većini, ukazati na najnužnije stvari- kako upalit motor, gdje je opasno

kamenje, u kojim pozicijama trebaočekivat najveće štuke... Sva 4 čamcanestadoše u tili čas u magli jesenjegBaltika, jedino Mrva ostade na obali - zanjega nažalost ne nađosmo kišne opre-


46 Novembar 2006

GADDFESTIVAL - BLEKINGE 7/8 OKTOBAR 2006.

UU ZZNN A A K K UU MMOONN A A R R CCHH--DDOOK K TTIIMM A A

Aleksandar i Dok sa pobedničkim ulovom

Baš se dobro lovilo - Mrva i Hunter sa kapitalkama

Švedske štuje gutale su jerka do krajnika!



me niti u jednoj od trgovina. Oni koji gaznaju neće se čuditi - ima čovjeka nametre - u širinu :).

Već u prvoj uvali, na rubu trske, Vlado je imao prvi okršaj s baltičkom štukom,6,5 kg i 92 cm, a uz to krštenje novogštapa - Top Score 20-100 g - ali i susret soperativnim zahvatom bez anestezije.Štuka je TNT Jerka zgutala do krajnika,a Vladini prsti dosegnu tek do sjekutića.Ostatak scene uz moralnih razloga i

obzira prema čitateljima nećemo po-tanko opisivati, no ima i lijepih strana - Vlado je taj dan ulovio najviše štuka usvom životu!

No, i ostatak ekipe bio je uspješan.Isprobavali smo sve i svašta da bismoznali koje adute na najtecanju iskoristiti.Kao i prvog, tako i ostalih dana, najboljimamac je bio TNT Jerk! Obzirom namutnu vodu i tmurne oblake, upadljive boje poput firetiger, red tiger i whitetiger pokazale su se najlovnijima. Onakoumorni polijegali smo u postelje i pre-pustili se lovu zubatih stvorenja u

najčudnovatijim ribičkim snovima.Svanulo je jutro, opet kiša, opet vjetar,otišli smo na mjesto registracije onako ulaganim timskim jaknama. Domaći sudakako na mjesto stigli čamcima i toploobučeni i prije nego smo se i upisali. Većina ih je bila u čamcima i hitala putdugih uvala. Mi smo se pak vratili zam- jeniti već prokislu odjeću. Neki sugunđali, al’ ja sam ih sve smirio riječima:“Dečki, našu ribu nitko neće poloviti”. Itako i bude. Razmjenjivali smo SMSporuke i već oko podne mi je bilo jasnoda je ekipa bila uspješna: nekoliko

metrašica već je bilo u čamcima.Pravila nalažu da se JEDNA riba - kojase smatra najboljom - usmrti i donesesucima na vaganje. Ukoliko se kasnijeulovi veća - jebi ga, puštaj nazad! Čudna


Novembar 2006 47

Pobednički ulov Monarh-Dok ekipešokirao je Šveđane!

Švedske štuke obožavaju naše varalice - vođa ekipe Milan Marijan Pocrnja - Dok



pravila, rekosmo. Inače svi smo zagriže-ni C&R ribiči, al’ obzirom da se uvečetreba i počastiti, jedna riba po čovjeku inije tako velika tragedija. U 16,00 zavr-šava prvi dan natjecanja, donosimo ribuna mjesto vaganja u Karlskronu i, glečuda, mnogi se žale da nisu htjele grist,neki su odustali zbog kiše - tek je nekih

šezdesetak natjecatelja prijavilo ulov?Ooups - što se desilo? Pa bili smo naistoj vodi, kasnili još sat vremena, svakiod nas imao je po 30 i više riba, a tolikiod njih - ni jednu?! Osmjesi na licima, vaganje i pogled na privremeni rezultat!Sedam od prvih deset mjesta - članoviMonarch-Dok tima! Je li to moguće!? Ito koja mjesta: 1. 3. 4. 5. 7. 8. i 9. Do nasodmah dolaze radoznali Šveđani: na štosmo uhvatili i gdje, u čemu je tajna... Hehe... osmjeh od uha do uha, vadimo ubojito oružje iz auta. Gledaju s nevjericomTNT Jerk - pa gdje to ima da se kupi, tko

je to Monarch Dok... Pitanja iza pitanja.Dođosmo u apartman i slavlje do bes- vjesti. U neki sitan sat ipak sam ih pot- jerao u postelje, jer i sutra je dan - i sutrase treba uloviti. Šveđanima smo pokaza-li da se radi o Jerku, točnije malomJerku. Prednost je dakle prozirna...

Ujutro ekipa k’o na gotovs - danas sepočinje ranije. Već u 7 ujutro svi u čam-cima, svi na pozicijama i dakako opetprovjerena taktika i opet stiže SMS zaSMS-om. Ekipa lovi, lovi i lovi... U ta dva

dana ulovismo 224 štuke. Mnogo i zatjedan dana a kamoli za takmičenje!

U 14,00 vratismo se na polazište i opetznana procedura - vaganje. Danas riba još manje, kao da ih nisu ni htjeli. Nisamtrebao čekati brojanje, na poslaganimexeplarima s plavim markicama jasno se vidjelo da opet imamo ponajbolje ulove.17,00 proglašenje pobjednika. Uff, al’ jeto bilo slatko, član za članom ekipe odla-zio je do podesta i primao čestitke i nag-

rade. Našoj sreći ni kraja! A onda upitisa svih strana, predstavnici firmi, ribo-lovnih udruga, medija - svi su htjeli znatinešto više o nasmijanim dečkima u si- vim jaknama i njihovom tajnom oružju.

Učinili smo nešto, pokazali da i južnja-ci nešto znaju o sjevernjačkim štukama,i to nešto što će ostati mnogima u sje-ćanju. Meni je ostalo sjećanje na prediv-no druženje i obećanje da ćemo doći idogodine!


48 Novembar 2006

NOVO U VUKOVARU

DDOOK K OO V V IIZZBBOOR R

NNOO.. 11

Proizvođač voblera i silikonaca Monarch-Dok iz Hrvatske,koji je u protekloj sezoni napravio pravi bum na ovom polju,nedavno je u Vukovaru, na glavnoj saobraćajnici Vukovar -Osijek - Vinkovci, otvorio savremeni prodajni objekat. Držećise koncepta da se u ponudi nađe ono što je vrh u produkciji

ribolovačke opreme u svetu, tako je ikoncipirana ova prodavnica.

Prvenstveno je specijalizovana za varaličarski i takmičarski ribolov, a napolicama i štenderima su proizvodinajpoznatijih svetskih firmi - brendoviod ugleda. Zbog toga je prodavnicanaslovljena kao - “Dokov izbor No.1”.

U stražnjem delu zgrade smešten je

nov proizvodni pogon za izradu glasovi-tih voblera i ubojitih silikonaca. Adresa je: Monarch-Dok, Vukovar,

Slobode 2.

Pred put kući: zadovoljna ekipa sa osvojenim trofejem i nagradama



Smešteno nedaleko od Knića,u središnjem delu Srbije,Gružansko jezero predstavlja pristupačnu i izazovnu, ali još nedovoljno poznatu iafirmisanu ribolovnu vodu

Piše: Mile Šušnjar

V V išenamenska akumulacija Gružanastala je 1983. godine u središ-njem delu gružanske kotline, koja

pripada opštini Knić. Jedna od najdužihi vodom najbogatijih šumadijskih reka,Gruža je pregrađena na 32. kilometru odušća u Zapadnu Moravu.

U suženom delu doline, nedaleko odsela Pajsijevići, podignuta je betonsko-lučna kupolna brana duga 288,5 i visoka51,5 metara. Ona je omogućila stvaranjeprostranog vodenog basena kotlinasto-

ravničarskog tipa, maksimalne zaprem-nine od 64,6 miliona kubnih metara vo-de namenjene prvenstveno vodosnabde- vanju Kragujevca, Kraljeva i sela u nji-hovoj okolini.

RELAKSIRAJUĆA SREDINA

Potapanjem je stvoreno više zaliva irtova, što obalu čini dobro razuđenom,posebno desnu, gde se ističu Kusovačkizaliv, zaliv na ulivu Boračke reke, zalivi

desno i levo od puta Knić - BumbarevoBrdo - Mrčajevci, te zalivi na ušću poto-ka Đurevac i Panjevac.

Obala jezera je niska, pristupačna, ob-rasla livadama, šumarcima i niskim lis-topadnim žbunjem. Na levoj strani,


50 Novembar 2006

Od dobrih i pristupačnih terena na levoj obali, Panjevački rukavac je najbliži brani

GRUŽANSKO JEZERO

MM A A GGIIČČNNOO

ŠŠUUMM A A DDIIJJSSK K OO MMOOR R EE



knićkoj, postoje odseci kamenite i nešto više obale. Okolina jezera je pitoma: ora-nice, voćnjaci, livade i šumarci blago sespuštaju ka vodi.

U gornjem delu jezero je široko izme-đu 1000 i 2000, a u južnom od 100 do500 metara. Obalska linija pri maksi-malnom vodostaju duga je oko 42 km.

Krajem leta, pri niskom vodostaju, onase znatno skrati; najčešće oko 1000 me-tara, a u ekstremnim slučajevima i do 3kilometra.

Jezerski basen iza brane (u dužini oko4 km) je dubok, a dalje širok i relativnoplitak. Prosečna dubina, pri maksimal-nom vodostaju, iznosi 6,5, a najveća oko35 metara. Da se radi o “plitkoj vodi”govori i podatak da se oko 80 odsto aku-mulirane vode nalazi u granicama dubi-ne do 10 metara.

Jezero preseca magistralni put Kragu- jevac - Čačak; na pravcu prema Bum-

barevom Brdu izgrađen je tzv. Velikimost. Odatle se, skretanjem ulevo upravcu sela Žunja prilazi desnoj obalidonjeg dela jezera. Nakon kilometar-dvai skretanja desno dolazi se na put kojiomogućava pristup desnoj strani gor-njeg dela jezera. U zanimljiv predeo Ku-sovačkog polja i Boračkog zaliva (desnastrana gornjeg dela jezera) može se stićii putem od Dragušice.Sa severoistočnestrane jezero opasuje asfaltni put koji odKnića preko sela Dragušnice vodi ka To-ponici. Levoj obali donjeg dela jezeramože se prići putem iz centra Knića. U južnom delu jezera, preko brane vodiput od Gruže prema Pajsijevićma, ali senjime (zbog zabrane saobraćaja) ne mo-že preći s jedne na drugu obalu. Pristup brani dozvoljen je samo na udaljenostod 500 metara.

Veći deo jezerskog basena nalazi se namestu nekadašnjih oranica i livada, takoda je dno pretežno muljevito. Ono,međutim, nije čisto jer su potopljenamnoga stabla, manje šikare, gomile sa-kupljenog kamenja. Reljef dna upotpu-

njuju i mnoge međe, useci zemljanih pu-teva i slično. U plićem delu jezera priobali se nalaze prostrana područja travei drugog vodenog rastinja.

Gružansko jezero je sa 934 hektara napetoj poziciji liste najprostranijih aku-mulacija u Srbiji.

Jezero je siromašno pritokama. Samoga reka Gruža redovno puni, dok ostalepritoke (Boračka reka i potoci Ćurevac iPanjevac) tokom suvih i žarkih leta pre-sušuju! Takav vodni bilas, u kombinacijisa velikom potrošnjom i emisijom ot-

padnih materija iz 22 naselja u slivu,nepovoljno utiču na održavanje kvaliteta vode tokom letnjih meseci, što poreddrugih činilaca ubrzava eutrofikaciju jezera.

Za vreme leta voda je najtoplija u sre-dišnjem delu jezera, a najhladnija u gor-njem, na ulivu Gruže.

Zimi je najhladnija krajem januara ipočetkom februara. Led retko prekrivacelo jezero, osim tokom izrazito jakih zi-

ma, kada se zadržava oko mesec dana.

ODLIČNA PORIBLJENOST

Jezero je više puta poribljavano. Danasu njemu žive: šaran, som, štuka, amur, babuška, deverika, klen, bodorka, ban-dar, smuđ, beovica, skobalj...

Prema evidentiranim ulovima (naža-lost i uginućima koja se povremeno do-gađaju) u jezeru ima somova teških i do100 kg, šarana preko 25, babuške preko2,5 kg, smuđa do 2 kg, bandara težeg od

kilograma... U velikom jezeru, uprkos iz-lovu, i dalje opstaju velike ribe.Najbolja mesta za ribolov nalaze se u

središnjem i gornjem plićem delu jezera.Plitki deo na ulivu Gruže posebno jeatraktivan u proleće. Na tom delu sve semresti, pa je i pritisak ribolovaca, poseb-


Novembar 2006 51

Odlično organizovana i opremljena ribočuvarska služba na veliki kamenjar(ostrvo u gornjem delu jezera) postavila je svoj kamp br. 2

Gornji deo jezera ispod Dragušnice širok je i više od dva kilometra

SS V V EE NN A A DDOOHH V V A A TT

Za boravak na Gružanskom jezerupotrebno je samo naoružati se str-pljenjem. Sve ostalo nalazi se nadoh-

vat ruke. Knić i okolna mesta posedu- ju prodavnice prehrambene robe ipića. Snabdevanje je mogućno orga-nizovati i preko čuvarske službe. Uselima blizu jezera razvija se i seoskiturizam. U selu Žunje time se baviporodica Bratislava Markovića (tel.034/593-482 ili 034/593-594), koja,uz prethodnu najavu, može da prih- vati i veće grupe gostiju. Korisneinformacije mogu se dobiti i kod Na-taše Đorđević iz Turističke organi-zacije u Kniću (tel. 034/510-115 ili063/1088056).

Ambulanta postoji u Kniću, a bol-nice u Kragujevcu, Čačku, Kraljevu.Benzinskih i pumpi za gas ima u svim većim okolnim mestima.



no nesavesnih, velik i teško otklonjiv.Sve vrste, a posebno šaran i som, love selepo u predelu Kusovačkog polja, u za-livima kod Velikog mosta, kod “borića”,Golog brda, Neškovića polja i u potop-ljenom ušću potoka Đurevac. Primenju- ju se metode dubinskog i plivajućeg ribolova. Varaličara je malo.

Za šarana i amura mesta se priprema- ju. Najčešće kukuruzom i drugim vrsta-ma zrnaste hrane. Ređe peletama i boil-ama. Za sada, nažalost, malo šarandžijaupražnjava savremeni pristup, posebnou smislu izbora mamaca i načina njihoveprezentacije, te odnosa prema ribi.

Najvećeg šarana, teškog 21 kg, ulovio je Saša Petković iz Čačka.

Po tvrdnjama poznavalaca vode, jeze-ro obiluje somom koji se, na pomenu-tim mestima, lovi dubinskom metodom,a za mamac se najčešće koriste babuška, bodorka i snop krupnih glista.

Gružansko jezero odavno je poznatopo krupnim babuškama, težim od dvakg. Ta riba se dobro lovi na svim već po-minjanim mesta. Neki posebno pre-poručuju deo leve obale, od Golog brda,preko “borića”, do Turskog bunara, tezalive podno Bumbarevog brda. Za ma-mac se, najčešće, koriste gliste, crvići ihleb. Jezero je bogato i krupnom deveri-kom. Evidentirani su ulovi teži od 4,5 kg.

Iznad brane sa knićke strane i okomosta uspešno se lovi bandar. “Poslas-tica su mu živa gavčica i crvena glista.”

Štuka se dobro oporavila i ljubiteljiove ribe mogu da uživaju, bilo da je love varalicom ili na kedera. Najbolja mestasu u predelu Borića i u zalivu podnoBumbarevog brda.

Jezerom gazduje Zajednica organiza-cija sportskih ribolovaca “Morava” iz Ča-čka, Kneza Miloša 66/I. Cena dnevnedozvole je 800, a sedmodnevne 1500 di-nara. Dvonedelja je 2000 a godišnja3500 dinara. Ribolov je dozvoljen na 3štapa sa po dve udice. Noćni ribolov jemoguć uz saglasnost korisnika. Nijedozvoljena upotreba čamca.

Može se računati na razumevanje ipomoć ribočuvara (Milija Milošković,tel. 063/8568-580) - prevoženje, razvla-čenje, smeštaj na obali, dogovaranjekampovanja i slično.

Ribolovci koji prvi put dolaze da kam-puju mogu se najaviti i upravniku koris-nika vode Dragiću Ćurčiću, tel.064/272-0312.

Gazdovanje vodom izuzetno je organi-zovano, a ribočuvarska služba je predus-retljiva i efikasna.

Pošto se okolne njive naslanjaju na vo-du, mogućno je da neki od domaćina za-meri ribolovcu što je postavio šator nanjegovom imanju. Takve “sporove” lako je rešiti.

“Gružanski komarci” su aktivni samou određenim reonima. Krpelja ima kao idrugde, glodara takođe. Zmije, i to onekojih se treba čuvati, naseljavaju samo

kamenitu levuobalu kod brane,gde inače nije dozvoljen ribolov.

VOŽNJA ZA UŽIVANJE

Putovanje do Gru-žanskog jezera bi-će prijatno biloodakle da se krene.Za ribolovce koji-ma je važno dastignu što brže,preporučujem pu-tovanje auto-pu-tom do Batočine idalje preko Kra-gujevca do Knića

(165 km od Beograda). Odatle mogu daidu zavisno od mesta na kojem žele dapecaju: desno putem za Toponicu i gor-nji deo jezera ili pravo, pa desno starimputem za teren u predelu borića ili preko Velikog mosta za ribolov u centralnomdelu jezera i zalivima desno i levo odmagistralnog puta koji vodi ka Bum- barevom brdu i dalje ka Mrčajevcima.

Ljubiteljima ribolova koji uživaju i to-kom putovanja, predlažem “sporiju” varijantu koja obuhvata vožnju auto-putem do skretanja za Mladenovac idalje preko Topole (sa mogućnošću dase “o istom trošku” posete Karađorđev konak u Topoli i Crkva na Oplencu) iKragujevca do Knića (142 km). Odatle semože ići pravo ili skrenuti desno, na putza Toponicu udaljenu 7 km. Ka Toponicise može doći i skretanjem kod Drago- braće (10 km posle Kragujevca).

Ovaj pravac omogućava da se do gor-njeg dela jezera, stigne najkraćim putemdugim svega oko 130 kilometra. PosleTopole vožnju bi trebalo nastaviti prekoDonje Šatornje, Stragara i Bara do To-ponice. Na putu od Stragara do Baramože se zastati i pogledati pažnje vredanmanastir Ramaća.

Zanimljiva je i maršruta Ibarskommagistralom sa mogućnošću da se raz-gleda manastir Vraćevšnica. Do Toponi-ce (oko 156 km) i terena u gornjem dela jezera, posebno onih na desnoj strani,dolazi se ako se sa obilaznice kod Gor-njeg Milanovca skrene levo ka Vraćev-šnici i Toponici. Svi bolji tereni pristu-pačni su tokom cele ribolovne sezone. Zadolazak u ribolov mogućno se koristiti iautobuskim prevozom.


52 Novembar 2006

Na ulivu reke Gruže jezero je plitko a voda široko razlivena što pogoduje mrešćenju svihriba koje ga naseljavaju

PPR R V V A A NN A A ŠŠ A A K K NNJJIIGG A A OO ŠŠ A A R R A A NNUU II NN A A ČČIINNUU PPEECC A A NNJJ A A

Prodajna mesta:U BEOGRADU – knjižare “Plato” i

“Vojna knjiga”;U SUBOTICI – “Golden master”;

U NOVOM KNEZEVCU – “Metaloplasti-ka”;

U NOVOM SADU – Meleg Carp Shop i“Ribolovac” u Kralja Petra I br. 23

Kod izdavača - narudžba na telefon:011.2152.965; 011.17.66.265 i

064.230.61.75

ili e-mail: [email protected] za kupce iz inostranstva iznosi

25 evra (uračunata poštarina).

OBRADUJTE VAŠEG RIBOLOVCA!

Za narudžbe pet i više primeraka popust 30%



Novi dvodelni vobleridopuna kolekcije koja sesmatra idealnom za najvećeslatkovodne predatore, ali i za mnoge morske grabljivice

Piše: Dejan Šorli

NNekoliko godina je prošlo odpredstavljanja prvog modelaRužnog pačeta koji nije bio od

balse. Sve do sada bili su to i jedini plas-tični “pačići”. Debeli plivajući middlerunner sa odličnom vibracijom, naoru-žan je velikim i moćnim trokrakama kojekače i zadržavaju i najveće ribe. Boje TR,BASS i DOR, a sve tri u transparentnojizradi, najbolji za soma, odlični za štuku,a prvenstveno za mladicu.

Za 2006. kolekcija je dopunjena dvo-delnim voblerima. Materijal je ostao isti,

ali je vibracija potpuno drugačija. Činimi se - bolja, izazovnija, uzbudljivija za velike ribe, idealan mamac za najvećeslatkovodne predatore. Posebno intere-santan za varaličarenje na moru, za lov luceva i druge plave ribe. Svi modeliRATT-J opremljeni su izuzetno moćnimi nerđajućim trokrakama za lov na mo-ru. U ponudi je veliki broj boja i dekora.

Ako želite veliku ribu, morate poku-šati sa tom imitacijom. Njegove osobinepo mnogo čemu podsećaju na drinskeunikate. Som, štuka, mladica i najboljimorski plivači dobili su izazov kome ne-će moći da odole.

Uostalom, ko ne sanja taj i ne spava, ako nema dobar mamac, retko kad ulovi.S RATT-J sve je mnogo izvesnije.

Ovaj tekst je preuzet iz “revije zaaktivno preživljavanje prostega časa v naravi - VODE in Mi”, Staneta Omerzua.

Detaljnije informacije: “Ugly Duc-kling” - Čačak, tel: 032/373-692


Novembar 2006 53

UGLY DUCKLING RATT-J

NNEEOODDOOLLJJII V V II

PPLL A A SSTTIIČČNNII PP A A ČČIIĆĆII



Veliko plavno područjenadomak Novog Sada, naobe strane Dunava, jedno je od najvećih mrestilišta nanašem toku Dunava i veomaatraktivno područje zasportski ribolov

SSpecijalni rezervat prirode Kovi-ljsko-Petrovaradinski rit nalazi sena levoj i desnoj obali Dunava (od

123o. do 1250 kilometra), u neposrednoj blizini naselja Kovilj i Petrovaradin. Naseveru se proteže do Novog Sada, aprema jugoistoku do sela Gardinovci.Ukupna površina mu je 4840,6 hektara.Lep pogled (istina, na tek mali deo oveprelepe oaze), pruža se sa mosta kodBeške na autoputu Novi Sad - Beograd.

Ovo područje predstavlja široku plav-nu ravan u kojoj Dunav svojim peri-

odičnim godišnjim dinamičkim tokomstvara različite oblike reljefa. Veći deoKoviljsko-Petrovaradinskog rita sastojise od nekadašnjih ostrvaca-ada: Jamina,Kozjak, Arkanj i dr. Pojedine površineritu nisu pod vodom. To su takozvane“grede” - viši delovi terena, nekadašnjaostrva i obala Dunava. Niži delovi terena- depresije (bare) su napunjeni vodompreko cele godine. Neke od ovih bara

stoje pod direktnim uticajem Dunava ione su već za vreme srednjeg vodostajapovezane sa rečnim tokom i kroz njihtada protiče voda. Druge bare se nalazeunutar niskih delova zemljišta u blizininasipa. One imaju visok nivo vodetokom celog vegetacionog perioda i saDunavom su u vezi samo za vreme visokog vodostaja.

Ceo ovaj rit je jedno veliko mrestilištei optimalno mesto za rast i razvoj ribljemlađi. Za većinu ribljih vrsta mrest seobavlja tokom maja i juna, za vreme visokih vodostaja, koji traju obično dosredine jula. Povlačenjem vode iz rita,krajem jula i početkom avgusta, dolazido migracije riblje populacije, stare inovoformirane, u rečno korito Dunava.


54 Novembar 2006

KOVILJSKO-PETROVARADINSKI RIT

OO A A ZZ A A PPR R IIR R OODDEE II DDOOBBR R OOGG

R R IIBBOOLLOO V V A A

Koviljski šlajz - omiljeno mesto većineribolovaca. Dobro se peca bela riba,

štuka, šaran...



No, i pored toga, u stalnim vodenim po- vršinama ostane dosta ribe koja privlači veliki broj irbolovaca.

Kao specijalni rezervat prirode, Ko- viljsko-Petrovaradinski rit poveren nastaranje JP Vojvodinašume i podeljenna I, II i III zonu zaštite. Područje uprvoj zoni je pod potpunom zaštitom pasu tamo zabranjeni svi vidovi korišćenjaprirodnih bogatstava i sve aktivnosti(uključujući i ribolov), sem u naučno-istraživačke i edukativne svrhe. Za takonešto potrebna je specijalna dozvola.

U drugoj zoni zabranjeno je uništa- vanje biljnog i životinjskog sveta, privre-dni ribolov, ispaša stoke, vožnja motor-nih vozila i čamaca (dozvoljeno je kre-tanje plovilima koja ne zagađuju oko-linu), izgradnja objekata, deponovanjesmeća, paljenje trske, ispuštanje zaga-đenih voda itd.

U trećoj zoni takođe je zabranjenouništavanje biljnog i životinjskog sveta,

izgradnja objekata, bacanje smeća, pa-ljenje trske i ispuštanje zagađenih voda.Sportski ribolov dozvoljen je u II i III

zoni, uz kupovinu godišnje dozvole kojakošta 1500 dinara, ili dnevne (500 din.).Ove dozvole važe samo u ritu, dakle, sanjima nije dozvoljeno pecati na deluDunava (živi tok) koji prolazi kroz ovopodručje. Ribočuvarska služba Vojvo-dinašuma i na ovom delu je izuzetnoaktivna, dobro opremljena i obučena,tako da je krivolov dosta retka pojava.

Najposećenija mesta sa leve straneDunava su Koviljski šlajz i Arkanj (na

kojem se nalazi poznata čarda “Na krajusveta”). Do njih se dolazi isključivanjemsa autoputa kod Kovilja, zatim pro-laskom kroz naselje - levo se ide prema Arkanju, a desno (ili pravo) se izlazi na

šlajz. Na Arkanju je moguće i povoljnoiznajmljivanje čamaca na vesla. Jedna

od posećenijih lokacija je i Gardinovačkidunavac, koji se nalazi pored sela Gardi-novci.

Sa desne strane Dunava, u Petrovara-dinskom ritu, najpoznatije ribolovačkedestinacije su Petrovaradinski dunavac,Šinter hagla, Karlovački dunavac, Okru-gli Šveb, Mali Šveb, Veliki Šveb... Donjih se može doći kroz Petrovaradin, odSremskih Karlovaca ili direktno saDunava.

Obzirom da se ovo područje nalazi nasamom rubu Novog Sada i šezdesetak kilometara od Beograda, omiljeno je

odredište velikog broja sportskih ribolovaca. Bilo koju od nabrojanih destinacija da posetite, nema sumnje da ćete ima-ti priliku uživati u zaista prelepoj prirodii odličnom ribolovu.


Novembar 2006 55

Ribočuvarska služba Vojvodinašuma uakciji: za svega par minuta čamac je

spreman za prebacivanje na drugu vodu

Arkanj je omiljena i lako dostupna destinacija



Tridecenijskim iskustvom dovodećeg mesta u proizvodnji šarandžijske elektronike

Piše: Aleksandar Barišić

SSam termin moderan šaranski ri-

bolov mnoge asocira na boile, rodpodove, šatore... Ali, hronološki

gledano, te stvari koje ga čine nisunastale istovremeno već su dobrimdelom uslovljavale međusoban razvoj iusavršavanje. Recimo, tehnologija izra-

de štapova je u poslednjih 15-ak godinaomogućila pravljenje lakših i bržih šta-pova, te samim tim i lakše i duže zabača-

je. Ono što je za mnoge sinonim broj jedan za moderan šaranski ribolov jeindikator (pištalica, zujalica, zuja...).

Među prvima, a verovatno i prvi, kojisu počeli sa proizvodnjom indikatora su

bili DEL Romang i KIM Donaldson kojisu osnovali firmu DELKIM (po svojimimenima) i to još tokom sedamdesetihgodina, a motivacija za to im je biloprikupljanje sredstava za nabavljanjepotrebnih sastojaka za mamce, kojih u

to vreme nije bilo u ribolovačkim rad-njama, kako bi mogli eksperimentisati.Mogu se svrstati u pionire, jer su koris-tili arome koje su danas široko prih-

vaćene kao što su: Cream (sada poznatkao scopex), Strawberry - jagoda, SpiceB... Posvećenost poslu je uslovila datokom osamdesetih Delkim postane

brend broj jedan na polju pravljenjaindikatora, a neki modeli iz tog perioda idanas rade savršeno. Početkom deve-desetih su izbacili na tržište prvi modelkoji je imao vibro u sebi (Del ga je razvi-

jao skoro 9 godina), pa se danas podra-

zumeva da ga poseduje svaki Delkimov model. U ponudi Delkim ima 3 indikato-ra: Delkim plus, Delkim EV plus iDelkim TX-i, a pored njih ima i Nitelitehangere, i to u 6 boja, kao i indikatore.Zajedničke karakteristike za sve modelesu:

- provereni vibro sistem- dva moda za osetljivost- pojačavanje jačine tona od nule do

100dB- podešavanje boje tona- podešavanje osetljivosti indikatora,

jačine i boje tona- nekoliko modova podešavanja led

dioda za različite uslove pecanja- izlaz za nitelite svetleće indikatore- upozorenje kada je baterija skoro is-

trošena, a vek trajanje jedne je godinudana

- pouzdanost na sve vremenske uslove- garancija 2 godineOno što razlikuje ova tri modela je da

je za EV plus potrebno dodati transmiterkako bi podržavao daljinac, dok kodmodela TX-i to nije potrebno jer je većugrađen u njega. Firma koja se isključi-

vo time bavi već trideset i nešto zaslu-žuje sa punim pravom renome vodećegna polju elektronskih indikatora, kao štoi njihov slogan kaže “Light years ahead”(svetlosne godine ispred).


56 Novembar 2006

DELKIM INDIKATORI

SS V V EETTLLOOSSNNEE GGOODDIINNEE IISSPPR R EEDD



Na 400 m2 ponuda iz programa najpoznatijihsvetskih firmi i brendova izove oblasti

UUcentru Beograda, u Zagrebačkoj ulici broj 8 (u blizini

autobuske i željezničke stanice), ugledna firma Caprio-lo, sa sedištem u Bačkoj Topoli, otvorila je još jedan unizu svojih savremenih prodajnih centara.

Svečano otvaranje novog maloprodajnog objekta upriličeno je krajem oktobra, a svi ljubitelji boravka u prirodi, lovci,ribolovci, rekreativci, dobili su, slobodno rečeno, sve na jed-nom mestu. Izuzetno opremljen i funkcionalno koncipiran,ovaj savremeni objekat, po ugledu na slične evropske centre,prostire se na 400 m2. Prava robna kuća je podeljena na čak trinivoa. U donjem se nalazi oprema i delovi za bicikle, uprizemlju bicikli i fitnes i sportska oprema, dok je na spratudeo sa ribolovačkim i lovačkim priborom.

Kada se tome dodada da su u i izuzetno bogatom asortimanuzastupljeni vrhunski svetski brendovi i robne marke iz oveoblasti, koje zastupa, uvozi i distribuira firama Capriolo, jasno

je da su ljubitelji boravka u prirodi, rekreacije, lov i ribolovadobili zaokruženu ponudu u ovom savremenom prodajnomcentru.


Novembar 2006 57

NOVO U BEOGRADU

CC A A PPR R IIOOLLOO SSPPOOR R TT CCEENNTTEER R -- NN A A TTR R II NNII V V OO A A



Zauljeno paperje, s čijimkorišćenjem je počeo francuski drvodelja, pokazalo se izuzetno lovnim i raširilo po celom svetu

Pišu: Goran Grubić i Alek-sandar Panić

NNašim mušičarima su priličnopoznate mušice vezane sa per-

jem koje se obično naziva “CDC”ili “perje sa lojne žlezde”. Manje poznata je zanimljiva istorija tog relativno novogmaterijala za vezivanje mušica. Šta je toCDC i kako je dobio ime? Radi se o spe-cifičnom perju koje raste na zadnjici pa-taka i drugih ptica plovuša i to na žlezdikoja luči masni sekret. Ptice kljunomčesto dodiruju tu žlezdu, a zatim mas-nim sekretom premazuju perje. Time seodržava pravilan položaj svakog pera, atakođe i vodootpornost perjanog pokri- vača. Razumljivo je da je to najvažnijekod ptica koje žive na vodi, mada ta žlez-

da postoji i kod ostalih vrsta. Na slikamakoje prilažemo prikazana je tačnalokacija žlezde, patka koja kljunomdodiruje žlezdu i nekoliko različitih perasa žlezde. Ime CDC (skraćenica od fran-cuskog “Cul de Canard”) u prevodu za-pravo znači “pačija zadnjica”. Naš jezik je bogat izrazima koji opisuju taj deotela, tako da bi se moglo dati više veseli- jih verzija ovog prevoda, međutim miposedujemo i termin koji izuzetno dobroopisuje lokaciju na kojoj rastu ova pera,a to je “trtica”. Ime, koje je kod nas bilouobičajeno, “lojno pero” nije srećno oda-

brano jer sekret koji luči opisana žlezdanije loj (tvrda mast) već je ulje.

CDC pera su vrlo slična sa paperjemkakvo pokriva većinu ptica. Razlika se vidi tek kada pero uronimo u vodu. Pa-perje odmah upije vodu i tone, dok se naCDC stvara veliki broj mehurića vazdu-ha, usled čega pero pliva na površini. Već smo rekli da ova specifična perarastu na žlezdi koja luči ulje. Kako biimala što veću površinu sa koje patkamože kljunom da skida to ulje, pera imaju veoma razgranate isperke sa ogromn-im brojem sitnih dlačica. Te dlačice su,za razliku od onih kod običnog paperja,prilično čvrste kako ih ulje ne bi slepilo.

Upravo kombinacija tih finih, a čvrstih,dlačica i prirodnog ulja kojim patke “im-

pregniraju” perje obezbeđuje izuzetneosobine CDC perima i učinilo je da ihmnogi smatraju “magičnim”, “revolu-cionarnim”, pa čak i “modernim” mater-ijalom za vezivanje mušica. Posle višegodina korišćenja mušica vezanih ovimmaterijalom, možemo da kažemo da supostale nezaobilazan deo našeg “muši-čarskog repertoara”.

Sve do nedavno CDC je bio relativnonepoznat materijal za vezivanje mušica.Zbog toga se u literaturi, posebno onoj izSAD, on tretira kao nov. CDC se, među-tim, koristi već skoro 100 godina. Popu-


58 Novembar 2006

MUŠICE SA TRTICE

ČČEER R UUPP A A JJTTEE,, IISSPPLL A A TTII SSEE!!

Lojna pera različite veličine i kvaliteta

Pequegnot Fratnikova F - fly Bickel



larnost je sticao prilično sporo i tek uposlednje dve decenije postao stvarnoopšte prihvaćen. Poslednjih godina izaš-lo je nekoliko knjiga posvećenih isključi- vo mušicama sa CDC-om, što govori o

poziciji koju je ovaj materijal dobio usvetu mušičarenja.

Sve je započelo početkom 20-tog vekau alpskoj oblasti Jura, koja je podeljena

između Švajcarske i Francuske. Izgledada je nekome u švajcarskom delu prvompalo da pamet da upotrebi CDC pri vezi-

vanju plivajućih mušica za lov pastrmki ilipljana na tamošnjim bistrim rekama.Među prvima koji su početkom 1920-tih vezivali takve mušice bili su MaximilienJoset, drvodelja, i Charles Bickel, fabrič-ki radnik. Obojica su kasnije postali pro-fesionalni vezači mušica. Mušice koje je vezivao Joset zvale su se “Moustique”,dok ih je Bickel zvao po svom prezime-nu. One su bile vrlo slične: sastojale suse od tela vezanog od svile (flosa) i noguod CDC-a, čiji isperci su bili ošišani nadužinu nešto veću od dužine tela. Nekeod Moustique mušica imale su i rep, ve-

zan od isperaka sa petlovog vratnog pe-ra. Sve u svemu bile su to veoma jednos-tavne mušice, ali svi koji su ih koristilina mestu postanka tvrde da su bile izu-zetno lovne (i prilično skupe). Mousti-

que i danas vezuju i odlično prodaju uŠvajcarskoj.

Istorija korišćenja CDC-a posle togaprelazi u susednu Francusku gde nastaju varijacije postojećih modela. Čuveniprofesionalni vezač Henri Bresson jeprvi, negde 1950-tih, upotrebio naziv Cul de Canard za mušicu koja je varija-cia Moustique. Bila je vezana sa telomod flosa i CDC nogama koje su položeneu nazad i ošišane malo duže od vrataudice. Bresson je puno učinio za popu-

larizaciju ove mušice i CDC-a kao mate-rijala. Drugi koji je stvorio odlične verzi- je Moustique je Aimé Devaux. Njegovemušice su, za razliku od Bressonovih,imale CDC nožice položene u napred(neko ih je opisao - kao kišobran prevr-nut jakim vetrom). Devaux je prvi počeoda kombinuje nožice od CDC-a sa dru-gim materijalima, kao što su petlova ili jarebičija pera. Time je postizao različitekombinacije boja, a petlova pera sudavala čvrstoću prilično nežnim i mekimnožicama od CDC-a. Uobičajen postu-pak vezivanja ovih mušica je bio da sepetlovo pero namotava između dva pera

CDC-a. Naslednici Aimé Devaux-a i da-nas vode veoma uspešnu radnju za pro-izvodnju njegovih modela mušica, kojisu cenjeni i poznati širom sveta.

Za nastavak razvoja CDC mušica sle-deći značajan je dr. Jean-Paul Peq-uegnot, autor više knjiga o mušicama i jedan od vodećih autoriteta za mušiča-renje u Francuskoj. On je možda i najvi-še zaslužan za širenje CDC-a po svetu,pošto su njegove knjige prevedene naengleski. Njegova omiljena mušica, poz-nata pod imenom Assassine, zadržavanamotane nožice od CDC-a, ali uz doda-tak gušće namotanog sivog petlovog pe-ra preko tela u palmer stilu.


Novembar 2006 59

Mesto na telu ptice gde se nalazilojna žlezda

Moustique

Bresson

Devaux



Većina prvih CDC mušicaimala je nožice od tog mater-ijala, vezane na isti način kaošto su se vekovima vezivala vratna pera petlova, kokošiili drugih ptica. Veliki korak napred desio se sa jednom veoma jednostavnom, ali izu-

zetnom mušicom, kod koje jeprvi put vezano CDC krilo.To je F Fly. Njen autor ječuveni slovenački ribolovacMarjan Fratnik, a nastala jepočetkom 80-tih godina 20-tog veka. Zbog izuzetnelovnosti, kombinovane salakoćom vezivanja i uni- verzalnošću, ova mušica jeučinila puno da CDC kon-ačno postane materijal kojise koristi u čitavom svetu. Imi, kao verovatno i veliki broj ribolova-

ca sa svih strana, u početku nismo moglida verujemo da tako jednostavna mušicamože biti uspešna. Ona se sastoji samood tela (osnovni konac za vezivanje) ikrila koja čini 1-3 CDC pera zavisno od veličine udice. Vremenom se pokazaloda je ta “prosta” mušica u stanju da pre- vari čak i najselektivnije lipljane i pas-trmke. S druge strane, pokazalo se daCDC može da se koristi za mnogo različi-tih funkcija pri vezivanju mušica, a nesamo za nožice. F Fly je prekretnica,

posle koje su nastale neke od najzan-imljivijih savremenih mušica.

Danas CDC može da se kupi kod sva-kog prodavca materijala za vezivanjemušica. Godinama je bio problem da senabave ova pera, pa smo se snalazili ka-ko smo znali. Najjednostavnije je oču-pati pera sa ulovljenih divljih pataka, adruga opcija je da se to uradi sa domaćihpataka ili gusaka. U Francuskoj se ta pe-ra skidaju sa živih pataka. Ta se pera ob-navljaju posle nekoliko nedelja, što značida se to može obaviti nekoliko puta go-dišnje. Od veličine ptice zavisi veličina

pera, najmanja su kodmalih divljih pataka(krdža) a najveća koddomaćih gusaka i labudo- va. Prirodno se pera naj-češće sreću u sivoj i beloj boji, a ređe u nijansamasmeđe i drap. Bojenjem se

mogu dobiti razne druge boje, ali se kod CDC-akoriste specijalni “hladni”postupci, kojima se štitistruktura pera i prirodnoulje kojim su natopljena.Neki poznati prodavciovog materijala drže utajnosti postupak kojim boje pera, ali je g. Fratnik nesebično opisao svojmetod. On stavlja pera uhladni vodeni rastvor

boje, gde ostaju par nedelja. Posle toga

se, dodavanjem par kašika vinskog sir-ćeta, boja fiksira. Zatim se perje ispira u vodi i suši. Za ovakvo bojenje koriste sesamo bela pera sa domaćih pataka i gu-saka. Mi do sada nismo smatrali za po-tebno da bojimo CDC pera. Koristili smosamo prirodne boje i bili sasvim zadovoljni tako vezanim mušicama. Među-tim, pošto smo oduvek bili skloni eks-perimentisanju, lako može da se desi daisprobamo i CDC u nekim novim boja-ma.


60 Novembar 2006

NOVE KNJIGE

ZZNN A A K K OO V V II NN A A

V V OODDII

Detaljnije informacije:tel. 010/332-392 ili e-mail: [email protected]

Goran Grubić i

Aleksandar Panić

Ovako ptice koriste lojnu žlezdu



IIzlov ribe na tradicionalni, starinski način “šlepovanjem”zadržao se u Vojvodini samo na ribnjaku Jegrička kodŽablja, kojim gazduje preduzeće sa dugom tradicijom u

ovom poslu, “DTD Ribarstvo” iz Petrovaradina. Redakcijskaekipa je prisustvovala finalu ovog atraktivnog dešavanja, gdesu alasi nakon desetak dana mukotrpnog rada, gaženjem kroz vodu oko osam kilometara niz tok reke Jegričke (koja je pre-tvorena u ribnjak), mrežama saterivali ribu za izlov.

Ovaj veliki ribnjak pored specifičnosti izlova, poznat je i poizuzetno zdravoj i kvalitetnoj ribi. Razlog je dobar kvalitet vode

i domaćinski odnos prema uzgoju, jer se u ribnjaku koristiprirodna hrana, održava higijena, a prednost se daje kvalitetutolstolobika, amura, šarana i smuđa, koji se plasiraju u broj-nim prodavnicama DTD Ribarstva.

Izuzetno impresivno je bilo kada su alasi u plićak privuklimrežu sa tonama tolstolobika, koji su pokušavali da preskočemetar podignutu mrežu, ili kada su se ukazala srebrnastobelatela prekrasnih smuđeva od po nekoliko kilograma. Pažljivo suodvajane deverike koje će se koristiti za poribljavanje Za- vojskog jezera. Čak u Pirotu su čuli za kvalitet i zdravu ribu saJegričke i želja im je da sa njom obogate svoju vodu. Poslo- vodstvo i stručnjaci preduzeća “DTD Ribarstvo” ističu da im jeu poslovnoj politici prvenstveno da se kvalitetnom ribom borena tržištu, na kome su decenijama prisutni, ali i da se kao

dokazani uzgajivači i domaćini, na vodama kojima su nekadagazdovali, potvrde i u narednom periodu, poručuju Đura Jovi-čić direktor i Ivica Adamović direktor proizvodnje.

Ono što će obradovati ribolovce je i vest da će u ovom pre-duzeću, koje je svojevremeno prvo krenulo sa komercijalnimsportskim ribolovom na ribnjaku u Suseku, krenuti sa revirimaza ribolov ove vrste.

A za početak, evo malo sllika sa izlova na starinski način naJegrički.


62 Novembar 2006

NA RIBNJAKU DTD RIBARSTVO - JEGRIČKA, KOD ŽABLJA

ZZDDR R A A V V A A R R IIBB A A NN A A

SSTT A A R R IINNSSK K II NN A A ČČIINN




Novembar 2006 63

Snažni,izdržljivi i izuzetnoštedljivi - dušudali zaribolovce

V V anbrodski motorSuzuki DF5 i DF6

troši malo goriva,izrazito je tih i čist za okolinu, kom-paktan je, a zajedno sa ugrađenim rez-ervoarom za gorivo težak je samo 27 kg.Ima najsavremenije digitalno CDI paljenje otporno na koroziju, dekompresi- jski sistem, te graničnik prekomernog broja obrtaja. Upravljačka ručica je dužaod standardnih, sa širim rukohvatom gasa, što omogućavalako upravljanje. U manevrisanju je brz jer se može zaokrenu-ti za 90 stepeni u desno i levo, a kad stignete u luku, motor ćeteisprati slatkom vodom priključivanjem na slavinu. Po želji,možete mu ugraditi spoljašnji rezervoar i priključak za rasvetuili punjenje baterije. Uz sve to ima i 3 godine garancije i

obezbeđen servis.Grubin Marine su na sajmu Lorist imali akcijsku prodaju,koja se nastavlja.

Valja istaći da je paleta Suzuki motora koja se ovde nudi od2,5 do 200 KS!

Tehničke karakteristike DF5L i DF6L:5/6 KS, 4 takta, prenosiviSnaga na osovini propelera: 5/6 KSBroj cilindara: 1Zapremina: 138 cm3

Dužina osovine: S:381 mm, L:508 mmPotrošnja*: 1,6 milja - 0,2 litra/sat5,0 milja - 1,0 litra/satDetaljnije informacije: Grubin Marine, Novi Sad, Kej žrtava

racije (brod Zepelin), tel.021/426-633, 063/567-474,063/554-605.

AKCIJA U GRUBIN MARINE

V V R R HHUUNNSSK K II

SSUUZZUUK K IIMMOOTTOOR R II

DF5 - 1230 €

DF6 - 1340 €



IInstitut za stočarstvo Poljoprivrednogfakulteta u Zemunu - Beogradu i“Akvaforsk” Institute of Aquaculture

Research, as, Norway, organizuju od 1. do3. februara 2007. godine, na Poljopriv-rednom fakultetu u Zemunu - Beogradu,III Međunarodnu konferenciju i minisajam “Ribarstvo”.

Teme konferencije “Ribarstvo”:1. Trendovi akvakulture u svetu i kod nas2. Gajeni vodeni organizmi3. Akvakultura- Kvalitet vode u ribnjacima- Proizvodnja riba i drugih vodenih

organizama- Održiva akvakultura- Bolesti, preventiva i lečenje riba- Hidrotehnika u akvakulturi

- Tehnika u akvakulturi- Obrazovanje u akvakulturi- Zakonska regulativa4. Ribarstvo otvorenih voda- Privredni ribolov - Sportski i rekreativni ribolov - Zaštita ribolovnih voda- Zakonska regulativa5. Morsko ribarstvo6. Akvarijumsko ribarstvo7. Riblja hrana8. Kvalitet, plasman i prerada ribe9. Ekonomija u ribarstvuUporedo sa konferencijom odvijaće se i

mini sajam “Ribarstvo”. Namera organiza-

tora je da jednom mestu okupi proizvođačeriba i namirnica od riba, proizvođače iuvoznike hrane i lekova za ribu, proizvo-đače i uvoznike opreme za ribarstvo, tr-govce ribe i opreme, projektanske firme izoblasti ribarstva, poslovne ljude i stručn- jake iz oblasti ribarstva, naučne i stručneinstitucije koje u svojim osnovnim ilisporednim delatnostima imaju zastupljenoribarstvo ili prateće delatnosti ribarstva,sportske, privredne i rekreativne ribolovcei njihova udruženja, kao i sve zaintereso- vane za ovu oblast i da na taj način po- boljša poslovnu komunikaciju u oblastiribarstva. Izlagači na Mini sajmu mogu biti

svi zainteresovani (firme, organizacije i pojedinci) iz oblasti Ribarstva i pratećih gra-na (opremanja, izdavaštva, kreditiranja,osiguranja, projektovanja, obezbeđenja,transporta...).

Na III Međunarodnoj konferenciji i minisajmu Ribarstvo očekuju se stručnjaci iposlovni ljudi iz preko 15 zemalja. Iako seSajam zove “mini sajam”, na prethodnomsmo imali 23 izlagača, čime se iz oblastiribarstva ne mogu pohvaliti ni “pravi”, veliki sajmovi, a ovog puta očekujemo još veći broj izlagača.

Ova međunarodna konferencija i minisajam “Ribarstvo” je idealna prilika da ču-

jete šta se dešava na polju ribarstva u sve-tu, da upoznate najnovija dostignuća iz oveoblasti, da sklopite poslovne kontakte saposlovnim ljudima i stručnjacima sa koji-

ma do sada niste sarađivali.


64 Novembar 2006

NA POLJOPRIVREDNOM FAKULTETU U ZEMUNU

IIIIII MMEEĐĐUUNN A A R R OODDNN A A K K OONNFFEER R EENNCCIIJJ A A II SS A A JJ A A MM ““R R IIBB A A R R SSTT V V OO””

Pravo učešća imaju svi zainteresovanisa ili bez referata iz zemlje i inostranstva

U okviru programa konferencijepredviđena je mogućnost reklamiranja(film, usmeno, power point i dr.), a naosnovu programa i po cenovniku ko-mercijalnih prezentacija.

Pravo izlaganja i predstavljanja naMini sajmu “RIBARSTVO” imaju svizainteresovani, a na osnovu cenovnikaza Komercijalne prezentacije.

e-mail:[email protected] www.agrifaculty.bg.ac.yu

““R R IIBB A A R R SSTT V V OO UU

SSR R BBIIJJII””U okviru priprema za konferenciju i

mini sajam Ribarstvo predviđena jepriprema i štampa knjige pod radnimnaslovom “Ribarstvo u Srbiji”. Knjigapredstavlja drugo, prerađeno i dopu-njeno, izdanje knjige “Ko je ko u ribar-stvu u Srbiji”. Namera organizatora jeda ova knjiga obuhvati informacije ostanju ribarstva u Srbiji, informacije oproizvođačima riba i namirnica od riba,udruženjima i korisnicima ribarskihpodručja koja se bave privrednim,sportskim i rekreativnim ribolovom,

proizvođačima i uvoznicima hrane ilekova za ribu, proizvođačima i uvoz-nicima opreme za ribarstvo, trgovcimaribe i opreme za ribarstvo, akvaris-tičkim radnjama, ribljim restoranima,projektantskim firmama, naučnim istručnim institucijama, izdavačkim imedijskim kućama kao i svim drugiminstitucijama koje u svojim osnovnim ilisporednim delatnostima imaju i oblastribarstva i da na taj način upoznačitaoce sa stanjem ribarstva u Srbiji kaoi da poboljša poslovnu komunikaciju uovoj oblasti. U cilju prikupljanja po-dataka za predstavljanje firmi i pojedi-

naca iz sveta ribarstva urađeni su upit-nici (mogu se skinuti sa sajta fakulteta)i distribuirani na sve poznate adrese.Predstavljanje na 1/4 strane u crno beloj tehnici i na način (tehnički) pred- vidjen od strane autora besplatan je.Kako bi se obezbedila sredstva za pri-premu i štampu knjige predviđena jemogućnost reklamiranja u knjizi, aprema cenovniku. Mogućnost reklami-ranja podrazumeva da firme ili pojedin-ci koji žele da u publikaciji njihov tekstzauzme više prostora mogu osnovnuinformaciju upotpuniti sa dodatnimtekstom, slikama, znakom firme i

slično.



MMemorijalni šesti kup “Mimi i Nena” je i ove godinepobudio veliko interesovanje majstora plovka cen-tralne Srbije. Desnu obalu Velike Morave, neposred-

no uz ćuprijski Gradski park, 24. septembra zaposela je 21ekipa, među kojima je bilo pet prvoligaških sastava, uključu- jući i aktuelnog klupskog prvaka sveta - kruševačku “Čigru”.

Nošeni željom da sačuvaju uspomenu na prerano preminulećuprijske ribolovce Miomira Pavićevića i Nenada Dišića, asovipoput Predraga Vesligaja, Gorana Mitrovića, Milana Milo-svaljevića, Gorana Novakovića, Dragiše Ilića i drugih uložili sumaksimum truda da dođu do što boljeg ulova i tako vitrinesvog udruženja obogate još jednim vrednim trofejom, darompokrovitelja turnira porodica Dišić i Pavićević.

Pecaroška sreća je bila na strani Nišlija u čijim se mrežicamanašlo najviše ribe. Dragan Radunović, Saša Cuckić i NedeljkoStupart su zasluženo poneli prelazni i pobednički pehar. Drugomesto pripalo je ekipi “Kraljevo plus” u čijem su sastavu bili

Milan Mida Milosavljević,Goran Mitrović i Nikola Ajdajić. Bronzana odličjaukrasila su prsa MilošaNemeta, Vladana Lazića iPerice Milićevića, postavi“Belice” iz Jagodine.

Najprijatnije iznenađe-nje priredili su domaćipioniri, Ana Matić, AleksaIlić i Vladan Matić, ekipa“Ćuprijske nade”. U veoma jakoj konkurenciji oni suzauzeli peto mesto. No-

vopečeni pionirski repre-zentativac Aleksa Ilić jeimao najbolji ulov u svomsektoru i drugi u general-

nom plasmanu pojedinaca. Bolji ulov imao je samo iskusniGoran Stepanović iz Trstenika kome je pripalo najsjajnijeodličje, dok se bronze domogao nekadašnji državni prvak ipovremeni reprezentativac Milan Mida Milosavljević, a u prvihpet su se plasirala i dva člana pobedničke ekipe - DraganRadunović i Nedeljko Stupar.

Vaso Spasojević


66 Novembar 2006

ŠŠesta kruševačka “Štukijada” održa-na je 8. oktobra na Mačkovačkim barama, u organizaciji OOSR “Ra-

sina” iz Kruševca. Uporna kiša nije spre-čila stotinak zagriženih varaličara iz izPrijepolja, Knjaževca, Čačka, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Trstenika, Ražnja, Var- varina, Niša i Požarevca da se ranoujutru okupe u prostorijama ove ribolo- vačke organizacije. Nakon doručka, 95

učesnika ovogodišnjeg Memorijala Ve-roljuba Milojevića - Velje rasporedilo sena Mačkovačkim barama. Kiša nijeprestajala i riba je loše radila, ali je ipak upecano 13 štuka. Komad od 4,8 kg do-

neo je Draganu Đorđeviću iz Knjaževcaprvo mesto, drugo je osvojio Dejan Cve-tić iz Trstenika (štuka od 2,28 kg), a trećeZoran Gavrić iz Knjaževca (2,16 kg).Najuspešniji varaličari su dobili vrednenagrade u ribolovačkom priboru i opre-mi, dar sponzora, proizvođača vobleraUjka, Calypso, Moša, Alex Lures, Gagaitd. Osim Milanu Miloševiću i njegovimkolegama iz “Rasine”, zasluge za odličnu

organizaciju pripadaju i Asocijaciji ribo-lovaca za lov grabljivica veštačkim mam-cima.

Nakon proglašenja pobednika, zaučesnike takmičenja upriličen je svečani

ručak u prijatnom ambijentu restorana“Verige”.

S. Ledenčan

Štuka od 4,8 kg donela je prvo mesto Dra-ganu Đorđeviću iz Knjaževca

KRUŠEVAC: “ŠTUKIJADA 2006”

DDOOBB A A R R UULLOO V V II PPOO K K IIŠŠII

MEMORIJALNI KUP “MIMI I NENA”

IIZZNNEENN A A DDIILLEE ““ĆĆUUPPR R IIJJSSK K EE

NN A A DDEE””

Najuspešniji pojedinci Ilić, Stepanović i Milosavljević

Pobednička ekipa sa Miodragom Pavićevićem Ćelom

Mladi bude nadu - Ana matić i Aleksa Ilić



JJoš jedan u nizu uspješnih poduh- vata firme RACA COMPANY izPazarića je nedavno otvaranje

specijalizovane prodavnice ribolovačkogpribora i opreme u ulici Jovice Savi-novića u Banja Luci (pogledajte str.79).Novi prodajni centar, koji je magazinranije predstavio, nalazi se u sklopukuće i veleprodaje Borisovog dugogo-dišnjeg saradnika na u distribuciji ri- barskog pribora Neđe Mikača.

Od standardnog pribora zastupljenesu sve firme i asortimani ove značajne

trgovačke kuće. Ima tu probranog prib-ora i opreme za svačiji džep i ukus:šaranski pribor, bjeličarski i plovkaroškiasortiman, varaličarski, kao i sve vrsteprateće opreme i ribarske garderobe.

Ono što je meni, zakletom mušičaru,zapalo za oko i srce je da se prvi put nekopotrudio da na ovim prostorima, pa išire, napravi pravi mušičarski izborpotrepština koje do sada nigdje nismomogli da nabavimo. Boris, inače, odavnosarađuje sa glasovitim mušičarem RudiHegerom, tako da je 70 posto njegoveponude za flyfishing već u rafovima noveradnje. Tu možete da dobijete izuzetnepredveze TMC, razne vrste udica overenomirane firme, naročito serije bezkontra kuke. Pored ovoga, asortiman jedopunjen skalpovima i sedlima čuvenefirme Metz iz USA, kao i kompletnimasortimanom Scierre iz Švedske, čiji jeBoris zastupnik.

Otvaranjem ove radnje mušičari izcijele BIH su došli na svoje.

Goran Vuković


Novembar 2006 69

Na tradicionalnom sajmu LORIMES u Banja Luci, koji seodržava od 9. do 12. novembra, kako poručuju tradicionalniizlagač Raca Company iz Pazarića, posetiocima će ponuditi

puno toga. Iz bogatog programa firmi koje zastupaju izdvojilisu ponudu za predstojeću sezonu.

Posebno valja naglasiti da će na ovoj sajamskoj smotri,pored uobičajeno povoljnih cena, ponuditi tokom svih dana iposebne AKCIJE, odnosno za pojedine proizvode će se davati

fantastičan popust u cilju popularisanja pojedinih brendova irobnih marki.

POZIV ZA SAJAM LORIMES

V V EELLIIK K A A A A K K CCIIJJ A A K K OODD R R A A CCEE

SAJAM LORIMES, BANJA LUKA, 9 - 12. NOVEMBAR 2006

KOD RACA COMPANY U BANJA LUCI

MMUUŠŠIIČČ A A R R II DDOOŠŠLLII NN A A SS V V OOJJEE




70 Novembar 2006

Šaljem vam moju sliku sa do sadanajvećim ulovom smuđa. Zovem seGordana Bata, iz Kanjižesam, po zani-

manju domaćica. Imam 42 godine, aobično slobodno vreme provodim samužem na pecanju. Pecamo na Tisi izčamca. Tako je bilo i tog popodneva, 3.oktobra 2006, kada sam oborila dosa-dašnji rekord. Dan je bio lep, sunčan,sa malo vetra, idealan za ribolov. Dvepece na živu ribu bacila sam dalje, a smoje desne strane treću pecu na parčeribice spustila sam odmah poredčamca. Nismo imali ni trzaj, pa smorazmišljali da se spakujemo i krenemo

kući. Već je bio sumrak i oglasio seudarac u 18,30. Na drugi trzaj dala samkontru i moj smuđ od 5,9 kg, 80 cm

dug, našao se u meredovu za manje odosam minuta. Naravno, treba da sezahvalim mužu pošto mi je i njegovapomoć bila potrebna. Nisam se nadalaovolikoj ribi, pa je i radost bila velika.

Mamac mi je bio parče ribice (rusla),pecaljka Eurostar od 240 cm, težine bacanja 60 gr, mašinica Quick, najlonGorilla 0,40 mm i udica Mustad 2/0.

Svim ženama koje vole prirodu,šumu i vodu preporučujem ovaj lepisport jer nikad nije kasno za pecanje.

Milan Radojčić - Zejtin pripada grupi batočinskih šarandžija koji o ulovima netaji ama baš ništa. Kada se na njegovojudici nađe i šaranče od 300 grama, otome zna bar pola čaršije, a kada ulovineki krupniji primerak, priča se i ususednom Lapovu. U to smo se uverili30. septembra kada je u Batočini pri-ređeno pravo slavlje povodom njegovognajboljeg ovogodišnjeg ulova. U društvumlađeg, ali i uspešnijeg kolege DaliboraRadulovića Kenca, Zejtin je tog subot-njeg jutra osvanuo na Velikoj Moravi udelu brzanskog atara. Udice su nama-mčili kuvanim kukuruzom sa aromomraka i hitnuli na ciljano mesto, gde suprethodnih dana uhvatili pet šaranatežine od 3 do 5 kilograma. U samo svi-tanje usledio je prvi udar, ali je strunapopustila pod naletom velike ribe. Slič-na situacija se ponovila još dva puta ionda je nastalo zatišje. Nešto posledeset sasti usledio je toliko udar.

- Snažno sam kontrirao i pritegao drili time sprečio prvi beg ka matici reke.Usledila su još dva jača bega, a potom jeišlo lakše, tako da se posle 15 minuta naobali zapraćakao šaran kakvog u životunisam imao u rukama - opisuje taličniribolovac.

Vaga lokalnog udruženja “Lepenica”,čiji je Zejtin član više od dve decenije,pokazala je 12,1 kg, što je najkrupnijiprimerak šarana divljaka uhvaćen ovegodine u srednjem toku Velike Morave.Ulov je ostvaren štapom Shimano t.b.

50 do 100 grama, mašinicom Tica Libra4000 i strunom Sufix na čijem je dru-gom kraju udica Owner 1/0 nosila dvazrna kuvanog kukuruza sa aromomraka.

V. Spasojević

NN A A ŠŠTTUUJJUUBBEEZZ SS A A JJLLEE

Aleksandar Šakić iz Zrenjaninaulovio je 2. oktobra na Tisi kodŽabaljskog mosta štuku od 4,7 kg i 90cm. Kapitalka je došla na kedera asavladana je štapom Denon od 3,00m, mašinicom Okuma i najlonomdebljine 0,30 mm (bez sajle). Štukuna fotografiji drže Aleksandrov sinMiloš i ćerka Tijana.

DDOOLLIIJJ A A OO K K A A PPIITT A A LL A A CC

GGOOR R DD A A NNIINN PPEECC A A R R OOŠŠK K II R R EEK K OOR R DD




Novembar 2006 71

SSLL A A V V LLJJEE NN A A MMOOR R A A V V II

Iskusni jagodinski šarandžija Mio-drag Živković, među ribolovcima poz-natiji kao Mile Džodin, povremenokrene i na grabljivice. Iz brižno vođenog dnevnika može se videti dase na njegovoj udici u poslednjih 10godina našlo tridesetak somova,desetak štuka i pedesetak bucova, asamo ratne 1999. godine “palo” jesedam brkonja ukupne težine preko80 kilograma.

Ove godine je prve ulove imao tek 29. septembra. Na ušću Lugomira jepokušao da lakšim varalicama pre- vari bucova, ali ga nije bilo u površin-skom delu pa je odlučio da pokušasreću sa robustnim Lak Kasteromtežine 24 grama. Ciljao je deo vira sakrupnim kamenjem i panjevima i većpri tećem zabačaju “napipao” ovećeg bucova. To ga je ohrabrilo, pa je var-alicu pustio da skakuće po podvod-nom kamenju. Desetak minuta kasnije mogao se pohvaliti prvim ovo-godišnjim somićem, teškim 3,7 kg, asamo koji minut kasnije i pravim kap-italcem za ovaj deo reke - brkonjomod 25,4 kilograma. U prihvatanjuulova nesebično mu je pomogao leg-enda jagodinskog ribolova SlobodanMilenković, a slavlju koje je nastalokada se riba našla na obali prisustvo- valo je desetak lokalnih ribolovaca.Ulov je ostvaren štapom Master tb 40do 100 grama, mašinicom Tica 4.500koja je nosila najlon SPRO od 0,25mm. Vaso Spasojević

PPOOTTOOČČ A A R R A A IIZZ LLIIMM A A Nebojša Divac iz Prijepolja ulovio je u Limu pastrmku potočaru od 3,7 kg. Ulovl-

jena je štapom Shimano Solstace od 2,7 m, mašinicom Cardinal Gold Max 5 inajlonom Colmic K-15 od 0,225 mm.

Javljam vam prvi put, iako sam posljednjih 6-7 godina vaš redovan čitalac. Moje

ime je Vlado Matijević, živim u Novom Sadu a porijeklo mi je kao kod RankaTravara, na što ukazuje ijekavica. Prve pecaroške korake imao sam na salmonid-nim vodama, prvenstveno u varaličarenju pastrmke i mušičarenju lipljena. Prom- jenom mjesta boravka i vodenih staništa preorjentisao sam se na Dunav i, da negnjavim više, šaljem vam par fotki koje sam nazvao 105+4 kg.

Datum ulova bio je 21. septembar, vrijeme - 21 h, lokalitet - između pokojnog“Žezelja” i “Špica”, težina 4 kg (dužinu nisam mjerio). Štap Mitchell Laser Spin 3m, t.b do 40 gr, mašinica Mitchell Tempest 3000, upredena struna “X FORCE”(mislim da je 0,16mm), mamac Mister Tvister (crven-bijeli rep), džig glava obič-na, okrugla od 8 gr.

Prethodno veče, u isto vrijeme i na istom mjestu (kod srednjih stepenica), imaosam i nešto manjeg smuđa (2,3 kg), na mali kratki narandžasti “Orkin “ šed (starimodel). Sve se to dešavalo pred opadanje Dunava. Svjedok svih događanja je mojdrug, strastveni varaličar Petar Nebl, sa kojim sam i narednih dana obišao skoro

sve “gradske” lokalitete. Nismo više imali ni udarca!

110055 ++ 44 K K GG



Među najlepšim jadranskimribama, izuzetno ukusni, ali i lak plen za ribolovce

Piše: Pavle Miljanić

V V elika porodica Serranidae obuhvata više od 500 vrsta koje naseljavaju

umerena i tropska mora. Jedna odnajupečatljivijih odlika familije je frapant-na razlika u veličini njenih članova: ima turibica od desetak cm, ali i džinovskih kernji(grupera) koje dostižu dužinu od 3 m itežinu od celih 400 kg! Ova podela na velike i male Serranidae dolazi do izražajai u Jadranu. S jedne strane imamo pet vrsta kernji (tri starosedelačke i dve pri-došle), a s druge grupu malih riba, od kojihsu ribolovcima dobro poznata tri pripadni-ka roda Serranus: kanjac (Serranus cabril-la), pirka (S. scriba) i vučić (S. hepatus).Iako zbog veselih boja podsećaju na nekedobrodušne stanovnika akvarijuma, ove

zanimljive ribice su agresivne i proždrljivegrabljivice, pravi mali razbojnici, koji se,lukavo vrebajući iz kakvog prikrajka,munjevito bacaju na sve što im dođe nado-hvat čeljusti. Kanjca, pirke i vučića imasvuda uz obalu, love se često i relativnolako, raznim metodima sportskog ribolova,uključujući i varaličarenje. Izuzetno suukusni i cenjeni među ljubiteljima morskihspecijaliteta, pa su, uprkos malim dimenz-ijama, uvek rado viđeni gosti na udici.Uostalom, među ribolovcima kojima je naprvom mestu sport, a ne zamrzivač, veliči-

na ulovljenih riba nikad nije bila merilozadovoljstva i uspeha.

Za kanjca, pirku i vučića, kao i druge pri-padnike roda Serranus, vezan je jedan biološki kuriozitet. Naime, ove ribe susimultani ili sinhroni hermafroditi (dvo-

polci), u isto vreme mužjaci i ženke. Pod-setimo da se hermafroditizam dosta čestosreće među ribama (recimo u porodicamaSparidae i Labridae), ali uglavnom kaosekvencijalni (fazni), pri čemu jedinke prvo sazrevaju kao mužjaci (protandrija), paonda menjaju pol i postaju ženke ili obrnu-to (protoginija). Primera radi, orada jeprotandrični, a kantar protoginični her-mafrodit. Ovde, međutim, istovremenopostoje i muške i ženske polne žlezde, pa seproizvode i spermatozoidi i jajne ćelije.Ipak, do samooplodnje ne dolazi.

KERNJE U MINIJATURI

Po mnogim morfološkim karakteristikamakanjac i pirka neodoljivo podsećaju na velike rođake kernje. Telo im je robusnegrađe, relativno izduženo i spljošteno u bokovima. Usta su velika, naoružana brojnim sitnim i oštrim zubima, od kojih nekiimaju formu očnjaka. Donja čeljust jeisturena napred. Zadnja ivica škržnog pret-poklopca je testerasto nazubljena, a na

škržnom poklopcu se nalaze tri kratke bodlje. Telo je prekriveno sitnim ktenoid-nim krljuštima. Na leđima postoji samo jedno dugačko peraje koje se proteže svedo repne drške. Prednji deo mu je sastav-ljen od tvrdih, a zadnji od mekanih šipčica(zrakova). Repno peraje kod kanjca je blago račvasto ili dublje konkavno (uleg-nuto), dok je kod pirke njegov zadnji obodravan ili blago konveksan (ispupčen).

Kanjca i pirku relativno lako razlikujemopo boji. Kanjac je u osnovi žućkasto-siv ilicrvenkast, odozdo bleđi. Leđa i bokoveukrašavaju 7 do 8 smeđih sedlastih pojase- va, dok se s donje strane tijela protežu tri

lepe vodoravne pruge narandžasto-žute boje koje zahvataju i glavu. Pirka je po leđi-ma i bokovima modrikastožućkasta docrvenkastosmeđa, sa 5 do 7 tamnosmeđih vertikalnih pruga. Na glavi joj se ističu bro-


72 Novembar 2006

MORE: KANJAC, PIRKA I VUČIĆ

MM A A LLII PPR R OOŽŽDDR R LLJJII V V II

LLEEPPOOTT A A NNII

Kanjac i njegovi zubi

Pirka je prepoznatljiva po ljubičastom trbuhu



jne nepravilno uvijene modrikaste šare ipege na smeđocrvenoj podlozi. Nepo-grešivi znak raspoznavanja kod nje je lju- bičasta ili svetlomodra boja trbuha. Maksi-malna dužina kanjca i pirke je oko 40 cm,a težina nekih pola kilograma.

Kanjac i pirka su pridnene (bentoske),priobalne i sedentarne ribe, sa izraženomteritorijalnošću. Kanjca nalazimo uglav-

nom na dubinama od 10 pa do 90 m, madazna da siđe i do 200 m, dok pirka preferiranešto pliće vode: najčešća je između 5 i 30m, obično ne silazi dublje od 50 m, mada jeu određenim delovima Mediterana na-lažena i na dubini od 150 m. Kanjac jeprisutan na raznim vrstama dna, običnohridinastom i peskovitom, u livadamamorske trave posidonije, a ponekad i napeskovitom dnu. Pirka najviše voli dnaobrasla posidonijom i cimodocejom, kao ikamenite terene naseljene algama. Je-lovnik kanjca i pirke je manje-više isti isastoji se od razne sitne ribe, glavonožaca(sipice, lignjice itd.) i rakova koje lako

gutaju velikim ustima. Kozice (gambori) suim omiljeni specijalitet. Mreste se tokomleta.

Vučić je u morfološkom pogledu veomasličan kanjcu i pirki. Glavne osobenosti, uodnosu na srodnike, su mu veoma velikaglava (zauzima trećinu tela), izrazito krup-ne oči, konveksna ivica repnog peraja ispecifična obojenost: telo mu je na-randžastosivo do crvenkastosivo, sa dve dopet širokih, tamnih vertikalnih pruga, odkojih je ona ispod mekanog dela leđnogperaja račvasta. Na glavi postoje tri žutepruge, a na sredini leđnog peraja je crnapega. Živi u livadama posidonije, pesku imulju, na dubinama od 30 do 140 m. Prož-drljiv je i hrani se sitnim beskičmenjacima.Zbog malih dimenzija (najviše 15 cm) nijenaročito zanimljiv sportskim ribolovcima.

DUBINKA I SPINING, PONEKADPANULA I DŽIGOVANJE

Kanjac se najčešće i najuspešnije lovi če-kanjem na dnu iz čamca, bilo iz ruke - tu-njom ili kanjčanicom (ovaj tradicionalnialat je upravo po njemu dobio ime u vremekad su naselja kanjca, kao i većine drugihsportskih riba bila daleko gušća nego

danas), bilo štapom i mašinicom. Osnovni

i najpopularniji sistem za obe tehnike jeklasični višeudični paternoster, montaža

sa završnim fiksnim olovom i tri do pet bočnih predveza. Debljina osnovne struneza lov kanjca i drugih manjih riba (arbun,špar, fratar, sarag, ovčica, vrana, drozd,škrpina, škrpun itd.) iznosi 0,35-0,40 mm,a bočnih predveza 0,25-0,30 mm. Uo- bičajeno je da se u lovu preko prsta koristinešto deblji konac. Međusobno rastojanje idužinu bočnih predveza treba podesititako da se jedan s drugim ne mrse, a da sene bi petljali oko osnovne strune, ko-ristićemo trostruku vrtilicu ili, još bolje,neku od brojnih vrsta odstojnika. Težinaolova iznosi od 30 do 200 g, zavisno oddubine na kojoj lovimo i jačine morske

struje. Najefikasniji mamci su komadi ilifiletići sardele, papaline, inćuna i druge sit-ne plave ribe, celi gavuni, komadi lignje isipe, kozice itd. Kad naiđemo na bogatostanište kanjaca, moguće ih je izvući i dva-tri odjednom. Krupne kanjce je iz čamcaponajbolje loviti oko manjih ili većih pod- vodnih uzvisina (seke, brakovi), na dubi-nama od 20-40 m.

Kanjac uzima mamac na karakterističannačin, agresivno, bez mnogo probiranja ipremišljanja, obično ga duboko gutajući,“sve do repa”. Napravi nekoliko trzaja, pase zatim umiri. Prilikom izvlačenja napovršinu ne pruža otpor i retko se skine sa

udice.Drugi način je lov čekanjem s obale. Uobzir dolaze paternoster i sistem sa kli-zećim olovom. Dobri tereni su luke, prio- balna kamenita dna i rubovi livada po-sidonije. Za terene gde su česta kačenja zadno preporučuju se neki od sistema saolovom za gubljenje, koje je zakačeno nakomad tankog najlona. Umesto olova možese koristiti kamen, automobilska svećicaitd.

Najzanimljiviji način lova kanjca i pirke je lako varaličarenje s obale, koje je najus-pešnije sa lukobrana, rtova i drugih istu-renih obalnih pozicija, ali i drugde duž

kamenite obale ili u blizini livada posido-nije. Na ovim mestima obično lovimo brancine, zubatice, škarmove (mediteran-ske barakude) i druge krupnije grabljivice,ali veoma često kanjac izleti iz busije i

napadne varalicu, bilo da utoli glad, bilo daotera uljeza koji mu neovlašćeno “ometa

posed”. Od varalica preporučujemo vob-lere, kašike i manje pilkere.Kanjac se može uloviti i laganom obal-

nom panulom, mada uglavnom slučajno.Obično napada sporo do srednje brzo vučene varalice ili kožice (filete) na-menjene brancinu, barakudi i drugim pri-obalnim grabljivicama. Podstaknut pro-ždrljivošću, često zgrabi varalicu ne mnogomanju od njega samoga. Konačno, u obzirdolazi i džigovanje iz čamca u mestu. Sis-tem je nalik onom za lov skuše i sastoji seod osnovne strune, nekoliko silikonskihimitacija ribica ili kozica (najbolje onih flu-oroscentnih, sa svetlucavim listićima alu-

minijumske folije) na bočnim predvezima izavršnog olova odgovarajuće težine. Teh-nika je jednostavna: pustimo olovo da do-đe do dna, malo izdignemo sistem, a ondapodižemo i spuštamo vrh štapa, imitirajućikretanje jata ribica ili kozica gore-dole ustruji.

Kanjac se najbolje lovi u toplijem delugodine, kada se približava obali. Po pravilugrize tokom celog dana, ali ipak najbolje uzoru i sumrak.

Sve ovo što smo rekli o lovu kanjca u velikoj meri se može primeniti i na pirku.

Napomenimo i to da su zbog živih bojamale Serranidae veoma popularne među

akvarofilima. Ovo se u prvom redu odnosina pirku, jednu od najlepših jadranskih vrsta. U akvarijumu je nije teško držati,pošto prihvata raznu vrstu hrane, uključu- jući i onu gotovu, u listićima ili granulama. Veći komad hrane obično ceo završava unjenim ustima, pa je bolje ubaciti višemanjih parčića, kako bi i drugi stanovniciakvarijuma dobili svoj deo.

Nažalost, naselja kanjca i pirke, kao i većine drugih sportskih riba, danas su pril-ično proređena (prelov, uništavanje habi-tata urbanizacijom i kočarenjem, dinami-tašenje itd.).

Naredba o zabrani lova i stavljanja u

promet riblje mlađi, nedoraslih riba idrugih morskih organizama za kanjcapropisuje minimalnu lovnu dužinu od 16cm, a za pirku 15 cm.


Novembar 2006 73

Vučić

Sistem za lov kanjca



MManifestacija koju smo lane usaradnji sa Novosadskim saj-mom, a uz punu pomoć ekipe

koja je na tome radila decenijama, počelidosta skromno, a sa velikim ambicijama -2. međunarodni Zlatni kotlić, imala jezaista lepo finale na 4. Gastrofestivalu, na39. međunarodnom sajmu turizma uNovom Sadu, koji je održan od 12. do 15.oktobra.

Na ovoj smotri majstora spremanjariblje čorbe i paprikaša pojavile su se 83ekipe, među kojima su bili osvajači priz-nanja na opštinskim, regionalnim i drugimsmotrama tokom leta, kao i najbolji kuvariiz zemalja u okruženju, pobednici prethod-nih takmičenja na novinarskom i Lorist-ovom Zlatnom kotliću. Sve u svemu, tog

petka, 13. oktobra, na sajamskom platou bilo je izuzetno dinamično, veselo, a i uzmalo suza od dima. “Stari lisci” sa prethod-nih takmičenja, među kojima je i pred-stavnik ljubljanskog Centra za promocijuribiškog turizma “Racoon” i naš EmilOtrupčak (koji je sudbonosno DA Dukicirekao 1982. u Ljubljani) smestili su se naonu stranu sa koje vetar duva. Tu su bili ipredstavnici hotela “Javor” sa Žabljaka naDurmitoru, gde je čorbu gotovio dvome-traš Vesko Vojinović, nekadašnji košarkaš,uz asistenciju dvadeset centi niže Biljane ipomoćnika Vlada Stijepovića. Korak dalje

je svoje veštine u 75 minuta u kotliću brčkala ekipa iz jedinog mesta na Dunavukoje ima u imenu reč grad - iz Šarengrada i Vukovara u Hrvatskoj, Smrki, Neša iŽupan. Na degustaciji se pojavio i Srđan -Blaf, koji je, pošto nije mogao da se opre-deli za riblje specijalite “iz tri države”,hladno rekao - sipaj, ali u čašu! Po tamburi je prebirao žice, pevušio Cajku i poskočice,legendarni seksopisac Laza Grgar, koga jete večeri upoznala i jedna gošća čak iz -Holandije!

Redakcijska ekipa, koja je sedala zainternacionalnim stolom, je stalno pojača- vana, Četniku su se pridružili, Božin, koji je predhodnog dana bio nenadmašan ustaparskom ovčijem paprikašu, ne kao tak-mičar, već kao degustator, pa Pera, kome je

dojadila pobednička čorba, onda Siniša“Pecaroško pitanje”...Kolege iz medija je privlačila ekipa sa

Ohridskog jezera, iz Struge, iz hotela Drim,Goce i drugari, koji za ovu priliku nisupripremali čuvenu ohridsku pastrmku ili jegulju, već dunavskog šarana, kao i sviostali takmičari koji su dobili po dva kilo-grama kvalitetnog šarana iz ribnjaka DTDRibarstvo iz Petrovaradina. Gostima izMakedonije su svi odali posebno priznanjeza fantastična vina kojima su nudili tak-mičare za susednim stolovima. Rekosmo,svi su dobili isti materijal, pa je na kuvari-


74 Novembar 2006

DRUGI MEĐUNARODNI RIBOLOVAČKI ZLATNI KOTLIĆ

R R IIBBLLJJ A A ČČOOR R BB A A II PP A A PPR R IIK K A A ŠŠ -- BBR R EENNDD



ma bilo, da pokažu onu tajnu caku, za kojuneki kažu da je paprika, a drugi, da tajne baš i nema, nego je sve stvar iskustva, kojaće ih odvesti na pobednički tron. Posle sig-nala koji je dao glavni sudija Dobrica Toro-man, koji ova nadmetanja vodi tri decenije, svi su prionuli na posao da žiriju, koji jeocenjivao uzorke u dve kategorije, predočenajbolje zgotovljene specijalitete.

Stručni žiri u zaista eminetnom sastavu -od profesora kulinarstva, preko eksperata

za ribarstvo, do degustatora jela i pića ipoznatih ugostitelja, a kojem je predseda- vao Dragan Grcić, imao je težak zadatak...Probati sve uzorke, oceniti opšti izgled,gustinu i obojenost, raskuvanost i ukus.Naravno, svi uzorci su bili pod šifrom, takoda su se rezultati znali tek kada je žirisaopštio broj poena, a takmičar se identi-fikovao sa tim overenim brojem. To je,nema sumnje, bio razlog da na takmičenjanije pala ni senka sumnje u pogledu objek-tivnosti u ocenjivanju.

Kada je muzička ekipa maestra Buca igospođice Branke udarila tuš, u sali jezavladala tišina, koju su prekidali žestoki

aplauzi kada su saopštavana imenanajboljih.

Ovoga puta su izostali naši stari gosti izsusedne Mađarske, kao takmičari, ali su imzajednički drugari poručili da će se toispraviti na sledećem druženju. Na fešti suse pojavile i organizovane ekipe takmičaraiz javnog preduzeća Vojvodinašume izPetrovaradina, koji su pokazali da su majs-

tori i za pečenu ribu, pa ekipa “Zvezda terameseca” iz Požarevca, kojoj je ovo bio prvinastup na ovakvom skupu, a pažnju jemajicama skrenula ekipa Deca lošihkuvara - Trovači!

Najbrojnija je bila ekipa redakcijeDnevnik - Vojvodina Press, koja je došla da bodri svog pulena Svetozara Krstića. Boga-mi, imala je i razloga (pogledajte rezul-tate). Brojnost joj je tokom večeri ugroziotakmičarski tim Fiting - Zorana Goluže iz

Šida, koji bi nema sumnje, odneli sva vodeća mesta u ispi janju špricera, na buteljke, balone i galone! Praksa je da tak-mičari i njihovi gosti jedu ono što supripremili, pa nije bilo glasnih zamerki zasadržaje kotlića.

Šampionska priznanja najuspešnijim upripremanju riblje čorbe je uručio Mladen Vujović, izvršni direktor Novosadskogsajma, a za paprikaš Petar Petrović, članizdavačkog saveta Ribolovačkog Magazina.Dodeljena je i jedna lepa nagrada - put idvodnevni boravak na Floridi, čak doBačke Palanke!

Riblja čorba i paprikaš, postaju “brend”

zbog koga se dolazi u Vojvodinu, a nad-metanje majstora kotlića prerasta u deša- vanje koja prelazi lokalne okvire i pred-stavlja dobru osnovu za širu turističkumanifestaciju. Ove reči, koje je organizato-ru uputio jedan od sudionika fešte, su naj-lepše priznanje i podstrek da se dogodinesrećemo u većem broju. Još veće priznanje je što su svi učesnici i gosti listom rekli da

je pobednik bilo pravo druženje i što su ti-tule šampiona poneli neki novi majstori varjače, kecelje i ribljih majstorluka.

Ova sajamska manifestacija, u organi-zaciji naše izdavačke kuće Mont - Press -Ribolovački Magazin i Novosadskog saj-ma, koja je bila finale takmičenja na koji-ma je više stotina majstora pripremaloriblje čorbe i paprikaše, bila je prilika da sepromovišu i akcije koje vodi Ribolovački

Magazin, kao što je promocija Ribolovač-kih revira Vojvodine (Vojvodinašume,DTD Ribarstvo - Jegrička jama, Pavlovci -Kudoš), zatim najavi sajam EFTTEX 2007u Pragu, promoviše hrana za ribe Sopro-fish bečejskog Sojaprotein (promoter članžirija Majo Milošević), a na kraju pozovusvi na naredni 3. međunarodni Zlatnikotlić 2007. godine.


Novembar 2006 75

U obe takmičarske kategorije za priznanje najuspešnijih kuvara bilo je zaista gusto. U vrhu seodvojilo nekoliko takmičara čiji redosled je odlučivalo po jedan ili pola poena.

Žiri je sve merio i vagao i na kraju saopštio da su najuspešniji u pripremanu riblje čorbe:

1. Jovan Pregun iz Petrovaradina,2. Svetozar Krstić iz Novog Sada i3. Siniša Popović iz Bačkog Gradišta.Najviše umeća u pripremanju ribljeg paprikaša pokazali su:1.Milorad Savić iz Novih Banovaca,2.Stevan Božin iz Bačke Palanke i3.Lazar Radinović iz Bačke Palanke.

GGUUSSTTOO DDOO ŠŠ A A MMPPIIOONNSSK K OOGG TTR R OONN A A




SLOVENIJA

NN A A TTJJEEČČ A A JJ

MMUUŠŠIIČČ A A R R SSK K EE

SSEEK K CCIIJJEE R R ZZSS

Mušičarska sekcija “Ribiške zvezeSlovenije” objavljuje natječaj za jubi-larno 20. Otvoreno prvenstvo zanajbolju umjetnu mušicu 2007. godine. Vezači mogu sudjelovati u sledećim kat-egorijama:

1. Suve mušice2. Nimfe i mokre mušice3. Potezanke - strimeri4. Realistični uzorci (uspešnost imitacije)Pravila natječaja:Svaki vezač može sudjelovati u svakoj kategoriji sa

samo jednim uzorkom, kojeg treba da pošalje u dvaprimerka i sa kojim nije sudjelovao dosad na drugimnatječajima. Za svaki uzorak treba navesti:

Ime mušice (tradicionalno ili novo)Lozinku, kojom natjecatelj komisiji dokazuje

autorstvoDelove mušice (telo, krila, rep...) Veličinu i model udiceIme životinjice koju imitira - po mogućnosti

priložiti fotografiju (važi samo za realistične uzorke)

Žiri neće uvažiti uzorke napravljene od delovapravih insekata!

Svaki takmičar mora u pratećem pismu navestilične podatke (ime, prezime, adresu), ime mušice ilozinku, i sve to u zatvorenoj koverti priložiti uzorku.Kopiju pisma sa podacima treba čuvati kao dokaz oautorstvu.

Žiri će ocenjivati uzorke u 1., 2. i 3. kategoriji posledećim kriterijima:

Skladnost među vezačkim prvinama, čvrstost itehnička perfekcija uzorka, odabir materijala, opštiutisak i inovatorstvo.

Žiri će kod ocenjivanja uzoraka u 4. kategoriji(realistički uzorci) u prvom redu ocenjivati uspešnost

imitiranja.Žiri može da prerasporedi uzorke ako smatra, da

nisu prijavljeni u pravoj kategoriji.Odluka žirija je konačna!Žiri će uvažiti sve uzorke koji stignu do 31. decem-

bra 2006. na adresu:Ribiška zveza Slovenije(za natečaj 2007)Tržaška 132

HRVATSKA

NN A A TTJJEEČČ A A JJ

ZZ A A NN A A JJBBOOLLJJUU

UUMMJJEETTNNUU

MMUUHHUU

““ŠŠPPOOR R TTSSK K OOGG

R R IIBBOOLLOO V V A A ””

Časopis “Športski Ribolov” organizira “Natječaj za najboljuumjetnu muhu Športski Ribolov - Mustad Croatian Open 2007”.

Generalni sponzor natječaja: MUSTAD Norveška, u suradnji sT.P. OLIVARI, distributerom proizvoda Mustad za Hrvatsku.

Pravila natječaja:1. Natječaj je otvoren za sve vezače, profesionalce i amatere,

jedino članovi žirija i njihovih obitelji ne mogu sudjelovati na nat- ječaju.

2. Nagrađeni će biti vezači za po tri najbolje imitacije u svakojkategoriji.

3. Svaki vezač može sudjelovati sa samo jednom imitacijom usvakoj kategoriji.

4. Kategorije u kojima se vezači mogu natjecati:

* Kategorija 1. - NIMFE, EMERGERI, PUPE I MOKRE MUŠICE* Kategorija 2 - POTEZANKE* Kategorija 3. - SUHE MUHE* Kategorija 4. - REALISTIČNE IMITACIJE5. Sve imitacije u svim kategorijama moraju biti vezane na

udicama Mustad.6. Za sve imitacije vezač mora jasno naznačiti odnosno priložiti:- kategoriju za koju prijavljuje rad;- ime imitacije;- popis korištenih materijala (model i veličina Mustad udice na

kojoj je imitacija napravljena, korišteno perje, dlaka i sl.);- ime, godinu i datum rođenja, kućnu adresu, e-mail adresu i

broj telefona.7. Komisija zadržava pravo preraspodjele radova u drugu kate-

goriju ukoliko zaključi da je naznačena pogrešna kategorija.8. Tvrtka Mustad i časopis Športski Ribolov zadržavaju pravo

korištenja fotografija imitacija s natječaja u svim tiskanim i elek-tronskim medijima prema svom nahođenju i potrebi.

9. Sudjelovanje na natječaju je besplatno.10. Imitacije poslane na natječaj postaju vlasništvo organizato-

ra natječaja.11. Krajnji rok do kada imitacije trebaju stići u uredništvo

časopisa Športski Ribolov je 31 siječnja 2007 godine

ribolovacki magazin rm 64 - novembar 06

Documents