oswald spengler - propast zapada i.pdf

7/23/2019 Oswald Spengler - Propast Zapada I.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/oswald-spengler-propast-zapada-ipdf 1/191

INP »KNJIŽEVNE NOVINE«

Biblioteka »Kristali« 9

Oswa1d Špcngler: Propast Zapađa

Preveo: Vladimir Vujić

Predgovor: Vladimir Vujić

Naslov originala:

Oswald 'Špengler:

Untergang des Abendlandes



OSVALD ŠPENGLER



PROPASTZAPADA



»Kada u beskrajnom uvek jedn o isto, Ponavljajući se, večno teče,Hiljade oblika živoga sveta Snažno se u lanac vezutju;Struji sla.st životna iz svih stvari,Sa najmanje kao i sa najveće zvezde. 1 sve to tiskanje, sva ta borba,Večni je mir u Gospodu Bogu«<.

27



PREDGOVOR

DRUGOM IZDANJU PRVE KNJIGE

Na kraju jednog rada koji obuhvata deset godinci života, od prve kratke skice pa do konačnog oblika celokupnog dela koje je dobilo sasvim nepredviđeni obim, priliči mi da se osvrnem unazad na ono što sam hteo i postigao, kako sam to našao i kako danas prema tome stojim.

U uvodu izdanja od 1918 — koji je i spolja i iznutra fragment — bio sam rekao da je ovde, po mome ubedenju, neoborivo formulisana jedna misao ko-

ja se neče više osporavati čim jednom bude izgovorena. Valjalo je da sam kazao: čim je Ijudi budu razumeli. Jer za ovo razumevanje potrebna je, kako sve više uvidam, ne samo u ovom slučaju već i u istorij i misli uopšte, jedna nova generacija koja će biti rođe-

na sa dispozicijom za jedno takvo razumevanje.Bio sam dodao da se tu radi o prvom pokušaju

sa svima neminovnim greškamaj nepotpunom i sigurno ne bez unutarnjih protivrečnosti. Ovu primedbu Ijudi ni izdaleka nisu uzeli onako ozbiljno kako sam

ja to mislio. Ko se ikada duboko zagledao u pretpostavke žive misli, znaće da nama nije dat besprotiv- reČni uvid u poslednje osnove bića. Mislilac je čovek kome je bilo dodeljeno da simbolički pretstavi vreme sopstvenim gledanjem i razumevanjem. On nema iz- bora. On misli kako misliti mora. Istinito je, najzaa, Za njega ono što je sa njime rodeno kao njegova slika sveta. On tu sliku ne iznalazi nego je u sebi otkriva. Ta slika je on sam, još jednom ponovljen; ona je



ŠPEMGLER Pređgovor đrugom izđanju

njegovo biće uobličeno u reč; ona je smisao njegove liČnosti, smisao formiran kao učenje; ona je nepromenljiva za ceo njegov život, je r je iđentična sa nje- gomm životom. Jeđino j e ova simbolika nuzna, jeđino

je ona sasuđ i iz.raz Ijuđske istorije; ono što postaje kao filozofski naučnički rađ izlišno je i samo poveča- va brojno stanje stručne literature.

1 tako mogu jezgro onoga što sam našao označiti samo kao dstinito«, istinito za mene, a, kako niislim,

i za vođeće đuhove vremena koje đolazi; ne kao istinito >po sebi«, naime oslobođeno ođ uslova krvi i istorije, je r tako što i ne postoji. Ali, ono što sam na-

pisao u bujnom naletu onih gođina svakako je bilo vrlo nesavršeno saopštavanje onoga što je jasno pređa mnom stajalo, pa mi je ostao za sleđeće gođine zađa- tak đa svojim mislima pomoću poretka činjenica i je - zičkog izraza đađnem ubeđljivi oblik koji ja mogu

postići.Završiti se taj oblik ne može nikađ: sam život

završava se tek smrću. Ali, ja sam još jeđnom pokušao đa i najstarije đelove đignem na t/isinu opažajnoga

pretstavljanja kojim đanas raspolažem. I time se op- raštam. ođ ovoga rađa sa njegovim nađama i razoča-

ranjima, njegovim preimućstvima i greškama.Rezultat đela je, međutim, izđržao probu za me-

ne, pa i za đruge, ako smem suđiti po uticaju koje ono lagano počinje đa vrši na prostrane oblasti znanja. Utoliko oštrije imam đa naglasim granicu koju sam sđm sebi postavio u ovoj knjizi' Neka se ne traži u njoj sve. Ona sađrži samo jeđnu stranu onoga što pređ sobom viđim, ona sađrži nov pogleđ jeđino na istori-

ju, ona sađrži filozofiju suđbine, i to prvu u svojoj vrsti. Ona je potpuno opažajna, pisana jezikom koji

pokušava đa čulno pođrazava pređmete i ođnose, namesto đa ih zamenjuje nizovima pojmova; ona se ob- raća samo na one čitaoce koji isto tako umeju đa pro-

življavaju zvuke reči i slikđ. To je teško, osobito onđa kađ nas strahopoštovanje pređ tajnom — Geteovo strahopoštovanje — sprečava da pojmovna raščlanja- vanja smatramo kao đuboke pogleđe.

I tu se sađa điže vilca na pesimizain, kojom večni jučerašnjici gone svaku misao koja je ođređena samo za pronalazače puteva sutrašnjice. Međutim, ja nisam

pisao za one koji smalraju đa je muđrijašenje o biću

30



đnoga đela samo to đelo. Ko đejiniše, taj ne pozna- sudbinu.

Razumeti svet za mene znači biti dorastao svetu. itna je tvrdoća života, a ne pojam životci kakvom as uči »nojevska« filozofija idealizma. Ko ne dopuš-

a da ga zavaravaju pojmotn, taj to ne oseća kao pesi- izam, a do onih drugih nije nam ni stalo. Za ozbiljne taoce, koji traže pogled na život a ne definiciju, na- eo sam, usled i suviše zbijenog oblika teksta u pri- edbama, jedan broj deld koja će moći da taj pogled

a život provedu i kroz daleke oblasti našega znanja.

Na kraju, moram još jednom da imenujem ime- a kojima zahvaljujem gotovo za sve: Getea i Ničea. d. Getea imam metodu, od Ničea način postavljanja tanja; ako treba da formulišem svoj odnos prema vom drugom, mogu kazati: načinio sam od njegovog aslućivanja čitav pogled na svet. A Gete je celokup- m svojim načinom mišljenja, i ne znajući za to, bio

ajbnicov učenik. I tako ja ovo, što je nastalo ispod oga pera na moje sopstveno iznenađenje, osećam kao ešto što želim da imenujem sa ponosom kao nemač- u filozofiju, uprkos bedi i jadu ovih godina.

Decembra 1922 i

PENGLER Pređgovor đrugom izdanju

LANKENBURG NA HARCU OSVALD ŠPENGLER



K N J I G A P R V A

OBLIK I STVARNOST



U V O D

l

U ovoj knjizi čini se prvi put smeli pokušaj daistorija predodređuje. Radi se o tome da se sudbi-jedne kulture prati u onim njezinim stanjima kojanisu protekla — i to jedn e jedine kulture, one

a je danas na ovoj planeti u završavanju, kulturepadno-evropsko-amerikanske.

Do danas, očevidno, nije još uočena mogučnostse zadatak tako ogromnog domašaja reši; a kad jei bio slučaj, sredstva da se taj zadatak obradi nisu

a poznata, ili se njima rukovalo l]a nedovoljančin.

Postoji li logika istorije? Postoji li neka talcorećitafizička struktura istoriskog čovečanstva, s oneane svega slučajnog i nesračunljivog pojedinačnihgađaja, jedna struktura koja je bitno nezavisna od -daleko vidljivih, popularnih, duhovno-političkih tvo-ina površine? Neka struktura koja, može biti, tekziva ovu stvarnost nižeg reda? Da li se velilci mo-nti istorije sveta pojavljuju možda — pred okome ih razumeva — uvek u obliku koji dopušla za-učivanje? I ako je talco — gde su granice takvihljučivanja? Da li je moguče da se u samom ži-u pronađu stepeni koji moraju da se pređu i tonim redom koji je bezizuzetan je r je istorija ljuđipni pojam za ogromne životne tokove za koje več

ma jezička upotreba uvodi nehotice individue višega: »antika«, »kineska kultura«, »savremena civili-

35



ŠPENGLER Propast Zapaa

zacija« — kao neka »ja« ili ličnosti koje misle i rade?Da nemaju možda oni pojmovi koji su osnovani zasve organsko, pojmovi rađanja, smrti, mladosti, staro-sti, trajanja života, da nemaju ti pojmovi u ovom kru-gu možda neki strogi smisao koji niko još nije otkrio?Ukratko rečeno, ne leže li u osijiovi svega istoriskogopšti biografski praoblici?

Propast Zapada, u prvom redu jedna pojava pro-storno i vremenski ograničena, kao i njoj odgovara- juća propast antike, jeste, kao što vid imo, filozofskatema, koja, shvaćena u svoj svojoj težini, obuhvata usebi sva velika pitanja bića.

Hoćemo li da saznamo u kom se obliku ispunjujesudbina zapadne kulture, moramo najpre saznati šta

je to kultura, u kom je ona odnosu prema vid ljivojistoriji, životu, duši, prirodi, duhu, u kojim oblicimase pojavljuje i ukoliko su ti oblici simboli i, kao tak-vi, protumačljivi;- a ti oblici su: narodi, jezici i epohe,bitke i ideje, države i bogovi, umetnosti i njena dela,nauke, prava, privredni oblici i gledišta na svet, velikiljudi i veliki događaji.

2

Sredstvo za shvatanje mrtvih oblika jeste mate-matički zakon. Sredstvo za razumevanje živih oblika

jeste analogija. Na taj način razliku ju se polarnost iperiodičnost sveta.

Svest o tome da je broj oblika svetsko-istoriskihpojava ograniče'n, da se vekovi, epohe, situacije, lično-sti po tipu ponavljaju, uvek je pOstojala. Gotovo ni-kada nije se obrađivala pojava Napoleona a da se nesvrne pogled na Cezara i Aleksandra; prvi pogled je —

kako ćemo videti — morfološki nedopustiv, a drugitačan. Sam Napoleon pronašo je srodnost svog polo-žaja sa položajem Karla Velikog. Konvent je govorioo Kartagini misleći na Englesku, a jakobinci su se na-zivali Rimljanima. Sravnjivali su se, sa vrlo različitomopravdanošću, Fiorenca s Atinom, Buda sa Hristom,prahrišćanstvo sa modernim socijalizmom, rimske fi-nansiske veličine iz doba Cezara sa Jenkima. Petrarka,prvi strasni arheolog (arheologija je i sama izraz ose-ćanja da se istorija ponavlja) — mislio je o sebi kao

36



PROPAST ZAPADA v

Ciceronu; a tu skoro Cecil Rodes (organizator en-leske Južne Afrike, koj i je imao u svo joj biblioteci

antičke biografije Cezara u naročito za njega pravlje-im prevodima) — o sebi kao o caru Hadrianu. Zlaob Karla XI I švedskog bila je u. tome što je u dže-u, od svoje mladosti, nosio Život Aleksanđra od Kur-ija Rufa i hteo da podražava ovom osvajaču.

Fridrih Veliki kreće se u svojim političkim spi-ima — kao Consiđerations iz 1738 — potpuno pouz-ano po analogijama, da bi označio svoje shvatanje

vetske političke situacije: tako, kad upoređu je Fran-uze sa Makedoncima pod Filipom, a Nemce sa Grci-ma. »Već su Termopili Nemačke, Elzas i Lotringija,

Filipovim rukama«. Time je bila izvrsno pogođenaolitika kardinala Fleria. Tu se dalje nalazi upoređe-je između politike habsburške i burbonske kuće, imeđu proskripcija Antonija i Oktavijana.

No sve je to ostalo fragmentarno i proizvoljno,a je odgovaralo po pravilu više trenutnoj sklonostia se pesnički i duhovito izražava negoli dubljem is-oriskom osećanju oblika.

Tako su upoređen ja Rankea, majsto ra umetničkenalogije, između Kiaksara i Henriha I, između upadaimerinaca i Mađara, morfološki beznačajna; isto kao

ona druga, često ponavljana, između helenskih drža-a-gradova i renesansnih republika i, nasuprot njima,ublje ali slučajno tačno, između Alkibiada i Napoleo-a. On ih je vršio, kao i drugi, iz jedn og plutarhovskog narodnjačko-romantičnog ukusa, koji samo uočavaične scene na svetskoj pozornici, a ne u strogom smi-u matematičara koji zna unutrašnju srodnost dvejuupa diferencijalnih jednačina, dok laik u njima vidi

amo različitost spoljašnjeg oblika.

Lako se primećuje da izbor slika tu biva određenosnovi jednom ćudi, a ne osećanjem nužnosti, ne

ejom. Daleko smo od tehnike sravnjivanja. Danas takva upoređenja javljaju u masama, ali bez plana,z veze, pa i kad su pogođena u jednom dubokom

mislu, koji se još mora utvrditi, pogođena su zahva-

ujući sreći, ređe instinktu, a nikada načelu. Niko jošje mislio na to da tu izobrazi jednu metođu. Ni iz-

aleka se nije slutilo da je tu koren, i to jedini, izoga može proizići veliko rešenje problema istorije.



PENGLER Propast Zapaa

Upoređenja bi mogla da budu sreća istoriskogmišljenja, ukoliko ona na videlo iznose organskustrukturu istorije. Njihova tehnika morala bi biti izo-bražena pod uticajem jedne obuhvatne ideje sve do

jedne. bezizborne nužnosti, do jednog logičkog maj-storstva. A bila su do sada nesreća tog mišljenja, jersu, kao stvar ukusa i ništa više, oslobađala istoričarauviđanja i truda da oblikovni jezik istorije i njegovu analizu smatra kao svoj najteži i najbl iži zadatak, da-nas još i neshvaćen a kamoli rešen. Bila su delompovršna, kada se, na primer, Cezar nazivao osnivačemrimskih državnih novina, ili, što je još gore, kada suse u najvećoj meri zapletene i nama po intimnostisvojoj vrlo strane pojave antičkog bića nazivale po-modnim rečima kao: socijalizam, impresionizam, kapi-talizam, klerikalizam; a delom su bila čudnovato za-stranjena, kao kult Bruta koga su oterali u jakobinskiklub —• onog milionara i zelenaša Bruta lcoji je kaoideolog oligarhiskog ustava, a uz odobravanje patri-ciskdg senata, probo nožem čoveka demokratije.

3

I tako se proširuje zadatak, koji je prvobitno obu-hvatao ograničeni problem savremene civilizacije, do

jedne potpuno nove filozofije, filo zofije budućnosti(ukoliko sa metafizički iscrpljenog tla Zapada uopšte

još može kakva proiz ići) , jed ine filozofije koja barpripada mogućnostima zapadno-evropskog duha u nie-govim narednim stadijima, do ideje o jednoj morfologiji svetske istorije, sveta kao istorije. Do ideje o jed-noj morfologiji koja / nasuprot morfologiji prirode,skoro jed ino j dosadanjoj temi filozofije, sakuplja iobuhvata sve oblike i sve pokrete sveta u njihovom

najdubljem i poslednjem značenju; sakuplja još jed-nora, ali u sasvim drugom poretku, ne više u skupnusliku svega saznatog, nego u sliku života, postajanja,a ne onog što je postalo.

Svet kao istorija, u suprotnosti prema svetu kaoprirodi — to pojmiti, sagledati, uobličiti, jeste novizgled Ijudskog bivstvovanja na ovoj zemlji, do danasnikada još nesaznat kao zadatak u svom ogromnompraktičnom i teoretskom značenju, možda tamno ose-

38



PROPAST ZAPADA v

n, često sagledan u daljini, no nikada pokušan sme-sa svima svojim posledicama. Tu su pred nama dvaguća načina na koja čovek može svoju okolinuutrašnje posedovati; doživeti. Ja delim, po oblikupo suštini, najoštrije: organski utisak sveta od me->

ničkog, skupni pojam oblika od skupnog pojma za- na, sliku i sdmbol od formule i sdstema, ono što je

mo jedanput istinito od onog što je stalno moguće,hu mašte koja planski uređuje od svrhe iskustvae svrsishodno raščlanjava, ili, da još ovde imenu- .

suprotnost još nikada neprimećenu a vrlo zna- )0 nu, delim domašaj u kome važi hronološki broj odg u kome važi matematički br oj1.

Prema tome, u jednom istraživanju kao ovom štopred nama ne može se raditi o tome da se događajihovno - pol itičke vrste, ko ji postaju vid ljiv i na. po-ni dana, uzmu kao takvi, da se po uzroku i posle- uređuju i prate po njihovoj prividnoj težnji, tež-koja je shvatljiva razumom. Jedno.takvo — »prag-

tičko« — postupanje u istoriji bilo bi samo deo pri-ene nauke o prirodi, što i ne kriju pristalice ma-jalističkog shvatanja istorije, dok su njihovi pro-ici nedovoljno svesni identičnosti postupanja. Ne se o tome šta su po sebi opipljive činjenice isto-kao pojave u jedno ma koje doba, nego se radi o

e šta one svojom pojavom znače, naznačuju. Is£o-

ri današnje epohe misle da čine nešto drugo kadgiozne, socijalne pojedinosti i razne pojedinosti izrije umetnosti dovlače da bi »ilustrovali« političkisao jedne epohe. Ali oni zaboravljaju ono što jeučujuće, naime odlučujuće ukoliko je vidljiva isto-

izraz, znak, duševnost koja se uobličila. Nikoga

Kantova greška, od ogromnih posledica, još nesa-dana, bila je u tome što je 011 potpuno shematički do-

u vezu najpre spoljašnjeg i. unutrašnjeg čoveka sagoznačnim 1, pre svega, ne nepromenljivim, poimovi-prostora i vremena. Zatim, što je, na potpuno pOare-način, vezao sa time geometriju i antmetiku. Ovde,

mesto toga, neka zasada bar bude imenovana suorot-, mnogo dublja, matematičkog i hronojoškos; broja.

metrija i aritmetika su, obe, raeunanje prostomo, pasvojim višim oblastima uopšte ne mogu više ni ra/.li-

ati. Računanje vremena, o čijem je pojrnu naivni čo- . ,\potpuno načisto po oseoanju, odgovara na pitanje

da«?, a <ne na pitanje »šta«? ili »koliko«?.

9




jo š ne nađoh ko bi ozbiljno uzeo proučavanje morfo- loških srođnosti, koje iznutra vezuju oblikovni jeziksvih kulturnih oblasti, i ko bi, prevazilazeči političkečinjenice, podrobno poznavao poslednje i najdubljemisli matematike Helena, Arabljana, Indijaca, Evrop-ljana Zapada, smisao njihove rane ornamentike, nji-hove arhitektonske, metafizičke, dramatičke, lirske os-

novne oblike; izbor i pravac njihovih velikih umetno-sti; pojedinosti njihove umetničke tehnike i izbor sa-držine; a kamoli saznao njihov presudni značaj za ob-likovne probleme istoriskoga. Ko je taj koji zna dapostoji duboki sklad oblika između diferencialnog ra-čuna i dinastičkog državnog principa vremena LujaXIV ; između antičke državne forme, polisa, i eukli-dovske geometrije; između prostorne perspektive za-padnjačkog uljenog slikarstva i savlađivanja prostoraželeznicama, dalekogovornicama i dalekometnim oruž- jem ; između kontrapunktske instrumentalne muzike iprivrednog kreditnog sistema? I najtrezvenije činje-nice politike, posmatrane iz takve perspektive, dobija-

ju simbolički i upravo metafizički karakter; i moždase ovde prvi put dešava da se shvate ravnomemo, kaosimboli, i da se kao takvi tumače: egipćanski sistemuprave, antičko novčarstvo, analitična geometrija, ček,Suecki kanal, kineska štamparija, pruska vojska i rim-ska tehnika građenja puteva.

I tu se ispostavlja da nema još teoretski osvet-Ijene umetnosti istoriskog 'posmatranja. Ono što setakvim zove, crpe svoje metode gotovo isključivo izone oblasti znanja u kojoj su jedino metode saznanjadospele do strogog izobražavanja, iz fizike. Misle ljudida se bave istoriskim istraživanjem ako prate sklop

uzroka i posleđica. Značajna je činjenica da filozofijastarog stila nikada nije pomišljala na jednu drugu mo-gućnost odnošaja između liudskog budnog bića kojerazumeva i okolnog sveta. Kant, koji je u svom glav-nom delu utvrdio formalna pravila saznanja, uzeo jeu obzir kao predmet saznanja razumom isključivo pri- rođu, a da nije to ni primetio, ni on ni drugi. Znanje

je za njega matematičko znanje. Kad on govori o uro-đenim oblicima opažaja i o kategorijama razuma, ni-kada i ne pomišlja na sasvim druge vrste poimanjaistoriskih utisaka; a Šopenhauer, koji od Kantovihkategorija dopušta jedino kauzalitet (što je karakte-

40



PROPAST ZAPADA v

tično), govori o istorij i samo sa prezir an jem1. Joše prodrla u domaš.aj intelektualnog formulisanjasao da osim nužnosti uzroka i posledice — nazvao

to logikom prostora — postoji još i logika v.reme: u životu, organska nužnost suđbine. A to je jedna /

jenica najdublje unutrašnje izvesnosti, jedna činje-a koja ispunjuje celokupno mitološko, religiozno ietničko mišljenje, koja sačinjava suštinu i jezgroukupne istorije nasuprot prirodi, činjenica koja je

pristupna oblicima saznanja istraživanim u Kritici tog uma. FilozOfija je, kako .veli Galilei na čuvenomstu svoga spisa Saggiatore, u velikoj knjizi prirode

ritta in lingua matematica«2. Ali mi i danas čekamona odgovor filozofa: ko jim je jezikom napisana

orija i kako je valja čitati.

\.Matematika i princip kauzaliteta vode do jednogrodnog reda pojava, a hronolgija i ideja sudbine donog istoriskog; oba reda obuhvataju, svaki za se,

svet. Ali je oko, u kome se i kroz koje se ovajt ostvaruje, drugo. \>

4

Priroda je oblik u kome čovek visokih kultura da-edins tvo i značaj neposrednim utiscima svo jih ču-Istorija je oblik iz koga njegova uobrazilja poku-

a da shvati živo biće sveta u odnosu na sopstveniot i da ovome pokuša, na taj način, dati produblje-

stvarnost. Da li je čovek sposoban za takva uobli-anja i koje od njih ovlađu je njegovom buclnomšću: to je pra-pitanje cele ljudske egzistencije.

Tu su dve mogučnosti da čovek obrazuje svet. Ti-je već rečeno da one nisu nužnim načinom i stvar-

ti. Ako se, dakle, zapitamo u daljem o smislu is-

1 Mora se moći osetiti koliko dubina formalne kom-acije i energija apstrahovanja u oblasti, recimo, ispiti-ja Renesansa ili istoriie o seobi naroda izostaje izaga što je samo po sebi razumijivo u oblasti teorijekcija i teoriske optike. U poređenju sa fizičarem i ma-atičarem, istoričar deluje nemarljivo i leiemo, čimđe sa skupljanja i uređivanja svoga materijala na tu-čenje.

2 »Napisana jezikom matematike.« (Prev.)

1



ŠPENGLER Propast Zapađa

torije, moramo prvo rešiti pitanje koje do sada nikadapostavljano nije. Za koga postoji istorija? Kako izgle-da, paradoksalno pitanje.

Nesumnjivo za svakoga ukoliko je svaki čovekčlan istorije celokupnim svojim bitisanjem i budnimbićem. Ali je velika razlika da li neko živi pod stal-nim utiskom da je njegov život element u jednom

daleko širem životnom toku koji se proteže na stole-ća ili tisućleća, ili oseća svoj život kao nešto u sebizaokrugljeno i zatvoreno. Sigurno je da za tu vrstubudnog bića ne posfoji svetska istorija , svet kao istorija. Ali šta je akp samosvest čitave jedne nacije, akočitava jeđna kultura počiva na jednom ovakvom a-isto-riskom duhu? Kako se u njoj mora pojavljivati stvar-nost? Svet? Život? Setimo se da se u Helena, u nji-hovoj svesti o svetu, sve doživljeno, ne samo sopstvenalična nego i opšta prošlost, odmah pretvaralo u mit, vanvremensku, nepokretnu, mitski uobličenu pozadinusvake trenutne sadašnjice. I to tako da se, na primer,istorija Aleksandra Velikog još pre njegove smrti po-čela stapati, za antičku svest, sa legendom o Dionisu;da Cezar nije osećao svoje poreklo od Venere kaobesmisleno. Moramo, dakle, priznati da je nama, lju-dima Zapada, sa jakim osećanjem za vremenska uda-Ijenja, Ijudima za koje je svakodnevno računanje pobrojevima godina pre i posle Hristova rođenja posta-lo nešto samo po sebi razumljivo, takvo jedno proživIjavanje tih duševnih stanja gotovo nemoguće; ali minemamo prava prosto baciti na stranu tu činjenicunasuprot problemu istorije.

Ono što za pojedinca znače dnevnici i samoživo-topisi, to znači za dušu čitavih kultura istorisko istra-živanje u najšircm opsegu (uključujući tu i sve vrste

psihološke uporedne analize stranih naroda, vremena,običaja). Ali antička kultura nije imala nikakvo seća- nje, nikakav istoriski organ u tom naročitom smislu.»Sećanje « antičkog čoveka (pri čemu mi, svakako, -stranoj jednoj slici duše udaraino pečat jednog pojmaiz našeg duševnog života bez daljeg razmišljanja ) sas-vim je nešto drugo, pošto za njega prošlost i buduć-nost, kao perspektive koje uiAeđuju, u budnoj svestinedostaju, dok čista »sadašnjica«, ona kojoj se Geteu svima svojim izjavama o antičkom životu, a naroči-to o plastici njegovoj, tako često divio, ispunjuje tu

42



PROPAST ZAPADA Uvod i

vest snagom nama nepoznatom. Ta čista sadašnjica,iji je najveći simbol dorski stub, pretstavlja ustvaridno odricanje vremena (pravca). Za Herodota i So-

okla, kao i za Tem istok la i kakvog rimskog konsula,rošlost se ubrzo gubi u jedan utisak, miran i vanvre-

menski, utisak koji je po lame a ne periodičke struk-ure (jer je to poslednji smisao produhovljenog obra-ovanja mitova), dok je ta ista prošlost za naše osećaje sveta i naše unutrašnje oko jedan organizam pe-odički jasno raščlanjen, svrhovito upravljen, od hi-ada i hiljada godina. A takva pozadina tek daje oso-itu boju životu, kako antičkom tako i zapadnjačkom.no što je Grk nazivao kosmos, to je bila slika svetaoji ne postaje nego jeste. Sledstveno, i Grk je bioovek koji nije postao nikad nego koji je uvek bio.

Zato antički čovek, iako je vrlo dobro poznavaotrogu hronologiju, kalendarsko računanje, pa time isećanje za večnost i ništavilo, osećanje koje se oči-ovalo snažno u veličanstvenom posmatranju zvezda iačnom merenju ogrornnih razmaka vremena egipat-ce i babilonske kulture, nije unutrašnje, u sebi, od

veg tog ništa mogao da usvoji. Ono što filozofi njego-uzgred spominju — to su oni samo čuli, a ispitivali

isu. A ono što su pojedinačne sjajne glave, osobitoaziskih grčlcih gradova, kao Hiparh i AristarhA ot-

rile, to je aristotelovski i stoički pravac duha odbio

nije o torrt ni voclio računa- osim u najužoj stručnojauci. Ni Platon ni Aristotel nisu imali zvezdare. Zaeme Periklovih poslednjih godina u Atini, donesenanarodna odluka ko jom se teškom optužbom preti

vakom onom koji bi širio astronomske teorije. Bio je akt najdublje simbolike u kome se iskazala volja

ntičke duše da izgoni daljinu, u svakom smislu, izvoje svesti o svetu.

Što se tiče antičkog pisanja istorije, pogledajmoa Tukidida. Majstorstvo ovoga čoveka sastoji se uavoj antičkoj snazi kojom on doživljuje događaje

adašnjice razumevajući ih iz sebe sama; a uz to pri-olazi još onaj divni pogled čoveka od činjenica, ro-enoga državnika, koji je i sam bio vojskovođa i či-ovnik. To praktično iskustvo, koje Ijudi nažalost me-

ju sa istoriskim smislom, čini da on sa pravom iz-eda kao nedostižni obrazac za čiste naučnike kojišu istoriju. Ali je za njega potpuno zatvoren onaj

43



PENGLER Propast Zapada

perspektivistički pogled na istoriju vekova koji, zanas, pripada pojmu istoričara kao nešto što je samopo sebi razumljivo. Sve ono što je dobro u antičkompretstavljanju istorije ograničeno je na političku sa-dašnjicu autora; a to je u na još tri joj suprotnosti pre-ma nama, čija istoriska majstorska dela bez izuzetka

obrađuju daleku prošlost. Tukidid bi propao na temio persiskim ratovima, a da i ne govorim o nekoj op-štoj grčkoj ili egipatskoj istoriji. U njega, kao i uPolibija i Tacita, isto tako praktičnih političara, gubise sigurnost pogleda čim naiđu u prošlosti, često sa-mo nekoliko decenija unazad, na pokretne sile kojesu im u tom obliku nepoznate u njihovoj sopstvenojpraksi. Polibije ne razume prvi punski rat, a Tacitveć ni Augusta. Potpuno neistoriski smisao Tukididov

— meren na našcm perspektivističlcom ispitivanju —otkriva se u nečuvenom tvrđenju, odmah na prvojstrani njegove knjige, da se pre njegovog doba (oko400!) u svetu nije ništa značajno desilo (av p,syaXa

jev iođai)}

1 Kasni pokušaji Grka da, po obrascu Egipta, načinenešto kao kalendar lli hronologiju, u najvećoj meri sunaivni. Računanje po olimpiadi nije era kao, recimo, hriš-čansko računanje vremena; sem toga ono je kasnije sa-mo književno ispomaganje, ništa što bi narodu bilo obič-no. Narod uopšte nije imao potrebe za brojanjem kojimbi mogao utvrditi doživljaje roditelja i dedova, poredsveg tog što su se neki naučnioi ipak interesovali za prob-lem kalendara. Ne radi se ovde o tome da li je jedankalendar dobar ili rđav, nego da li je on u upotrebi i dali život zajednice protiče po njemu. Ali i lista olimpionikapre 500 isto je tako izmišfjena kaoistarija antička lista ar-honata i rimska lista konsula. Ne postoji ni jedan jedini

pravi datum kolonizacija (E. Meyer, Gesch. đ. Alt. II, 442;Beloch, Griech. Gesch. I, 2, 219): »Na neko beleženje izveš-taja o istoriskim- događajima niko u Grčkoj uopšte nijeni mislio pre 5 veka« (Beloch, I, 1, 125). Imamo zapis ougovoru između Elisa l Hereje, koji treba da važi »sto gođina ođ ove godine«. Ali se ne zna od koje. Posle izve-sncg vremena, dakle, neće se ni znati koliko- je ugovor po-stojao; očigledno, na to nije niko ni obraćao pažnju. Averovatno su to ovi ljudi sadašnjice uskoro i zaboravili.Detinjasto-legendski karatker antičke slike istorije svetavidi se po tome što bi se uređeno datiranje činjenica (re-cimo, trojanskog rata, koji — po stupnju — odgovara na-šim krstaškim ratovima) osećalo u tom svetu direktnokao ne-stilsko. — Isto tako geografsko znanje antike dale-ko izostaie iza egipatskog i babilonskog. E. Majer (Gesch. d. Alt. II I, 102) pokazuje kako je znanje o obliku Afrike



PROPAST ZAPADA v

Zbog toga je antička istorija, sve do persiskih ra-ova, pa i tradicionalna izgradnja još mnogo poznijiherioda — proizvod bitno mitskog mišljenja. Ustavnatorija Sparte — (Likurg, čiji je životopis ispričan u

vima pojedinostima, bio je, verovatno, neznatno šum-ko božanstvo) — mašta je helenističkog vremena, aronalaženje rimske istorije pre Hanibala nije bilorestalo još ni u vreme Cezara. Brutovo proterivanjearkvinaca jeste priča ko joj je poslužio kao modeldan savremenik cenzora Ap ija Klaudija (310). Imenamskih kraljeva formirana su tada po imenima obo-aćenih plebe jskih porodica (K. J.Neumann). Čuveniciniski agrarni zakon (367) n ije u vreme Hanibalovoš ni postojao, a da i ne govorim o o »servianskomstavu« (B. Niese). Kada je Epaminonda oslobodioesence i Arkađane i načinio ih državom, oni su od-ah pronašli neku svoju praistoriju. Nije strašno što

e to uopšte događalo — nego to što neke druge vrstetorije nije ni bilo. Ne može se bolje pokazati sup-tnost zapadnjačkog i antičkog smisla za sve istori-

ko nego kada se kaže da je rimska istorija pre 250,nako kako se poznavala u vreme Cezara, bila u sušti-

falsifikat i da je ono malo što smo mi utvrdili biloasvim nepoznato kasnijim Rimljanima. Karakteristič-o je po antički smisao reči »istorija« da su aleksan-riski romani svojim sadržajem vršili najjači uticaja ozbiljnu" političku i religioznu istoriku. Nije se niomišljalo da se načelno odvoji i razlikuje sadržina

literature od podataka po aktima. Kada je Varo,ed kraj republike, išao za tim da učvrsti rimskuligiju koja se brzo gubila iz svesti naroda, podeliobogove — kojim aje đržava sluzila najmarljivije —

a di certi i di incerti, one o koj ima se još nešto i zna-i one čije je još sajno ime ostalo uprkos održanog

vnog kulta. Odista, re lig ija rimskog društva njegovogba bila je najveć im delom proizvod helenističke

njiževnosti i gotovo bez veze sa starim kultom, kojiše niko nije razumevao (a tu su religiju ne samoete no i Niče naivno uzimali iz rimljanskih pesnika).

adalo od Herodota (po persiskim izvorima) do Aristo-a. Isto to vredi o Rimljanima kao nasledmcima Karta-

njana. Oni su prvo prepričavali tuđa znanja, pa ih ondagano zaboravljali.

45




Momzen je jasno uobličio zapadnjačko stanovištekad je rimljanske-istoričare — Tacita pre svega —nazvao ljudima »koji kazuju ono što zasjužuje da seprećuti, a ćute o onome što je nužno kazivati«.

Indiska kultura, čija je misao, o (bramanskoj)nirvani najodlučniji izraz potpuno a-istoriske duše,

najsavrešenije koja je mogla biti, nikada nije imalani najmanje osećanje o »kad« ma u kome smislu.Nema prave indiske astronomije, irtdiskog kalendara,indiske istorije dakle, ukoliko se pod njom razumesvest o živome razvitku. Mi znamo vrlo malo o vid-ljivom toku. tc kulture čiji je organski deo protekaopre postanka budizma, mnogo manje no o antičkojistoriji, pouzdano bogatoj velikim događajima između12 i 8 veka. Obe su sačuvane kao u 'snovima mitskogoblika. Tek punih 'hiljadu godina posle Bude, oko 500pre Hr., nastala je na Cejlonu »Mahavansa« — neštošto izdaleka opominje na pisanje istorije.

Svest o svetu u indiskog čoveka bila je nastroje-

na talco a-istoriski da on nije poznavao ni pojavu knji-ge napisane od autora kao događaj utvrđen u vreme-nu. Namesto organskog niza lično razgraničenih spisanastaje postepeno neuređena masa tekstova u koje

je svak upisivao šta je hteo, a da pri tom nikakvuulogu nisu igrali pojmovi lične duhovne svojine, raz-vitka misli, duhovne epohe. U takvom anonimnom ob-liku —• a on j'e oblik cele indiske istorije — pred na-ma je i indiska filozofija. Neka se sa njom uporediistorija filozo fije Zapada, na joštrije fiziognomiski izra-đena u ličnostima i knjigama.

Indiski čovek sve je zaboravljao, a egipatski nije

ništa mogao zaboraviti. Indiska umetnost portreta —životopisa in nuce' — nije nikada postojala; egipatskaplastika nije ni poznavala neku drugu temu.

Egipatska duša, prevashodno istoriski nastrojena,duša koja stremi beskrajnosti sa jednoni pra-svetskomstrašću, osećala je prošlost i budućnost kao ceo svojsvet, a sadašnjost, koja je istovetna sa budnom svešću,njoj je izgledala samo kao uska granica između dveneizmerljive daljine. Egipatska kultura je ovaploćena briga — duševni korelat za daljinu —• briga za buduće,i nuznim načinom za nju spojena briga za proslo. Iz-ražava se ta briga za buduće u izboru granita i bazal-

46



PROPAST ZAPADA v

a kao umetničkog grad iva1, u poveljama koje su uk-sane u izgradnji jednog brižljivog upravnog sistemau mreži navodnjavanja2. Egipatska mumija je sim-ol najvišeg reda. Telo mrtvoga se ovekovečavalo, kaoo se njegovoj ličnosti, »Ka«, davalo večno trajanje upovima često pravljenim u mnogo primeraka; točno trajanje vezano je za sličnost shvaćenu u vrlo.sokom smislu.

Postoji duboki odnos između stava prema istori-koj prošlosti i shvatanja o smrti kako se ono izra-va u obliku pogreba. Egipćanin ođriče prolaznost,

ntički čovek potvrđuje je celokupnim oblikovnim je-kom svoje kulture. Egipćani su sačuvali i mumijuvoje istorije: hronološke podatke i brojeve. Dok odre-solonskog perioda grčke istorije nije ništa preda-o, nijedna godina, nijedno pravo ime, nijedan shvat-v događaj (otuda preterano naglašavahje onoga os-tka ko ji nam je poznat), znamo iz 3 tisućlećaA i još

alje nazad, gotovo sva imena i tačne bro jeve 'vlada-ne mnogobrojnih egipatskih kraljeva. U novom car-

1 Nasuprot tome simbol je prvoga reda, i bespri-emo je u lstoriji umelnosti, da su se Hcleni, nasuprotikenskom dobu, i to u zemlji prebogatoj kamenom, vra-i sa kamenih građevina na primenu đrveta; i time se

bjašnjava nedostajanje arhitektonskih ostataka iz vreme-a između 1200 i 600. Egipatski stub sa biljkama bio je odmog začetka kameni stub, dorski je bio drveni. Kroz to

ogovara duboko neprijateljstvo antičke duše protiv tra-nja.

2 Da li .je ikada ijedan helenski grad izveo ijednosežno delo koje odaje misao na buduće naraštaje? Si-emi drumova l navodnjavanja na koje še može ukazatimikenskoj tj. pre-antičkoj epohi propali su i zaborav-ni od vremena rađanja antičkih naroda — dakle odčetka homerovskog doba. Da bi se shvatila bizama či-enica što je antika tek posle 900 uzela pismo i to uajskromni jem obimu i sigumo samo za najnužnije priv-clne ciljeve (što pouzdano dokazuje nedostatak u nala-nju zapisa) neka se pomisli da izobražavanje pisma uipatskoj, babilonskoj, meksikanskoj i kineskoj kulturioinje u tamno pradoba; da su Germani stvorili azbukuna, pa kasnje tek posvedočili svoje strahopoštovanjeecl pismom svojim stalno ponavljanim omamentalnimobražavanjem ukrašenih spisa. A rana antika nije ni naj-anje poznavala mnoga pisma upotrebljavana na jugu ioku. Imamo mnogobrojne pis'ane spomenike iz hetitskeale Azije i sa Krete, a ni jedan jedini iz homerovskogemena.



ŠPENGLER Propast Zapacla

stvu mora da su imali o njima jedno znanje bez praz-nina. Kao jezov iti simbol ove vo lje za tra janjem' ležei dandanas tela velikih faraona u našim muzejima —i crte lica im se raspoznaju. Na sjajno uglačanom gra-nitnom vrhu piramide Amenemheta III još sada sečitaju reči: »Amenemhet gleda lepotu sunca«, a nadrugoj strani: »Viša je duša Amenemhetova nego vi-sina Oriona i ona se spaja sa podzemnim svetom«. To

je savlađivanje prolaznosti, čiste sadašnjice, i ne-antič-ko je u najvišoj meri.

5

Prema toj močnoj grupi egipatskih životnih sim-bola pojavljuje nam se na pragu antičke kulture. spa-Ijivanje mrtvaca, odgovarajući zaboravnosti koju takultura širi nad svakim delom svoje spoljašnje i unut-rašnje prošlosti. Mikenskom vremenu bilo je potpu-no strano sakralno izdvajanje tog oblika pogreba iz

ostalih oblika pogreba koje su primitivni narodi ka-menog doba vršili po pravilu jedne pored drugih. Gro-bovi kraljeva svedoče o preimućstvu sahrane u zemlju.Ali u homerovskom vremenu, kao i u vedskom, nasta-

je nagli prelaz od pokopa ka spaljivanju, prelaz kojise materijalno ne može motivisati; spaljivanje je tobivalo vršeno punim patosom simbolične radnje, kaošto pokazuje Eijađa, svečanim uništavinjem, odrica-njem istoriskog trajanja.

I od toga trenutka svršeno je i sa plastičnošćuduševnog razvoja pojedinca. Antička drama dozvoljavaisto toliko malo prave istoriske motive koliko i temuunutrašnjeg razvoja; zna se da se helenski instinktodlučno opirao portretu u likovnoj umetnosti. Sve docarskog doba antička umetnost poznaje samo jednuprirodnu sadržinu: mit1. Pa i idealni likovi helenistič-

1 Od Homera pa do Senekinih tragedija, kroz celo jedno tisućleće, neprestano se uvek pojavljuju neprome-njeni mitski likovi, kao Tiest, Klitemnestra, Herakle, iakou ograničenom broju. A u pesništvu Zapada, faustovskičovek pojavljuje se prvo kao Parcifal i Tristan, pa ondapreobražen u smislu epohe kao Hamlet, Don Kihot, DonZuan, a u poslednjem preobraženju, koje odgovara vre-menu, kao Faust i Verter; i najzad kao junak savreme-nog svetsko-gradskog romana. Ali uvek u atmosferi i us-lovljenosti određenoga stoleća.

48



PROPAST ZAPADA v

ke plastike su mitski, kao što su to i tipični životopisiPlutarhove vrste. Nijedan veliki Grk nije pisao uspo-mene koje bi utvrđivale pred njegovim duhovnim oči-ma jednu prošlu, savladanu epohu. Ni Sokrat nije ka-ao ništa značajno —• u našem smislu —• o svom unu-rašnjem životu. Pitanje je da li je jedno j antičkof

duši uopšte bilo moguće nešto što pretpostavlja posta-nak Parcifala, Hamleta, Vertera kao prirodni nagon.U Platona ne nalazimo nikakvu svest o razvitku nje-ova učenja. Njegovi pojedini spisi su samo uobliča-anja njegovih raznih stanovišta koja je zauzimao uaznim vremenima. Njihova genetička veza nije bila

redmet njegovog razmišljanja. A već u početlcu za-adnjačke duhovne istorije ima jcdno duboko samo-

spitivanje, DanteOva Vita nuova. No iz toga sledujekako je Gete malo imao antičkog u sebi, tj. čiste sa-dašnjice, Gete koji ništa nije zaboravljao, Gete čija sudela, po sopstvenim mu rečima, samo odlomci jeđne elike ispovesti.

Po razorenju Atine od strane Persijanaca behu ra-orena sva dela starije umetnosti — a mi ih danas izuševina izvlačimo. A nikada se nije čulo da se ncko

u Heladi brinuo za ruševine Mikene ili Fajstosa, da biaznao istoriske činjenice. Čitao se Homer, ali niko

nije pomišljao na to da raskopa brežuljak Troje, kaoŠliman. Hteo se mit, nije se htela istorija. Od delaEshilov ih i pre-sokratskih filozofa jedan deo bio je iz-

ub ljen još u helenističko doba. Nasuprot tome već Petrarka skupljao starine, novac, rukopise, jednomobožnošću i jednim sidačno-odanim posmatranjem,vojstvenim samo toj kulturi. Skupljao je kao čovek

koji istoriski oseća, koji gleda unazad u udaljene sve-ove, kao čovek koji čezne za daljinama (bio je prvioji se peo na jedan alpiski vrh) i ko ji je u osnovistao stranac za svoje vreme. Dušu skupljača možemoazumeti sa'mo iz njegovog odnosa prema vremenu.

Možda je još strasnija ali drukčije obojena kineskaaklonost za skupljanje. Ko putuje po Kini i sledujestarim tragovima« (ku-ci) može protumačiti samo izdn og dubokog istoriskog osećanja neprevodljivi os-ovni pojam kineskoga bića Tao. A ono što se nasu-rot tome u helenističko doba( slcupljalo i pokazivalo,

o su bile samo znamenitosti mitološke draži (kalcoh Pauzanija opisuje), kod kojih uopšte nije dolazilo

9




u obzir ono strogo istorisko »kad« i »zašto«. A egipat-sko tle pretvorilo se već u vreme velikog Tutmozisa u

jedan jedin i ogromni muzej sa najstrožom tradieijom.Među narodima Zapada, Nemci su pronašli meha-

ničke časovnike, strahobne simbole vremena koje te-če i protiče, časovnike čiji danonoćni udari, odjekujućisa bezbrojnih kula po Zapadnoj Evropi, jesu moždanajstrašniji izraz za koji je sposobno uopšte jedno is-torisko osećanje sveta1. Ničeg od sveg tog nema povanvremenskim antičkim pejzažima i gradovima. Svedo Perikla dnevno vreme ocenjivalo se po dužini sen-ke; a tek od Aristotela dobija reč copcc (babilanskogporekla) značenje reči »čas« .Pre toga nije postojalauopšte tačna podela dana. U Babilonu i u Egiptu pro-nađeni su u najranije doba vodeni i sunčani časovnici,ali je tek Platon uveo kao časovnik odista primenjivioblik klepsidre u Atinu, a kasnije se uvedoše i sunča-ni časovnici, no samo. kao nebitni nameštaj svakidaš-njice, a da se pri tome baš ni najmanje nije izmenilo

antičko osećanje života.Ovde valja spomenuti još jednu odgovarajuću raz-

liku vrlo duboku i nedovoljno ocenjenu, između antič-ke i zapadnjačke matematike. Antičko mišljenje ubrojevima shvata stvari onakve kakve jesu, kao koli- čine, vanvremenske, čisto prisutne. To je odvelo doEuklidove geometrije, do matematičke statike i dozavršetka duhovnog sistema naukom o kupinim pre-secima. Mi shvatamo stvari onako kako ne posta ju ikako se ođnose, kao junkcije. To je odveio dinamici,anaiitičkoj geometriji, a od nje diferencialnom raču-nu1. Moderna teorija funkcija je džinovsko uređenjecele te mase rnisli. Čudna je , ali potpuno psihički os-

novana, činjenica da grčka fizika — kao statika na-suprot dinamici — ne poznaje upotrebu časovnika ine oseća njegov nedostatak (dok mi računamo hiljadi-

1 Opat Gcrbert (kao papa Silvestar II), prii'atelj ca-ra Otona III, oko 1000 godine, dakle sa početkom roman-skog stila i krstaškog pokreta, prvim simptomima novecluše, pronašao je stroj časovnika na točkove i koji izbija.U Nemačko.j su takođe postaM, oko 1200, prvi časovnici natornjevima, a nešto kasnije i džepni. VaLja zapaziti značaj-nu vezu merenja vremena sa zgradom religioznog kulta.

1 Kod Njutna, on se karakteristično zove račun flulc-si.ja, s obzirom na izvesne metafizlčke pretstave o suštdnivremena. U grčko.j matematici vreme se i ne javlja.

50



PROPAST ZAPADA v

tim delovima sekunde) i potpuno prelazi preko me-renja vremena. Entelehija Aristotelova jeste jedinivanvremenski, a-istoriski, evolucioni pojam koji po-stoji u antici.

Tim e je naš zadatak utvrđen. Mi, Ijudi zapadno-ev-ropske kulture, izuzetak smo sa svojim istoriskim smi-slom a ne pravilo. »Svetska istor ija« je naša slika sve-ta a ne slika sveta »čovečanstva«. Za indiskog i antič-kog čoveka nije postojala slika sveta koji postaje, imožda nikada više neće biti kulture, pa dakle ni ljud-skog tipa, za koje je »svetska istorija« tako moćan ob-ik budnog stanja kao za civilizaciju Zapada, kad se

ona ugasi.

6

Pa šta je to istorija sveta? Sigurno, uređena pret-stava prošlosti, unutrašnji postulat, izraz jednog ose-ćanja' oblika. Ali, ma koliko da je određeno to ose-ćanje, ono nije još stvarni oblik; i, ma koliko mi sviosećali, doživljavali svu svetsku istoriju, ma koliko misa potpunom izvesnošću verovali da je pregledamo ponjenom obliku, pouzdano je ipak da mi i danas jošsaznajemo njene oblike ali ne njen oblik, protivslikunašeg unutrašnjeg života.

Nesumnjivo da će svak koga upitate biti uveren

da jasno i bistro prozire unutrašnji oblik istorije. Ovaluzija počiva na tome što niko nije ozbiljno o njojazmišljao i što se još uvek i suviše malo sumnja u

svoje znanje. Jer niko ne sluti u šta še sve može sum-njati! Uštvari, oblik svetske istorije jeste jedan neispi- tani đuhovni poseđ, ko ji se, i u istoričara od imena,nasleđuje sa naraštaja na naraštaj, a kome bi dobrodošao i bio vrlo potreban samo jedan mali deo onekepse kojom je raščlanjena i produbljena urođena

nam slika prirode, još od vremena Galileja.

Stari — sređnji — novi vek: to je jedna nevero-atno oskudna i besmislena shema, čije nas je bezu-lovno gospodarstvo nad našim istoriskim mišljenjem

neprestano sprečavalo da pravilno shvatimo pravi od-nos onog malog delimičnog sveta koji se razvijao od

remena nemačkih careva na zemljištu Zapadne Ev-ope prema celokupnoj istoriji višeg čovečanstva, po

1




rangu, po obliku i, pre svega, po životnoj trajnosti nje-govoj. Budućim kulturama će izgledati jedva verovat-no da se u važenje te proste'sheme nikada nije ni po-sumnjalo, iako je to shema sa jednim prostim pravo-liniskim tokom, besmislenim srazmerama, shema kojaiz veka u vek biva sve nemogućnija i koja ne dopuštada nove oblasti, koje ulaze u svetlost naše istoriske

svesti, prirodno uvedemo kao ćianove u red. Što jemeđu istoriskim ispitivaćima odavno već uobićajenoprotestovanje protiv te sheme, to ništa ne znači. Onisu time samo brisali osnovni nacrt koji jedini postoji,ali ga nisit naknađili. Može se koliko god se hoće go-voriti o grčkom srednjem veku i o germanskom sta-rom, time se još ne dobija jasna i unutrašnje nužnaslika u kojoj bi našli organsko mesto Kina i Meksiko,carstvo Aksumsko i carstvo Sasanida. I pomeranja po-četne tačke »novoga veka« sa krstaških ratova na Re-nesans, pa sa ovog na početak 19 veka — dokazuju

jedino to da se sama shema sinatrala neoborivom.

Ta shema ograničava obim istorije, ali što je još

gore, i njeno pozorje. Tu zemljište zapadnc Evrope1

1 I tu istoričar stoji pod kobnom predrasudom geo-grafije (da ne kažemo pod sugestijom slike sa karte), ko-

ja uzima jedan deo zemlje kao Evropu, čime se osečaobaveznim da uzme i jednu- odgovarajuću iđealnu granicuprema'»Aziji«. Valjalo bi izbrisati iz istorije reč »Evropa«.Nema »Evropljanina« kao istoriskog tipa. Budalasto \jegovoriti u slučaju Helena o »evropskom starom veku«fHomer, Heraklit, Pitagora su, dakle, bili »Azijati«?) i onjihovoj misiji da kultumo zbliže Evropu 'i Aziju. To sureči koje potiču iz površnog tumačenja karte i ko.jima ni-šta stvamo ne odgovara. Samo je reč »Evropa« (sa misle-nim kompleksom koji je nastao pod njenim uticajem) ve-zala Rusiju sa Zapadom, u našoj istoriskoj svesti, u je-

dinstvo ničim opravdano. Ovde je čista apstrakcija, u knji-gama odgajenoj kulturi čitalaca, odvedena do ogromnihstvamih posledica. One su falsifikovale, u ličnosti PetraVelikog, istorisku težnju primitivne narodne mase, i tona vekove, iako je ruski instinkt ograničio »Evropu«, vrlo• ačno i duboko, kao neprijateljicu »majčice Rusi.je« (u

Tolstoju, Aksakovu, Dostojevskom). Istok i Zapad su poj-movi prave istoriske sadržine. »Evropa« je prazan zvuk.Sve što je kao velike tvorevine dala antika postalo .je od-ricanjem kontinentalne granice između Rima i Kipra, Bi-zanta i Aleksandrije. A sve što se zove »evropska kiiltu-ra« nastalo je između Visle, Jadrana i Gvadalkivira. Aako je Grčka u vreme Periklovo »ležala u Evropi« — onadanas više ne leži u njoj.

52



PROPAST ZAPADA v

čini miran pol. (matematički govoreči : singularnu tač-ku na površini lopte) oko kojega se okreću hiljadegodina najogromnije istorije i one daleke ogromnekulture kao skromno potčinjene. A ne zna se zašto,sem ako bi razlog bio u tome što smo mi, graditeljite istorije, kod kuće baš tu, na tom zemljištu. To jeedan planetarni sistem jed instveno pronađen. Izaberese jedno jedino mesto kao prirodno težište istoriskogsistema. Tu je centralno sunce. Od njega dobija ju pra-vu svetlost svi događaji u istoriji. Sa njega njegovznačaj biva perspektivno odmeravan. A, ustvari, tu go-vori taština zapadno-evropskog čoveka, u čijem se du-

hu odigrava ta utvara »svetske istorije«, taština neza-uzdana skepsom. Toj taštini irnamo da zahvalimo zaonu ogromnu optičku varku, davno već postalu navi-kom, po kojoj se istoriski sadržaj čitavih hiljada go-dina, u izvesnom udaljenju, recimo u Egiptu i Kini,smežurava u epizode, dok se desetine godina, u blizinisopstvenog stanovišta, od Lutera, a osobito od Napole-ona, nadimaju i rastu kao utvare. Mi znamo da oblaksamo prividno utoliko sporije putuje ukoliko je viši,da se jedan voz kroz daleki predeo samo prividno la-gano vuče, a verujemo da je tempo rane babilonske,egipćanske, indiske istorije odista bio sporiji no onajz naše najbliže prošlosti. I nalazimo njihovu sadrži-

nu tanjom, njihove oblike prigušenijim i izduženijim,e r nismo naučili da uzmemo u račun udaljenost niunutrašnju — ni spoljašnju.

Da je za kulturu Zapada biće Atine, Fiorence, Pa-iza važnije nego biće Lo-janga i Pataliputre — samoe po sebi razume. Ali, smeju li se takva precenjivanja

načiniti osnovnom za shemu svetske istorije? U tomlučaju bio bi opravdan kineski istoričar kad bi ocrtao

ednu svetsku istoriju u ko jo j bi se ćutke, kao prekoevažnih, prešlo preko krstaških ratova, Renesansa,

Cezara i Fridriha Velikoga. Zašto da je, moijološki osmatran, 18 vek važniji negoli jedan od šezdeset ra-

nijih? Zar nije smešno da se stavi »novi vek«, koji-buhvata nekoliko stoleća i ograničen je u suštini naapadnu Evropu, prema »starom veku«, koji obuhva-a hiljade godina i u kome se masa starih pre-grčkihultura računa prosto kao neki »dodatak«, a da se i

e pokušava jedna dublja podela? Zar semije, da bie spasla zastarela shema, s Egiptom i Babilonom ob-




računalo kao sa predigrom antičkom dobu, s Egiptomi Babilonom čije u sebe zatvorene istorije, svaka zasebe, daleko nadmašuju tobožnju svetsku istoriju odKarla Velikog do svetskog rata; zar nismo moćne kom-plekse indiske i kineske kulture zbunjeno odbacili u»napomenu«; zar nismo velike amerikanske kulturesavršeno ignorisali jer im nedostaje »veza« (sa čime?)

Nazivam ovu shemu, uobičajenu za zapadnog Ev-ropljanina, u kojoj visoke kulture kruže oko nas kaotobožnjeg središta svega svetslcog zbivanja, ptolomej- ski sistem istorije, i smatram za kopemikansko otkri- će u oblasti istorije što je u ovoj knjizi na mesto ono-ga stupio sistem u kome nikako ne zauzimaju povlaš-ćeni položaj antika i Zapad poređ Indije, Babilona,Kine, Egipta, arabljanske i meksikanske kulture —pojedinačnih svetova posta janja i zbivanja, koji uskupnoj slici istorije isto toliko teže i koji po veli-čanstvenosti duševne koncepcije, po sili svog uspona,možda i nadmašuju antiku.

/

Shema stari — srednji — novi vek, u svom prvompostavljanju, jeste tvorevina magiskog osećanja sveta,k(3je je najpre. istupilo u persiskoj i judeskoj religijipočev od Kira, u učenju Danilove knjige o' četiri svet-ska doba dobilo apokaliptički okvir, a uobličilo se upo-hrišćanskim religijama Istoka, pre svega u gnostič-kim sistemima,1 kao istorija sveta.

U vrlo uskim granicama koje sačinjavaju duhovnupretpostavku ove značajne koncepcije, ta tvorevinasa pravom je postojala. Tu ne ulaze u krug posmatra-

nja ni indiska, pa čak ni egipćanska istorija. Na usna-ma tih mislilaca reč »svetska istorija« označava jedanneponovljeni u najvišo j meri dramatički čin, čija jepozornica između Helade i Persije. U njemu dolazi doizražaja strogo dualističko osećanje sveta istočnjaka,nc polarno kao u istovremenoj metafizici kroz suprot-nost duše i duha, dobra i zla, već pcriocličko,2 smatra-

1 Windelband, Gesch. đ. Ph.il. (1900), S. 275 ff.2 U Novom zavetu polarno shvatanje zastupljeno ie

višc dijalektikom apostola Pavla, a periodičko više Otkro-venjem.

54



PROPAST ZAPADA v

no kao katastrofa, kao prekretmca između dva veka,žmeđu stvaranja sveta i propasti sveta, otstranjujućive elemente koji ne mogu da se utvrde sa jedne stra-

ne antičkom književnošću, a sa druge Biblijom ili Sve-om knjigom koja u odgovarajućem sistemu zauzimajihovo mesto. U toj slici sveta javlja se kao »stari«»novi« vek tada očigledna i opipljiva suprotnost ne

nabožačkog i hrišćanskog, antičkog i orijentalskog,tatue i dogme, prirode i duha u vremenskom shva-anju, kao pozornica na kojoj jedno savlađuje drugo.storiski prelaz nosi religiozne oznake spasenja. Bez

umnje, jedan pogled koji počiva na uskim i potpunorovincijalnim gledanjima, ali koji je, međutim, logi-an i u sebi savršen, vezan za to zemljište i to ljud-tvo i nesposoban za ma kakvo prirođno proširenje.

Tek dodavanjem trećega veka, našeg »novog veka«,a zapadnjačkom tlu, u sliku je ušla i jedna težnjaa pokretom. Orijentalska slika bila je mima, jednaatvorena antiteza, u ravnoteži, a sa središtem u jed-oj neponovljenoj božjoj akciji. Primljcna i nošenad sasvim nove vrste ljudi, ona je sada, odjednom, aa se nije ni svesnim postalo o nastranosti jedne tak-e promene, bila raspredena dalje u obliku jedne li-ije. A ta linija vodila je od Homera (ili Adama — da-as su mogućnosti obogaćene još Indogermanima, ka-

menim dobom i majmun-čovekom) pa preko Jerusali-

ma, Rima, Fiorence i Pariza, vod ila je i gore i dole,eć prema ličnom ukusu istoričara, mislioca ili umet-ika, koji je tumačio tu tročlanu sliku neograničenomlobodom.

Dodao se, dakle, komplementamim pojmovimaezbožništva i hrišćanstva završni pojam »novog ve-a«, lcoji opet, po svom smislu, ne dozvoljava daljiastavak postupka i koji, pošto se od krstaških rato-a pa na ovamo ponovljeno pomerao, više nije kadara se dalje isteže.1 Mislilo se (a to se nije kazalo) davde, sa one strane starog i novog veka, počinje neštoavršno, neko treće carstvo, u kome leži nekakvo is-unjenje, vrhunac neki, svrha čije poznanje je, počevd sholastičara pa sve do socijalista današnjice, svakoebi pripisivao. Bilo je to razno sagledanje u tok

vari, koliko udobno toliko i laskavo po začetnika.

1 To se može poznati na očajnom i smešnom izrazunajnovije doba«.




Sasvim se prosto poistovetio duh Zapada, kako seogledao u glavi pojedinea, sa smislom sveta. Iz duhov-ne jediie nevolje veliki mislioci napraviše tada meta-fizičku vrlinu, time što su shemu osvećenu consensu omnium, i ne podvrgnuvŠi je ozbiljnoj kritici, načiniliosnovom jedne filozofije, a kao začetnika njihovog,ovog ili onog, »svetskog plana« uzeli Boga. Mističkotrojstvo svetova imalo je za metafizički ukus i inačenešto zavodljivo. Herder nazva istoriju vaspitanjemljudskog roda, Kant razvićem pojma slobode, Hegelsamo-razvojem svetskog duha, a ostali opet drugimnečim. A kad je neko stavio nekakav apstraktni smi-sao u to prosto dato trojstvo, poverovao je da raz-mišlja dovoljno o osnovnom obliku istorije.

Odmah na pragu zapadnjačke kulture pojavljujese veliki Joahim Floriski (+ 1202),1 prvi mislilac He-gelova kova, koji je razorio Augustinovu dualističku'sliku sveta i suprotstavio, u punom osećanju pravoggotičkog čoveka, religiji Staroga i Novoga zaveta, kaonešto treće, novo hrišćanstvo svoga doba: vremenaOca, Sina i Svetoga Duha. On je duboko potresao naj-

bolje franjevce i dominikance, Dantea, Tomu, i pro-budio jedan pogled na svet koji je lagano osvojio ce-lokupnu istorisku misao naše kulture. Lesing, kojičesto označuje svoje doba u pogledu na antiku kaopotomstvo njeno,2 uzeo je od mističara 14 veka misaoza svoje vaspitanje rođa Ijuđskoga' (sa stepenima de-teta, mladića, čoveka), a Ibzen, ko ji je tu misao iz te-melja pretresao u svojoj drami Car i Galilejac (gdegnostički elemenat neposredno izrasta u liku čarobnja-ka Maksimosa), nije u svom poznatom stokholmskomgovoru iz 1887 ni koraka prešao preko nje. Očigledno,zahtev je zapdno-evropskog samo-osećanja da svojomsopstvenom pojavom statuiše neku vrstu završavanja.

Ali stvaralaštvo opata floriskog bilo je mističnogledanje na tajne božanskog svetskog poretlca. Noono je moralo izgubiti svaki smisao čim se shvatilorazumski i učinilo pretpostavkom naucnog mišljenja.A to se sve više i više dešavalo počev od 17 veka. Ali

je potpuno neodrživ postupak da se svetska istorija

1K. Burdach, Reformation, Renalssance, Humanis- mus, 1918, S. 48 ff.

Izraz »stari« pojavljuje se već, u dualističkom smi-slu, u Porfirievoj Izagogi (oko 300 po Hr.)



PROPAST ZAPADA v

umači time što se puste uzde političkom, religioznomli socijalnom ubeđenju, i što se trima fazama, kojese niko ne usuđuje poljuljati, daje pravac koji tačnovodi sopstvenom stanovištu. Neodrživo je da se gospo-darstvo razuma, humanitet, sreća najvećeg broja, pri-vredna evolucija, prosvećenje, sloboda naroda, potči-njavanje prirode, svetski mir i tome podobno još, sta-e kao apsolutno merilo za tisućleća i da se o svima

njima dolcazuje kako nisu shvatila ono što je tačno ipravilno ili nisu dostigla to; — dok su ta tisućlećaustvari htela samO nešto drugo, a ne što i mi. »Oči-

gledno, u životu je glavno život, a ne rezultat njegovA— to je Geteova reč koju treba suprotstaviti svimabudalastim pokušajima da se tajna istoriskog oblikaodgonetne programom.

Istu sliku crtaju istoričari svake posebne umetno-sti i naulce; 'pa i narodne ekonom ije i filozo fije — dani njih ne zaboravimo. Tako vidimo slikarstvo odEgipćana (ili pećinskih ljudi) do impresionista, muzi-ku od slepog pevača Homera do Bajrojta, društveniporedak od stanovnika na lcolju do socijalizma — svcu pravoliniškom penjanju, kome ma kakva, uvek istaostajući, teznja leži u osnovi. A i ne uoČava se moguć-nost da umetnosti imaju odmerenu diižinu života, dasu vezane za jedno zemljište, jednu određenu vrstu čo-veka kao izraz toga zemljišta; da su, dakle, sve te u-

kupne istorije samo spoljašnje sabiranje jednog brojapojedinačnih pojava, osobitih i podvojenih umetnosti,koje ničeg zajedničkog nemaju sem imena i sem nečegu zanatskoj tehnici.

O svakom organizmu znamo da su tempo, lik, tra-anje njegova života i svakog pojeclinačnog ispoljava-nja životnog, određeni svojstvima one vrste kojoj onpripada. Niko neće očekivati od hiljadugodišnjeg hras-a — da on tek sada počne sa pravim tokom svog raz-ića. Niko ne očekuje od gusenice, koju gleda kakoaste svakodnevno, da sa tim rašćenjem produži, mo-uće, i riekoliko godina. Tu svak ima sa bezuslovnomzvesnošću osećanje granice, koje je istovetno sa ose-anjem za unutrašnji oblik. A prema istor iji višeg čo-ečanstva gajimo beskrajno neobuzdani optimizam ko-

prezire istorisko, pa dakle i organsko, iskustvo upogledu na budućnost, tako da svako utvrđuje u »slu-ajnom današnjem« osnove za jedno osobito izvanred-



PROPAST ZAPADA Uvod

no linisko dalje razvijanje; zato što njega želi, a nezato što je ono naučno dokazano. Tu se računa sa ne-ograničenim mogućnostima — a nikada sa prirodnimkrajem, i iz položaja svakog trenutka planira se, u naj-većoj meri naivna, konstrukcija daljeg nastavljanja.

Ali, čovečanstvo« nema svrhu, nema ideju, nema

plan, isto kao ni rod leptira ili orhideja. »čovečanstvo« je zoološki pojam ili prazna je č 1. Neka se ta utvarapusti da iščeznc jednom iz kruga istoriskih oblikovnihproblema — pa će se videti kako niče čudno iobilje

pravih oblika. Tu je onda bezmerno obilje, dubina ipokretljivost svega života, do sada pokrivena frazom,suhom shemom, ličnim »idealima«. Vidim na mestomonotone slike liniske svctske istorije, koju održava-

ju samo tako šlo zatvaraju oči pred pretežnim brojemčinjenica, pozornicu za množinu moćnih kultura kojc,pra-svetskom snagom, niču iz tla svoje majčice zem-lje, za koju je svaka od njih, u celome tolcu svoga bi-tisanja, strogo vezana, od kojih svaka svojoj sadržini,

Ijudima, kuje svoj sopstveni oblik; od kojih svaka imasvoje sopstvene strasti, svoj sopstveni život, htenje,osećanje, svoju sopstvenu smrt. Tu su boje, pokreti,svetlosti — koje još nijedno duhovno oko otkrilo nije.Ima kultura lcoje se rascvetavaju i koje stare, naroda,

jezika, istina, bogova, pejzaža, kao što ima mladih istarih hrastova i pinija, cveća, granja, i lišća. Ali ne-ma »čovečanstva« koje stari. Svaka kultura ima svojenove mogućnosti izraza koje se pojavljuju, sazrevaju,venu i nikada se više ne vraćaju. Ima mnogih, međusobom u najdubljem svom biću potpuno različitih,plastika, slikarstva, matematika, fizika, svaka ograni-čena u životnom trajanju, svaka u sebe zatvorena, kao

što svaka vrsta biljna ima svoje sopstveno cveće i plo-dove, svoj sopstveni tip rašćenja i propadanja. Ovekulture, živa bića najvišeg ranga, odrastaju u uzviše-noj bezsvrhovitosti kao cveće po polju. One pripada-

ju, kao i biljke i životin je, zivoj prirodi Getea, a nemrtvoj prirodi Njutna. Ja vidim u svetskoj istoriji sli-ku večnog oblikovanja i preobražavanja, čudesnog po-stajanja i nestajanja organskih oblika. A esnafski is-toričar vidi ih u obliku crva koji neumorno »stavlja«cpohe.

1 »čovečanstvo. To je apstraktum. Oduvek je bilo ibiće samo ljudi« (Gete Ludenu).

58



Međutim je red »stari-srednji-novi vek« najzad is-rpeo svoje dejstvo. Koliko god površinski i pod us-

kim uglom kao naučna podloga, ipak je on pretstav-ao jedin o ne sasvim nefilozofsko shvatanje koje smo

mali za uvrstavanje naših rezultata; a ono što je doada bilo uređeno kao istorija sveta ima da zahvalidino tom shvatanju za svoju filozofsku sadržinu.

pak, broj vekova koji još najviše može da se priku-i i održi pod tom shemom odavno je dostignut. Sli-a počinje da se rastvara u nepregledivi haos usledrzog porasta istoriske materije, a naročito one koja

eži van ovog reda. Svaki, ne baš slepi, istoriča r zna i

seća to, i samo da ne bi baš sasvim potonuo, držie čvrsto jedino poznate mu sheme po svaku cenu.

Reč »s rednji ve k«1, 1667 iskovana u Lajdenu, od profe-ora Horna, mora danas da pokriva jednu bezobličnu

masu koja se stalno isteže i raste i koja je čisto nega-ivno ograničena onim što se ni pod kakvim izgovo-om ne sme uračunati u one druge dve grupe, kojeka-o uređene. Nepouzdano tretiranje i procenjivanje no-opersiske, arabljanske i ruske istorije —• jesu primeria ovo. Pre svega, ne može se više sakrivati okolnosta se ta tabožnja istorija sveta u početku usredsredilaa oblast istočnog Sredozemnog Mora, pa se kasnije,d seoba naroda — (jednog događaja samo za nas važ-og, i zato jako precenjivanog, a koji ima čisto zapad-jačko značenje, pa se već ni arabljanske kulture ni-ta ne tiče) — ograničava, iznenadnom promenom po-ornice, na Zapadnu Evropu. Hegel je u punoj naivno-ti izjavio da će preći preko naroda koji ne odgovara-

njegovom sistemu istorije. No to je bilo samo jed-o čestito priznanje metodskih pretpostavki — bezojih nijedan istoričar ne može dospeti svrsi. Može seispozicija svih istoriskih dela na tome ispitati. Danas

odista pitanje naučnog takta: koja od istor iskih raz-ća još ozbiljno vrede, a koja ne. Ranke je za ovoobar primer.

ŠPENGLER Propast Zapada

1 »Srednji vek« jeste istorija oblasti u kojoj je vla- ao latinski crkveni i naučnički jezik. Za ovu »svetsku is-

riju« nisu ni uzete u obzir ogromn'e sudbine istočnjač-og hrišćanstva koje je, davno pre Bonifacija, prodiraloreko Turkestana đo Kine, i preko Sabe do Abismije.

59



PROPAST ZAPADA Uvod

Mi danas mislimo u kontinentima. Samo što našifilozofi i istoričari to još nisu naučili. Šta za nas mo-gu značiti po jmovi i perspelctive ko ji nastupaju sapretenzijom na opŠte važenje, a čiji vidik ne dopireiznad duhovne atmosfere zapadno-evropskog čoveka?

Neka se samo pogledaju naše najbolje knjige. KadPlaton govori o čovečanstvu, on misli na Helena na-suprot barbaru. To sasvim odgovara a-istoriskom sti-lu antičkog života i mišljenja i vodi, pod tom pretpo-stavkom, tačnim rezultatima koji su ispravni i značaj-ni za Grka. Ali kad Kant filozofira, na primer o etič-kim idealima, on veruje u važenje svojih stavova zaljude svih vrsta i vremena. On samo to ne izgovara,pošto je to i za njega i za njegove čitaoce samo posebi razumljivo. On ne formuliše u svojoj estetici na-čelo umetnosti Fidije ili Rembranta, nego »umetnostiuopšte«. Ali ono što on utvrđuje na nužnim oblicimamišljenja jesu samo nužni oblici zapađnjačkog mišlje-

nja. Jedan pogled na Aristotela i njegove bitno drugerezultate mogao je da nas pouči da tu ne razmišlja osebi samom jedan manje jasan duh nego jedandrukče nastrojen duh. Ruskoj misli su isto tolikostrane kategorije zapadnjačke misli lcoliko i ovoj ka-tegorije kineske ili grčke. Pravo i potpuno poimanjeantičkih pra-reči za nas je isto tako nemoguče kao ipoimanje ruskih' i indiskih. A za modernog Kineza iArabljanina, sa njihovim pptpuno drukče izrađenimintelektima, filozofija od Bakona do Kanta ima samovrednost kurioziteta.

Ono što nedostaje zapadnjačkom misliocu, a štobas njemu ne bi smelo da nedostaje, jes te uviđanje

istorisko-relativnog karaktera njegovih rezultata, kojisu i sami izraz jeđnog i samo tog jeđnog bitisanja,znanje o nužnim granicama važenja, uverenje da sunjegove »neoborive istine« i- »večni nazori« samo zanjega istiniti i za njegov pogled na svet večni, i da

je dužnost da se preko njih traže oni koje čovek dru-gih lcultura razvija istim takvim pouzdanjem u sebesama. To pripada potpunosti jedne buduće filozofije.

1 Osnovnu pretstavu darvinizma pravi Rus oseča is-to tako besmislenom kao pravi Arabljanin osnovnu pret-stavu kopernikanskog sistema.

8 -

60



o se tek zove razumeti oblikovni jezik istorije, iivoga veta. Tu nema ničeg »opšteg«, niti ičega što ostajeza svagda«. Neka se ne govori više o oblicima mišlje-

nja uopšte, o načelu tragičnoga uopšte, o zadatku drža-e uopšte. Opšte važenje je uvek lažan zaključak: saebe na druge.

Slika postaje mnogo tugaljivija ako se obratimomisliocima zapadno-evropske savremenosti počev od

openhauera, tamo gde se težiŠte filozofiran ja pomeraz apstraktno-sistematskoga na praktično-etičko i gdeamesto problema saznanja stupa problem. života (vo-

e ka životu, ka moći, ka delu). Ovde se više.ne pod-rgava posmatranju idealni apstraktum, »čovek «, kaoKanta, nego istinski čovek, kako se u istorisko doba

ao primitivan ili kulturni, grupisao po narodima kojiastanjuju površinu zemlje. Pa je besmisleno što setu još struktura najviših pojmova određuje shemom

tari-srednji-novi vek, kao i sa njome vezanim ograni-enjem po mestu. Ali je baš to slučaj.

Posmatrajmo istoriski vidik Ničeov. Njegovi p'oj-movi opadanja, nihilizma, preokretanja svih vrednosti,olje za moći, pojmovi koji duboko leže u biću ev-opske civilizacije i za analizu njenu su od presudnognačenja — šta je bila osnova za njihovo stvaranje?imljani i Grci, Renesans i evropska sadašnjost, ura-unav tu i brzi pogled na (nju nije razumeo) indisku

ozof iju, ukratko: stari-srednj i-novi vek. Iznad toga,rogo uzev, on nikada nije izišao; i drugi misl ioci nje-ve epohe isto tako malo kao i on sam.

Pa u kakvom odnosu stoji njegov pojam o đioni- skom prema unutrašnjem životu visoko civilizovanogneza iz vremena Konfucija ili savremenog Amerikan-

a? Šta znači tip nadčoveka — za svet islama? Ili, štaeba da znače pojmovi bezboštva i hrišćanstva, pri-de i, duha, antičkog i modernog kao stvaralačka an-eza — u duševnosti Indusa i Rusa? Šta ima Tolstoj

a »srednjim vekom«, sa Danteom, sa Luterom, Tolstojoji je odbacio kao nešto strano i daleko, u svojoiajdubljoj misli, ceo idejni svet Zapada? Šta ima je-an Japanac sa Parcifalom i Zaratustrom, a šta jedandus sa Sofoklom? Ili, zar je svet misli Šopenhauera,

anta, Fojerbaha, Hebela, Strindberga prostraniji? 1"ma li njihova ukupna psihologija, uprkos svim na-erama da svetski važe, čisto zapadnjačko značenje?


61



PROPAST ZAPADA Uvod

Kalco komično deluju Ibzenovi problemi o ženi, kojinastupaju takođe sa pretenzijama na pažnju celog »čo-večanstva«, kada se namesto čuvene Nore stavi Ceza-rova žena, gospođa od Sevinjia, jedna Japanka ili jed-na tirolska seljanka? Namesto Nore, koja ima vidikstana pod najam za 2000 do 6000 maraka, protestant-sko vaspitanje, i koja je zapadno-evropska velikograd-

ska dama? Ali i sam Ibzen ima vidokrug velikograd-ske srednje klase od juče i od danas. Njegovi sukobi,oni čije su psihičke pretpostavke bitisale od 1850, a1950 već neće preživeti, nisu sukobi ni velikog svetani donje mase; a da i ne govorimo o sukobima grado-va sa ne-evropskim stanovništvom!

Sve su to epizodične, mesne vrednosti, ograničenenajvećma na trenutno postojeću inteligenciju velikihgradova zapadno-evropskog tipa, a nikako vrednostisvetsko-istoriske i »večne«. Neka su one i suštastvenepo naraštaju Ibzena i Ničea, ali bi značilo ne razu-mevati smisao reči »svetska istorija« (koja nije izbor

nego sveukupnost) kada bi se činioci koji leže izvansavremenog interesa podvrgavali tom interesu, te pot-cenjivali ili previđali. A to baš i jeste slučaj, i to uizezetno visokom stepenu. Ono što se do sada na Za-padu mislilo i govorilo o pitanjima prostora, vremena,kretanja, broja, volje, braka, svojine, tragičnoga, na-uke —• ostalo je usko i sumnjivo samo zato što seuvek išlo za tim da se nađe opšte rešenje za opšte pitanje namesto da se uvidi da ima toliko odgovorakoliko ima pitanja, da je filozofsko pitanje samo sa-lcrivena želja za dobijanjem određenog odgovora koji

' već leži u pitanju, da se velika pitanja jednog vremenanikada dovoljno ne mogu shvatiti kao prolazna. I da,

prema tome, jedna grupa istoriski uslovljenih rešenja mora da se primi, grupa čiji pregled tek otvara pos-lednje tajne ako se isključe sva merila vrednosti. Zapravoga poznavaoca Ijudi nema apsolutno tačnih niapsolutno lažnih stanovišta. Nije dovoljno, pred takoteškim problemima, kao problemima vremena ili bra-ka, pripitati lično islcustvo, unutrašnji glas, razum,mišljenje prethodnika ili savremenika. Tako se sazna-

je šta je istinito za sebe sama, za sopstveno doba, alito nije sve. Pojava drugih kultura govori drugim jezi-kom. Za druge Ijude postoje druge istine. A za mislio-ce sve one važe, ili ne važi nijedna.

62



PENGLER Propast Zapada

Shvatljivo je koliko zapadnjačkoj kritici treba pro-irenja i produbljenja; šta se sve mora uvući u krugosmatranja i iznad naivnog relativizma Ničeova i nje-ovog naraštaja; kakva se finoća oblikovnog osećanja,

kakav stepen psihologije, kakvo odricanje i nezavis-ost od praktičkih interesa, kakva neograničenost vi-ika —• moraju postići, pre no što se sme reći da smoazumeli svetsku istoriju, svet kao istoriju!

9

Svemu tome, svim tim oblicima, proizvoljnim, us-im, spolja pridošlim, diktiranim iz sopstvenih želja,

storiju naturenim — stavljam nasuprot prirodni, »ko-ernikanski« oblik svetskog dogadanja, koji ovome le-i u dubini i koji se otkriva samo pogledu bez predu-eđenja.

Potsećam na Getea. Ono što je on nazvao zivom rirođom jes te tačno ono što se naziva svetska istori-a u najširem opsegu, svet kao islorija. Gete, koj i kaometnik navek i vavek izobražava život, razvoj svojihkova, postajanje, a ne već postalo, kako to pokazuje

Vilhelm Majster i Istina i mašta — Gete je mrzio ma-ematiku. Tu je stajao svet lcao -mehanizam nasuprotvetu kao organizmu, mrtva nasuprot živoj prirodi, za-

on nasuprot obliku. Svaki red koji je on napisao kaorirodnjak treba da je predočavao lik onoga što po-taje, »iskovani oblik koji se životom razvija«. Proose-ati, opažati, upoređivati, unutrašnja neposredna izve-nost, tačna čulna mašta — to su bila njegova sredstvaa se približi tajni pojave u pokretu. A to su sređstva

storiskog ispitivanja uopšte. Nema drugih. Ta j hožan- ki pogled učinio je da on uoči bitke na Valmiu, priogorskoj vatri, izgovori onu reč: »Odavde i od danasačinje se nova epoha svetske istorije, i vi možete re-L da ste bili prisutni«. Nijedan vojskovođa, ni jedaniplomat, da i ne govorimo o filozofu, nije talco nepo-redno osetio kako postaje istorija. To je najdubljiud. koji je ikada bio izrečen o velikom jednom aktutorije u trenutku kada se taj akt obavljao.

I onako kako je on pratio razvijanje biljnog obli-a iz lista, postajanje kičmenjačkog tipa, postajanjeeoloških slojeva — suđbinu prirođe a ne njenu uz-



V PROPAST ZAPADA Uvod

ročnost — tako ovdc treba da se razvije oblikovni je-zik Ijudske istorije, njen stroj, njena organska logikaiz obilja svih čulnih pojedinosti.

Čoveka su inače uračunali u organizme na zemnojpovršini, i to sa razlogom. Njegova telesna građa, nje-gove prirodne funkcije, cela njegova čulna pojava, sveto pripada jednom obuhvatnijem jedinstvu. Samo se

tu čini jedan izuzetak i to uprkos duboko osećanojsrodnosti sudbine biljke i sudbine čoveka, što je več-na tema svake lirike, uprkos sličnosti sve ljudske isto-rije istoriji svih drugih grupa viših živih bića, što jetema za bezbroj bajki, kaži i skaski o životinjama.Nelca se tu sravnjuje puštajući da svet ljudskih kul-tura deluje čisto i duboko na uobrazilju, a ne primo-ravajući taj svet na jednu unapred određenu shemu.Neka se Lu sagledaju u rečima: mladost., uspon( cve-tanje, opadanje — najzad objektivna označavanja or-ganskih stanja, a ne da te reči budu, kao redovno dosada, a danas više no ikada, samo izraz subjektivnihstavljanja vrednosti i najličnijih interesa socijalnc, mo-

ralne ili estetičke vrste. Neka se stavi antička kulturakao jedna u sebe zatvorena pojava, kao telo i izražajantičke duše, pored egipatske, indiske, babilonske, ki-neske, zapadnjačke. I neka se potraži ono što je tipič-no u promenljivim sudbama tih velilcih individua, onošto je nužno u nesavladljivom obilju slučajnoga. Takoće se, najzad, sagledati kako se razvija slika sv.ets.keistorije , slika koja je nama, ljudima Zapada, i samo nama, prirodna.

10

Vratimo li se užem zadatku, onda iz tog svetskogsagledanja ima da se odredi zapadno-evropsko-ameri-kanski položaj, najpre između 1800 i 2000, i to mor-

fološki, Valja da sc utvrdi »kada« ove epohe u obimuzapdnjačke celokupne kulture, njen smisao kao bio-grafski isečak, koji se nalazi, u ma kojem obliku, nuž-no u svakoj kulturi, organsko i simboličko značenjeonih oblikovnih lcompleksa koji jo j pripadaju: poli-tičkih, umetničkih, duhovnih, socijalnih.

Uporedno posmatranje daje nam istovremenost. teperiode sa helenizmom, i to osobeno istovremenost nje-

64



PROPAST ZAPADA Uvocl

g trenutnog vrhunca (obeleženog svetskim ratom) saelazom helenističkog vremena u rimsko. Rimljan- vo, sa najstrožim smislom za činjenice, negenijalno,rbarsko, disciplinovano, praktično, protestantsko,

usko, pružiće nam.ključ, nama koj i smo upućeni naavnjivanja, za razumevanje sopstvene budućnosti.rci i Rimljani — time se deli sudbina koja se za nas ć clogodila od. onoga što nam pretstoji. Jer odavnou »starom veku« moglo naći, treba da se našlo, jed-razviće koje potpuno odgovara našem sopstvenom,

padno-evropskom, različito doduše u svakoj' pojedi-

sti na površini,Aali potpuno slično po unutrašnjemagonu koji tera veliki organizam ka njegovom završa-nju. Našli bismo bili, potez po potez, u obe kulturealni alter ego sopstvene stvarnosti: od »trojanskogta« i krstaških ratova, Homera i nibelunških pesa-a, preko dorike i gotike, dioniziskog pokreta i Rene-nse, Polikleta i Sebastijana Baha, Atine i Pariza,istotela i Kanta, Aleksandra i Napoleona, sve doadija velikih gradova i imperijalizma.

Ali tumačenja antičke slik'e istorije, koje je ovdelo predusiov — bilo je uvek zahvatano tako jedno-rano, tako površinski, tako partaično, tako malo

buhvatno! Zato što smo se osećali odveć srodni »sta-ma«, shvatili smo zadatak i suviše olako., Opasnostži u pov ršnoj sličnosti ko joj je podleglo celo ispiti-

nje starog veka čim je prešlo sa uređivanja i odre-vanja nalaza, do majstorstva razvijenog, na psihička

umačenja. Poštovanja dostojna predrasuda koju naj-d treba da prevaziđemo: da nam antika intimnoisko stoji zato što smo mi tobož njeni učenici i po-mci; a. stvarno zato što smo bili samo njeni oboža-

aoci. Sav posao 19 veka, religisko-filozfski, umetnič-o-istoriski, socijalno-kritički, beše potreban ne zatoa bismo naučili najzad da razumevamo drame Eshila,auku Platona, Apola i Dioniza, atinsku državu, ce-rizam (od toga smo još daleko), nego zato da, naj-d, osetimo lcako nam je sve to bezmerno strano i

aleko, više strano možda no meksikanski bogovi ilidiska arhitektura.

Naša mišljenja o grčkorrimskoj kulturi uvek su se

retala između dve krajnosti, pri kojima je bezizuzetnohema stari-srednji-novi vek unapred određivala per-pektivu svih »stanovišta«. Jedni, pre svega ljudi jav-

65




nog života, nacionalni ekonomi, političari, pravnici,nalaze da je »sadasnje čovečanstvo« u na jboljem na-predovanju, vrlo ga visoko cene i po njemu mere sveranije. Nema nijedne savremene stranke po čijim na-čelima ne bi bili već »ocenjeni« i Kleon i Marije, i Te-mistokle i Katilina i Grasi. Drugi, umetnici, pesnici,filolozi i filozofi, osećaju se u toj »današnjici čove-

čanstva stranci, te uzimaju zato ma u kojoj prošlosti jedno apsolutno stanovište i sa njega osuđuju dogma-tički današnjicu. Jedni vide u Grčkoj »još ne«, a drugiu savremenosti »ne više«, uvek pod sugestijom jedneslike sveta koja obe pojave spaja po pravoj liniji.

U toj suprotnosti ostvarile su se dve Faustove du-še. Opasnost jedne jeste u inteligentnoj površnosti. Unjenim rukama, najzacl, ne ostaje od svega što je bilaantička kultura, kao otsjaj antičke duše, ništa drugodo snop činjenica: socijalnih, privrednih, političkih, fi-zioloških. Sve ostalo dobija karakter »se'kundarnih po-sledica«, »refleksa«, »propratnih pojava«. Od mitske sna-geE shilov ih horova, do kolosalne zemaljske snage naj-

starije, plastike, dorskih stubova, od žara apoliniskih kui-tova, od dubine, čak, rimskog carskog kulta— u njihovimknjigama ni traga! Drugi, zakasneli romantičari presvega, kao naposletku i tri bazelska profesora: Baho-fen, Burkhart i Niče, podležu opasnosti svake ideolo-gije. Gube se u oblacima jednog starog veka koj i jesamo slika u ogledalu njihove filološki regulisane oset-ljivosti. Pouzdavaju sc u ostatke stare književnosti,

jednog svedočanstva koje im je dovoljno plemenito.Ali, nijedna kultura nije svojim velikim piscima ne-savršenije pretstavljena no antička1. Drugi se preva-shodno oslanjaju na trezveno izvorno gradivo pravnihpovelja, natpisa i novaca, koje su osobito Niče i Burk-

hart prezirali na svoju sopstvenu štetu, te mu podre-đuju sačuvanu književnost sa svojim često minimal-

1 Odlučujuoi je tu izbor onoga što je preostalo, kojinije određen samo slučajem no, sasvim bitno, tendenci-

jom. Aticizam Augustovog vremena, umoran, neplodan,pedantan, koji se osvrće u prošlost, dao je pojam »klasič- nom« i priznao kao klasičnu sasma malu grupu grčkihdela, do Platona. Ostalo, a u tome i cela bogata helenis-tička književnost, odbačena je i bila gotovo potpuno iz-gubljena. Ona gmpa izabrana »školskim« ukusom koja sevećim delom sačuvala odredila ie imaginamu sliku kla-sičnog »starog veka« d u Fiorenci i za Vinkelmana, Hel-derlina, Getea, pa čak i za Ničea.



PROPAST ZAPADA v

im smislom za istinu i činjenice. I tako jedni drugeisu uzimali ozbiljno već zbog svojih kritičkih osnova.erujem da Niče i Momzen ne bi poldanjali ni naj-

manje pažnje jedan drugome.

No ni jedan ni drugi nije postigao onu visinu pos-matranja sa koje bi se ova suprotnost uništila, a koja

visina, ipak, bila moguća. Tu se osveti lo prenošenjeačela uzročnosti iz nauke o prirodi na istorisko is-itivanje. Došlo se i nesvesno do jednog pragmatizmaoji je površno p.reslikavao sliku sveta fizike, a koji

pokrio i pobrkao sasvim drukčije građen i oblikovni

zik istor ije, a nij e ga otkrio. Ništa se bo lje nijemelo, da bi se masa istoriskog gradiva podvrgla pro-ubljenom i uređivačkom shvatanju — nego da se je-an kompleks pojava stavi kao primaran, kao uzrok,

ostali svi kao sekundarni, kao posledice ili dejstva.e samo praktičari, no i romantičari poduhvatili sue toga posla, zato što istorija svoju sopstvenu logikuije otkrila njihovom sanjalačkom oku, i zato što jeotreba za utvrđivanjem jedne imanentne nužnosti,ije se prisustvo osećalo, bila i suviše snažna, sem akoovek ne bi, kao Šopenhauer, istoriji neraspoloženokrenuo Ieđa.

11-

Govorimo dakle, bez daljega, o jednom materija-stičkom i o jednom ideološkom načinu da se sagledantika. Na jedno j strani se objašnjuje kako padanjedn og tasa ima svoj uzrok u dizanju drugoga. Doka-uje se da je to pojava bez izuzetka — nesumnjivoravi dokaz! Na drugoj strani imamo, pak, uzrok iosledicu, i to — razLime se šamo po sebi — socijalnescksualne, svakako političke, pojave pretstavljaju

zroke, a religiozne, duhovne i umetničke — posleđice Likoiiko materijalist za ove poslednje uopšte trpi reččin jenice«), Ideo lozi dokazuju obrnuto, da dizanjednog tasa sleduje iz padanja drugogi dokazuje to

stom tačnošću. Oni se Linose u kultove, m ister ije, obi-aje, u tajne stiha i linije, a udostojavaju jedva jed-

im uzgrednim pogledom šareni i bučni svakodnevniivot, mučnu posledicu zemaljske nesavršenosti. Pa idni i drugi dokazuju, držeći jasno pred očima uz-



ŠPENGLER Propast Zapacla \

ročni niz, da oni drugi očevidno ne vide pravu vezustvari ili da neće da je vide, te završavaju time što

jedni druge grde kao slepe, apsurdne, površne, glupeili/frivolne, čudne glave ili plitke ćifte. Ideolog se uža-sava kad neko ozb iljno uzima finansiske problem'e He-lena te, na primer, namesto da govori o dubokomisle-nim izrekam'a delfiskog proročišta govori o dalekosež-nim novčanim operaeijama koje su delfiski sveštenieipreduzimali sa tamo deponovanim sumama. A politi-čar se smeška mudro onome koji rasipa svoje odušev-ljenje na sakralne formule i nošnju atičkih efeba, na-mesto da piše knjigu o antičkim ldasnim borbama,napunjenu mnogim modernim parolama.

Jedan tip se bio već izobrazio u Petrarci. On jestvorio Fiorencu i Vajmar, pojam renesansa i zapad-njački klasicizam. Drugi tip nalazimo od sredine 18veka, sa početkom civilizovane, privredne veliko-grad-ske politike, dakle najpre u Engleskoj (Grote).,U os-novi ovde su suprotstavljena shvatanja kultivisanoga

i civilizovanoga čoveka. To je suprotnost suviše dubo-ka, suviše ljudska', da bi se mogla osetiti, a lcamolisavladati slabost i jednog i drugog stanovišta.

I materijalizam postupa u ovoj tačci idealističkL I on je, ne htejući to, i ne znajući to, učinio svojepoglede zavisnim od svojih želja. Ustvari, naši najbo-lji duhovi, bez izuzetka, savili su se u strahopoštova-nju pred slikom antike — i u toni jednom jedinomslučaju odrekli se neograničene kritike. Ispitivanje sta-rog veka bivalo je stalno zamračivano u svojim rezul-tatima izvesnom gotovo religioznom bojazni, pa timesprečavano u svojoj slobodi i snazi. U celoj istoriji

nema drugog primera za tako strastan kult jedne kul-ture prema uspomeni druge. Što mi vezujemo, kaoidealisti, stari i novi vek jednim »srednjim« vekom,preko čitave jedne hiljadugodišnje istorije slabo oce-njene, gotovo prezrene — samo je izraz tog obožava-nja joŠ od Renesansa. Mi, Evropljani Zapada, žrtvova-li smo »starima« čistotu i samostalnost svoje umet.no-sti, jer smo uvek samo plašljivo bacali pogled sa stra-ne na »uzvišeni« obrazac. Mi smo uvek u svoju slikuo Grcima i Rimljanima unosili, uosećavali, ono štonismo imali u sopstvenoj duši ili čemu smo se teknadali. Jednog dana će nam kakav duhoviti psiholog

68



PROPAST ZAPADA Uvod

spričati priču o našoj sudbonosnoj obmani, priču onome što smo mi obožavali kao antičko od dana go-ike. Malo je zadataka koji bi bili poučniji za intimnooznavnje zapadnjačke duše od cara- Otona III, prvertve Juga, do Ničea, poslednje žrtve.

Gete govori, u svom putovanju po Italiji, sa odu-evljenjem o građevirtama Paladiosa, prema čijoj hlad-oj akademičnosti mi danas stojimo skeptički. Potomleda Pompeje i govori sa neskrivenim nezadovolj-tvom o »čudnom, gotovo neprijatnom utisku«. Onoto veli b hramovima, u Pestumu i Segesti, majstor-

kim delima helnske umetnosti — zbunjeno je i bez-ačajno. Očigledno, on nije poznao stari vek kada jered njega izišao taj vek u punoj snazi i životu. Ali,o se dešavalo i svima drugima. Oni su se čuvali dade nmoge stvari o'd antike i tako su spasli svojunutrašnju sliku. Njihov »stari vek« bio je uvek po-adina za jedan životni ideal koji su oni sami stvor.i-

i hranili svojom najboljom krvlju, sasud za sop-tveno osećanje sveta, utvara, idol. U sobama mislila-a i po pesničkim krugovima oduševljavaju se smelimrikazima antičkog velikogradskog života u Aristofa-a, Juvenala'i Petronija, dive se južnom đubrištu i pu-u, larmi i nasilj.u, dečacima za uživanje i frinama,ultu falusa i cezarskim orgijama — a isti takav ise-ak stvarnosti u današnjim svetskim gradovima obi-azi se naprćena nosa i. tužeći se na- nj. »U gradovima

loše živeti: tu ima odveć mnogo ološa.« Tako govo-aše Zaratustra. Hvale oni državnički smisao Rimljana,preziru onoga koji danas ne izbegava svaki dodir savn im poslovima. Posto ji jedna klasa »poznavalaca«

a koje ima magisku moć (jednu moć koja pouzdanospavljuje svako slobodno gledanje) razlika izmeđuoge i crnog svečanog kaputa, bizantiskog cirka i en-eskog sportskog igrališta, antičkih alpiskih drumova

transkontinentalnih železnica, triera i brzih parobro-a, rimskih kopalja i pruskih bajoneta, Sueckog kana-

građenog od jedn og faraona i građenog od jednogavremenog inžinjera. Takvi bi dozvolili da parna ma-na bude simbol ljudske strasnosti i izraz životne

nergije tek ako bi nju pronašao Heron iz Aleksandri-Za rtjih je sramota što se ne govori o kultu Velike

ajke sa brda Pesina, nego se govori o rimljanskomrttralnom grejanju i knjigovodstvu.

69




Ali drugi ništa ne vide do sarao to. Misle da ćeiscrpsti suštinu te nama tako strane kulture ako na-prosto Grke tretiraju kao sebi ravne, pa se kreću (ka-da izvlače zaključke) u sistemu istovetnosti koje antič-ku dušu uopšte ne dodiruju. I ne slute da reči kao:republika, sloboda, svojina, tamo i ovde označavajustvari koje, intimno, iznutra, nemaju ni najmanje srod-nosti. Rugaju se istoričarima Geteova vremena što oviizražavaju prostodušno svoje političke ideale kad sa-stavljaju istoriju staroga veka i što otkrivaju imeni-ma Likurga, Bruta, Katona, Cicerona, Augusta, spasa-vajući ih ili osuđujući, sopstvene sanjarije ili ličnesnove i težnje. Ali ni oni sami nisu u stanju napisatinijednu glavu a da ne odaju njome kojoj stranci pri-pada njihov jutarnji list.

No svejedno je da li sc prošlost posmatra očimaDon Kihota ili Sančo Pansa. Ni jedan ni drugi putne vode svrsi. Najzad, svaki od njih dopustio je sebida istakne onaj deo antike koji slučajno najbolje od-

govara sopstvenim namerama: Niče predsokratovskuAtinu, nacionalni ekonomi helenistički period, politi-čari republikanski Rim, a pesnici carsko doba.

Religiozne i umetničke pojave nisu primarnije odsocijalnih i privrednih; niti je tako, niti je obrnuto. Zaonoga koji je sačuvao bezuslovnu slobodu gledanja, saone strane svakog ličnog interesa ma koje vrste, nemauopšte nikakve zavisnosti, nikakve prednosti, nikakvoguzroka ni posledice,. nikakve razlike vrednosti i važ-nosti. Ono što pojedinim činjenicama daje rang —samo je veća ili manja čistota i snaga njihovog obli-kovnog jezika, jačina njihove simbolike, sa one stranedobra i zla, visokog i niskog, koristi i ideala.

12

Propast Zapada, tako posmatrana, ne znači ništamanje nego problem dvilizacije. Jedno od osnovnihpitanja svake više is torije tu je pred nama. Šta je ci-vilizacija — shvaćena kao organsko-logička posledica,kao završavanje i ishod jedne kulture?

Jer svaka kultura ima svoju sopstvenu civilizaciju.I prvi put se ovde obe reči, koje su do sada> imale daoznačavaju neodređenu razliku etičke vrste, shvataju

70



PROPAST ZAPADA v

u periodičkom smislu, kao izrazi za jedno strogo i nuž-no organsko sleđovanje. Civilizacija je 'neizbežna suđ- hdna jedne lculture. Tu je postignut vrhunac sa kogaostaju rešljiva i poslednja i najteža pitanj-a istoriske

morfologije. Civilizacije su krajnja i najveštačkija stanja za koje je sposobna jedna viša vrsta ljudi. Ona suavršetak; ona dolaze posle postajanja kao ono što jcostalo, posle života kao smrt, posle razvoja kao nepo-

mičnost, posle sela i duševnog detinjstva (kako to pri-azuju dorika i gotika) kao duhoviia starost i kamenieliki grad koji okamenjuje sve. Ona su kraj, neopo-ivi, ali se ona moraju postići, uvek i redovno, jednomajintimnijom nužnošću.

Tek tada će se razumeti Riml jan in kao poslednik Helena. Tek tako se osvetljava kasna antika i odajevoje najdublje tajne. Jer šta znači to kad se kaže dau Rimljani bili barbari (a to se može sporiti samoraznim rečima), oni koji ne idu ispred jednog zama-a nego ga zaključu ju? Bez duše, nefilozofski, bezmetnosti, rasni do sirovosti, bezobzirno držeći se re-lnih uspeha — oni stbje između helenske kulture i

ničega. Njihova uobrazilja, upućena na praktično, jes-e crta koje u Atini uopšte nije bilo (imali su sakral-o pravo koje je uređivalo odnose između bogova iudi kao između privatnih ličnosti, ali nijednu pravuimsku skasku o bogovima). Grćka duša i rimski in-elekt — to je to. Tako se razlikuju lcultura i civili-acija. Nije važilo to samo za antiku. Uvek se pojav-uje ovaj tip duhovno snažnih a potpuno nemetafizič-ih ljudi. U njihovim rukama leži duhovna i materijal-a sudbina svakog kasnog doba. Oni su sprovodili ba-ilonski, egipatski, indiski, kineski, rimski imperijali-am. U takvim vremenima sazreli su do konačnogvetskog raspoloženja budizam; stoicizam, socijalizam,oji bi hteli još jednom da uhvate i preobraze u svojjegovoj sadržini jedno ljudstvo koje se gasi. Čista ivilizacija kao istoriski proces sastoji se u postepe-om raz.gradivanju oblika ko ji su postali anorganski,umrli.

Prelaz sa kulture na civilizaciju vrši se u antici uveku, a na Zapadu u 19 veku. I, počev od tih vreme-

a, nema više velikih duševnih odlučivanja, kao u vre-mena orfičkih pokreta i reformacije u »celom svetu«,

kome konačno nijedno selo nije nevažno — nego se

1



ŠPENGLER Propast Zapac

sve odlučuje u Iri ili četiri svetska grada, koji su svusadržinu istorije usisali u sebe, prema Icojima spadana rang promncije celokupno zemljište kulture — kojesada, sa svoje strane, ima da ishranjuje svetske gra-dove ostacima svog višeg Ijudstva. Svetski građ i provincija — sa ovim osnovnim pojmovima svake civili-zacije pojavljuje se jedan sasma novi problem oblika

u istoriji, koji, mi današnji, baš proživljujemo, i neshvatajući ga u svem njegovom domašaju. Namestosveta gracl, jedna tačka u koju se skuplja sav život 'da-lekih zemalja, dok se sve ostalo sasušuje; namestonaroda u formi, 'sraslog sa zemljom, novi nomad, para-,zit, stanovnik velikog grada, čisti (bez tradicije) čovekod činjenica, koji se pojavljuje u bezoblično tekućojmasi, nereligiozan, inieligentan, neplodan, sa dubokomodvratnošću prema seljaštvu (i njegovom najvišem ob-liku, seoskom plemstvu); dakle jedan ogromni korakka anorganskom, ka kraju. Šta znači to? Francuska iEngleska su svršile taj korak, Nemačka ga završuje.Posle Sirakuze, Atine, Aleksandrije dolazi Rim. Posle

Pariza, Madrida, Londona sleduje Berlin i Njujork.Sudbina je čitavih zemalja da postanu provincijom,zemalja koje nisu u zračnom krugu jednog od tih ve-likih gradova, kao nekada Krit i Makedonija, a danasskandinavski sever1.

Nekada se odigravala borba oko idealnog shvata-nja epohe na tlu metafizičkih, kultskih, ili dogmatskiiskovanih svetskih problema, između zemaljskog duhaseljaštva (plemstvo i sveštenstvo) i »svetskog« patri-ciskog duha starih, malih, čuveni'h gradova dorskog igotskog ranog doba, Takve behu borbe oko dioniziskevere — na primer pod tiraninom Kleistenom iz Sikio-

na2 — i oko reformacije u nemačkim carskim grado-vima i u hugenotskim ratovima. Ali onako kalco su_tigradovi najzad savladali zemlju (čisto gradsko svetskoosećanje nailazimo već u Parmenida i u Dekarta), tako,

1 To se ne sme prevideti u razvoju Strindberga, apre svega Ibzena, koji je uvek bio samo gost u civilizova-noj atmosferi svojih problema. Motiv Brancla i Rozmers- holma je karakteristačno mešanje urođenog provincializ-ma i teoriski stečenog vidika svetskog grada. Nora je pra--slika provincijalke koja je izbačena iz koloseka lektirom.

2 Koji je zabranio kult gradskog heroja Adrasta i javno nastupanje homerovskih pesama, da bi u korenu"uništio dušu dorskog plemstva (oko 560).



PROPAST ZAPADA v

i njih sa vladaoAAt sk iAg ra dATo je duhovni procesvih kasnih doba, jonike kao i baroka. I danas, kao i ureme helenizma, na čijem početku stoji osnivanje jed-og veštačkog, dakle zem lji stranog, velikog grada,leksandrije, postali su kulturni graclovi: Fiorenca,irnberg, Salamanka, Briž, Prag — provinciski grado-i, koji daju .otpor (beznadni unutrašnji, intelektualni)uhu svetskih gradova. Svetški grad_ znači kosmopoli-zam namesto »domovine«1, hladni smisao "ža cmje-i c e T A __________________________prema preda niul onom

to ie izraslo sa tla. naučno neverovanie kao okame-

otinu ranije religije srca, »društvo« namesto države,

nfodha prava namesto stečenih. RimljaniTmaju pred-osti nad Grcima — u novcu kao anorganskoj ap-

traktnoj količini otkinutoj od svih odnosa prema

mislu plodnoga tla, prema vrednostima primarnog

ivotnog stava. Otmeno shvatanje sveta je, od sada, iilanje novca. Ne pretpostavlja grčki Hrizipov stoici-

am imanje lcao osnovicu2, nego kasnorimski stoicizam

Katonov i Senekin. Njje socijal-etičko nastrojenje 18

eka stvar za milionare, nego nastrojenje 20 veka kojerofesionalnom unosnom agitacijom hoće da postane

elom. Svetskom gradu ne pripada narod nego masa.

Nerazumevanje građa za sve što je predanje, u koje

e ime vodi borba protiv kulture (plemstva, crkve, pri-

ilegija, u umetnosti protiv konvencija, u nauci pro-

iv granica mogućnosti saznanja), njegova oštra i hlad-

a inteligencija nadmoćna nad seljačkom pameću, nje-ov naturalizam u jednom svom novom smislu, koji

e, daleko preko Sokrata i Rusoa, u odnosu na sve

eksualno i socijalno, vezuje za praljudske instinkte i

tanja, ono panem et circenses, koje se danas iznova

ojavljuje u vidu borbe za nadnice i u vidu sportskog

grališta — sve to označava prema konačno završenoj

ulturi, prema provinciji, jedan novi, kasni i bez bu-ućnosti, ali neizbežni oblik ljudslce egzistencije.

To je ono što ima da se vidi, ne očima strančara,

deologa, savremenog moralista, iz kuta ma kog »sta-

ovišta«, već sa vanvremenske visine pogledom uprav-

1 Duboka reč koja dobija smisao čim barbar posta-e kulturan čovek; a koja smisao gubi čim civilizovaniovek primi ono »ubi bene ibi patria« (gde je dobro, tu

domovina).. 2 Zato su pripali hrišćanstvu prvo Rimljani koji ni-

u mogli sebi dopustiti da budu stoici.




ljenim na istoriski svet oblika koji Ae razvija kroz hi-Ijade godina — kada se hoće odista da shvati velikakriza sadašnjice.

Vidim prvoredne simbole u tome što je u Rimu,gde je triumvir Kras bio svemoćni spekulant sa meš-tima za građevine, onaj rimski narod čije je ime bli-stalo na svima natpisima, onaj rimski narod pred ko-

jim su u daljini drhtali Gali, Grci, Parćani, Sirci —stanovao u ogromnoj bedi po mnogospratnim kućeri-nama za najam?, po mračnim predgrađima, i primaouspehe vojne ekspanzije ravnodušno sa nekom vrstom

• sportskog interesa; što su mnoge ugledne porodicc pra--plemstva, potomci pobednika nad Keltima, Samnića-nima i Hanibalom, jer nisu učestvovale u besomučnojspekulaciji, morale da napuste svoje porodične palatei da se usele u bedne najamne kućerine;, što su se,dok su se duž Via Appia nizali- grobni spomenici fi-nansiskih veličina Rima (spomenici kojima se još i da-nas divimo), lešine naroda zajedno sa životinjama idubretom velikog grada bacale u strahoviti grob za

mase sve dok se pod Augustom, da bi se sprečile za-raze, nije to mesto zatrpalo i na njemu Mecena podi-gao svoj slavni vrt; što je u opusteloj Atini, koja ježivela od posete bogatih stranaca i njihovih zadužbina(na primer jude jskog kralja Herodesa), putujuća ruljabrzo obogaćenih Rimljana blenula u dela Periklovogdoba, od kojih je isto toliko malo razumela koliko iamerikanski posetioci od Sikstinske kapele Mikelan-dželove, pošto su prethodno iz te iste Atine sva pokretnaumetnička dela odvukli ili pokupovali po fantastičnoj po-modnoj ceni, pa postavili kolosalne i pretenciOznerimske građevine pored dubokih i skromnih dela sta-roga vremena. U ovim stvarima, koje istoričar niti ima

da grdi niti da pohvaljuje, nego da morfološki proce-njuje, leži za onoga koji je naučio da gleda neposred-no jedna iđeja.

VU Rimu i Bizantu jjradile su se šesto- i deseto-sp-ratne kuće za najam (sa sirinom ulice od najviše tri met-ra), koje su se dosta često mšdle i zatrpavale svoje sta-novnike, jer nije bilo policiskih propisa za građenje. Ve-liki deo rimskih građana, zakojejeono panem et circenses (»hleba i igara«) činilo svu sadržinu života, imao jesamo jedno skupo plaćeno mesto za spavanje po »ostrvi-ma«, gde je sve vrilo kao mravi. (Pohlmann, Aus Altertum u. G-egemvart, 19.11, S. 199 ff.)

74



PROPAST ZAPADA v

Jer će se pokazati da, od tog trenutka, svi vel iki su-kobi shvatanja sveta, politike, umetnosti, znanja, ose-anja — stoje, u znaku te osnovne suprotnosti. Šta jeivilizovana politika šutrašnjice nasuprot kultivisanoj

učerašnjici? U antici retorika, a na Zapadu žurnalizam,to u službi onog apstraktuma koji pretstavlja moć

ivilizacije, novca. Njegov duh je taj koji. i neopazi-mice, prožima istoriske oblike narodnog bića, čestoh ni najmanje ne menjajući niti razarajući. Pimskadržava ostala je po svom obliku od starijeg Scipionafrikanca pa do Ajugusta u većem stepenu stacionar-a negoli što se to po pravilu uzima. Ali, velike stran-

ke samo su još pr ivdno središte odlučnih delanja. Ma-

broj nadmoćnih glava, čija imena nisii, trenutno, mo-da ni najpoznatija, odlučuje sve, dok velike maseolitičara drugog reda, retora i tribuna, poslanika i no-inara, svc na izbor ljudi od provincijalnog vidika,državaju, u pravcu na dole, obmanu narodnog samo-dređenja. A umetnost? Filozofija? Ideali platonskogJcantovskog vremena važili su za jedno više ljudstvoopšte, a ideali helenizma i današnjice nisu za svetsko o-

sećanje seoskog i uopšte prirodnog čoveka, već isključio za velikogradskog čoveka »od rnozga«. Pre svih, "tu

e socijal izam, pa njemu unutrašnje sasvim blisko sro- -dan darvinizam, sa svojim tako ne-geteovskim formu-ama o borbi za opstanak i o odabiranju, pa njimapet srodni problemi braka i žene li Ibzena, Strind-erga i Šo-a, impresionističke naklonosti anarhične

ulnosti, ceo taj snop modernih čežnji, draži i bolova,iji je izraz Bodlerova lirika i Vagnerova muzika. Uko-ko manji grad utoliko besmislenije bavljenje tom

muzikom i tim slilcarstvom. Kulturi pripada gimnasti-a, turnir, agon; a civilizaciji — sport. Time se razli-uju 'helenska palestra od rimskog cirkusa1. I umet-ost sama postaje sport, to znači l'art pour l'art, zadnu visoko intel igentnu publiku poznavalaca i kupa-a, pa bilo da se radi o savlađivanju apsurdnih instru-

mentalnih tonskih masa ili harmoničkih prepreka, bi-o da se radi o »uzimanju« jednog problema boja. Po-

1 Nemačka gdmnastika od 1813, vrlo provincijalnih irimitivnih oblika koje joj je tada dao Jan, brzo se raz-ija u »sport«. Razlika izmeđti 'berlinskog spprtskog ig-

ališta u velike dane i rimskog cirka bila je već 1914 vrloeznatna.




ja vlju je se nova filozofija činjenica, koja za metafizič-ke spekulacije ima samo prezrivo smeškanje, novaknjiževnost, potrebna za intelekt, nerve i ukus stanov-nika velikog grada, a za provincijalca nerazumljiva iomrznuta. Naroda se ništa ne tiče ni aleksandrinskapoezija ni slikarstvo plenera. Prelaz se karakteriše, on-da kao i danas, jednim nizom skandala — koji se mo-

gu naići samo u toj eposi. Gnev Atinjana na Euripidai revolucionarne načine slikanja (Apolodora, na pri-mer) pojavljuju se kasnije u otporu protiv Vagnera,Manea, Ibzena i Ničea.

Grci se mogu razumeti a da se ne govori o njiho-vim privrednim odnosima. Rimljane razumemo samokroz te odnose. Kod Heroneje i kod Lajpciga borilose poslednji put za ideju. U prvom punškdm ratu i naSćdanu već se više ne mogu prevideti privredni mo-menti. Tek Rimljani, sa svojom praktičnom energijom,dali su radu robova i trgovini sa njime onaj džinovskistil koji, po mnogima, vlada tipom antičkog vođenja

privrede, pravnog obrazovanja i načina života, i koji je svakako znatno smanjio vrednost i unutrašnje do-stojanstvo siobodnog rada za nadnicu koji je postojaopored ropstva. Tek germanski, ne romanski, narodi Za-padne Evrope i Amerike razvili su, tome odgovarajući,iz parne mašine veliku industriju koja menja sliku ze-malja. Neće se prevideti tada ni odnos obe dubokosimboličke pojave prema stoicizmu i socijalizmu. Tek

je rimski cezarizam, K. Flaminijem nagovešten, a uMariju olikotvoren prvi put, učinio da antički svetupozna uzvišenost novca — u rukama duhom jakih,naveliko nastrojenih ljudi »od činjenica«. Bez toga, niCezar ni rimljanstvo nisu uopšte razumljivi. Svaki Grk

ima crtu Don Kihota, svaki Rimljanin Sančo Pansa..Ono što su oni van toga bili — povlači se i nestaje.

13

Što se tiče rimske svetske vladavine, ona je nega- tivna pojava, ne rezultat preobilja snage (taj već višenije postojao u Rimljana posle Zame), već rezultat ne-dostatka u otporu. Rimljani nisu svet osvojili. Oni susamo uzeli u posed ono što je bilo izloženO pljačci zasvakoga. Rimska imperija je nastala ne krajnjim na-

76



PROPAST ZAPADA v

rezanjem svih vojnih i finansiskih pomoćnih sredsta-a, kao što je to bio slučaj ranije prema Kartagini,eć usled odricanja staroga Istoka od spoljašnjeg sa-

moodređivanja. Ne treba se zavaravati prividnim sja-m vo jnih uspeha. Sa nekoliko rđavo izvežbanih, rđa-o raspoloženih, rđavo vođenih legija, Lukul i Pompeju podja rmljiva li čitava carstva; a na to se u vremeitke kod Ipsusa nije moglo ni pomisliti. Mitridatskapasnost, pravA opasnost za ovaj nikada ozbiljno ispi-ani sistem materijalnih snaga, ne bi, kao takva, ni-ad ni postojala za pobedioca Hanibala. Rimljani nisLiosle bitke kod Zame vodili više nijedan rat protiv

elike vojne sile; a ne bi ga mogli ni vodit i1. Njihoviklasični ratovi bili su oni protiv Samnićana, protivira i Kartagine. Njih ov veliki čas bio je kod Kane.

Nema tog naroda koji bi stajao na koturnu više veko-a. Pmsko-nemački, koji je imao slične momente 1813,870 i 1914, ima ih više nego ostali.

Ja ovde Ličim cla se imperijalizam, čije su se oka-menotine još vekovima i hiljadama godina održale kaogipatski, kineski, rimski, indiski svet' i svet islama ioje SU mogle prelaziti iz ruku. jednog osvajača u rue drugog — mrtva tela, bezoblične, obezdušene ljLidske

mase, izanđalo gradivo jedne velike istorije — shvatiao tipični simbol propadanja. Imperijalizam je čistaivilizacija. U tom obliku pojavljuje se, neopozivo, udbina Zapada. Kultivisani čovek ima energiju prema

nutrašnjem, civilizovani prema spoljašnjem. Zato vi-im u Cecil Rodesu prvoga čoveka jednog novog doba.n pretstavlja politički stil dalje, zapadnjačke, ger-

manske, osobito nemačke, budućnosti. Njegova reč:Rasprostiranje je sve!« sadrži, u tom napoleonovskomblikLi, pravu pravcatu težnjLi svake dozre le civilizaci-. To vredi za Rim ljane, Arabljane, Kineze. Tu nema

zbora. Tu ne odlučuje svesna volja pojedinaca, ni ce-h klasa i naroda. Ekspanzivna težnja je suđba, neštoemonsko i neobično, nešto što kasnog čoveka iz ve-kog grada tera u svoju službu i istroši, hteo on to ilie hteo, znao on to ili ne znao1. Život je ostvarivanje

mogućeg, a za čoveka od mozga ima samo ekstenziv-

1 Cezarovo osvajanje Galije bilo je_ izraziti kolonijal-

i rat, tj. jednostrane aktivnosti rat, Sto on, ipak, činirhunac lcasnije rimske ratne istorije, to samo potvrđujeako je njena sadržina u stvamim delima brzo opadala.




nih mogućnosti2. Ma koliko se današnji još nerazvije-ni socijalizam bunio protiv ekspanzije, on će jednogadana, žestinom sudbe, biti njen najodlučniji nosilac.

Tu oblikovni jezik politike dodiruje (kao neposredniintelektualni izraz jedne vrste Ijudstva) jedan dubokimetafizički problem: činjenicu (potvrđenu bezuslov-nirrji važenjem načela uzročnosti) da je duh komple-

merđ prostora.Potpuno je bila bezizgledna borba koja še vodila

u kineskom svetu država (ovaj je išao na susret im-perijalizmu) protiv principa imperijalizma (lienheng),koji je pre svega praktički zastupala »rimska država«Cin3, a teoriski filozof Džan Ji, borba koja je suzbijalaimperijalizam mišlju o jednom savezu naroda (hoh-cung), i bila vođcna između 480 i 230 (antičlci od pri-like 300—50). Ta misao o savezu naroda oslanjala seu ponečem na Vang Hi, dubokog skeptičara i pozna-vaoca ljudi i političkih mogućnosti ovog kasnog doba.Obojica su protivnici ideologije Laocea i njegovog ot-stranjivanja politike, ali lienheng je imao uza se pri-

rodni hod ekspanzivne civilizacije.Rodes se pojavljuje kao prvi preteča zapadnjač-

kog tipa Cezara, za koji tip vreme još ni izdaleka nijedošlo. On stoji u sredini između Napoleona i nasilni-ka najbližeg veka, lcao što onaj Flaminije (koji je po-čev ocl 232 naterao Rimljane na pokorenje Gala cisal-pinskih i time na početak njihove kolonijalne politikeširenja) stojj. između Aleksandra i Cezara. Flam inije jebio, štrogo uzev1, privatan čovek koji je imao držav-nički uti'caj u jednom vremenu u kome državna misaopodleže uticaju privrednih faktora, a u Rimu on je biosigurno prvi cezarovski opozicioni tip. Njime se zavr-šava ideja o službi državi, a počinje vo lja za moć kojaračuna samo sa snagama a ne sa tradicijom. Aleksan-

' Modemi Nemci su sjajan primer naroda koji jepostao ekspanzivan i ne htejuoi i ne znajući to. Oni su tobili već onda kada su mislili da su još narod Getea. Biz-mark nije ni naslutio taj duboki smisao one epohe kojuie on i zasnovao. Mislio je da je postigao završetak jed-nog političkog razvoja.

2 To je možda bio smisao značajne reči NapoleonaGeteu: »Šta se hoće danas sa sudbinom? Politika je sud-bina«.

3 Koja je najzad dala svoje ime imperiji: Cin=Kina.1 Jier njegova stvama inoć nije više odgovarala smi-

slu ma lcakvog zvanja

78



PROPAST ZAPADA v

ar i Napoleon bili su romantičari, na pragu civiliza-,ije, a već zadahnuti njenim hladnim i jasnim vazdu-om: ali, prvi se svidao sebi u ulozi Ahila, a drugi jetao Vertera. Cezar je bio samo čovek od činjenica,ogromnog razuma.

No već je Rodes razumeeao pod uspešnom politi-om samo teritorija lni i finansiski uspeh. To je rim- ko u njemu, a toga je ori bio vrlo svestan. U toj ener-ji i čistoti još se nikada nije otelovila zapadno-ev-

opska civilizacija. Dospevao je u pesničku ekstazuamo pred svoji'm mapama, on, koji je kao sin puri-anske parohiske kuće, bez sredstava, otišao u Južnufriku i stekao džinovsko imanje kao moćno sredstvovojih političkih ciljeva. Njegova misao o transafrikan-koj, železnici od Kapa do Kaira, njegov plan o južno-afrikanskom carstvu, njegova duhovna moć nad ru-arskim magnatima, gvozdenim Ijudima novca koje jen primorao da svoje imanje stave u službu njegovihdeja, njegova prestonica Buluvajo, koju je on, sve-

moćni državnik bez odredljiva odnosa prema državi,snovao kraljevski kao buduću rezidenciju, njegoviatovi, diplomatske akcije, sistemi puteVa, sindikati,ojska, njegov pojam o »ve likoj« dužnosti čovekamozga« prema civilizaciji — sve je to veliko i otme-o, sve je to predigra jedne budućnosti za nas spre

mane, kojom će se istorija zapadno-evropskog čovekaonačno zaključiti.

Ko ne shvata da se ništa ne može izmeniti u tomhodu, da se baš to, i ništa drugo, mora hteti, da se

a sudba mora voleti ili se mora očajavati o budućno-ti i o životu; ko ne oseća veličanstvenost u toj delat-osti najviših inteligencija, u toj energiji i discipliniao metal čvrstih priroda, u toj borbi sa najhladnijimnajapstraktnijim sredstvima; ko to obilazi sa idealiz-

mom provincijalca te traži životni stil prošlih vreme-a: taj mora napustiti razumevanje istorije, proživlja-anje istorije, stvaralaštvo u istoriji.

I tako rimska imperija ne izgleda više kao jednaojava koja se jeđnom dogodila, nego kao normalniroizvod stroge. i energične, svetsko-gradske, prevas-odno praktične duševnosti i kao tipično krajnje sta-

je, koje je već bivalo nekoliko puta, ali do sada niješ identifikovano. Shvatimo najzad da tajna istoris-og oblika ne leži na površini, da se ne da razumeti

9



iz sličnosti kostima ili scene, da i u ljudskoj istoriji,kao i u životinjskoj i biljnoj, ima pojava toliko slič-nih a unutrašnje ni najmanje srodnih, da nas ta slič-nost vara, kao što ima i drugih koje, pored najvećespoljašnje različinosti, izražavaju ono što je identično.Za prve: Karlo Veliki i Harun-al-Rašid, Aleksandar iCezar, germanski ratovi protiv Rima i mongolski ju-

riši na Zapad; za druge: Trajan i Ramzes II, Burbonii atički demos, Muhamed i Pitagora. Dođimo do uvi-đanja da 19 i 20 vek, tobožnji vrhovi svetske istorijeu pravoliniskom penjanju, kao stupanj starosti, stvar-no mogu da se pokažu u svakoj do kraja dozreloj kul-turi. I to ne svojim socijalistima, impresionistima,električnim železnicama, torpedima i diferencialnim

jednačinama, što sve pripada samo telu vremena, ne-go svojom civilizovanom đuhovnošću, koja ima sasvimdruge mogućnosti spoljašnjeg uobličavanja. Uvidimo,dakle, da sadašnjica pretstavlja prelazni stadij, kojipod izvesnim uslovima nastupa pouzdano, da ima isasvim ođređenih kasnijih stcinja (kao savremena za-

padno-evropska), da su ona ju protekloj istor iji većviše nego jedanput bila i da, prema tome, budućnostZapada nije jedno »gore i napred« bez obala, u pravcunaših trenutnih ideala i sa fantastičnim vremenom naraspolaganju, nego da je ta budućnost jeđna pojava istorije strogo ograničena po obliku i trajanju, neiz ••bezno pređođređena, koja obuhvata više stoleća, i đa se ta pojava, iz naveđenih primera, može pregleđati i. u bitnim potezima, i sračunati.


14

Kada se dostigne ova visina posmatranja, plodovipadaju i sami u krilo. Na tu jeđnu misao vezu ju se,sa njom rešavaju se, bez napbra, svi pojedinačni prob-lemi koji su strasno zanimali već decenijama moder-ni duh, ali bez konačnog uspeha i to u oblastima is-pitiVanja religije, istorije umetnosti, teorije saznanja,etike, politike, nacionalne ekonomije.

Ova misao spada u one istine koje se više ne mo-gu sporiti čim se jednom potpuno jasno iskažu. Onapripada unutarnjim nužnostima kulture Zapadne Ev-rope i njenog osećanja sveta. Ona je sopsobna da izA



PROPAST ZAPADA v

eni gledište na život, iz osnova, onima koji tu misaootpuno shvate, tj. koji je u sebi intimno usvoje. Ve-ko je to produbljenje, za nas prirodne i nužne, slikeveta, kad možemo pratiti unapred u velikim potezimavetsko-istoriski razvoj u kome stojimo i koji smo,o sada, naučili da posmatramo unazad kao organskuelinu. O tome je do sada mogao da sanja samo fizi-ar u svojim izračunavanjima. To znači, ponavljamš jednom, i u istori ji smenu ptolomejskog koperni-anskim nazorom, a to je neizmerno proširenje život-h vidika!

Do sada je bilo slobodno nadati se od budućnosti

vemu. što sc htelo. Gde nema činjenica, tu vlada ose-anje. Ubuduće će dužnost svakoga biti da sazna oudućem ono što se može dogoditi, dalcle što će se i ogođiti neizmenljivom nuždom sudbine, a što je pot-uno nezavisno od naših ličnih ideala, nada i želja.potrebimo li sumnjivu reč »sloboda«, nije nam višcobodno da ostvarujemo ovo ili ono, nego ili ono što

nužno'ili ništa. Osetiti to kao »dobro«, u osnovi jeznaka čoveka od činjenica. Sažaljevati to ili lcuditi,e znači moći ga menjati. Rođenju pripada smrt, mla-osti starost, životu uopšte njegov lik i predodređeneanice njegovom trajanju. Sadašnjica je civilizovanone kultivisano vreme. Time se izlučuje čitav jedan

z životnih sadržina kao nemoguć. To se može saža-evati, to sažaljenje može se odevati u pesimističku

ozofiju i liriku (to će se ubuduće i činiti), ali se toe može izmeniti. Neće više biti dozvoljeno da se uanas« i »sutra« samouvereno pretpostavlja rođenjecvetanje onoga što se želi, iako istorisko iskustvo

ovoljno glasno govori protiv toga.

Spreman sam na prigovor da takav jedan izgledeta, koji daje izvesnost o konturama i o pravcu bu-

ućnosti i preseca dalekosežne nade, jeste neprijateljvotu. I da će za mnoge biti kobno ako taj izgledeta bude postao više no gola teorija, ako bude po-ao praktično gledište na svet jedne grupe ličnosti

oja stvarno dolazi u obzir za uobličavanje buduć-osti.

Ja nisam tog mišljenja . Mi smo civilizovani ljudine Ijudi gotike i rokokoa; mi iniamo da računamo

a tvrdim i hladnim činjenicama kasnog života, čijaaralela nije u Periklovoj Atini već u cezarskom Ri-

1




mu. Ne 'može više biti govora o velikoj muzici ili ovelikom slikarstvu za zapadnog čoveka. Njegove arhi-tekstonske mogućnosti su iscrp ljene već pre 100 godi-na. Ostale su mu samo ekstenzivne} mogućnosti. Aline vidim štete koja bi mogla nastati otuda što bi jed-na valjana generagija, ispunjena neograničenim nada-

ma, na vreme saznala da jedan deo tih nada moraodvesti neuspehu. Neka su te nade i riajdraže: ko neš-to vredi, mora to savladati. Istina je da za ponekemože ispasti tragično kad ih obuzme, u odlučnim go-dinama, izvesnost da u domašaju arhitekture, drame,slikarstva, ia njih nema šta više da se osvaja. Nekaoni propadnu! Do sada se saglasno mislilo da u tomenema granica; verovalo se da svako vreme u svakoioblasti ima svoj zadatak; i taj zadatalc se nalazio, kad

je to već moralo biti, silom i sa zlom savešću. Pa scipak ispostavljalo, tek posle smrti: da li je vera imalanekog osnova, da li je rad jednog života bio nužan ili

izlišan. No svaki onaj koji nije puki. romantičar odbićeovakvo izbegavanje. Nije ponos ono što je odlikovaloRimljane. Šta je stalo do onih koji više vole da imse pred iscrpljen im rudnim ležištima kaže: »Ovde će

se sutra otvoriti nova žica«, negoli da se upute nanovo ležište koje je tu pored prvoga, nenačeto? A to

je slučaj sa današnjom umetnošću, sa njenim skroz iskroz neistinitim obrazovanjima stilova. Smatram ovo

učenje kao dobročinstvo za generacije koje dolaze, jerim pokazuje šta je moguće, dakle i šta je nužno, i šta'ne pripada unutarnjim mogućnostima vremena. Do da-nas je ogromna suma duha i snage rasuta po lažnim

putevima. Čovek Zapada, ma koliko istoriski mislio iosećao, u izvesnoj • starosti n ije nikada svestan svogpravog pravca. On pipa i traži i zaluta ako mu spoljaš-nje prilike nisu povoljne. Ovde mu je, najzad, rad odstotina godina dao mogućnost da pregleda poiožaj svo-ga života usklađen sa celokupnom kulturom i da is-pita šta moze i šta treba da čini. Ako se pod utiskomove knjige Ijudi nove generacije okrenu tehnici, na-

mesto lirici, pomorstvu namesto slikarstvu, politici na-mesto teoriji saznanja, oni onda čine ono što ja želim;a ništa im se bolje poželeti ne može.



PROPAST ZAPADA Uvod

Ostaje još da se utvrdi odnos morfolog ije svetsketorije prema filozofiji. Svako pravo posmatranje is-rije jeste prava filozofija — ili je samo mravlja ra-

ota. Ali se sistematski filozof kreće po teškoj zabludionome što se tiče trajanja njegovih rezultata. On

eviđa činjenicu da svaka misao živi u istoriskometu, pa time da deli opštu sudbinu prolaznosti. Onisli da više m išljen je ima večni i nepromenlj ivi pred-et, da su velika pitanja u svima vremenima ista i

a će se na njih jednom moći konačno odgovoriti.

Ali, pitanje i odgovor su ovde jedno; i svako ve-ko pitanje, kome u osnovi leži već strasna težnja zadn im određenim odgovorom, ima samo značaj život-og simbola. Nema večnih istina. Svaka filozofija jeraz svoga i samo svoga vremena. Nema dva veka ko-bi imali istu filozofsku nameru, ako je reč o pravojozof iji a ne o ma kakvim akademskim ništavnostimaoblicima sudova ili u kategorijama osećanja. Razlilcema između besmrtnih i prolaznih učenja, nego jezlika između učenja koja žive neko vreme i onih

oja nikada ne žive. Neprolaznost postalih misli je ilu-a. Bitno je: kakav čovek u njima dobija lik. Ukoli- veći čovek, utoliko istinitija filozofija (naime u

mislu unutamje istine velikog umetničkog dela), aje nezavisno od toga mogu li se neki stavovi doka-

ti čak i kao neprotivrečni. U najboljem slučaju, fi-zofija može iscrpsti svu sadržinu jednog vremena,sebi je ostvariti i onda je tako, u velikom obliku,

eloviti u velikoj ličnosti.i predati daljem razvijanju.aučni kostim, učena maska, jedne fi lozofije tu ništa

odlučuje. Ništa prostije no osnovati sistem namestosli kojih se i nema. Ali, čak i dobra misao malo

edi kada je izgovori plitka glava. Jedino životna nuž-st odlučuje o rangu jednog učenja.

Otuda smatram kao probno merilo za vrednostnog mislioca njegovo gledanje na velike činjenice

oga vremena. Tek tu se odlučuje da li je neko samošt kovač sistema i principa, da li se samo kreće,o vešt i načitan, po analizama i definicijama — ilisama duša vremena ona koja govori iz njegovih de-

i intuicija. Filozof koji ne obuhvata i ne savlađujevarnost nikada neće biti prvoga ranga. Pre-sokratov-

15

83




ci su bili trgovci i političari velikog stila. Platona jegotovo stalo života što je u Sirakuzi hteo da ostvarujesvoje političke misli. Isti taj Platon pronašao je nizstavova geometskih koji su omogučili Euklidu da iz-gradi sistem antičke matematike. Paskal, koga Ničepoznaje samo kao »slom ljenog hriščanina«, Dekart,Lajbnic, bili su prvi matematičari i tehničari svogavremena.

Veliki »pre-sokratovci« Kine od Kvanci-a (oko 670)do Konfucia (550—478) bili su državnici, regenti, za-konodavci, kao Pitagora i Parmenid, Hobs i Lajbnic.

Tek se sa Laoce-om, protivnikom svake državne vlastii velikc politike, koji je sanjao o malim miroljubivimzajednicama, pojavljuje otstranjenost od sveta i strahod delanja jedne katedarske i budžakliske filozofijekoja je tek počinjala. Ali je on u svome vremenu,ancien regime-y Kine, bio izuzetak nasuprot onom sna-žnom tipu filozofa za koga je teorija saznanja imalaznačaj kao poznavnje velikih odnosa stvarnoga života.

I tu nalazim jak prigovor protiv svih filozofa naj-skorije prošlosti. Ono što im nedostaje jeste odlučnirang u stvarnom životu. Nijedan od njih nije odlučnozahvatio, nijednim delom, nijednom močnom mišlju,u visoku politiku, u razvoj moderne tehnike, saobra-ćaja, narodne privrede, ni u jednu vrstu velike stvar-nosti. Nijedan od njih ne ubraja se ni u šta u mate-matici, u fizici, u nauci o državi; što je bio slučaj joši sa Kantom. A šta to znači, uči nas pogled na drugavremena. Konfucije jebioviše puta ministar; Pitagora

je organizovao jedan politički pokret koji potseća naKromvelovu državu, a koji još uvek jako potcenjujuispitivanja starog ve'ka. Gete, čije je m inistrovarije bi-lo uzorno, a kome je nažalost nedostajala velika drža-va kao delokrug, obratio je svoje interesovanje izgrad-nji Succkog i Panamslcog kanala (koju je i predvideosa tačno određenim rokom) i njegovim svetsko-priv-rednim posledicama. Amerikanški privredni životA de-lovanje njegovo na staru Evropu i mašinska industri-

ja u poletu, uvek su ga zanimali. Hobs je bio jedanod otaca velikog plana da se Južna Amerika osvoji zaEnglesku, pa iako je onda sve ostalo na posedu Ja-majke, ipak,je stekao slavu saosnivača engleskog ko-lonijalnog carstva. Lajbnic, pouzdano najmoćniji duhzapadne filozofije, osnivač diferencialnog računa i ana-



PROPAST ZAPADA v

ysis situs, izložio je značaj Egipta za francuslcu svet-ku politiku u jednom memoaru Luju XIV, izrađenom

u svrhu političkog rasterečenja Nemačke, pored čita-og niza visoko političkih planova u kojima je sude-ovao. Misli njegove toliko su isprednjačile vremenu1672), da su kasnije ljudi bili uvereni kako je te pla-ove Napoleon iskoristio pri svojoj ekspediciji na Is-ok. Lajbnic je još tada utvrdio ono što je Napoleon,d Vagrama nadalje, sve jasn ije shvatao: da osvajanjaa Rajni i u Belgiji ne mogu nadugo popraviti poloaj Francuske i da će moreuz Suec biti jednoga danaljuč vladavine svetske. Bez sumnje, kralj nije bio do-

astao dubokim političkim i strategiskim izvođenjimalozofa.

'Kad čovek pogleda Ijude takvog formata i današ-je filozofe obuzima ga stid. Kakva sićušnost ličnosti!akva svakodnevnost političkog i praktičnog vidokru-

a! Otkuda dolazi to da se čovek nasmeši sažaljivo ia samu pomisao da je neki od tih filozofa pokazaovoj duhovni rang kao državnik, diplomat, organizatorelikog stila, lcao vod nelcog moćnog kolonijalnog, tr-ovačkog ili saobraćajnog preduzeća? Pa to nije znaknutrašnjeg produbljivanja, nego znak ncdostatka užini i vrednosti. Uzalud se osvrćem da vidim gde je

edan od njih ma samo jeđnim dubokim sudom, i su-om koji bi prednjačio, načinio sebi ime u kakvomdlučnom pitanju vremena! Nalazim samo provincijal-

a mišljenja koja ima svako. Pitam se, kad uzmem uuke knjigu kakvog savremenog mislioca, šta on sluti

činjenicama svetske politike, o velikim problemimavetskih gradova, kapitalizma, budućnosti države, od-osa tehnike prema ishodu civilizacije, ruskog sveta,auke uopšte? Gete bi sve to i razumeo i voleo. A odvih filozofa nijedan nema taj i takav pregled. To štoažim nije, ponavljam, sadržina filozofije; ali je toesumnjiv simptom njene unutarnje nužnosti, njeneodnosti i njenog simboličkog ranga.

I ne treba se varati o domašaju tog negativnogzultata. Očigledno se izgubio iz vida poslcdnji smi-o filozofskc delatnosti. Ova se zam enjuje propovedi,itacijom, feljtonom ili stručnom naukom. Sa tičjerspektive sišlo se na žablju. Ovde se ne radi ni o

m manjem no o pitanju, da li je jedna prava filo-fija , danas ili sutra, uopšte moguća. Inače bi bilo




boljc postati poljoprivrednikom ili inžinjerom, nečimšto je stvarno i istinito, nego preživati iscrpljene temepod izgovorom »novog poleta filozofskog mišljen ja«;bolje bi bilo konstruisati motor za letenje nego kakvunovu a izlišnu teoriju o apercepciji. Odista, siromašna

je to životna sadržina, kacl se pojam volje i psihofizič-ki paralelizam formulišu još po jedan put i nešto ma-

lo drukčije no što je to već učinilo štotinu prethod-nika. To može da bude »poziv«, ali filozofija to nije.Valja ćutati, kada se ne kazuje ono što sav život jed-ne epohe, do u njene najdublje dubine, zahvata i me-nja. A što je juče još i bilo moguće, danas, u najma-nju ruku, nije više potrebno.

Ja volim dubinu i finoću matematičkih i fizičkihtcorija , prema kojima je estetičar i fiziolog samo obič-na neznalica. Za divno jasne, visoko intelektualne, ob-like brzoga parobroda, čeličnog nekog stroja, precizneneke mašine, za suptilnost i eleganciju izvesnih hemis-kih i optičkih postupaka dajem celo stilsko đubre da-

našnje zanatske umetnosti zajedno sa slikarstvom iarhitekturom. Pretpostavljam rimski akvedukt svimrimskim hramovima i statuama. Volim Koloseum idžinovski svod Palatina, jer oni danas predočavaju,mrkom masom svoje konstrukcije' u opekama, pravo rimljanstvo, veličanstveni smisao koji su imali za či-njenice njihovi inžinjeri. Bili bi mi ravnodušni, kadabi još bio očuvan prazni i pretenciozni mramorni sjajcezara sa svojim nizovima statua, frizovima i natrpa-nim arhitravima. Neka se polgeda rekonstrukcija car-skih foruma: naći će se verni pandan savremenih svet-skih izložbi, nametljivih, masovnih, praznih, jedno hva-lisanje materijalom i dimenzijama, potpuno strano za

periklovskog Grka kao i za čoveka rokoko-a; isto topokazuju i razvaline Luksora i Karnaka iz vremenaRamzesa II, egipatske Moderne iz godine 1300 pre Hri-sta. Nije uzalud pravi Rimljanin. prezirao graeculus histrio, »umetnika«, »filozofa«, na tlu rimske civiliza-cije. Umetnosti i filozo fija nisu pripadale više tomevremenu; bilc su iscrpljene, izlišne rashodovane. Tomu je kazivao njegov instinkt za stvarnosti života.Rimski zakon imao je veću težinu no sva tadanja liri-ka i metafizika raznih škola. I ja tvrdim da se danasbo lji filozof skriva u jednom pronalazaču, diplomatu,finansijeru, nego u svima onima koji teraju pl itki za-

t



PENGLER Propast Zapacla

i odgovarajući školama kiničara, kirenaičara, stoičarai epikurejaca u antičlcoj civilizaciji — počinje sa Šo-penhauerom, koji je prvi stavio u središte svoje mislivolju za životom (»stvaralačka životna snaga«), ali koji

je (a to je dublju težnju njegovog učenja pomračilo)zadržao zastarele razlike o pojavi i stvari po sebi, oobliku i sadržini opažaja, o razlici između razuma iuma pod utiskom velike »tradicije«. To je ista onastvaralačka i životna volja koja se u Tristanu šopen-hauerski odriče, a u Sigfridu darvinistički potvrđuje,lcoju je Niče u Zaratustri formulisao sjajno i teatral-no, koja je preko liegelijanca Marksa bila povod za

jednu nacionalno-ekonomsku, a preko maltuzijancaDarvina za jednu zoološku pretpostavku. Obe su, i ne-opazimice, promenile osećanje sveta u zapadno-evrop-skog čoveka. Ista ona stvaralačka životna vo lja koja

je izazvala, od Hebelove Juđite do Ibzenovog epiloga,niz tragičnih shvatanja istoga tipa, ali time, isto tako,iscrpla opseg čistih filozofskih mogućnosti.

Sistematska filozofija danas nam je beskrajno da-leka; a etička je zaključena. Ostaje još jeđna treća mogućnost u zapađnjačkom đuhovnom svetu, koja ođ- govarci antičkom skepticizmu. Jedna treća mogućnost'koja se karakteriše do sada nepoznatom metodomuporedne i istoriske morfologije. Jedna mogućnost, ato znači jedna nužnost. Antički skepticizam je a-istoriski: on sumnja kazujući prosto me«. Skepticizam Za-pada mora, ako treba da bude simbol naše duševnostikoja naginje kraju, ako hoće da poseduje unutrašnjunužnost, da bude potpuno istoriski. On odriče i ukidasve, razumevajući sve relativno i sve kao istorisku po-

javu. Postupa fiziognomski. Skeptička filozofija na-

stupa u helenizmu kao odricar je filozofije — objašnja-vajući da je ova bez svrhe. Mi, naprotiv, uzimamoistoriju filozcfije kao ozbiljnu temu filozofije. To jesteskepsa. Odričemo se apsolutnih stanovišta: Grk smeše-ćl se prošlosti svoje misli, a mi shvatajući je kao or-ganizam.

U ovoj knjizi je pred nama pokušaj da se ocrtata »nefilozofska filozo fija« budućnosti, koja će biti po-slednja na Zapadu. Skepticizam je izraz čiste civiliza-cije; on rastvara sliku sveta prethodne mu kulture.Onda nastaje rastvaranje svih starijih problema u onošto je genetičko. Uverenje da je sve što jeste postalo,

88



PROPAST ZAPADA v

a je svemu prirodnom i saznatljivom osnova istorisko; da je svetu, kao stvarnome, osnova jedn o »ja « kaomoguće koje se u njemu ostvarilo; uviđanje da dubo-a tajna počiva ne samo u »šta« nego i u »kad« i »ka-o«: sve nas to vodi činjenici da sve, ma šta to bilo,

mora biti i izraz nečeg živoga. I saznanja i procenji-anja jesu dela živih ljudi. Za prošlo mišljenje spoljaš-ja stvarnost bila je proizvod saznanja i povod zatičke procene; za buduće, ona je, pre svega; izraz i imbol. Morfologija svetske istorije postaje nužnim na- inom univerzalna simbolika. *

Time pada i pretenzija višega mišl jen ja da ono po-eduje »opšte i večne« istine. Istine postoje samo udnosu na jedno određeno ljudstvo. Čak i moja filo-ofija, prema tome, bila bi izraz i ogledalo samo za-adnjačlce duše, za razliku recimo on antičke i indiske,to samo u njenom današnjem civilizovanome stadiju.

im e su određeni: njcna sadržina kao gledište na svet,jen praktični domašaj i opseg njenog važenja.

Najzad, neka mi se dozvoli jedna lična primedba.odine 1911 imao sam nameru da napišem nešto oolitičkim pojavama sadašnjice i o nekim zaključcimaa budućnost koji bi se iz tih pojava — sa jednog ši-eg vidika — mogli izvesti. Neposredno je tada pret-tojao svetski rat kao već neizbežni spoljašnji oblik is-oriske krize, pa se radilo o tome da se 011 shvati izuha prethodnih vekova, ne godina. U toku prvobitno

maloga rada nametnulo mi se uverenje da se za pra-o razumevanje epohe mora izabrati mnogo širi obima osnovU i da je potpuno nemoguće ograničiti ispiti-anje ove vrste na pojedino vreme i njegov krug po-tičkih činjenica, držati ih u okviru pragmatičkih pro-enjivan ja, te se odreći čisto metafizičkih, u najvećoj

meri transccndentnih razmatranja — sem ako bi setelo odreći svake dublje nužnosti rezultata. Bilo mijasno da politički problem ne može biti shvaćcn sa-

o iz politike i da se bitne crte, koje del'uju u dubi-i, pojavljuju opipljivo često samo u oblasti umetnos-

, a često samo u obliku vrlo udaljenih naučnih i či-to filozofskih misli. Čak se i jedna političko-socijalna

9



ŠPENGLER Props Zapaa

analiza poslednjih desetina 19 veka pokazala kao ne-izvodljiva, ako se ne bi uzeli u obzir najzad.i svi ve-liki problemi bića u njihovom punom obimu. ,A te de-setine godina su stanje mira između dva moćna, nada-leko vidljiva, događaja; jednog ko ji je revoluc ijom iNapoleonom odredio sliku zapadno-evropske stvarno-sti za sto godina; i drugog, gotovo istog zamašaja, ko-

ji se prib ližavao sve većom brzinom. Jer ništa ne ria-stupa, ni ono najneznatnije, u istoriskoj kao i u pri-rodnoj slici sveta, a da se u njemu ne otelovi ceo zbirsvih najdubljih težnji. Tako je prvobitna tema dobilasilno proširenje. Nametnuo mi se jedan ogroman brojiznenađujućih i najvećim delom sasvim novih pitanjai veza. Najzad, bilo je potpuno jasno da se nijedanfragment istorije ne može stvarno osvetliti potpuno,pre no što se tajna svetske istorije uopšte, a taćnijetajna istorije višeg ljudstva kao organskog jedinstvapravilne strukture, jasno ne postavi. A baš to nije dosada ni izdaleka urađeno.

Od toga trenutka iskrsavali su, sve obilnije, ćestonaslućivani, katkada dodirnuti a nikada neshvaćeni,odnosi koji vezijju oblike likovnih umetnosti sa obli-cima rata i državne uprave, duboka srodnost izmeđupolitićkih i matematičkih tvorevina iste kulture, izme-đu religioznih i tehničkih gledanja, između matemati-ke, muzike i plastike, između privrednih oblika i ob-lika saznanja. Duboka unutrašnja zavisnost najmoder-nijih fjzičkih i hemiskih teorija od mitoloških pretsta-va naših germanskih predaka; savršena podudarnostu stilu tragedije, dinamičke tehnike i našeg novčanogsaobraćaja. Pa onda, prvo čudna i nastrana, pa zatim

po sebi razumljiva, činjenica da su potpuno identiČniizrazi jednog i istog principa: perspektiva slikanjauljem, štamparija, kreditni sistem, oružje koje delana daljinu, kontrapunktska muzika,- sa jedne strane,a gola statua, polis, kovani novac od Grka pronađen,sa druge strane. Sve to nabrojano postalo je nesumnji-vo jasnim, a daleko iznad i preko toga došla je u pu-nu svetlost činjenica da su ove moćne grupe morfo- loških srođnosti, od koj ih svaka simbolički pretstavlja

jednu osobenu vrstu čoveka u ukupnoj slici svetskeistorije, strogo sistematski izgrađene. Tek ovakva per-spektiva otkriva pravi stil istorije. Ona se može upo-rediti jedino sa izvesnim nazorima najmodernije mate-

90



PROPAST ZAPADA v

matike iz oblasti transformacionih grupa, pošto je tamatematika i sama simptomi i izraz jednog vremenai pošto je i ona tek danas, i to samo za zapadno-ev-ropskog čoveka, unutrašnje moguća. Bile su to mislikoje su me zanimale dugo godina, ali tamne i neodre-đene, dok se ovim povodom nisu pojavile u opipljivomobliku.

Vidco sam sadašnjost — svetski rat koji se prib-ližavao — u sasvim drugoj svetlosti. To nije bila jed-na neponovljiva konstelacija činjenica, slučajnih, zavis-nih od nacionalnih raspoloženja, ličnih uticaja i priv-rednih težnji, a kojim činjenicama istOričar daje izgled

ed instva i materijalne nužde ma kakvom kauzalnomshemom političke ili, socijalne prirode. To je bio tipistoriske vremenske prekretnice, koja ima, u velikomistoriskom organizmu tačno ograničenog obima, svoje mesto ođređeno biografski već ođ vekova. Veliku kri-zu označava ogromna masa strasnih pitanja i sagleda-nja, koja se danas pojaviše u hiljadama knjiga i miš-ljenja, ali rasuto, pojedinačno i usamljeno, iz ograni-čenog vidokruga kakve specijalne oblasti, te stoga dra-že, pritiskuju i bune, ali ne mogu da oslobode. Znamoih, ali previđamo njihovu istovetnost. Imenujem: umet-ničke probleme (neslivaćene u njihovom poslednjemznačenju) koji su u osnovama svih raspri oko »obli-ka« i »sadržine«, oko »linije« ili »prostora«, oko »cr-tackog ili slikarskog«, u osnovama pojma stila, smi-

sla impresionizma i Vagnerove muzike; opadanje u-metnosti i sumnju, koja raste, u vrednost n'auke; teš-ka pitanja koja proizilaze iz pobede svetskog gradanad seljaštvom: nemanje dece, bežanje sa sela; soci-a ln i rang ko lebl jiv og četvr tog staleža; kriza u materi-jalizmu , socijalizmu, parlamentarizmu; položaj poje-dinca prema državi; problem svojine i od njega zavi-sni problem braka; u jednoj, samo prividno drugoj,oblasti mase radova iz psihoigije naroda o mitovima ikultovima, o počecima umetnosti, religije, mišljenja.Problemi koji se svi obrađuju odjednom ne više ideo-loški nego strogo morfološki. Ova pitan ja imaju svaednu svrhu; zagonetku istorije, koja se nikad nije ja-vila u svesti sa dovoljnom jasnoćom. Nisu tu bili bez-brojni zadaci, nego jeđan jeđini. Svak je tu poneštonaslućivao, ali niko nije našao rešenje, jedino i obu-

hvatno (sa svog uskog stanovišta), rešenje koje od

9



PROPAST ZAPADA v

ane kada su tvrdili da nema postajanja (naime zanog lcoji saznaje), već postoji samo biče. Drugim re-ima: istorija se posmatrala kao priroda, u smislu ob-kta fizičareva, i prema torae se i postupalo. Od tadae začinje, težalc po posledicama i pogrešan, stav: dae u aspekt događanja stavljaju načela uzročnosti, za-ona, sistema, dalde struktura ukočenoga bića. Pona-alo se kao da postoji ljudska kultura isto onako ka-o .postoji elektr icitet ili teža, sa u suštini istim mo-ućnostima analize. Imala.se ambicija da se podraža-aju navike prirodnjaka, tako da se ponekad pitalota je gotika, islam, antički polis, a ne zašto su se

morali pojaviti ovi simboli životnoga baš tađa i tamo, tom obliku i toga trajanja. Zadovoljava lo se time

to su se prosto registrovale istoriske pojave (čim seojavi jedna od mnogobrojnih sličnosti vremenski irostorno nadaleko rastavljeiiih istoriskih fenomena"),to sa nekolikim duhovitim primedbama o čudnom

oklapanju, o Rodosu kao »Veneciji staroga veka« ili

Napoleonu kao o »novom Aleksandru«. Namesto dae baš tu, gde se problem suđbine po jav ljuje kao pra- problem istorije (naime kao prob lem vremena), ulo-

najveća ozbiljnost naučno uređene fiziognomike ia se nađe odgovor na pitanje: koja je nužnost tu naelu, sasvim drukčije formirana, potpuno strana kau-alnoj. F ilozofski je bilo novo to: što svaka pojavaadaje metafizičku zagonetku time što se javlja baš

to i to vreme, koje nikađa nije ravnođušno. Bilo jelozofski novo i to što se još moralo zapitati: lcakavo živi spoj postoji u slici sveta pored onog anorgan-kog koji deluje po zakonima prirode (slika sveta jeračenje celog čoveka a ne, kao što je Kant rmslio,amo čoveka koji saznaje). Novo je filozofski bilo i to:to jedna pojava nije samo činjenica za razum nego

izraz nečeg đušetmpg, ne samo objekt nego i simbol, to počev od najviših umetničkih i religioznih stvara-ja pa Svc do sićušnosti svakodncvice.

Najzad sam pred sobom jasno ugledao rešenje, ugromnim obrisiraa, u punoj unutrašnjoj nužnosti,dno rešenje koje sve svodi na jedn o jed ino načelo.ačelo koje je valjalo naći, a koje dosada nije nađe-o; nešto što me je gonilo od mladosti i privlačilo i

učilo me, jer sam ga osećao da je tu, kao zadatak,i ga nisam mogao uhvatiti. I tako je iz slučajnog




povoda postala ova knjiga kao prethodni izraz jednenove slike sveta, sa svima greškama prvoga pokušaja(to znam dobro), nepotpuna i, svakako; ne bez protiv-rečnosti. Pa; ipak, ona sadrži, po mome uverenju,neoborivo formulisanje jedne misli.koja (velipi to još

jednom ) neće biti osporena čim se jednom iskaže.Uža tema je, dakle; analiza propasti zapadno-ev-

ropske kulture koja je danas raširena po celoj zemalj-skoj kugli. A svrha je: razv ijanje jedne filozofije i njojsvojstvene metode (koja se ovde ima proveriti), me-tode up.oredne' morfologije svetske istorije. Rad se,prirodno, deli na dva dela. Prvi: »Oblik i stvarnost«,polazi od oblikovnog jezika velikih kultura, traži daprodre do poslednjih korena njegovog porekla i takodob ija osnove jedne simbolike. Drugi: »Svetsko-istori-ske perspektive«, polazi od činjenicci stvamoga zivota i pokušava da dobije, iz istoriske prakse višega ljud-stva, srž istoriskoga iskustva, na osnovi kojeg možemouzeti u svoje ruke davanje oblika našoj budućnosti.

Sledeće tablice daju pregled onoga što je bilo re-zultat istraživanja. Neka bi one dale ujedno i pojamo plodnosti i dalekosežnosti nove metode.

94



PROPAST ZAPADA srjeva

rodan smislu reči postajanje. Mogu se označiti posta-nje i postalo kao obl ik u kome su čin jen ica i rezul-

at života dati za svest. Život sopstveni, napredni, kojie stalnO ispunjava, u svakom svom trenutku istovetan

sa sopstvenom budnom svešću: ta činjenica zove se ađašnjost. I budna svest i živo t imaju, kao i sve štoostaje, tajanstvenu oznaku pravca, koju čovek u svimšim jezicima pokušava uzalud da protumači i duhov-o savlada rečju vreme i problemima koji se za njuzuju. Otuda slcduje duboki ođnos onoga što je po-

talo (ukočenoga) prema smrti.

Ako se duša nazove (i to naglašujući potsvesno a

e svesno) mogućnost, a svet stvamost, izrazi o čijemnačenju nikakvu sumnju ne dopušta naše unutarnjesećanje, onda život izgleda kao oblik u kome se ost-aruje mogućnost. U poglcdu na oznalcu pravca, mo-ućnost se zove buđućnost, a ono što je ostvarenoje. Izrazi: trenutak, trajanje, razvoj, sadržina života,ovemo sađašnjost. »Duša« je 0110 što ima da se do-rši, a »svet« ono što je dovršeno, »život« je dovršava-je. Izrazi, trenutak, trajanje, razvoj, sadržina života,adatak života, određenje, obim, svrha, kraj i prazni-a života — dobijaju time jedno određeno značenjea sve što će sledovati, a osobito za razumevanje istoskih pojava.

Najzad treba da se primene i reči istorija i pr i- ođa, kako je već spomenuto, u sasvim određenom i

običajenom smislu. Treba pod njima razumeti mo- uće načine kojim a se shvata celokupnost svesnoga,ostajanja i postalo, život i proživljeno, u jednoj je-instvenoj produhovljenoj, dobro uređenoj slici sveta, to prema tome da li nedeljivi utisak biva savladanoblikovan postajanjem ili postalim, pravcem ili pro-

tiranjem (»vreme« i »prostor«), Ovde se ne radi oltemativi (ili-ili) nego o skali beskrajno mnogih i raz-ovrsnih mogućnosti da se spoljašnji svet dobije kaotsja j i svedočanstvo sopstvenoga bića. Skala je to čijeu krajnosti čisto organsko i čisto mehaničko shvaia- je sveta (u bukvalnom smislu.: gledište = gledanjeveta). Pračovek (kako mi sebi pretstavljamo njegovuvest) i dete (kako se sećamo) nemaju još nijednu odh mogućnosti dovoljno jasno izrađenu. Kao uslov teše svesti svetske mora se smatrati jezik, i to ne je-

k Ijudski uopšte, nego jez ik kulture. Taj za primit iv-

9



ŠPt,i IGLER Propcist Zapađa

ca ne postoji, a za đete, iako postoji, nije pristupačan.Oboje, drugim rečima, nemaju još jasno mišljenje osvetu, nikakvo pravo znanje o prirodi i o istoriji, iakoslute; a u vezi prirode i istorije učlanjeno je i njihovosopstveno biće. Om nemaju kulture.

Time dobija ova važna reč određeni, u na jvećojmeri značajni, smisao koji će se — u svemu što sle-duje — pretpostavljati kao poznat. Razlikujem, u po-gledu na maločas izabrane oznake duše kao moguć-nosti, a sveta kao stvarnosti, moguću 1 stvamu kulturu, tj. kulturu kao iđeju opšteg 'ili pojeđinačnog bića i kulturu lcao telo te ideje, kao zbir njenog izraza koji

je kroz Čula postao prostoran i shvatljiv: a taj izrazčine dela, namere i težnje, religija i država, umetnosti nauke, narodi i gradovi, privredni i društveni oblici,

jezici , prava, običaji, karakteri, fiz iognomije i nošnje.Viša istorijci je u uskoj srodnosti sa životom, sa po-stajanjem, kao ostvarivanje moguće kulture.

Mora se dodati da ova osnovna određivanja najve-

ćim delom nisu više u domašaju saopštljivosti poj-mom, definicijom i dokazom, i da ona moraju biti pro-osećana, sagledavana, proživljavana u svom najdubljemznačenju. Ima jedna razlika (retko je udostojavaju pa-žnje) između đozivljavanja i saznavanja, između nepo-sredne izvesnosti, intuicije (prosvetljenje, nadahnuće.umetničko sagledanje, životno iskustvo, pogled pozna-vaoca ljudi, Geteova »egzaktna čulna mašta«) i rezul-tata razLimskog iskustva i eksperimentalne tehnike. Uprvome skičajLi za saopštavanje služe: upoređenje, sli *ka, simbol, a LI drugorae: formula, zakon, shema. Ono

s što je postalo saznaje se ili, to ćemo kasnije pokazati,ono što je »postalo« istovetno je za ljudski duh sa či-

nom 'izvršenog saznanja. A postajanje može biti samodoživljeno, proosećano dubokim razumevanjem bez re-či. Na tome se zasniva ono što nazivamo »poznavanjeljudi«. A razumeti istoriju to znači biti poznavalac lju-di u najvišoj meri. Ukoliko je čistija jedna istoriskaslika, utoliko je isključivije pristupačna ovom pogle-du koji prodire u unutrašnjost tuđih dLiša, a koji ne-ma ničeg zajedničkog sa onim sredstvima saznanjašto ih ispituje »kritika čistoga uma«. Mehanizam čistoprirodne slike, recimo sveta Kantova ili Njutnova, ,saznaje se, pojm i se, rašćlanjava se u zakone i jeđnačine, i najzad se svodi na sistem. Organizam čisto istoriske

98



PROPAST ZAPADA O smislu brojeva

ike, kao svet Plotinov, Danteov, Brunov, sagleđa se, nutrašnje se đoživljuje, shvata se kao oblik i simbol, najzad se daje u pesničkim i umetničkim koncepci-

ma. Geteova »živa pr iroda« je istoriska slika svetaK

2

Biram kao primer za način na koji jedna dušaaži da se u slici sveta svoje okoline ostvari (ukolikojedna već postala kultura izraz i otisak ide je ljud-

kog bića), biram kao taj primer broj, ko ji je u osno-

svake matematike kao neposredno dat element. I zato što, u svojoj punoj dLibini najmanjem broju

ostižna, matematika zauzima jedinstven rang međuvim stvaralaštvima duha. Ona je nauka najstrožeg sti-

kao i logika, ali obLihvatnija i daleko sadržajnija.na je prava umetnost pored plastike i muzike, što seče nužnosti inspiracije koja vodi i velilcih formalnihonvencija u njenom razviću. Ona je, najzad, metafi-ka najvišeg ranga, što dokazuje Platon i, pre svih,ajbnic . Svaka filozof ija do danas je izrasla LI vezi saoj pripađajućom matematikom. Bro j je simbol juz-

očne nužnosti. On sadrži, kao i pojam o Bogu, posled-i smisao šveta kao prirode. U 'tom smislu smemo bi-

e brojeva nazvati mis terijom; religiozno mišljen je,ak, svih kultLira nikada se nije tom Litisku otelo.

Kao što sve postajanje nosi izvornLi oznaku pravca neobrtljivosti), talco i sve što je postalo nosi oznakurostiranja, i to tako da je moguće samo jedn o veš-ačko odvajanje značenja ovih reči. Prava tajna svegaostaloga, pa dakle rasprostrtog (prostorna materija),ak, otelovljava se LI tipu matematičkog nasLiprot hro- ološkom broju. I u suštini njegovoj leži namera jed-og mehaničkog stavljanja granica. Bro j je sličan reči

tome što — kao i pojam, »shvatajući«, »obeležavaju-« —• isto tako ograničava utiske sveta. Ono što jeajdublje, ovde je na svaki način neuhvatljivo u izrazneizrecivo. Stvami broj, sakojim matematičar radi,

gzaktno pretpostavljen, izgovoren, napisan znak za roj — cifra, formula, znak, figura — sve je to, kao ič koja je mišlju ostvarena, izgovorena, napisana,mbol koji je postao čulan i saopštljiv, op ipljivo ne-

1 I to sa »biološkim horizontom«.

99



ENGLER Propast Zapaa PROPAST ZAPADA srj

za unutarnje i spoljnje oko, u kome se pojavljujeo, slikano, stavljanje graniea. Poreklo brojeva liči nareklo mita. Primitivni čovek podizao je numina, ne-redljive utiske prirode (»strano«), do božanstva ti-

što ih je, dajuči im ime i ograničavajući ih, vezivaoslobađao ih se. Isto tako su brojevi nešto što ogra-ava prirodne utiske i time ih vezuje. Imenima i bro-ma dobija ljudsko razumevanje moć nad svetom.ik znakova jedne matematike i gramatike jednogka na kra ju krajeva su iste građe. Logika je uvek

na vrsta matematike, i obrnuto. Isto tako u svimasnim ljudskim aktima koji stoje u vezi sa mate-tičkim brojem — meriti, brojati, crtati, vagati, ure-ati, delit i1 —• leži jezičk a težnja, pretstavljena obli-

ma dokaza, zaključka; tvrdnje, sistema, da ograni-a ono što je prostorno. I samo tim, jedva svesnim,ima postoje za budna čoveka rednim brojevima jed-

smisleno označeni predmeti, osobine, odnosi, poje-ačno, jednina, množina — ukratko, struktura sliketa koju osećamo nužnom i neoborivom, struktura

e slike o svetu koju čovek zove »priroda« i koju,o takvu, »saznaje«. Priroda je ono što se može bro- Istor ija je skup svega onoga što nema nikakva

nosa prema matematici. Otud matematička izves-

st prirodnih zakona, čudni uvid Galilejev da je pri-a »scritta in lingua matematica«, i ona činjenicau je Kant istakao, da egzaktna prirodna nauka do-e tačno onoliko koliko dopire mogućnost primenetematičkih metoda.

U broju kao znaku završenog ograničenja jeste,ma tome, suština svega stvarnoga, koje je, ujedno,talo, saznano, ograničeno — kao što je to Pitagorama ko to još bio, sa unutrašnjom izvesnošću, shva-po jednoj veličanstvenoj, potpuno religioznoj, in-

ciji. Međutim ne treba pomešati matematiku, uko- pod njom razumemo sposobnost da se misli prak-

no u brojevima, sa mnogo užom, naučnom matema-om, sa naukom o brojevima, usmeno ili pismenovijenom. Pisana matematika pretstavlja isto tolikoo koliko i filozofi ja koja se stavi u teoretslca dela

tekovinu onoga što je u krilu jedne kulture biloupljano kao matematički i filozofski pogled i miš-

1 Ovamo pripada i »mišljenje u novcu«.

ljenje. Ima i sasvim drugih puteva da se pra-osećkoje leži u osnovi brojeva, ostvari čulno. Na počsvake kulture stoji jedan arhaički stil koga smo mnazvati nc samo u rano-helenskoj umetnosti geomkim. Ima nečeg zajedničkog, izrazito matematičkoovorn antičkom stilu X veka, u hramovnom stilu vrte dinastije egipatske (sa njegovom bezuslovnom davinom prave linije i pravog ugla), u staro-hrišskom reijefu na grobnicama i u romanskorn ornatu i građevini. Svaka linija, svaka ljudska ili živo

ska figura, sa svojom ni najmanje imitativnom njom, otkriva ovde jedno mističko mišljenje u bvima u neposrednoj vezi sa tajnom smrti (onog štukočeno).

Gotske katedrale i dorski hramovi jesu u ka pretvorena matematika. Zacelo, tek Pitagora je tio, naučno, antički broj kao načelo svetskog opipljivih stvari, kao meru ili količinu. Ali je baš taj broj, kao lepi red čulno-telesnih jedinica, došaizraza strogim kanonom statue i dorskog reda stva. Sve velike umetnosti su načini brojnog, vrlo čajnog, stavljanja granica. Setimo se problerna prra u slikarstvu. Velika matematička obdarenost že biti tehnički produktivna i bez svake nauke, i

že, u tom obliku, postići punu samosvest. Pred nim smislom za brojeve, koji se mora pretpostavprostornom rasporedu piramida-hramova, tehnici đenja, navodnjavanja i upravljanja imanjem, a o ećanskom kalendaru da i ne govorimo, i koji se raveć u starom carstvu, ne može se tvrditi da nivo patske matematike obeležava slaba »računica Amva« iz Novog carstva. Urođenici Australije, čiji pripada sasvim stupnju pračoveka, imaju matemainstinkt ili, što je isto, jedno mišljenje o brojevimkoje nije još postalo saopštljivo kroz reči ili kroz ke, a koje daleko premaša grčko u poglcdu tumnja čiste prostornosti. Kao oružje, oni su pronašli merang«, čije de jstvo pokazuje da su oni osećajno po

no intimni sa vrstama bro jeva kojc bismo mi podrvišoj geom etrijskoj analizi. Oni im aju— a to odgosvemu njihovom brojnom osećanju kao što ćemo nije objasniti — izvanredno komlikovan ceremoi tako fino jezikom izražcnc stupnjeve srodstva knigde ne možemo zapaziti ni u visokim kulturama.




ostupanju sa njima, ali je potpuno nemoćan da ihmeni. U najranijim oblicima antičkog orilamenta i

otske arhitekture ostvarena je misao euklidovske geo-metrije i infinitezimainog računa, na stoleća pre no

o je prvi učeni matematičar - tih kultura rođen.

Dubokv unutarnji doživlja j; pravo jedno buđenje ašeg >ja«, koje od deteta čini višeg čoveka, člana pri-adajuće mu kulture, označava početak razumevanjarojeva, kao i jezika. Tek od tada postoje za svestredmeti kao nešto u svakom pogledu ograničeno i štoe'dobro razlikuje, tek od tada postoje tačno odredlji- osobine, pojmovi, uzročna nužnost, sistem okoline,

blik sveta, zakoni sveta (ono što se »stav lja«, »postav-a«, uvek je po prirodi svo joj ograničeno, nepomično,odložno brojevima). Tek tada se pojavljuje jedno iz-enadno, skoro metafizičko, osećanje straha i straho-oštovanja za ono što duboko znače: merenje, broja-e, crtanje, oblici.

A Kant je podello sve ljudslco znanje po sinteza-a a priori (nužno i opšte) i a posteriori (poreklom izkustva, od slučaja do 'slučaja), pa matematičko sa-

nanje uračunao u ono prvo. Bez sumnje, time je ondemio u apstraktmi formLilu jedno snažno unutarnjesećanje. Ali, bez obzira na to što ne postoji oštra gra-ca između dve vrste sinteza (koja bi se morala iziski-

ati bezuslovno po samom poreklu principa), o čemumamo više no dovoljno primera LI modernoj višoj ma-

matici i mehanici, pojavljuje nam se to a priori, si-urno najgenijalnija koncepcija svake kritilce saznanja,ao vrlo težak pojam. Kant njime pretpostav lja (a ie trudi se da pruži dokaz, koji se uostalom ne bi mo-ao ni pružiti)" nepromenljivost oblika svake duhovneelatnosti, kao i njen iđentitet za sve Ijuđe. Međutim,dna okolnost, zamašna i koju ne treba potcenjivati,otpuno je previđena: i to na jpre zato što je Kant,pitujući svoju misao, uzeo u razmatranje samo du- ovni habitus svoga vremena, da ne kažemo samo svojpstveni. Ta okolnost tiče se kolebljivog stepena ovepštosti«. Pored izvesnih poteza nesumnjivo zamaš-jeg važenja, i koji SLI, bar privdno, nezavisni od toga'

ojoj kLilturi pripada (i LI koji vek) onaj koji sazna-svemu mišljenjLi leži LI osnovi još jedna sasvim dru-

nužnost oblika, kojoj čovek podleže kao član jedne dredene i ni jedne druge kulture i to pripadan je je




nešto što se samo po sebi razume. A to su dve vrlorazličite vrste apriornog sadržaja. I pitanje je: šta jegranica između njih i da li je uopšte ima — pitanjena koje se nikada ne može odgovoritiA jer leži potpu-no sa one strane svih mogućnosti saznanja. Do sada senije usudilo da se pretpostavi: da je, važeći do sada

kao sama po sebi razumljiva, stalnost duhovnog ob-lika jedna iluzija, da u istoriji koja pred nama leži imaviše stilova saznanja a ne samo jedan. Ali, potsetimose da »pristanak svih«, u stvarima koje još.uopšte ni-su postale problem, može dolcazati nc samo opštu is-tinu nego i opštu zabluđu. Tamna nelca sumnja bila

je doduše uvek tu; a da je ta misao tačna, moglo sezaključiti već iz neslaganja svih mislilaca što ga poka-zuje svaki pogled na istoriju mišljenja. Ali je otkriće u tomc da ovo neslaganje ne- dolazi iz nesavršenostiljudskog duha, iz jednog »još ne« za konačno sazna-nje, da to nije nedostatak, nego da je suđbinska istoriska nuznost. Najdub lje i poslednje ne može se za-

ključiti iz stalnosti već jedino iz različitosti, i jedinoiz organske logike ove različitosti. Upoređna morfologija oblika saznanja zadatak je koji još stoji pred za-padnjačkom misli.

4

Kada bi jna tematika bila samo nauka, kao astro-nomija ili mineralogija, mogao bi se njen predmet idefinisati. A to se ne može, niti se moglo. Možemo mi,zapadnjaci, svoj sopstveni naučni pojam o broju na-

silno primenjivati na ono što je zanimalo matemati-čare u Atini i Bagdadu, koliko hoćemo — sigurno jetoliko da su tema, namera i metoda istoimene nauketamo bile sasvim druge. Nema. matematike, ima samo matematika. Ono što mi zovemo »istorijom matemati-ke«, tobož progresivno ostvarivanje jednog jedinog inepromenljivog ideala, ustvari je (čim se otstrani var-ljiva slika istoriske površine) množina zatvorenih, ne-zavisnih procesa, ponavljano rađanje novih, prisvaja-nje, preobražavanje i odbacivanje stranih svetova obli-ka, čisto organsko cvetanje vezano za određeno trajanje, sazrevanje, opadanje i umiranje. Ne treba se va-rati. Antički duh stvorio je svoju matematiku gotovo

104




čar«, mislio je stari Vajerštras, »koji nije ujedno i ne-što malo pesnik, nikada neče biti savršen matemati-čar«.

Dakle, i matematika je jeđna umetnost. Ona imasvoje stilove i periode stilske. Ona nije, kao što laikmisli — pa i filozof ukoliko o tome sudi kao laik —

po svojoj supstanciji nepromenljiva, nego je, kao i sva-ka umetnost, podložna ncprimetnim promenama odepohe do epohe. Nikada ne treba da se obrađuje raz-voj velikih umetnosti a da se uzgred, što je nesumnji-vo plodno, ne baci pogled na matematiku dotičnog vre-mena. Nikada nisu izučavane pojedinosti u vrlo dubo-kim odnosima između promena muzičke teorije i ana-lize beskrajnoga, iako bi estetika više odatle mogla na-učiti no iz »psihologije«. Još bi plodnija po rezultati-ma bila istorija muzičkih instrumenata, kada bi se ob-radila ne sa tehničkih ,gledišta proizvodenja tonova —što se uvek dešava — nego iz poslednjih duševnih os-nova tonske boje kojoj se teži i tonskog delovanja.

Jer želja, koja se uspela do čežnje, da se izobrazi pro-storna beskrajnost zvukova proizvela je, u suprotnostiprema antičkoj liri i fruli (lira, kitara; aulos, sirinks)i arabljanslcoj lauti, već u gotičko doba, obe srodnefamilije instrumenata: orgu lje (klavirske) 'i gudačke in-strumente. Obe su, ma kakvo bilo njihovo tehničkoporeklo, po svojoj tonskoj duši, bile izobražene nakeltsko-germanskom severu između Irske, Vezera i Se-ne. Gudački instrumenti dobili su 1480—1530 svoj ko-načni oblik u severnoj Italiji. Orgulje su se uglavnomu Nemačkoj razvile u pojedinačni instrument koji sa- vlađuje prostor i ko ji je džinovski velik, te nemapremca u celokupnoj istoriji muzike. Slobodna svirka

orgulja Baha i njegovog vremena potpuno je analiza ogronmog i prostranog sveta tonova. Isto tako, unu-tarnjem obliku zapadnjačkog a ne antičkog matema-tičkog mišljenja odgovara činjenica što se gudački iduvački instrumenti ne razvijaju pojcdinačno, već poljudskim glasovnim položajima u čitavim grupama is-te zvučne boje (gudački kvartet, duvači u drvene in-strumente, hor pozauna): tako da je istorija modernog orkestra, sa svima pronalascima novih i pretvara-njima starih instrumenata, u stvarnosti istorija jeđin- stva zvučnog sveta, isto rija koja bi se vrlo lepo moglaopisati izrazima više analize.

106




5

Kada se u krugu pitagorejaca, oko 540, uvidelo dae suštinci svih stvari hroj, nije se »u razvoju matema-ike učinio korak napred«, nego se rodila jedna sasvim

nova matematika iz dubina antičke duševnosti, kao sa-mostalna teorija, pošto se prethodno najavljivala odav-no u metafizičkim problemima i umetničkim težnja-ma;. nova matematika — kao što je to bila i (za uvekostala nenapisanom) matematika egipatske kulture;kao što je to bila i algebarsko-astronomski mobličenamatematika babilonske kulture sa svojim ekliptičkimkoordinatnim sistemom; obe su bile rođene samo je- đanput u velikom času istorije , a tada, oko 540, davnosu već bile ugašene. Ova u 2 veku pre Hrista završenaantička matematika iščezla jc iz sveta uprkos svomprividnom bitisanju (koje još i danas traje), da bi da-je mogla ustupiti mesto arabljanskoj. Ono što znamo

o aleksandrinskoj matematici pretpostavlja veliki pok-et u ovoj oblasti čije je težište moralo biti u persis-

ko-babilonskim velikim školama, kao u Edesi, Džon-disaburu i Ktezifonu, a koji je prešao u antičku jezič-ku oblast samo u pojedinostima. Matematičari u A.lek-sandriji, uprkos svojim grčkim imenima, nesumnjivosu svi bili Aramejci, a njihovi spisi samo mali deo pre-ashodno sirski napisane književnosti (Zenodoros koji

e obrađivao izoperimetriske slike; Serenos koji je ra-

dio na osobinama harmoničkog pramena zrakova uprostoru; Hipsikles ko ji je uveo haldejsku podelu kru-a; a pre svih Diofant). Ova matematika završila se

arabljansko-islamskim istraživanjima, pa se, posle du-og međuvremena, ponovo kao sasma nova tvorevina

novog tla, pojavila naša, zapadnjačka, matematika, ko-u mi, čudno zas lepljen i, smatramo kao »matcmatikuuopšte«, vrhunac i svrhu jednog razvitka od 2000 godi-a, a čiji su danas gotovo već minuli vekovi isto takotrogo odmereni.

Izreka: da broj prets tavlja suštinu svih čulno pipljimh stvari — ostala je izreka najveće vrednosti Antičke matematike. Njime je broj definisan kao mera.

U tome leži celokupno osećanje sveta jedne duše stra-no okrenute ka »sađ« i »ovđe«. Meriti, u tom smislu,

nači meriti nešto blisko i telesno. Pomislimo na pra-u sadržinu antičkog umetničkog dela: slobodna sta-

10




tua nagog čoveka! U njoj je sve ono što je suštinskoi značajno u biću, ceo njegov ritam, iscrpljen površina-ma, merama i čulnim odnosima delova. Pitagorejskipojam barmonije brojeva, iako možda izveden iz mu-zike koja nije poznavala polifoniju i harmoniju i koja

je težila, svojim instrumentima, jednom pastoznom

gotovo telesnom pojedinačnom tonu, kao da je osobe-no, stvoren za ideal ove plastike. Obrađeni kamen ješamo utoliko nešto ukoliko ima određene granice i od-meren oblik, kao nešto što je postalo pod dletom umet-nikovim. Bez 'njega, on je haos, nešto što još nije ost-vareno, dakle jedno mišta«. To osećanje, preneseno naveliko, kao suprotnost haosu, stvara kosmos, sređenipoložaj u spoljnjem svetu antičke duše, harmoničkired svih jasno ograničenih i opipljivo prisutnih pojedi-načnih stvari. Zbir tih stvari je već ceo svet. A rastoja-njc između tih pojedinačnih stvari nije ništa, ono je»rđ \i'r} ov« (ne biće): to je, međutim, naš svetski pros-tor, ispunjen punim patosom velikog simbola. Raspro-

strtost znači za antičkog čoveka telesnost, a za nas prostor, u kom'e se stvari »poja vlju ju« kao njegovafunkcija. Odavde unazad gledajući odgonetnućemomožda najdublji pojam antičke metafizilce, anecpov Anaksimandra — nešto što se ne može prevesti ni na

jedan jezik Zapada. To je ono što nije »b roj« u pita-gorejskom smislu, nikakva odmerena količina i gra-nica, dakle ništa suŠtinsko, bitno: nešto bez mere, ne-oblik, statua lcoja nije iz bloka još dletom izrađena.

To je apyj], nešto optički bezgranično i bezoblično, štotek kroz ograničenje, čulno postavljanje u pojedinač-no, postaje nešto, naime svet. To je ono što leži u os-

novi antičkog saznavnja kao oblik a priori, telesnostpo sebi, ono na čije se mešto u kantovskoj slici svetapojavljuje, tačno odgovarajući, apsolutni prostor, izkoga je Kant tobož mogao da zamisli »sve stvari kaootsutne«.

Sada će se pojmiti Šta deli jednu matematiku oddruge, a osobeno antičku od zapadnjačke. Zrelo an-tičko mišljenje moglo je, po svom celom osećanju sve-ta, da u matematici gleda samo hauku, o odnosima ko-ličina, mere, oblika živih tela. Kada je Pitagora, iztakvoga osećanja, iskazao odlučnu formulu, baš za nje-ga je broj bio samo optički simbol, ne »ob lik uopšte«,

niti apstraktni odnos, već granična oznaka onoga što

108



e, postalo ukoliko se ono ja vlja u čulno preglednimpojedinostima. Brojeve shvata celokupna antika, bezizuzetka, kao jedinice "mere; kao količine, dužine, po-vršine. Ona ne može pretstaviti sebi drugu vrstu pro-stiranja. Sva antička matematika je, u kra jnjoj osno-vi, stereometrija. Euklid, koji je u 3 veku završio tajsistem, kad govori o trouglu, misli sa potpunom unut-rašnjom nužnošću na graničnu površinu tela, a nikadana sistem tri prave koje se seku, niti na grupu tri tač-ke u prostoru od tri dimensije. On označava linijukao »dužinu bez širine« (firjkog anlaTeg). Na našimusnama ova definicija bila bi bcdna. U antičkoj mate-

matici ona je izvrsna. <Pa ni zapadnjački broj nije, kako je Kant mislio

(pa čak i Helrhholc), razvijen iz »apriornog opažaja ob-ika vremena«, već kao red istovrsnih jedinica, ne'što

specifično prostorno. Pravi broj nema, kako će se sveasn ije pokazati, ni najmanje posla sa matematičkimstvarima. Brojevi pripadaju isključivo u sferu prostor-nog. Ali, mogućnosti, pa i nužnosti, da se prostornopretstavi kao uređeno — ima toliko koliko ima kul-ura. Antički broj nije mišljenje u prostornim odno-

sima, nego u opipljivim jedinicama, ograničenim začulno oko. Antika zato poznaje (to sleduje nužno) sa-mo ». prirodne« (pozitivne, cele) brojeve, koji ne igrajunikakvu naročitu ulogu u mnogim, u najvećoj meriapstraktnim, vrstama brojeva zapadnjačke matemati-

ke, u kompleksnim, hiper-kompleksnim, ne-arhimedov-skim i drugim sistemima.

Zato je pretstava iracionalnih brojeva (kako ih mipišemo, dakle beskrajnih decimalnih razlomaka) zagrčki duh ostala nemoguća. Euklid kaže (a valjalo gae bo lje razumeti) da se nesamerlj ive dužine »ne od- noše kao brojevi«. Ustvari, u stvorenome pojmu ira-ionalnoga broja jeste jcdno potpuno odvajanje po j-

ma broja od pojma količine. I to zato što jedan takavbroj, na primer n, nikada ne može biti pretstavljengraničeno ili egzaktno jcdnom dužinom. A iz togaleduje da u pretstavi, na primer, odnosa strane kvad-ata prema diagonali — antički broj, kdji je baš čulna ranica (završena količina i ništa drugo), nailazi naednu sasvim drugu ideju o broju, koja je antičkomsećanju sveta u najdubljoj unutrašnjosti tuđa te za-

o i strahobna (kao da se radi o otkrivanju opasne taj-

PROPAST ZAPADAsrjeva

.109




ne sopstvenog bića). To odaje jedan čudni kasno-grčkimit. Po njemu, onaj ko ji je prvi u javnosti uneo, iztajnosti, posmatranje iracionalnoga — propao je ubrodolomu, jer »neiskazivo i ono što nema slike uvektreba da ostane skriveno«. Ko oseća onaj strah koji

je u osnovi toga mita, ko po jmi to osećanje — taj je

shvatio poslednji smisao antičkoga broja, mere kao suprotnosti prema neizmerljivom, i visoki religioznietos u tom ograničenju. To je isti onaj strah koji jeGrka najzrelijeg vremena uvek zastrašivao i odbijaood rasprostiranja njegovih sićušnih gradova-država upolitički organizovana zemljišta, od polaganja širokihdrumova i aleja sa dalekim izgledima i proračunanimzavršecima, od babilonske astronomije sa njenim pro-diranjem u beskrajne zvezdane prostore, od izilaženjeiz Sredozemnog Mora i od plovljenja po putevima ko-

je su davno otvorili Egipćani i Feničani. To je dubokmetafizički strah od rastvaranja opipljivo čulnog i sa-danjeg, kojim se antičko biće opkolilo kao zaštitnim

zidom iza kojeg spava nešto strašno, nekakav ponor,praosnov ovoga u neku ruku veštački stvorenog i odr-žavanog kosmosa! Gete, kao ispitivač prirode, to jevrlo dobro poznavao. Otuda njegova skoro uplašenapobuna protiv matematike, pobuna koja je bila uprav-ljena ustvari (a to niko nije još pravo razumeo) svaprotiv ne-antičke matematike, one koja je ležala u os-novi nauke o prirodi njegovog vremena, protiv infini-tezimalnog računa.

Antička religioznost sakuplja se sva, sve izrazitije,u čulno-prisutnim, za mesto vezanim, kultovima, kojiodgovaraju »euklidovskim« bogovima. Uvek su jo j da-

leko bile apstraktne đogme koje lebde u prostorimamisli »bez domovine«. Takav kult i papska dogma od-nose se kao statue i orguije u katedrali. Nešto »kult-sko«« nesumnjivo ide uz euklidovsku matematiku. Pomislimo na tajnu nauku pitagorejaca i nauku o pra-vilnim poliedrima i njen značaj za ezoteriku platonov-skog kruga. Sa druge strane, tome odgovara dubokasrodnost analize beskrajnoga, počev od Dekarta, sa is-tovremenom dogmatikom u njenom napredovanju po-čev od poslednjih odluka reformacije i protivreforma-cije do čistoga deizma; oslobođenog od svih čulnihcrta. Dekart i Paskal behu matematičari i jansenisti.Lajbnic beše matematičar i pijetista. Volter, Lagranž

110




Dalamber su savremenici. Za antičku duševnost ose-anje iracionalnoga, dakle razaranje statuarnog nizaelih brojeva, pretstavnika jednog u sebi savršenogvetskog reda — osećalo se kao zločin prema božanst-u samom. Kod Platona, u Timeju, to osećanje se jas-o vidi. Pretvaranjem prekidnog niza brojeva u jedanontinuUm, ustvari se stavlja u pitanje ne samo antič-i pojam o broju, nego i pojam antičkog sveta uopšte.sada je pojmljivo da u antičkoj matematici nisu mo-

ući ni negativni bro jevi — koje mi sebi bez teškoćeretstavljamo — a kamoli nula kao broj, mislena tvo-evina divljenja dostojne energije u otklanjanju čul-osti, nula koja za indisku dušu čini baš ključ za smi-ao bića; ova duša je i koncipovala nulu kao osnovicuoziciskog sistema cifara.

Negativnih velič ina nema. Izraz (—3) (—2) = +6iti je opaža jan ,niti je pretstava količine. Sa + 1 nizoličina je dokrajčen. U grafičkom pretstav ljanju ne-ativnih brojeva (+3, +2, +1, 0, — 1, —2, —3) posta-, počev od nule, odjednom sve dužine poz itivni sim-oli nečeg negativnog. Oni znače nešto, a nisu ništa vi-e. A izvršenje ovog akta nije ležalo u pravcu antičkogrojnog mišljenja.

Sve što je iz antičkog duha rođeno podiglo se doanga nečeg stvarnog jedino plastičkom ograničenoš-u. Što se ne može nacrtati, nije »broj«. Platon, Arhi-

as i Eudoksos govore o površinskim i telesnim broje-ma kad misle na naš drugi i treći stepen. A razume samo po sebi da za njih nije ni postojao pojam vi-h stepena u celim brojevima. Četvrti stepen bio biesmislen, i to zbog plastičnog osnovnog pojma koji

odmah supstituisao četvorodimensionalnu i to ma-rijalnu prostornost. A još izrazi lcao e-ix, koji se stal-1

o poja vijuju u našim formulama, pa oznaka 51/, upo-ebljena već u 14 veku od Nikole Orezma, izg ledali

im savršeno apsurdni. Euldid zove činioce jednogoizvoda »strane« (nhsupai)-. Računa se sa razlomcimakonačnim, naravno — ispitujući odnos dve duži u

lim brojevima. Zato se ne može ni pojaviti ideja ooju »nuli«, jer ona, crtački, nema nikakva smisla.

eka se ne primcti ovde, iz navikc našeg drukče na-rojenog mišljenja, da je to samo »prastupanj« u raz-

ku »matematike uopšte«. Antička matematika je, uetu koji je antika oko sebe stvorila, savršena. Ona

1




to nije samo za nas. Babilonska i indiska matematikasu odavno učinile bitnim sastojcima svojih svetova bro-

jeva ono što je bilo besmisleno za antičko osećanjebroja. I poneki grčki mislilac znao je za to. »Matema-tika uopšte«, recimo to još jednom, jeste iluzija. Ma-tematički i uopšte naučni način mišljenja jeste tačan,

uverljiv i »nužan za mišljenje« ako odgovara potpunosopstvenom osećaju života. Inače je nemoguć, proma-šen, besmislen, ili kako mi, sa gordošću istoriskih du-hova, volimo da reknemo — »primitivan«. Modernamatematika, majstorska stvar zapadnjačkog duha — i,svakako, samo za njega »istinita« — izgledala bi Pla-tonu kao smešno i mučno lutanje na putu prilaženja

pravoj matematici, antičkoj, naravno. I mi, sigurno, jedva možemo sebi pretstaviti šta smo sve puslili dapropadnc od velilcih koncepcija stranih kultura, zatošto- nismo mogli, svojim mišljenjem i njegovim grani-cama, da to asimilujemo; ili, što je isto, zato što smoosećali to sve lcao lažno, suvišno i besmisleno.

6

Antička matematika, kao nauka o opažajnim ko-ličinama, hoće isključivo da tumači činjenice sadanjeg,prisutnog, te dakle ograničava svoje ispitivanje, kaoi svoj lcrug domašaja, na primere bliske i male. Nasu-prot ovoj doslednosti ima neČeg nelogičnog u prak-tičnom postupanjU zapadnjačke matematike, što sestvarno saznalo tek od otkrića neeuklidovske geomet-rije. Brojevi su tvorevine čistog mišljenja, razumeva-

nja odvojenog od čulnih osećaja. Oni nose šami u se-bi svoje apstraktno važenje.. Njihova egzaktna primen-ljivost na stvarne opažaje, dakle, jeste jedan problemza sebe, i to problem koji se uvek ponovo postavljai ne može biti rešen nikada na zadovoljavajući način.Ništa nije manje »po sebi razumljivo« nego poduda-ranje matematičkih sistema sa činjenicama svakodnev-nog iskustva. Uprkos laičkoj predrasudi o neposrednojmatematičkoj evidenciji opažaja (kako se to nalazi kodŠopenhauera), slaže se euklidovska geometrijAi (koja

je površno identična sa popularnom geom etrijom svihvremena) samo vrlo ograničeno (»na hartiji«) sa opa-žajem. Kako to izgleda pri velikim daljinama, uči nas

1




prosta činjenica da se paralelne na horizontu, za našeko, dodiruju. Celokupna slikarska perspektiva poči-a na njoj. Pa ipak se Kant, koji je, na način neopros-iv za jednog zapadnjačkog mislioca, bežao od »mate-

matike daljina«, pozivao na sićušne figure, na kojimae, baš zbog te sićušnosti, specifično zapadnjački, infi-

nitezimalni, problem prostora nije mogao ni pojaviti.Eulclid je izbegavao ali sa pravom, kao antički misli-

ac, da se za opažajnu izvesnost svojih aksioma pozivana, recimo, trougao čija bi temena bili stAaja!iste po-matrača i dve (fiksne) zvezde, trougao koji se ne mo-e nacrtati niti može biti »opažen«. Tu je kod njega

delovalo isto ono osećanje koje se strašilo iracionalno-a i koje se nije usuđivalo da mišta« shvati kao broj,

kao nulu. Osećanje koje je u opažanju kosmičkih od-nosa izbegavalo ono što je neizmerljivo, da bi sačuvalo.imbol mere.

Misao Aristarha sa Samosa, koji se od 288 do,277bavio u Aleksandriji, u krugu astronoma koji su ne-u'mnjivo bili u vezi sa haldejsko-persiskim školama,koji je tu i stvorio heliocentrički sistem sveta1, bila

e potpuno ravnodušno primljen a od antike, pa usko-o i zaboravljena, moglo bi se reći kao namemo za-

boravljena. A taj isti heliocentrički sistem sveta, priponovnom otkrivanju od strane Kopernika, razbudioe na jdublju metafizičku strast Zapada — neka se po-misli na Đordana Bruna. Taj sistem bio je ispunjenjegromnih slutnji i bio je potvrda onog faustovskog,otičkog osećanja sveta koje je već arhitekturom svo-h katedrala prinelo žrtvu ideji o beskrajnom prosto-u. Aristarhove pristalice behu neki naučnici koji sukoro bez izuzetka poreklom iz Male Azije. Njeg ov naj-

poznatiji branilac Seleukos (ako 150) bio je iz persiskeSeleucije na Tigru. Ustvari, Aristarhov sistem svetabio je za ovu kulturu bez važnosti i vrednosti; on biak bio i opasan po njeno osećanje sveta. Pa ipak jen, za razliku od Kopernikovog (ta odlučna činjenicastajala je uvek nezapažena), bio jednim osobitim ok-irom tačno prilagođen antičkom osećanju sveta. Ari-

1 U jedinom svome sačuvanom spisu on zastupauostalom geocentričko gledište, tako da bi se moglo vero-ati da je bio samo privremeno pridobijen -jedno.m hal-

dejskom naučničkom hipotezom.




starh je uzeo kao završetak kosmosa jednu telesno sa-svim ograničenu šuplju kuglu koja se optički moglasavladati, a u čijem se središtu nalazi na kopernikan-ski način zamišljen. sistem planeta. Antička astrono-mija smatrala je zemlju i nebesna tela kao dve raznestvari, ma kako se shvatila kretanja u pojedinostima.

Misao, već pripremljena od Nikole Kuzanskog i Lio-narda, đa je zemlja samo zvezđa među zvezđama}, sla-že se podjednako dobro i sa ptolomejskim i sa koper-nikanskim sistemom. Ali je pretpostavkom nebesnekugle Aristarh izbegao i obišao princip beskrajnoga,koji je zagrozio čulno-antičkom pojmu granice.

Ne pojavljuje se ni pomisao o bezgraničnom svet-skorn prostoru, koji ovde već izgleda neizbežan i čija

je koncepcija već odavno uspela babilonslcoj misli. Na-protiv. Arhimed dokazuje, u svom čuvenom spisu Obroju peska, kako već sama reč odaje, spisu lcoji jepobijanje svih infinitezimalnih težnji (iako se on još

uvek smatra kao prvi korak na putu ka modernom in-tegralnom računu), da ovo stereometrisko telo, jerAristarhov kosmos i nije ništa drugo, ispunjeno pes-kom (atomima) vodi đo vrlo velikih ali ne i beskrajnih rezultata. A to znači odreći sve, baš sve ono što zanas znači »analiza«. Svemir naše fizike je najstrožeodricanje svake materijalne ograničenosti. To pokazu-

ju hipotezu o materijalnom tj. posredno opažajnozamišljenom svetskom eteru, hipoteze koje se nepre-stano nameću duhu i neprestano, još uvek, propadajLi.Eudoksos, Apolonije i Arhimed, sigurno najfin iji i naj-smeliji matematičari antike, sproveli su čisto optičku analizu onoga što je postalo na osnovi plastično-antič

ke granične vrednosti, liglavnom primenjujući šestar ilenjir. Oni Lipotrebljavaju duboko promišljene i namateško pristupačne metode jednog integralnog računa.koje imaju samo prividnu sličnost sa metodama odre-đenog integrala Lajbnicovog. Primenjuju geometriskamesta i koordinate koje su sasvim imenovani mernibrojevi i duži, a ne, kao kod Ferma-a, a još pre kodDekarta, neimenovani prostorni odnosi, vrednosti ta-čaka u odnosu na njihov položaj LI prostoru. Tu spa-

1F. Strunz, Gesch. d. Natunmss. im Mittelalter, 1910,S. 90.

1




da, pre svega, ekshaustiona metoda Arhimedova2 unjegovom slcoro otkrivenom spisu Eratostenu, gde on,na primer, osniva kvadraturu parabolina segmenta nasračunavanju upisanih pravougaonika (ne više sličnihpoligona). Al i baš duhoviti, neobično zapleteni, način ko-im on dolazi do rezultata, oslan jajući se na izvesne Plato-nove geometriske ideje, čini oset ljivom ogromnu suprot-nost između ove intuicije i samo površno slične Paska-love. Nema oštrije suprotnosti tom radu (ostaviv nastranu Rimanov pojam o integralu) nego što su, danasnažalost još postojeće, takozvane kvadrature, u koji'ma se »površina« obeležava kao ograničena jednom

funkcijom, a ne može biti ni govora o nekom crtanju.Nigde se obe matematike toliko ne približuju, a nigdese ne može sigurnije osetiti nepremostivi jaz dvejuduša, čiji su one izraz.

Čisti brojevi, čiju su suštinu Egipćani, u kLibič-kom stilu. svoje rane arhitelcture, u dubokom strahuod tajne, kao skrivali, bili su i za Grke ključ za smi-sao onoga što je postalo, nepomičnoga, dakle prolaznoga. Kamena tvorevina i naučni sistem odriču život.Matematičk i broj kao osnovno formalno načelo pros-tornoga sveta (lcoji postoji samo za jednu buđnu ljud-sku svest i samo za nju) sto ji u odnosu prema smrti,posredstvom uzročne nužnosti, kao hronološki broj uodnosu prema postajanju, životu, nužnosti sudbine. Taveza strogo matematičkog oblika sa krajem organskogbića, sa pojavom njegovog anorganskog ostatka, leša,otkrivaće se sve jasnije kao izvor svake velike umet-nosti. Zapazili smo već razvoj rane ornamentike na po-suđu u grobovima. Brojevi su simboli prolaznoga. Ne-pomični oblici odriču život. Formule i zakoni šire uko-čenost nad slikom prirode. Brojevi ubijaju. To su one»majke« iz Fausta, ko je gordo sede na prestolu u sa-moći, »LI slobodnim carstvima obličja

Likova stvaranje ipreobrazavanje,

Večnoga smisla večno ođrzavanje,

Gđe lebđe slike svih stvorenja«.

Tn metodu pripremio ie Eudoksos i iskoristio zazračunavanje zapremme piramide i kupe — »sredstvo

Grka da obiđu zabranjeni pojam beskrainoga« (Heiberg,Natuni/iss. u. Math. im klass. Alt., 1912, S. 27).




Tu se dodiruju Gete i Platon u slutnji o jednojposlednjoj tajni. Majke, ono što je nepristupačno —Platonove ideje —• označavaju mogućnosti duševnosti,njene nerođene oblike, koji su se ostvarili u vidljivomsvetu, uređenom po ideji te duševnosti sa najdubljomnužnošću, kao • tvorna i stvorena kultura, kao ume't-

nost, misao, država, religija. Na tome počiva srodnostbrojnog sistema jedne kulture sa njenom misli o sve-tu, jedan odnos koji taj sistem izdiže iznad običnogznanja i saznanja do značaja jednog gledišta na svet,i koji čini da ima toliko matematika —• svetova broj-nih —• koliko ima visokih kultura. Tako jedino postajepojmljivo i nuzno, što su najveći matematički mislio-ci, likovni umetnici u carstvu brojeva, došli do pro-nalaženja odlučnih matematičkih problema svoje kul-ture iz jedne duboko religioznc intuicije. Tako. se imazamisliti stvaranje antičkog apolinskog broja od stra-ne Pitagore, osnivača jeđne religije. Ovo pra-osećanje

je Nikolu Kuzanskog, velikog briksenskog episkopa,

vodilo kada je , oko 1450, pošav od posmatranja o bes-krajnosti Boga u prirodi, našao osnove infinitezimal-nog računa. Lajbnic, koji je metode i oznake tog ra-čuna kasnije, posle dva stoleća, konačno utvrdio, i sam

je razvio misao analysis situs-a, možda najgenijaln ijetumačenje čistoga prostora, oslobođenog svega čulnog,iz svojih metafizičkih razmatranja o božanskom nače-lu i njegovom odnosu prema beskrajnosti prostornog.Bogate mogućnosti ovih misli tek je u 19 veku razvioGrasman u svojoj nauci o prostornosti, a pre svegaRiman, njen pravi tvorac, u svoj simbolici dvostranihpovršina koje pretstavljaju prirodu jednačina. A Kep-

jer, kao i Njutn, oba strogo religiozne prirode, ostali

su, kao i Platon, potpuno svesni da su'posredstvombrojeva intuitiv.no shvatili biće jednog božanskog redastvari u svetu.

7

Tek je Diofant, kako uvek slušamo, oslobodio an-tičku aritmetiku čulne vezanosti, proširio je i dalje od-veo, i algebru, kao nauku o neodređenim količinama,doduše ne stvorio, ali pretstavio u krugu nama pozna-te antičke matematike, sasvim iznenada, nesumnjivo

1




kao preradu već postojećih misli. To nije, svakako,obogaćenje nego potpuno savlađivanje antičkog oseća-nja sveta. Samo to bilo bi dovoljno da dokaže kakoDiofant, unutrašnje, nije više pripadao antičkoj kul-uri. U "njemu delu je novo osećanje broja, ili, recimo,

novo granično osećanje prema postalome i stvarnome,a ne deluje više ono helensko osećanje iz čijih se čul-no-prisutnih graničnih vrednosti razvila, pored eukli-dovske geometrije opipljivog tela i za njom idući, plas-ika nage statue i kovani novac. Pojedinosti izObraža-anja ove nove matematike ne znamo. > Diofant stojiako potpuno usamljen u »kasno antičkoj« matematici

da se pomislilo i na nekakav uticaj iz Indije. Ali bićeda je to bio opet uticaj onih rano-arabljanskih velikihkola čije su studije, sem 'dogmatičnih, još tako malospitane. U Diofanta izbija, pod namerom euklidovskog

načina mišljenja, ono novo granično osećanje — zo-em ga magisko — koje nije ni svesno svoje suprot-

nosti prema antičkom shvatanju za kojim teži. Idejabroja kao količine ne proš iruje • se, nego se i neopazi-mice rastvara i gubi. Šta je neođređeni broj a, i šta jeneimenovani broj 3 —• oba niti količine, niti mere, ni-i duži — to jedan Grk ne bi umeo reći. Novo granič-

no osećanje, otelovljeno u tim vrstama brojeva, biloe bar u osnovi diofantskih razmatranja. Nama potpu-o prirodno računanje slovima, u čijem se ruhu danasretstavlja algebra — još jednom u međuvremenu pot-uno pretumačena — u osetnoj ali ncsvesnoj opozicijirema renesansnom računanju (koje ide za antikom)veo je tek 1591 Vijeta.

Diofant je živeo oko 250 po Hristu, dakle u tre- em veku arabljanske kulture, čiji je istoriski organi-am do sada ležao pretrpan pod površinskim oblicimaimskog carskog doba i »srednjeg veka«. Toj kulturiripada sve što je postalo počev od početka računa-ja našeg vremena na zemljištu nastupajućeg islama.aš tada je izbledela i poslednja senka atičke statuar-e plastike ispred novog osećanja prostora kupolastihrađevina, mozaika i reljefa na sarkofazima staro-hriš-anskog sirskog stila. Tada je opet postojala jednarhaička umetnost i strogo geometrisk i ornament. Bašada je dovršavao Dioklecijan kalifat u prividno još

rim skom« carstvu. Pet stotina godina leže izmeđuuklida i Diofanta, između Platona i Plotina, između




bodno nastrojen. Svet je bio tek rođen na ranom jed-nom tl-u, a nije bio velikogradski kao Euklid i Dalam-ber1. Nije se više imalo razumevanja za duboke .i slo-žene tvorevine antičkog mišljenja, nego za nove, jošnejašne, tvorevine za koje se još nije mogao naći jas— ni gradsko-intelektualni okvir. To je gotičko stanjesvih mladih kultura, kroz koje je prošla i antika u

svoje rano-dorskO doba (iz koga sem keramike dipilon--stila nije ništa ostalo). Tek u Bagdadu, u 9 i 10 veku,zreli majstor i, k oji ne izostaju 'iza Platona i Gausa,sproveli su i završili koncepcije Diofantovog ranogvremena. '

8

Odlučno delo Dekartovo, čija se »geometrija« pojavi la 1637, nije se sastojalo u tome što je on uveonovu metodu ili novo gledište u oblasti tradicionalnegeometrije —• kako se to još uvek govori — nego u

konačnoj koncepciji jedne nove iđeje broja, koja seizrazila u oslobađanju geometrije od optičkog ruko-vanja konstrukcije i uopšte odmerene i merljive duži.

Time je analiza beskonačnogia postala činjenicom.Čvrsti, takozvani kartezijanski, koordinatni sistem,idealni prestavnik merljivih količina u polu-euklidov-skom smislu, koji ima najveći značaj u prethodnojepohi (kod Orezma, na primer), nijc bio Dekartom do-vršen — kada se prodre u dubinu njegovih razmatra-nja — nego savladan i pređen. Njegov savremejiik Fer-ma bio je poslednji klasični zastupnik tog sistema.

Na mesto čulnog elementa konkretne duži i povr-šine — specifičnog izraza antičkog osećanja granice

— ja vlja se apstraktno-prostorni (te prema tome ne--antički) element tačke, koja se od sada karakterišekao grupa priređenih čistih brojeva. Dekart je razorio(antičkim tekstovima i arabljanskom tradicijom nasle-đeni) pojam količine, pojam čulne dimenzije, i zame-nio ga promenljivom vrednošću polOžajnog odnosa uprostoru. Daje to uopšte bilo otstranjivanje geometri-

1 Aleksandrija prestaje da biva svetski grad u 2 ve-ku posle Hrista i postaje masa kuća, zaostala iz vremena ,anticke oivilizacije, u kojoj stianuje narod primitivnog ose-ćanja, duševno sasma drukčije nastrojen.

120



PENGLER Propt Zapaa

viđljivo oseća, prema bezuslovnome, kao uslovljeno,gotćvo kao stvarnost drugoga reda. Simbol tog našegšveta je odlučno naznačeni pojam funkcije, koj i nepostoji ni u jed no j drugoj kulturi. Funkcija nije ništadrugo do proširenje ma kojeg postojećeg pojma broja;ona je potpuno prelaženje iznad njega i njegovo savla-đivanje. Ne samo euklidovska, a s time i opšte ljud-

ska geometrija koja počiva na svakodnevnom iskust-vu dece i nenaučnika, nego i arhimedovska sfera ele-mentarnog računanja, aritmetika, prestaje time da po-stoji za stvarno značajnu matematilcu Zapadne Evro-pe. Postoji samo još apstraktna analiza. Za antičkogčoveka, geometrija i aritmetika su bile savršene i usebi zatvorene nauke najvišeg reda, obe opažajne, obepostupajući sa količinama crtački ili računski. Za nassu one samo još praktična pomoćna sredstva za sva-kodnevni život. Sabiranje i množenje, obe antičke me-tode računanja sa količniama i sestre crtačke konstrukcije, iščezavaju potpuno u beškrajnosti funkcio-nalnih. procesa. Baš stepen, ko ji je prvobitno samo na-čelni znak za jednu određenu grupu množenja (za pro-izvode istih činilaca) biva novim simbolom eksponenta(logaritam) i,njegovom primenom potpuno razdvojen(kompleksnim, negativnim, razlomljenim oblicima) odpojma količine i preveden u transcendentni. svet odno-sa, koji bi Grcima morao ostati nepristupačan, jer suoni poznavali samo pozitivne i cele stepene kao pret-stavnike površina i tela. Neka se pomisli na izraze kao:

x ____ 1e-x, Y x, a

Sve duboke tvorevine koje su se brzo rađale po-čev od Renesansa: tvorevina imaginarnih i kompiek-snih bro jeva koje Kardan uvodi već 1550, beskrajnihredova ko ji se teoriski sigurno zasnivaju 1666 Njutno-vim velikim otkrićem binomialnog pravila, logaritamaoko 1610, diferencialne geometrije, određenog integra-la izumljenog od Lajbnica, množine kao nove brojne

jedinice (koju je još Dekart najavio), pa novi postup-ci kao neodređena integracija, razvijanje funkcija uredove, čak u beskrajne redove drugih funkcija — sveto znači pobedu nad populamo-čulnim osećanjem bro-

ja u nama koje je moralo biti savladano duhom nove

1




nužno povlače kao posledice druge. Prva jednačina imaza svrhu određivanje (merenje) jedne konkretne koli-čine, »rezultata«, a druga nema uopšte rezultata, več

je samo slika i znak jednog odnosa koji za n > 2 (to je čuveni Ferma-ov problem) verovatno isključuje ce-le brojeve. Grčki matematičar ne bi razumeo šta se

upravo hoče ovim operacijama čija krajnja svrha nijenikakvo »izračunavanje«.

Pojam nepoznatih zavodi potpuno u zabludu kadase primeni na slova u Ferma-ovoj jednačini. U prvoj,»antičkoj, x je količina, određena i merljiva, koja imatek.da se pronađe. U drugoj za x, y, z, n reč »odredi-ti« nema nikakvog smisla, sledstveno tu mi ne idemoza pronalaženjem vrednosti tih simbola, sledstveno oninisu brojevi u plastičnom smislu, več znaci za jednuvezu, ko joj nedostaju oznake količine, oblika i jedno-značnosti, znaci za jedan beskraj mogućih položaja is-tog karaktera, koji pretstavljaju »broj« tek onda kadase shvate kao jedinstvo. Cela jednačina je, ovako napi-sana znacima, ustvari jedan jedin i broj; a x, y, z su is-to tako mali brojevi kao i znaci + ili =.

Jer već po jmom iracionalnih, potpuno i stvarnoantihelenskih brojeva, pojam konkretnog određenogbroja bio je u najdubljo j osnovi iščezao. Od sada, ovibrojevi ne pretstavljaju više pregledni niz rastućih,diskretnih, plastičnih količina, nego pre svega jedno-dimenzionalni kontinuum na kome svaki presek (usmislu Dedekinda) pretstavlja jedan »bro j«, koji jed-va još sme da nosi to staro ime. Za antički duh izme-đu 1 i 3 ima samo jedan broj, a za zapadnjački bes-krajna množina brojeva. Uvođeiijem imaginarnih

(V — 1 = i) i kompleksnih brojeva (opšteg oblikaa + bi), koji proširuju liniski kontinuum u savršenotranscendentnu tvorevinu brojnog tela, a ovo je skup-ni pojam množine jednovrsnih elemenata, u kome sva-ki presek pretstavlja brojnu ravan tj. beskrajnu mno-žinu manje potencije, (otprilike nešto kao skupni po-

jam svih stvarnih brojeva) — svaki ostatak antičko-po-pularne opipljivost i bio je razoren. Ove brojne ravni,koje u teorij i funkcija, počev od Koši-a i Gausa, igra-

ju važnu ulogu, jesu čiste mislene tvorevine. čak i po-zitivni iracionalni broj, kao / 2, mogao je u neku ru-ku biti negativno shvaćen za antičko mišljenje, isklju- čiv ga kao broj — kao đgprjrog i aXoyog; — a iz-

1




razi kao x + yi potpuno su sa one strane svih moguć-nosti antičkog mišljenja. Na proširenju aritmetičkihzakona na celokupnu oblast kompleksnoga (u kojojoblasti ti zakoni ostaju stalno primenjivi) počiva teo-rija funkcija, koja sad, najzad, pre tstav lja zapadnjač-ku matematiku u punoj njenoj čistoći, obuhvatajućiu sebi, i uvlačeći ih u sebe, .sve pojeđinačne oblasti. Tek time posta je ova matematika potpuno primenjivana sliku đinamičke fizike Zapada koja se istovremenorazvija, dok je antička matematika tačan korelat ono-ga sveta plastičnih pojedinačnih stvari sa kojima radistatička fizika počev od Leukipa do Arhimeda, i teo-

riski i mehanički.Klasični vek ove barokne matematike — kao su-

protnost jonskom stilu — jeste 18 \ek, koji vodi odocllučnih otkrića Lajbnica i Njutna, preko Ojlera, La-granža, Laplasa, Dalambera, do Gausa. Razvoj te moć-ne duhovne tvorevine dogodio se kao čudo. Jedva sepoverovalo u ono što se videlo. Nalazile su se istinc zaistinama, koje su finim duhovima skeptički nastroje-nog veka izgledale nemogućne. Tu spada reč Dalam-berova: »Allez en avant et la fo i vous vienđra«. (To seodnosilo na teoriju diferencialnog količnika). Izgledaloe da se čak i logika buni i protiv i, da sve pretpostav-ke počivaju na greškama, pa ipak — došlo se dosvrhe. >

Vek uzvišenog zanosa za produhovljene, telesnom

oku izmaknute, oblike — jer pored onih majstora ana-lize stoje i Bah, Gluk, Hajdn, Mocart — vek u kojemedan mali lcrug izabranih i dubokih duhova raskošnouživa u najrafinovan ijim otkrićima i smelostima (izkoga su isključeni Kant i Gete) — taj vek odgovarapo svojoj sadržini tačno najzrelijem veku jonike, vekuEudoksosa i Arhitasa (440—350) — tu se moraju do-dati i' Fidija, Poliklet, Alkamenes i građevine na Ak-ropolju —•. veku u kome se rascvetao raskošno svetoblika antičke matematike i plastike u punom obiljusvojih mogućnosti — i u kome se i dovršio.

Tek sada može se u potpunosti sagledat i elemen-larna suprotnost antičkc i zapadnjačke duševnosti. Ne-ma u celokupnoj slici istorije višeg ljudstva ničega štobi, u suštini, bilo tako tuđe jedno drugom kao te dveduševnosti — između kojih su postojali toliki i talco

aki istoriski odnosi. I baš zato što se suprotnosti do-



SPENGLER Propast Zapada

cliruju, što one ukazuju na — rnože biti — nešto za- jedničko u poslednjoj dubini biča. — nalazimo u za-padnjačkoj, faustovskoj duši ono čežnjivo traženje ide-ala apoliniske duše. Ona je ovu volela više od svihostalih i zavidela joj na snazi kojom se ova predava-

la čisto čulnoj sadašnjici.

,11

Primećeno je da u praljudstvu, kao i u detetu,nastupa jed.an unutrašnji doživljaj, jedno rođenje na-šeg »ja «, pomoću koga i jedno i drugo shvataju smi-sao broja, te time iznenada steknu jedan okoini svetkoji se odnosi na »ja«.

Čim se pred začuđenim pogledom ranoga čovekaizdigne u velikim crtama, iz haosa utisaka, ovaj svetkoji se rađa, svet uređenoga prostranstva, svet osmiš- Ijenog postaloga, čim' duboko proosećana neopoziva su-protnost tog spoljašnjeg sveta prema svetu sopstveneduše pruži svesnome životu pravac i oblik: odmah sebudi praosećanje čeznje u toj duši, iznenada svegnoj

. : svoje usamljenosliji To je čežnja za svrhom postajanja' ,< za ispunjavanjem 1 ostvaren jem svega unutrašnje mo-

gućeg, za razvojem ideje sopstvenog bića. To jc čežnjas deteta, čežnja lcoja ulazi u svest kao osećanje nezadr-

,; ;i,(iic(/-živog pravca, sve jasnijeg i jasnijeg, a koja se kasnije'i.c . ja vlja pred zrelim duhom kao strahobna, zamamljiva,

H /nerešljiva zagonetka vremena. Reči »prošlost i buduć-)nost« dobile su odjednom sudbonosno značenje.)

Aii ta čežnja, potekla iz ob ilja i b.laženstva unut-rašnjeg postajanja, istovremeno je u najdubljoj dubi-ni svake duše i strah. Kao što je i svako postajanjeupravljeno na ono što 'je već postalo, sa čim će se izavršiti, tako i praoscćanje postajanja, čežnja, dodi-ruje 'već i ono drugo prastanje, strah. U sadašnjostioseća se proticanje; u prošlosti leži prolaznost. Tu jelcoren večnoga straha pred neopozivim, postignutim,lconačnim, pred prolaznošću, pred svetom već ostvare-nim u kome je sa granicom rođenja u isti mah postav-

ljena i granica smrti; koren straha pred trenutkom u• kome je moguće ostvareno, život unutrašnje ispunjeni završen, gde je svest stigla do svrhe. To je onaj du-boki strah od sveta u duši deteta, koji nikada rie na-



PROPAST ZAPAJjA O smislu brojeva

pušta višeg čoveka, pesnika, umetnika, vernika, u nje-govoj beskrajnoj usamljenostiA strah od stranih sila,koje se, velike i preteće," zaodevene u čulne pojave,pomaljaju pred svetom koji tek progleda. I pravac svega postajanja, u njegovoj neumoljivosti — neobrt- Ijivosti — ljudska težnja za razumevanjem obeležavaimenom kao neŠto strano i neprijateljsko, da bi veza-la to »večno neshvatljivo«. Neshvatljivo je potpunoda se budućnost pretvara u prošlost; i to daje vremenu, nasuprot prostoru, ono protivrečno »strašno«,sumnjivo, ono što mori, a od čega se nijedan značajančovek ne može potpuno odbraniti. ,

Strah od sveta sigurno je najstvaralačkije od svih

praosećanja. Njemu čovek ima da zahvali za najzrelijei najdublje oblike i likove ne šamo svesnog unutraš-njeg života već i njegovog ogledanja u bezbrojnim tvo-revinama spoljašnje kulture. Kao tajna melodija, kojune čuje svako, strah hodi kroz oblikovni jezik svakogpravog umetničkog dela, svake intimne filozofije , sva-kog značajnog dela; on je i u osnovi velikih problemasvake matematike, a tu ga još ponajmanje njih oseća.Samo unutrašnje izumrli čovek lcasnih gradova, Ha-murabijevog Babilona, ptolomejske Aleksandrije, is-lamskog Bagdada, današnjeg Pariza i Berlina, samočist intelektualni sofist, -senzualist i darvinist, gubi tajstrah ili ga odriče stavljajući između sebe i tog stra-nog i strašnog — jedno »naučno gledište.« bez tajni.

Dok se čežnja vezuje za ono neshvatljivo »nešto«čije se tvorevine (u hiljadu oblika, neuhvatljivih) reč-

ju »vreme« više skr ivaju no označavaju, praosećanjestraha nalazi svoj izraz u duhovnim, shvatljivim sim-bolima, spOsobnim da se uobliče, simbolima prostiranja. Tako se u budnoj svesti svake kulture, a u svakojna drugi način, nalaze protiv oblici vremena i prosto-ra, pravca i prostornosti. Oni prvi leže u osnovi ovihdrugih, kao što je i postajanje u osnovi onome što

je postalo; oni prvi oslobođeni duhovne sile, ovi dru-gi služeći jo j; oni prvi mogu se samo đoživljavati, ovidrugi samo saznpvati. Jer i čfežnja leži u osnovi stra-ha, ona postaje strahom, a ne obrnuto. Hrišćanski iz-raz za suprotni smisao oba ova osećanja sveta jeste:»Bojati se Boga i ljubiti Ga«.

Iz duše celokupnog praljudstva, te i najranijegdetinjstva, izdiže se nagon da se element stranih sila

127




(koje su neumoljivo prisutne u svemu prostornom, uprostoru i kroz njega veže), da se savlada, da se sanjime pomiri — da »se sazna«. U krajnjoj liniji —to je sve isto. Boga saznati — znači u mistici svih ra-nih vremena: učiniti ga sebi sklonim, u sebi ga prisvo-

ji ti sebi, preklinjati ga i zaklinjati. To se dešava jed-nim »imenom«, jednom rečju, koja se naziva numen, kojom se đoziva, priziva; ili oblicima kulta kojima pri-sustvuje jedna tajna sila. Kauzalno, sistematsko sazna-nje, stavljanje granica pomoću pojmova i brojeva, naj-finiji je ali i najmoćniji oblik te odbrane. Čovek tek tim jezikom postaje čovek. U rečima sazrelo saznanjepretvara neodoljivom nužnošću haos prvobitnih utisaka u »prirodu«, za koju postoje zakoni kojima seona mora pokoravati, a »svet po sebi« u »svet za nas«1.Ono umiruje strah od sveta, ukroćujući ono što jestrano i tajanstveno, uobličavajući ga u shvatljiim stvarnost, vezujući ga kao tuč čvrstim pravilima nametnutog, intelektualnog oblikovnog jezika.

To je ideja o tiabu«, koja u duševnom životu svihprimitivnih Ijudi igra odlučnu ulogu, a čija nam jeprvobitna sadržina tako daleko da se ta reč ne moževiše preneti ni u jedan zre li kulturni jezik. Strah bes-pomoćni, sveti zazor, duboka napuštenost, seta, mrž-nja, mračne želje za približavanjem, ujedinjenjem,udaljavanjem — sva ta osećanja punog oblika zrelih duša gubi se, u detinjastom stanju, u jedno j tupoj ne-odlučnosti. Dvostruki smisao reči »zaklinjati«, koja u-

jedno znači i savladati i moliti, može da učini jasn ijimsmisao onog mističkog ćina kojim za ranog čoveka po-staje »tabu« ono što je strano i ono čega se on boji.Zazor, bojažljivi, od svega onoga što je od njega neza-visno, stavljeno, zakonito, od stranih sila u svetu —to je izvor svakog elementamog đavanja oblika. Upravremenima, on se ostvaruje u ornamentu i brižlji-vim ceremonijama i ritusima, strogim pravilima pri-mitivnog saobraćanja. Na visini velikih kultura, ovisu oblici, ne izgubvši u osnovi oznake svog porekla(karakter vezivanja i zaklinjanja), narasli u savršcneoblikovne svetove pojed inih umetnosti, religioznog.

1 U čaroliji »imenovanja« nije se mišta promenilo poobliku počev od divljaka pa sve do najsavremenije nauke,koja sebi podvrgava stvari kujući za njih imena, naimestručne izraze.

1




tički čovek hoče da pruži umetnički izraz svoga ose-ćanja oblika, on pokušava da ljudskome telu u igrii u rvanju dadne, u mermeru i bronzi, onaj stav kojidostiže samo u površinama i u konturama svoj mak-simum mere i smisla. A pravi umetnik Zapada zatva-ra oči i gubi se u domašaju jedne bestelesne muzike,u kojoj harmonija i polifonija vode u tvorevine savr-šeno »sa one strane«, tvorevine koje leže daleko odsvih mogućnosti optičkih odredbi. Neka se pomisli nato šta podrazumeva pod »figurom« jedan atinski vajara šta jedan severnjački kontrapunktist, pa će se pre-dočeti suprotnost oba sveta, obe matematike. Grčki

matematičari čak upotrebljavaju reč ačopa za geometri-sko telo. Sa druge strane tu istu reč upotrebljava ipravni jezik za ličnost kao suprotnost stvari (otbpara kai Ttpđvpara: personae et res).

Zato antički, celi, telesni broj i nehotice traži od-nos prema postanku telesnog čovelca (ačoiia). Broj 1jedva se još oseća kao pravi broj. On je apAij, pra--materija niza brojeva, pra-izvor svih pravih brojeva, atime i svake količine, svake mere, svega što je stvar.Znak za jedin icu bio je u krugu pitagorejaca ujednoi simbol majčinog krila, izvora života. A 2, prvi pravi broj, koji dvostruči jedinicu, stavljen je zato u odnosprema muškom načelu i znak mu je bio jedno podra-žavanje falusu. Sveto 3 pitagorejaca, najzad, označa-valo je čin sjedinjavanja čoveka i žene, rađanje (ero-

tičko tumačenje procesa, jeđ ino vrednosnih za antiku,umnožavanja količina, rađanja količina, sabiranja imnoženja — lako je razumljivo), te je znak za 3 biosjedin jen je znakova za 1 i za. 2. Otuda pada nova svet-lost na već pomenuti mit o drskosti otkrivanja iracio-nalnoga. Iracionalno, u našem načinu izražavania pri-mena beskrajnih decimalnih razlomaka, značilo je ra-zaranje organsko-telesnog reda koji rađa i koga su bo-govi postavili. Nema sumnje da je pitagorejska refor-ma antičkoj religiji opet postavila za osnovu prastarikult Demetre. Demetra je srodna Geji, majčici-zemlji.Postoji dubok odnos između njenog obožavanja i ovoguzvišenog shvatanja brojeva.

Tako je antika, unutrašnjom nužnošću, postepenopostala kulturom maloga. Apolinska duša pokušala je

da smisao svega što je postalo savlada načelom pregA leđne i sagleđne granice; njen »tabu« bio je upravljen

1




onoga što premaša granice čula vida. Sva matematič-ka gledišta koja je Zapad otkrio ili pozajmio bila su,razume se samo po sebi, podvrgnuta oblikovnom je-ziku infinitezimalnoga, i to davno pre no što je otkri-ven pravi diferencialni račun. Arabljanska algebra, in-diska trigonometrija, antička mehanika, utelovljujuse, bez daljeg, u analizu. Baš »najočigledniji« stavovielemntarnog računa, recimo 2 x 2 = 4, postaju, saanalitičkih tačaka gledišta, problemi čije rešenje uspevatek izvođenjima iz nauke o množinama (žt u mnogimpojedinostima još su i neuspeli). To bi Platonu i nje-govom vremenu sigurno izgledalo kao ludost i kao

dokaz za potpuni nedostatak matematičke obdarenosti.U neku ruku može se geometrija obrađivati alge-

barski, a algebra geometrislci, što znači isključiti okoili ga pustiti da vlada. Ono prvo smo mi učinili, a onodrugo Grci. Arhimed, koji u svojim lepim sračunava-njima spirale dodiruje izvesne opšte činjenice lcoje le-že i u osnovama metode određenog integrala u Lajbni-ca, podređuje odmah stereometriskim načelima svojeu najvećoj meri savremene postupke (kad se površnoposmatraju). Jedan Hindus bi, u sličnom slučaju, kaosamo po sebi razumljivo, našao otprilike neku trigono-metrisku formu laciju1.

13

Iz osnovne suprotnosti antičkih i zapadnjačkih bro-eva proističe jedna isto tako duboka suprotnost odnosa u kome stoje elementi svakoga od tih brojnihsvetova međusobno. Odnos količina je srazmerđ, a od-nos odnošaja sadrži se u suštini funkcije. Obe rečiimaju, prevalizaleći domašaj matematike, najveće zna-čenje za tehniku obeju pripadajućih umetnosti, plasti-ke i muzike. Ako se potpuno apstrahuje od smisla kojireč »proprcija« ima za podelu pojeđinačne statue, baštipična antička umetnička dela: statua, rel je f i fresko,dozvoljavaju uveličavanje i umanjavanje merila; to sureči koje za muziku uopšte nemaju nikakav smisao.Pomislimo na umetnost tema čiji su predmeti, u suš-

1 Šta je »staroindisko« u nama poznatoj indiskoj

matematici (dakle ono.j pre Bude) ne može se danas višeutvrditi.

1




tini, bili: smanjivanja motiva plastike prirodne veliči-ne. U teo rij i funkcija pak, odlučan je pojam transfor- macije grupa, a muzičar će potvrditi da slične forma-cije čine bitni deo novije nauke o kompoziciji. Potse-ćam samo na jedan od najfin ijih instrumentalnih obli-ka 18 veka: tema con variazioni.

Svaka proporcija pretpostavlja stalnost, svaka trans-formacija prom enljivost elemenata. Neka se sravnestavovi o podudarnosti u Euklida, čiji dokaz počivastvarno na odnosu 1 : 1, i moderno izvođenje tih sta-vova ponioću funkcija ugla.

14

Konstrukcija — koja u širem smislu obuhvata svemetode elementarne aritmetike — jAste alfa i omegamatematike: spravljanje jednog pojedinačnog i vidlji-vo prisutnog lika. Šestar je dleto ove druge likovne

umetnosti. Način rada pri istraživanjima teorije funk-cija, čija svrha nije rezultat u vidu količine nego dis-kusija opštih formalnih mogućnosti, može se označiti

, kao neka vrsta nauke o kompoziciji, blisko srodne mu-zikalnoj nauci o tom predmetu. Čitav niz pojmova mu-zičke teorije dao bi se primeniti, lako i odmah, naanalitičke operacije fizike (vrsta tona, fraziranje, hro-matika i drugo) — i pitanje je da poneki odnosi tirtiesamo ne bi dobili u jasnoći.

Svaka konstrukcija. potvrđuje, svaka operacija od-riče ono što je vidljivo, prva izrađujući optički dato,a druga rastvarajući ga. Tako se pojavljuje još jednasuprotnost u obe vrste matematičkih postupaka: an-tička matematika maloga posmatra konkretni • pojeđi- načni slučaj, sračunava ođređeni zadatak, izvodi samo

jedanput konstrukciju. Matematika beskonačnoga ob-rađuje čitave klase formalnih mogućnosti, grupe funk-cija, operacija, jednačina, krivih, i to ne sa obziromna njihov kakav bio rezultat, već na njihov tok. Tako>je već od dve stotine gpdina (čega su sadanji matema-tičari jedva svesni) nastala iđeja opšte morfologije ma- tematičkih operacija, ko ja se sme označiti kao pravismisao celokupne novije matematike. Tu se otkriva

jedna obuhvatna težnja zapadnjačke duhovnosti uopš-te, koja ćc nadalje bivati sve jasnija, jcdna težnja ko-

134




je isključ iva svo jina faustovskog duha i njegove kul-ure i koja ni u jed no j drugoj srodne namere ne nala-i. Velika većina pitanja koja zanimaju našu matema-ku kao njeni najsvojstveniji problemi (odgovarajućivadraturi kruga u Grka), na pr. ispitivanje konvergen-ije beskrajnih redova (Koši), ili pretvaranje eliptičkihi uopšte algebarskih integrala u višestruke periodičkeunkcije (Abel, Gaus), bila bi »star ima«, ko ji su jed-ostavne određene količine tražili za rezultate, vero-atno izgledala kao duhovita igranja, malo nastrana. Aa široki popularni krug i danas je to tako. Ništa ne-

ma nepopularnije od moderne matematike. I u tome

nešto od simbolike beskra jne dalj ine, đistance. Svaelika dela Zapada, od Dantea do Parsifala, jesu ne-opularna, sva antička, od Homera do pergamonskogltara, jesu popularna, i to u najvišem stepenu.

15

I tako se najzad okuplja sva sadržina zapadnjač-og mišljenja (u brojevima) u jedan klasični granični roblem faustovske matematike, koji. sačinjava ključa onaj teško pristupačni pojam beskrajnoga — faus- ovski beskrajnoga — potpuno dalek od beskonačno-ti arabljanskog i indiskog osećanja sveta. Radi se oeoriji granične vređnosti, bilo da se broj shvati, u po-dinostim a, kao beskrajni red, bilo kao kriva, bilo

ao funkcija. Ova granična vrednost je na jstroža su-rotnost antičkoj (do sada ne tako nazvanoj) granič- A'oj vrednosti, koja je u klasičnom graničnom proble-

mu kvadrature kruga bila pod diskusijorh. Sve do u*8 vek, euklidovsko-popularne predrasude zamračileu smisao diferencialnog načela. Ma koliko se opreznorimenjivao pojam beskrajno malog, uvek uz njega os-aje jedan laki moment antičke stalnosti, priv iđ koli- ine, iako je ni Euklid, kao takvu, ne bi priznao. Nula

konstanta, ceo broj u lincarnom kontinuum-u izme-u — 1 i +1, Ojleru je škodilo, i mnogima posle nje-a, u analitičkim ispitivanj ima što je diferenciale sma-ao za nule. Tek od Koši-a konačno uvedeni pojam

ranične vređnosti otstran juje taj ostatak antičkogsećanja bro ja i čini infinitezimalni račun jednim ne-

rotivrečnim sistemom. Tek korak od »beskrajno ma-količine« do »don je granične vrednosti svake mo-

1




guće konačne količine« vodi koncepciji promenljivogbroja, koji se lcreče u svakoj od nule različitoj konač-noj količini, a sam, dakle, ne nosi više ni najmanjuoznaku količine. Granična vrednost u ovom konačnomobliku nije više uopšte »ono čemu se približava«. Ona

pretpostavlja to samo priblizavanje, taj proces, tu operaciju. Ona nije stanje, nego odnošaj. Ovde, u od-lučnom problemu zapadnjačke matematike, otkriva seiznenada da je naša duševnost istoriski nastrojenaV

16

Osloboditi geometriju opažaja, algebru pojma ko-ličine, obe spojiti u moćnu zgradu teorije funkcija saone strane elementarnih granica konstrukcija i raču-na: to je bio veliki put zapadnjačkog m išljenja u bro-

jevima. — Tako se antički, stalni, broj rastvorio u pro-menljivi. Geometrija, postavši andlitička, izgubila jesve konkretne oblike. Ona zamenjuje matematičko te-lo — na čijoj su nepomičnoj slici nalažene geometriskevrednosti — apstraktno-prostornim odnosima, koji,najzad, uoošte ne mogu ni da se primene na činjenicečulno-prisutnih opažaja. Ona prvo smenjuje optičketvorevine Euklidove geometriskim mestima u odnosuna koordinatni sistem čiji se početak može proizvolj-no izabrati. Ona svodi, zatim, predmetno biće geomet-riskog objekta na zahtev da, za vreme operacije (koja

je upućena na jednačine a ne više na merenja), izabra-ni sistem ne sme da se menja. Uskoro se koordinateshvataju samo još kao čiste vrednosti, koje ne pret-stavljaju toliko položaj tačaka kao apstraktnih pro-

stornih elemenata, koliko ga samo reprezentuju i za-menjuju. Broj, granica onoga što je postalo, nije višesimbolički pretstavljen slikom jedne figure, nego sli-kom jedne jeclnačine. »Geometrija« izvrće svoj smisao:kordinatni sistem kao slika iščezava, a tačka je sadapotpuno apstraktna brojna grupa. Arhitektura Rene-sansa prelazi, novačenjima Mikelandžela i Vinjole, ubarok: to je tačna slika ovog unutrašnjeg preobražajaanalize. Na fasadama palata i crkava postaju čulne čis-te lin ije nestvarnima. Nfe mesto jasnih koordinata fio-

1 »Funkcija, pravo shvaćena, jeste biće zamišljeno uakciji« (Gete).

136



SPENGLER Propast Zapada

18

Iz ove veličanstvene intuicije simboličkih prostor-nih svetova sleduje poslednje i završno shvatanje ce-lokupne zapadnjačke matematike: proširenje i produ-hovljenje teorije funkcija u teoriju grupa.

Grupe su množine ili skupni pojm ovi jednovrsnihmatematičkih tvorevina. Na primer: skupnost svih di-ferencialnih jednačina izvesnog tipa, množine lcoje susagrađene i uređene slično Dedekindovom brojnom te-lu. Radi se tu, kako osećamo, o svetovima sasma no-vih brojeva koji za imutrašnje oko posvećenoga ipaknisu sasvim lišeni izvesne čulnosti. Nužno je sad ispi-tivati izvesne elemente ovih neverovatno apstraktnihoblikovnih sistema, elemente koji su, u odnosu na jed-nu jedinačnu grupu operacija — transformacija sistema — nezavisni od njihovih uticaja, tj. elemente koj isu invariantni. Opšti zadatak ove matematike dobija(po Klajnu ) ovakav oblik: »Data je jedna n-dimenzio-nalna raznovrsnost (»prostor«) i jedna grupa transfor-macija. Tvorevine koje pripadaju raznovrsnosti trebada se ispitaju u pogledu onih njihovih osobina kojese ne menjaju sa transformacijama grupe«.

Na ovom najvišem vrhu zaključuje svoj razvojmatematika Zapada — pošto je isrpla sve svoje unu-trašnje mogućnosti i pošto je ispunila svoje određenjedabude slika inajčist iji izraz iđeje faustovske đušev- nosti. U istom smislu je to učinila matematika antič-ke kulture u 3 veku. Obe nauke —• jedine čiju organ-sku strukturu možemo već danas istoriski prozreti —

postale su iz koncepcije potpuno novog broja (Pila-gora i Dekart); obe su u sjajnom uzletu, posle jednogveka, dostigle svoju zrelost; i obe su završile — poslecvctanja od tri veka — zgradu svojih ideja, baš u vre-me kada je kultura kojoj su pripadale prešla u svet-sko-gradsku civilizaciju. Ova duboko značajna veza bi-će kasnije objašnjena. Sigurno je da je za nas vremevelikih matematičara prošlo. Danas je u toku isti onajrad održavanja, zaokrugljivanja, rafinovanja, odabira

nja, pun talenata, sitan rađ na mesto velikih stvaranja, koji karakteriše i aleksandrinsku matematiku kasnoghelenizma.

140



GLAVA DRUGA

PROBLEM ISTORIJE SVETA

PRVI DEO

FIZIOGNOMIKA I SISTEMATIKA

1

Sad je, najzad, moguće da se učini odlučni koraki da se skicira slika istorije, slika koja ne zavisi višeod slučajnog stanovišta posmatrača u nekoj — njego-voj —• »sadašnjici« ni od njegove osobine kao zainte-resovanog člana samo jedne kulture, čije ga religiske,duhovne, političke, soeijalne teženje zavode da isto-t iski materijal uređu je iz vremenski i prosto rno ogra-ničene perspektive i da, time, nameće događanju svo-

jev olj ni i površ ni oblik koj i je u suštini tuđ i stran zalo događanje.

Ono što je do sada nedostajaio — jeste distanca od predmeta. U pogledu prirode, ona je davno postig-'nuta. Tu je svakako i bik> iakše da se ona post.igne.Fizičar gradi, kao nešto što se samo po sebi razume,mehaničko-uzročnu sliku svoga sveta, kao da on sami nije tu.

Ali i u oblikovnom svetu istorije moguće je istolo. Mi samo do sad za to nismo znali. Ponos modernihisloričara je da budu objektivni, ali oni time odaju ka-ko su malo svesni svojih so pstvenih predrasuda . Otu-da se možda sme- reći, a to će se kasnije i učiniti, dado sada nije bilo pravog pisanja istorije u faustovs-kom stilu. A to znači takvog koje ima dovoljno distan- ce da u skupnoj slici svetske istorije i samu sadaš-

143



PROPAST ZAPADA Problem istorije sveta

apadnoj Evropi; a kao merilo kojim se ocenjuje zna-ajnost onoga što se postiglo i što se još ima postićiameće joj trenutno važeće ideale i interese.

2

Prirođa i istorija: tako stoje za svakog čovekadna prema drugoj dve krajnje mogućnosti da seVarnost koja ga okružuje uredi kao slika sveta.tvarnost je prirođa ukoliko sve postajanje podređuje

nome što je postalo; ona je istorija ukoliko sve štopostalo podređuje postajanju. Stvarnost se sagledaritički u svome liku »predočenom u sećanju«: takoostaje svet Platona, Rembranta, Getea, Betovena; —

se shvata u svome prisutno čulnom stanju: to suvetovi Parmenida i Dekarta, Kanta i Njutna. »Sazna-a ti« u strogom smislu te reči jeste Onaj dož ivljajn in čiji se izvršeni rezultat zove »priroda«. Ono štosaznato i prirodno identično je. Sve što je saznato,

ao što je dokazao simbol matematičkog broja, jesteo značenju jednako sa mehanički ograničenim, sanim što je jednom za svagda tačno, sa stavljenim. riroda je skupni pojam zakonito nuznoga. Ima samoakona prirode. Nijedan fizičar koji shvata svoje od-đenje neće hteti da ovu granicu pređe. Njegov za-

atak je da utvrdi skup, dobro uređeni sistem, zako-

a lcoji se mogu naći u slici njegove prirode, i, još vi-e, zakona koji pretstavljaju sliku njegove prirode is-pno i bez ostatka.

Sa druge strane: sagledati — potsećam na reč Ge-ovu; »Sagledati treba dobro razlikovati od gledati« jeste onaj do živl jajn i akt koji, dok se izvršuje. jes - sam sobom istorija. Dož ivljeno, to je ono što se

ogodilo, to je istorija.

Svako događanje biva samo jednom i nikad se neonavlja. Ono podleži načelu pravca (»vremena«), na-elu neobrtljivosti. Ono što se dogodilo, stav ljeno na-uprot postajanju kao ono što je postalo ili nasuprotvome kao ukočeno, pripada nepozivo prošlosti. Ose-anje o tome jeste strah od sveta. A sve što je sazna jeste vanvremensko, niti je prošlo niti je buduće,ć je prosto »tu «, pa je od trajnog važenja. To pripa-

a unutarnjoj osobini prirodno-zakonitoga. Zakon, ono




što je stavljeno, spada u anti-istorisko. On isključujeslučaj. Zakoni prirode su oblici bezizuzetne, siedstve-no anorganske, nužnosti. Jasno je onda zašto se mate-matika, kao red onoga što je postalo, kroz broj uvek odnosi na zakone i uzročnost, i samo i jeđino na njih.

Postajanje »nema broja «. Samo mrtvo — a živosamo utoliko ukoliko se apštrahuje od njegove život-nosti — može biti brojano, mereno, raščlanjavano. či-sto postajanje, život, jeste u tom smislu bezgranično.Postajanje je sa one strane domašaja uzroka i posledi-ca, zakona i mere. Nijedno duboko i pravo istorisko iš-pitivanje neče tražiti uzročnu zakonitost; inače ne bishvatilo svoju pravu suštinu.

Međutim, posmatrana istor ija nije čisto postaja 'nje; ona je samo slika, jedan oblik sveta koji zrači izsvesti posmatrača, slika u kojoj postajanje gospođari onim što je postalo. Kad se u istoriji drži onoga što

je postalo, dakle jednog nedostatka, stvara se moguč-nost da se dobije od istorije nešto »naučno«. Ukoliko

se više toga drži, utoliko ona izgleda više mehanička,više razumska, više uzročna. I Geteova »živa priroda«,potpuno ne-matematička slika sveta, imala je u sebi

još tol iko mrtvog i ukočenog da je on mogao obrađi-vati naučno bar njen prednji plan. Ako se na torh dr-žanju onoga što je postalo ne insistira, onda je istori-

, ja gotovo samo čisto postajan je, onda je sagledanjepostalo doživljajem koji dozvoljava samo još razne vr-ste umetničke recepcije. Ono što je Dante video kao'svetsku sudbinu pred svojim duhovnim okom, to onne bi mogao naučno uobličiti; ni Gete ono što je videou velikim trenucima svog stvaranja Fausta; ni Plotin,ni Đordano Bruno svoje likove, koji nisu bili rezultat

ispitivanja. U tome je najvažniji uzrok spora oko unu-tarnjeg oblika sfrukture istorije. Pred istim predme-tom, pred istim materijalnim činjenicama, svaki po-smatrač ima; po svojoj nastrojenosti, drugi utisak ce-line, neshvatljiv i nesaopštljiv, onaj koji leži u njego-vu naučnom mišljenju i daje mu ličnu boju. Stepenonoga što je postalo uvek će biti različit u gledanjudva čoveka. Dovoljan razlog da se nikada ne mogusporazumeti ni o zadatku ni o metodi. Svako okriv-Ijuje drugoga da baš njemu, tom drugom, nedostaje

jasno mišljenje, a ipak je ono »nešto«, što je tim iz-razom obeležno, nešto što nije ni u čijoj vlasti, nešto

1




U svakom čoveku, svakoj kulturi, svakom stepenukulture, leži prvobitna jedna dispozicija, jedna prvo-bitna naklonost i predodređenje da pretpostavlja je - đan od ova dva oblika kao ideal razumevanja sveta.Čovek Zapada je u velikoj meri istoriski nastrojen1;antički čovek bio je to u vrlo maloj meri. Mi pratimosve dato sa obzirom na prošlost i budućnost, antika je

priznavala kao biće samo prisutnost u obliku tačke.Sve ostalo bilo je mit. Mi imamo pred sobom u sva-kom taktu naše niuzike, od Palestrine do Vagnera,simbol postajanja; Grci u svakoj od svojih statua simbol čiste sadašnjice. Ritam tela počiva u istovremenomodnošaju delova, a ritam fuge u vremenskom pro-ticanju.

3

Tako izlaze pred nas načela oblika i zakona kaodva osnovna elementa svakog formiranja sveta. Ukoli-

ko odlučnije slika sveta nosi crte prirode, utoliko ne-ograničenije važi u njoj zakon i broj. Ukoliko čistijesvet biva sagledan kao nešto večno postajuće, utoliko

je dalje od brojeva neuhvatljivo obilje njegovog uobli-čavanja. »Lik je nešto pokretljivo, nešto što postaje,nešto što prolazi. Nauka o likovima je nauka o pro-menama. Nauka o metamorfozi je ključ za sve znakeprirode«, veli se u jednoj zabelešci iz Geteove zaostav-štine. Tako se, u pogledu na metodu, razlikuje Geteo-va mnogo navođena »egzaktna čulna mašta«, na kojunesihetano deluje ono što je živo1, od egzaktnogumrtvljujućeg postupka moderne fizike. Ostatak đru- gog elementa, koji će se uvek nalaziti, pojavljuje se

u strogoj nauci o prirodi pod oblikom teorije i hipoteza, koje se nikada ne mogu izbeći, č iji opažajni sa-držaj ispunjuje i nosi sve što je broj i formula. U is-

1 Anti-istorisko, kao izraz ocllučno sistematičkog na-strojenja, valja dobro razlikovati od a-istoriskog. Početak4 knjige Šveta kao volje i pretstave (§ 53) karakterističan

je za čoveka koji misli anti-istoriski, tj. koji suzbija izteoretskih razloga ono što u njemu kao istorisko postoji pa ga odbacuje. Nasuprot tome, helenska a-istoriska pri-roda to »istorisko« niti ima niti razume.

1 »Ima pra-poiava koje mi, u njihovoi božanskoj jed-nostavnosti, ne treba da ometamo, niti da na njih lštautičemo (Gete).

148




riskom ispitivanju io je hronologija, tj. ona mrežaojeva koja se unutrašnje oseća kao potpuno tuđa

ostajanju (a ovđe se nikad tako ne oseća), ona mre-koja opleta i prožima istoriski oblikovni svet kao

kela brojeva godina ili kao statistika. Tu ne možeti ni govora o matematici. Hronološki broj označava

no što je samo jedanput stvarno, a matematički onoo je stalno moguće. Prvi opisuje likove i ocrtavaohe i činjenice za razumsko oko; on sluzi istoriji,

rugi je sam sobom zakon, koji on i hoće da utvrdi;n je kraj i svrha ispitivanja. Hronološki bro j je po-jmljen iz prave pravcate nauke, matematike, kaoedstvo za jeclnu prednauku. Ali se to njego vo svojvo u upotrebi ne vidi. Valja se uneti u razliku ova

va simbola: 12 X 8. = 96 i 18 oktobar 1813. Tu sepotrcba brojcva razlikujc potpuno kao i upotreba re-

u prozi i u poeziji.

Još nešto drugo va lja ovde primetiti. Pošto je po-ajanje u osnovi onoga što je postalo, a istorija pret-avlja red slike sveta u smislu postajanja, to je is-rija prvobitni, a priroda u smislu izrađenog meha-zma sveta kasni oblik sveta, oblik koji stvaraju telc

udi zrelih kultura. Ustvari, tamni pra-duševni okolnivet najranijeg ljudstva, o čemu nam i danas svedo- njegovi religiozni običaji i mitovi, onaj svet, potpu-

o organski, pun proizvoljnosti, neprijateljskih demo-a i ćudljivih sila, jeste jedna celina, živa, neuhvatlji-

, zagonetno nesračunljiva, sva u pokretu. Neka seazove i prirođom: ali to nije naša priroda, mrtVi ot-aj duha koji zna. Ovaj pra-svet odzvanja još, kaoeo davno minulog ljudstva, samo u dečjoj duši i uuši velikih umetnika, usred jedne stroge »prirode«oju oko pojedinca gradi i diže gradski duh zrelihultura, tiranskim pritiskom, U tome je razlog za onuadraženu zapetost između naučnog (»modernog«) imetničkog (»nepraktičnog«) gledišta na svet, koju po-naje svako kasno doba. Čovek od činjenica i pesnikkada se neće razumeti. Tu je i razlog što svako isto-sko istraživanje , koje teži da bude naulca, a ko jevek mora da nosi u sebi nešto od dctinjstva i od sna,cšto geteovsko, lako pada u opasnost da postane sa-o fizika javnoga života, »ma terijalis tička « —• kako

sama sebe naivno nazvala.

19




4

Veliki zadatak saznanja sveta (koje je potreba čo-ka viših kultura), kao jedne vrste prožimanja celeegove egzis.tencije), zadatak za koji on misli da je

užan imati ga, zvali mi postupak tog zadatka naukomfilozofijom, priznali mi ili osporavali, sa najprisni-

m izvesnOšću, njegovo srodstvo sa umetničkim stva-laštvom i verničkom intuicijom — taj veliki zadatak

sigurno, u svakom slučaju isti. On je u tome da selikovni jez ik slike sveta pretstavi u svojo j čistoti:ke sveta koja je pređođređena biću pojedinca, i ko-

on mora smatrati za svet sam, dok god ne počnepoređivati.

U pogledu razlike između prirode i istorije, ovajdatak mora biti dvostruk. I priroda i istorija go-re svojim sopstvenim, u svakom pogledu različitim,likovnim jezikom . I u jedno j neodlučnoj slici sveta• kako to po svakodnevnom pravilu i biva — mogue jedna drugoj smetati i nadmetati se, ali se nika- ne mogu vezati u unutrašnje jedinstvo.

Pravac i prostiranje jesu vladajuće oznake po ko-m a se raz liku je istoriski utisak sveta od prirodnogiska sveta. Čovek nije nikako kadar da oba ova sve-oblikuje istovremeno. Reč »daljina« ima karakteris-

čni dvostruki smisao.. Tamo, ona znači buđućnost; de, ona znači prostom u đistancu. Primetiće se datoriski materijalist, nužnim načinom, oseća vremeo matematičku dimenziju. Obrnuto tome, za rOđe-g umetnika, kao što lirika svih naroda dokazuje, da-

ne pejzaža, oblaci, vidici, sunce koje zalazi, jesu uti-i koji se nesavladljivo vezuju sa osećanjem nečeg

udućeg. Grčki pesnik odriče budućnost, sledstveno vidi ništa od nje i ne opeva nju. Zato što pripadav sadašnjici, on pripada sav blizini. Ispitivač priro-, produlctivni čovek razuma u pravom smislu, bio onsperimentator lcao Faradi, bio teoretičar lcao Galilei,o račundžija kao Njutn, nalazi u svom svetu sainoličine bez pravca, koje on meri, ispitu je i uređuje.mo kvantitet podleži shvatanju kroz brojeve, uzroč- je određen, pojmovno se može učiniti pristupačnimbiti formulisan u vidu zakona. Time su sve moguć-sti svakog pravog prirodnog saznanja iscrpene. Svi

koni su kvantitativne veze ili, kako to fizičar izraža-, svi fizikalni procesi prot iČu u prostoru. Antički fi-

1




zičar bi taj izraz popravio u smislu antičkog osećanjasveta koje odriče prostor, ne promenivši činjenicu, irekao.: da se svi procesi »dešavaju medu telima«.

Istoriskim utiscima sve kvantitativno —• tuđe je istrano. Njihov organ je drugi. Svet kao priroda i svetkao istorija imaju svoje sopstvene načine shvatanja..Miih poznajemo i upotrebljujemo svakodnevno, iako dosada nismo bili svesni njihove suprotnosti. Postoji saznanje prirode i saznanje Ijudi. Postoji naučno iskustvo i životno iskustvo. Neka se prati ova suprotnošt dou poslednje dubine, pa će se razumeti šta mislim.

Svi načini da se shati svet mogu se označiti, nakraju krajeva, kao morfologija. Morfologija mehanič- koga i prostomoga, nauka koja otkriva i ureduje pri - rodne zakone i uzročne odnose, zove se sistematika. Morfologija organskoga, istorije i života, svega onoga što u sebi nosi pravac i sudbinu, zove se fiziognomika.

5

Sistematski način posmatranja sveta postigao je ,na Zapadu svoj vrhunac za vreme prethodnoga veka,pa ga je i premašio. Fiziognomički način ima još predsobom svoje veliko doba. Za sto godina, sve nauke ko-

je budu bile još moguće na tom tlu biće odlomc.i jed-ne jedine ogromne fiziognomike svega Ijudskoga. Toznači »morfologija svetske istorije«. U svakoj nauci,i po svrsi i po sadržini, čovek priča sama sebe. Nauč-no iskustvo je duhovno samosaznanje. Sa toga glediš-ta je ovde bila obrađena matematika kao poglavlje fi-ziognomike. Nije se uzelo u obzir šta je pojedini ma-•tematičar nameravao. Isključen i su naučnik kao takav 'i njegovi rezultati kao sastavni deo jedne količine zna-

nja. Matematičar kao čovek .čije delovanje čini jedandeo njegove pojave, a čije znanje i mišljenje čini je-dan deo njegovog izraza, jeste organ kulture; i samo

je tu značajan. Kroz njega ona govori o sebi. Kao lič-nost, kao duh koji pronalazi, saznaje, uobličava, onpripada njenoj fiziognomiji.

Svaka matematika, koja bilo kao nauČni sistem,bilo (kao u slučaju Egipta) u obliku arhitekture, ide-

ju svoga, svome biću urođenog, broja čini vidljivomza sve, jeste ispovest jedne duše. Ukoliko njeno name-ravano delovanje pripada samo istorislcoj površini, u-toliko i 0110 što je u njo j nesvesno (broj sam i stii




egovog razvitka sve do zgrade jednog završenog sve-oblika) jeste izraz bića, krvi. MjAna životna istorija,

eno cvetanje i sasušivanje, njen duboki odnos prc-a likovnim umetnostima, mitovima i kultovirna iste

ulture — sve to pripada onoj drugoj, istoriskoj, vrstiorfo logije, vrsti koju su jedva držali mogućom.

Vidljiva spoljašnja strana svake istorije ima, pre-a tome, isto značenje koje i spoljašnja pojava poje-nog čoveka: rast, izgled, stav, hod, ne jez ik nego go-renje, ne ono što je napisano nego pismo. Za poz-

avaoca ljudi — to je sve tu. Telo, sa svim svojim de-vanjima, ograničeno, postalo, prolazno, jeste izrazuše. Ali, biti poznavalc ljudi Znači poznavati i oneudske organizme najvećeg stila koje ja zovem kul-rama; znači shvatiti njihov izraz, n jihov jezik,, nji-ve radnje, onako kako ih shvatamo u čoveka poje-nca. — Opisna, oblikovna fiziognomika je umetnostrtreta, prevedena u duhovno. Don Kihot, Verter, Ži-n Sorel jesu portre ti jedne epohe. Faust je portret

tave kulture. Isp tivač prirode, morfolog, kad je si-ematičar, poznaje portret sveta samo kao imitativnidatak. To je ono »verno prirodi«, »sličnost«, u slika--zanatlije koji, u osnovi, prilazi poslu čisto matema-čki. Pravi portret, u smislu Rembranta, jeste fizi-nomika, tj. u jedan trenutak zbijena istorija. Nizegovih autoportreta nije ništa do jedna — pravateovska — autobiografija. Tako treba napisati bio-

afiju velikih kultura. Imitativni deo, rad stručnogtoričara na datumima i brojevima, samo je sredstvo,ne svrha. Crtama lica istorije pripada sve ono što se

o sada umelo procenjivati samo po ličnim merilima, koristi i šteti, dobru i zlu, dopadanju i nedopada-u: oblik države kao i oblik privrede, b itke kao i u-etnosti, nauke kao i bogovi, matematika kao i mo-l. Sve uopšte što je postalo, sve što se po javlju je,mbol je, izraz je duše. Valja ga posmatrati okomznavaoca ljudi, valja ga osetiti u njegovom znače-u, a ne svoditi ga na zakone. I tako se diže istraži-nje do poslednje i najviše izvesnosti: »Sve prolazno

amo je upoređenje«.

fZa saznanje prirode čovek se može vaspitati, _a sa-;navalac lstorije se rađa. , On shvata i prož ima ljude i

njenice odjednom, Iz jednog osećanja koje se ne uči,oje se izmiče svakom namcrnom dclovanju, a koje,

svojim najvišim momentima, dosta retko nailazi.

153




Raščlanjavati, clefinisati, uređivati, ograničavati na uz-rok i posledicu — može se kad se hoče. To je rad, aono drugo je stvaranje. Lik i zakon, upoređenje i po-

jam, simboi i formula, imaju vrlo različite organe.Ono što se ovde u toj suprotnosti/pojavljuje jeste od-nos zivota i smrti, rađanja i razaranja. Razum, sistem,pojam — ubijaju time što »saznaju«. Oni čine saznano

ukočenim predmetom koji se može meriti i deliti.j Ša-gledanje, opažajnost daje dušu: utelovljava ono što jepojedinačno u živo, prisno osečano jedinstvo. Pes-ništvo i istorislco ispitivanje slični su;računanje i sa-znanje isto tako. Ali, kako je jednom rekao Hebel: »Si-stemi se ne grade snevanjem, niti se umetnička delašračunavaju, ili, što je isLo, izmišljavaju«. Umetnik,pravi istoričar, sagledci kako nešto biva. On postajanjedoživljuje još jednom u crtama onoga što posmatra.Sistematičar, bio on darvinist, bio fizičar ili logičar,ili pisao on pragmatičku istoriju, saznaje ono što jepostalo. Duša umetnikova je , kao i duša kulture, ne-što što bi htelo da se ostvari, nešto savršeno i potpu-

no, a na jeziku starije filozofije: mikrokozam. Siste-matski duh odvojen od čulnosti — apstraktni — jestekasna, uža i prolazna pojava; pripada najzreli jim sta-dijima jedne kulture. Vezan je za gradove, u kojimase život sve više i više zbija i zgušnjava, sa njima se ipojavljuje i nestaje. Antička nauka postoji samo počevod Jonjana iz 6 veka pa sve do rimskog vremena. An-tički umetnici postoje dotle dok postoji antika.

Jedna shema neka opet posluži razjašnjavanju:

Duša Svet Biče

Mogučnost Usavršavanje Stvarnost

(Život) Postajanje -> Posta.lo

Budno bičePravac Prostornost

Organsko Mehaničko

Simbol, slika Bro j, pojam

X

Slika sveta

Istorija

Takt, oblik

Fiziognomika

Činjenice

Priroda

Napon, zakon

Sistematika'

Istine

1




Ako pokušamo da sebi objasnimo načelo jedinstva,koga shvatamo svaki od oba ova sveta, nalazimo damatematički regulisano saznanje (utoliko odlučnije

koliko je čistije) odnosi u svemu na nešto sto jealno prisutno. Slika prirode, kako je fizičar posmat-, razvija se trenutno pred njegovim čulima. Da jeiroda ista za svako budno biće i u svima vremeni-a — to je većinom prećutana ali utoliko čvršća pret-stavka svakog ispitivanja prirode. Jedan opit odlu-

uje »za navek«. Vreme se ne odriče, ali se ovakvimavom od njega apstrahuje. Prava istorija, pak, po-va na jednom isto tako izvesnom unutarnjem ose-

nju o potpuno suprotnom. Istorija pretpostavljaao svoj organ jednu vrstu unutrašnje čulnosti koju

teško opisati, či ji utisci protiču u beskrajnim mena-a, tako da ne mogu. biti skupljeni u jedmi vremen-u tačku. (O tobožnjem »vremenu« fizičara biće kas-je govora.) Slika istorije — bilo čovečanstva, svetaganizama, zemlje, ili sistema nekretnica — jeste sli-

a sećanja. Ovde shvatamo sećanje kao više stanjeoje nikako nije svojstveno svakom budnom biću, anogima je dato samo u malom stepenu, kao jednustu snage mašte koja se proživljuje svakog trenutlca

ub specie aetemitatis u stalnom odnosu na sve proš-

0 i buduće. To je pretpostavka svake vrste mislenogažanja, samosaznanja i samoispovesti. U tome smi-

u antički čovek nema sećanja, pa ni istorije, ni u se-

ni oko sebe. »O istoriji ne može niko suditi do onajji je proživeo istoriju na sebi samome« (Gete). Utičkoj svesti o svetu sve što je prošlo biva usisano

1 trenutnome. Neka se uporede izvanredno »istoriske«ave skulptura u naumburškoj katedrali, Direrove iembrantove, sa glavama helenističkih kipova, recimo

poznatom statuom Sofokla. Prve pričaju s v l i isto-u jedne duše; crte drugih strogo su ograničene naraz jednog trenutnog bića. Te druge CLibe o svemuo je u toku života dovelo do toga bića — ako se ome uopšte može govo riti kod jedn og pravog antičAg čoveka, koji je uvek »gotov«, a nikada nije »u po-ajanju«.

A sada je moguće da se nađu poslednji elementitoriskog sveta oblilca. Bezbrojni likovi pojavljuju se




u beskrajnom obilju, nestaju i ponovo se dižu da opetproteku, jedna mešavina u hiljadama boja i svetlostipreliva se prividno u najs lobodnijoj slučajnosti: to

je, na prvi pogled, slika svetske istorije kako se širi,kao celina, pred unutrašnjim okom. Ali, pogled kojidublje prodire u ono što je suštastveno izdvaja i iz-diže iz te proizvoljnosti čiste oblike koji su, gusto oba-vijeni, uAosnovi svega ljudskog postajanja i samo sena silu otkrivaju.

Od te slike celokupnog svetskog postajnja, sa nje-govim moćno nagomilanim horizontima, kako je obu-hvata faustovsko oko, od postajan ja zvezdanog neba,zemne kore, živih bića, ljudi — uzmimo i posmatraj-mo sada samo sasvim malo morfološko jedinstvo »is-torije sveta« u popularnom običnom smislu, istorijevišeg Ijudstva (o kome je Gete malo vodio računa),koje sada obuhvata otprilike 6000 godina, ne ulazeći uduboki problem unutrašnje istovremenosti svih tih aš-pekata. Ono što daje smisao i sadržinu svemu tome

prolazećem svetu oblika, i što je do sada bilo dubokozatrpano pod jedva shvatljivom masom opipljivih »da-tuma« i »činjenica«, jeste fenomen velikih kultura. Tekkada se ovi praoblici sagledaju, osete, izdvoje u svojojfiziognomičkoj značajnosti, može se reći da smo mi, nasuprot suštini prirode, razumeli suštinu i unutrašnjioblik ljudske istorije. Tek sa takvog jednog izgleda iuviđanja sme ozbiljno da se govori o filozofiji istorije.

Tek je tada moguće shvatiti, u njenoj simboličkoj sa-držini, svaku činjenicu u istoriskoj slici, svaku misao,svaku umetnost, svaki rat, svaku ličnost, svaku epohu.

Tek tada je moguće shvatiti istoriju samu, ne kao zbirprošloga bez pravog reda i unutrašnje nužnosti, već

kao organizam najstrože građe i najsmišljenije podele,organizam u čijem razvoju slučajna sadanja prisutnostposmatrača ne označava nikakav otsek i gde buduć-nost više ne izgleda bezoblična i neodredljiva.

Kulture su organizmi. Istorija sveta je njihovskupni životopis. Ogromna istorija kineske ili antičkekulture jeste morfološki tačan pandan maloj istorijičoveka pojedinca, životinje, drveta ili cveta. To za fa-ustovski pogled nije zahtev nego iskustvo. Ako se ho-će da sazna svuda ponovljeni unutarnji oblik, upored-na morfologija biljaka i životinja odavno je pripremi-

156



nijama, izravnaju se, iščeznu, pa opet počiva mirnodeno ogledalo usamljeno i u snu.

Jedna kultura rađa se LI trenutku lcada se jednalika dLiša budi iz pra-duševnog stanja večno-detinj-

kog Ijudstva: odva ja se lik iz bezličnoga, ograničenoprolazno iz bezgraničnog i stalno mirnoga. Cveta na tlučno ograničenog zemljišta, zako je je vezana kao bilj-

a. Jedna kultura umire kada je ta duša ostvarila pu-i SLimu svojih mogućnosti LI oblikLi naroda, jezika,rskih učenja, Limetnosti, država, nauka, i potom se

onovo vraća u praduševnost. A njeno živo bivstvova-e, onaj niz velikih epoha koje obeležavaju u strogom

brisu progresivno Lisavršavanje, jeste duboko prisna,rasna, borba za potvrdu ideje protiv sila haosa spo-a, protiv nesvesnog iznutra, LI koje su se te sile srdi-

povLikle. Ne bori se samo umetnik protiv otporaaterije i protiv uništenja ideje u sebi. Svaka kulturau dLiboko simboličkom i skoro mističkom odnosu

ema materiji i prostoru, kroz koje i u kojima hoćea se ostvari. Postigne li se svrha, ispuni li ideja punobilje mogućnosti i ostvari ih prema spoljašnjosti, iz-enada se kLiltura ukoči, izumire, krv jo j otiče, snagemru — ona postaje civilizacja. To je ono što mi ose-

amo i razuinem'o pod rečima egipticizam, bizantini-m, mandarinstvo. I tako ona može, kao gnjilo dži-

ovsko drvo u prašumi, još stolećima i tisućlećimaužati u vis suve grane. Vidimo to na Kini, na Indijina svetu islama. Tako se izdizala antička civilizacijarslcog vremena džinovski u prividnoj mladalačkoj

nazi i obilju i oduzimala mladoj arabljanskoj kLilturitoka vazduh i svetlost.

To je smisao svih propađan ja u istor iji umitraš-eg i spoljašn jeg završavanja, kraja koji pretstoji.akoj živoj kulturi. A od tih propadanja pred namaoji najjasnije u obrisu svom »propast antike«. A naj-nije znake sopstvenog nam događanja, potpuno po-

udarnog sa antičkim po toku i trajanju, događanjaoje pripada prvim stolećima tisućleća koje nailazi,ropast Zapada«, danas već jasno osećamo LI nama Lo nas1.

1 Nije to katastrofa seobe naroda, ko.ja je, kao i ka-strofa uništenja Maja-kulture od strane Spanaca, slučaj

z svake dublje nuznosti, nego je to unutrašnje razgra-vartje koje počin.je od Hadriana i, tome odgovarajući,no u Kini pod istočnom Han-dinastijom (25—220).


19



ŠPENGLER Propas Zapaa

Svaka kultura prolazi kroz životna doba pojedinogčoveka. Svaka ima svoje detinjstvo, svoje mladićstvo,svoju muževnost i svoju starost. Jedna mlada, zastra-šena, puna slutnji duša otkriva se u rano jutro ro-mantike i gotike. Ona ispunjuje faustovsko zemljište,od Provanse trubadura do hildeshajmske katedrale

episkopa Bernvardsa. Tu ćarlija proletnji vetrić. »Vi-di se u delima staro-nemačkog građevinarstva (kažeGete) cvetanje jednog izvanrednog stanja. Pred koganaiđe neposredno takvo jedno cvetanje, taj se samomože zadiviti; a ko zagleda u tajni unutarnji životbiljke, u kretanje snaga, i u to kako se cvetanje poste-peno razvija, taj gleda stvar sasvim drugim očima, tajzna šta vidi«. Dctinjstvo zbori takođe, i sličnim glaso-vima, i iz rane homerovske dorike, iz starohrišćanske,tj. rano-arabljanske umetnosti, i iz dela Staroga carst-va u Egiptu, koje počinje 4 dinastijom. Bori se tu mit-ska svesnost sveta protiv tamnog i demonskog u sebii u prirodi, kao protiv greha, da bi polagano sazrela u

čisti, svetlosni, izraz najzad dobivenog i shvaćenog bi-ća. Ukoliko se jedna kultura više bliži podnevnoj vi-sini svoga bića, utoliko muževniji, oporiji, savladaniji,više zasićen, biva njen najzad osigurani jezik oblika;utoliko je sigurnija u osećanju svoje snage; utolikosu njeni potezi jasniji. U ranome vremenu sve je bilo

još tupo, zbunjeno, u traženju, ispunjeno istovremenoi strahom i detinjskom čežnjom. Neka se posmatraornamentika romansko-gotičkih crkvcnih portala uSaksonskoj i u Južnoj Francuskoj. Neka se pomisli navaze dipilon-stila i na starohrišćanske katakombe. $a-da, u punoj svesnosti zrele oblikovne snage, kakva sepokazuje u doba početka Srednjeg carstva, Pazistra-

tida, Justinijana I, Protivre formacije , po javl juje se sva-ka pojedinost izraza kao birana, stroga, odmerena, ču-desno laka i sama po sebi razumljiva. Svuda se tu na-laze momenti svetlog savršenstva, momenti u kojimapostadoše glava Amenemhcta III (hiksoska sfinga iz

Tanisa), svod Svete Sofije, Tici janove slike. Još kasnije: nežni, gotovo lomljivi, kao bolna sladost posled-njih oktobarskih dana: knidiska Afrodita, dvorane saKorama u Erehtejonu, arabeske na saracenskim pot-kovičastim lukovima, »Zwinger« u Drezdi, Vato i Mo-cart. Najzad, u starosti civilizacije koja nailazi gasi seplamen duše. Snaga koja opada još jednom pokušavasmelo, sa pola uspeha — u klasicizmu koji je poznat

160



PROPAST ZAPADA Prolem istorije sveta

vakoj kulturi u gašenju — veliko stvaranje; duša seeća još jednom — u romantici — bolno se seća svo-a đetinjstva. Najzad gubi, umorna, mrzovoljna i hlad-a, volju za bićem i čezne — kao u rimsko carsko do-a — za povratkom iz hiljadugodišnje svetlosti opet

tamu praduševne mistike, u majčino krilo, u grob.o je draž »druge rel igioznosti« ko jom su tada delo-ali na kasno-antičke Ijude kultovi Mitre, Izide i Sun-a, isti oni kultovi što ih je jedna duša koja se tekađala na Istoku stvorila, kao najranije, sanjalačke,rašljive izraze svoga usamljenog bića u ovom svetuispunila ih jednom novom prisnošću.

8

Govori-.se o hahitusu jedne biljke i misli se timea onaj način. spoljašn je pojave koji je samo njojvojstven, na karakter, hod i trajanje njene pojave uvetlosnom svetu naših očiju kojim se svaka biljkaazlikuje, u svakom svom delu i na svakom stupnjuvoga bića, od primeralca svih drugih rodova. Prime-ujem ovaj, za fiziognomiku važan, pojam na velike

rganizme istorije, te govorim o habitusu indiske, egi-atske, antičke kulture, istorije ili duhovnosti. Jednoeodređeno osećanje o tome uvek je bilo u osnoviojma o stilu, pa se samo radi o tome da se on sadabjasni i produbi, kada se govori o religioznom, nauč-ačkom, političkom, socijalnom, pr'ivrednom stilu jed-

e kulture, uopšte o stilu jeđne đuše. Ovaj habitusća u prostoru, koji se kod pojedinog čoveka proteže

a delatnost i na mišljcnje, na stav i na nameru, obu-vata u biću čitavih kultura celokupni životni izraz vi-eg reda, na pr.: izbor izvesnih rodova umetničkihkrugla plastika i fresko u Helena, a kontrapunkt iikarstvo uljem na Zapadu); odlučno odbijanje drugihekih umetničkih rodova (Arabljani protiv plastike);aklonost ezoterici (Indija), popularnosti (antika), pis-u (Kina, Zapad), govorništvu (antika) — kao oblici-a duhovnog saopštavanja; obuhvata tip njihove noš-e, državne uprave, saobraćajnih sredstava, međusob-

og ophođenja. Sve velike ličnosti antike čine grupua sebe, čiji se duševni habitus strogo razlikuje od ha-

tusa svih velikih ljudi arabljanske ili zapadnjačkerupe. Neka se uporedi Gete ili Rafael sa antičkim čo-

1




vekom, pa se odmah svrstavaju u jeclnu porodicu: He-raklit, Sofokle, Platon, Alkibiad, Temistokle, Horacije,

Tiberije. Svaki antički svetski grad, od Sirakuze Hiero-nove do carskog Rima, kao otelovljenje i simbol jed-nog i istog životnog osećanja, duboko se razlikuje odgrupe indiskih, arabljanskih, zapadnjačkih svetskihgradova — po planu, siici ulica, jeziku privatne i jav-

.ne arhitekture, tipu javnih trgova, ulica, dvorišta, fa-sada; po boji, vici, metežu, po duhu svojih noći. U os-vojenoj Granadi dugo se osećala duša arabljanskihgradova, Bagdada i Kajrosa; dok u Madridu Filipa IImogu da se nađu već sve fiziognomičke oznake moder-nih gradskih slika Londona i Pariza. U svakoj različ-nosti ove vrste leži visoka simbolika; pomislimo na za-padnjačku naklonost za pravoiiniske perspektive ispletove ulica, lcao što su moćni prosek Jelisejskih po-lja od Luvra, iii trg pred Petrovom crkvom — i na nji-ma suprotnu pojavu: gotovo namernu zapletenost i us-kost u Via Sacra, rimski forum, Akropolj sa njegovimnesimetričnim i neperspektivističkim redom delova. I

gradnja gradova ponavlja, po tamnom nekom nagonukao u gotici ili svesno kao od vremena Aleksandra iNapoleona, ovde načelo lajbnicovske matematike bes-krajnog prostora, a tamo načelo euklidovskih pojedi-načnih tela.

Ali habitusu -jedne grupe organizama pripada i od-ređeno trajanje zivota i određeni tempo razvijanja. Ovipojmovi ne smeju nedostajati u nauci o strukturi is-torije. Takt antičkog bića bio je drugi nego onaj egi-patskog ili arabljanskog. Može se govoriti o »anđante« helensko-rimskog duha i o »allegro con brio« faustov-skog. Sa pojmom životnog trajanja čoveka, leptira,

hrasta, travke, vezuje se, sasvjm nezavisno od svih slu-čajnosti pojedinačne sudbine, jedna određena vred-nost. Deset godina u životu svih ljudi pretstavljaju pri-bližno otsek jednakog značenja. Metamorfoza insekatavezana je, u pojedinim slučajevima, za tačno unapredpoznat broj dana. Rimljani su vezivali sa svojim poj-movima pueritia (detinjstvo), ađolescentia (dečaštvo),iuventus (mladićstvo), mrilitas (muževnost), senectus (staraštvo), jednu sasvim matematički tačnu pretstavu.Biologija budućnosti načiniće, bez sumnje, ishodnomtačkom jednog sasvim novog pačina postavljanja prob-lema pređođređeno životno tra janje vrsta i rodova —

162



DRUGI DEO

MISAO O SUDBINI I NAČBLO UZROČNOSTI

9 ' -

Ovaj tok misli otvara najzad izgled na suprotnostkoja čini ključ za jedan od najstarijih i najm oćnijihproblema čovečanstva, problem koji postaje pristupa-čan tek pomoću tog tolca misli i, ukoliko ta reč uopšteima smisla, rešljiv: suprotnost iđeje o sudbini i. nače- la uzročnosti, suprotnost koja kao takva nikad do sa-da nije bila saznana u svojo j dubokoj stvaralačkojnužnosti.

Ko je uopšte razume do koje mere se duša možeoznačiti kao ideja jednog biča, taj će naslutiti kolikoe njo j srodna izvesnost sudbine i koliko se mora ose-titi kao upravljen, kao neminovan u svakom potćzu,

kao sudbinski, i zivot sam, koji sam ja nazvao obli-kom u kome se vrši ostvarivanje mogućeg. Oseća gakao takav tupo i strašljivo pračovek, a jasno, u ok-viru jednog gledišta na svet, čovek visokih kultura. Togledište na svet ovog poslednjeg saopštljivo je, svaka-ko, ne dokazima i pojmovima, nego samo posredstvomumetnosti i religije.

Svaki viši jezik ima izvestan broj reči koje su kaoobavijene dubokim tajanstvom: sudba, sudbina, slu-čaj, snalaženje. pred višim, pozvanje. Nijedna nauka,nijedna hipoteza? ne može nikada dodirnuti ono štoe oseća kada se utone u zvuk i smisao ovih reči. Tou simboli, a ne pojmovi. I tu je tež ište one slike sve-a koju sam nazvao svet kao istorija za razliku odveta kao prirode. Ideja o sudbini traži životno, ne

naučno iskustvo, snagu sagledahja, ne sračunavanje.dubinu, ne duh. Postoji organska logika svega bića,

167




instinktivna i pouzdana, nasuprot logici anorganskoga, razumevanja, onog što se razumelo. Postoji logika

pravca, nasuprot logici prostornosti. Nijedan sistema-tičar, ni Aristotel, ni 'Kant, nije znao šta sa tom i tak-vom logikom da otpočne. Umeju oni da govore o su-du, čulnom zapažanju, pažnji, sećanju; ali ćute o ono-me što leži u rečima: nada, sreća, očajanjeA pokajanje,predanost sudbi, prkos. Ko tu, u životnome, traži raz-logc i posledice; ko tu veruje da duboko unutrašnjaizvesnost o smislu života znači isto što i fatalizam i pre-destinacija: taj ne zna o čemu je reč, taj je već pome-šao doživ lja j sa saznanim i saznatljivim. Uzročnost jerazumsko, zalconsko, izrecivo, oznaka našeg celokup-nog razumskog budnog bića. Sudbina je rcč za jednuunutrašnju izvesnost koja se ne da opisati. Suštinauzročnoga može da se objasni fizikalnim sistemom ilisistemom teorije saznanja, brojevima, pojmovnom ana-lizom. A u ideji sudbine učestvuje se samo kao umet-nik, portretom, tragedijom, muzikom. Ono prvo zahte-va razlikovanje, dakle razaranje, ovo drugo je od po-četka do kraja stvaranje. U tome leži odnos sudbineprema životu, odnos uzročnosti prema smrti.

U ideji o sudbini otkriva se svetska čežnja jedncduše, njena želja za svetlošću, penjanjem; završava-njem i ostvarivanjem svog određenja. Nijednom čo-veku nije ona strana. Nju gubi iz vida tek kasniji, is-korenjeni, čovek velikih gradova sa svojim smislom začinjenice i sa svojom moći mehanizatorskog mišljenjakoje je nadvladalo prvobitno sagiedanje. Sve dok se u

jednom dubokom času ne pojavi. pred njim strahovito jasna misao o sudbini, koja mrvi uzročnost svetslccpovršine! Jer svet kao sistem kauzalnih veza jeste ka-sni, retki i samo energičnom intelektu visokih kulturasigurni, u ncku ruku veštački posed. Uzročnost se po-klapa sa pojmom zakona. Postoje samo kauzalni za-koni. Ali, kao što — kako je Kant utvrdio — u kau-zalnom leži nužnost mišljenja buđnog bića, osnovni oh- lik njegovog ođnosa prema svetu stvari, tako označa-vaju reči »sudbina«, »pokornost«, »određenja« neizbež-nu nužnost života. Prava istori ja ima i nosi sudbinu,ali je slobodna od zakona. Budućnost se može naslu-ćivati — postoji pogled koji duboko prodire u njenetajne — ali se ona ne izračunava. Fiziognomički takt,kojim se iščitava iz jednog lica čitav jedan život, iz

168




ike jedne epohe propast čitavih naroda, i to ne-volj-o i bez »sistema«, taj takt je beskrajno udaljen odvih »uzroka« i »posledica«.

Ko vidljivi svet svojih očiju, shvata ne fiziogno-mički nego sistematski, ko taj svet duhovno usvaja

omoću kauzalnog iskustva, taj će, najzad, nužno po-erovati da može razumeti ,sve ono što je živo iz per-pektive uzroka i posledice, bez unutrašnje upravlje-osti, bez tajne. Ali za onoga koji kao Gete, kao go-

ovo svaki čovek u vrlo mnogim trenucima svoga bud-oga bića, dopušta da okolni svet ulazi saAmo u nje-

ova čula i prima skupnost toga utiska; ko ji ono štopostalo oseća kao postajan je, podiže masku kauzali-eta sa lica sveta, ništa ne razmišljajući — za togareme odjednom nije više zagonetka, nije pojam, nijeoblik«, nije dimenzija, već nešto prisno izvesno, sud-ina sama. Njena upravljenost, njena neobrtljivost, jena životnost, pojavljuje se kao smisao istoriskogvetskog aspekta. Suđbina i uzročnost ođnose se kao reme i prostor.

Sudbina ili kauzalitet vladaju u oba moguća obli-ovanja sveta, u svetu kao istoriji i svetu kao priro-, u fiziognomij i svega postajanja i u_sistemu svega

to je postalo. Među njima je razlika između osećanjavota i načina saznanja. Svako od njih je polazna tač-a jednog završenog, u sebi zatvorenog sveta, ali ne

đ inog sveta. *

Ali, u osnovi onoga što je postalo jeste postajanje,osnovi saznanja uzroka i posledice jeste unutrašnjeizvesno osećanje sudbine. Uzročnost je, ako se sme

ako izraziti, sudbina koja je postala, razorganizovana,kočena u oblicima razuma. Sama sudbina (mimo ko-

su ćutke prošli svi grad ite lji razumskih sistema ovetu kao Kant, jer se nisu mogli ni dotaći života svo-m od života udaljenim pojmovima) stoji sa one stra-e i van svake prirode koja se pojmovno shvata. Aliao ono što je početno, ona tek mrtvome i krutomerincipu uzroka i posledice daje (istorisko-živu) mo-ućnost da se u okviru visoko razvijenih kultura poja-

u obliku i u shvatanju tiranskoga mišljenja. Bićentičke duše jeste uslov za postajanje. Demokritove

etode, a bićc faustovske za metodu Njutnovu. Lakozamislit i da su obe kulture ostale bez jedne nauke

19




o prirodi u svom sopstvenom stilu; ali se ne moguzamisliti oba sistema bez osnovice U samih kullurama.

Ovde opet saznajemo u kom smislu postajanje ipostalo, pravac i prostiranje, jedno drugo uključuju ipodređuju, već prema tome da li smo mi »u slici« is-tori je ili prirode. Ako je »is tor ija « onaj način shvata-nja sveta koji ono što je postalo podređuje postajanju, tobi onda isto to morao biti slučaj i sa rezultatima istraži-van ja prirode. I odista, za pogled istoričara postoji samo jedna istorija jizike. Bila je to sudbina što se baštako i tada desilo otkriće kiseonika, NeptunaA gravi-tacije, spektralne analize. Bila je to sudbine što su teo-rija flogistona, talasna teorija svetlosti, kinetička teo-rija gasova, uopšte postale, kaO tumaČenje izvesnih na-laza, naime kao najličnije uverenje pojedinačnih duho-va, iako su isto tako mogle nastati i druge teorije,»tačne« ili »lažne«. A to što je jedan nazor nestao, adrugi nazor uputio celu sliku sveta fizike izvesnimpravcemv— to je opet bila sudbina i rezultat utiska

jedne jake ličnosti. Čak i rođeni fizičar govori o sud-bini jednoga problema i o istoriji jednoga otkrića.Obrnuto: ako je »pr iroda« shvatanje koje želi da, ra-zumski, postajanje utelovi u ono što je postalo, tj. živipravac u ukočenu prostornost, onda bi istorija smela,u najboljem slučaju, da se pojavi u jednom poglav-lju teorije saznanja. I odista, tako bi Kant nju i shva-tio, da je n ije, što je još karakterističnije, u svom si-stemu saznanja potpuno zaboravio. Za njega, kao i zasvakog rođenog sistematičara, priroda je bila svet; go-voreći o vremenu, a ne opažajući njegov pravac i ne-obrtljivost, otkrio je da je govorio o prirodi i ne slu-teći o mogućnosti drugog jednog sveta, istoriskog, ko-

ji je za njega, možda, stvarno bio nemoguć.Ali uzročnost nema ničeg z.cijeđničkog sa vreme-

nom. To danas deluje kao paradoks, za svet kantova-ca, koji nisu ni svesni toga da su kantovci. Međutim,u svakoj formuli zapadnjačke fizike može se suštinskirazlikovati »kako« ocl »kad« i »koliko«. Kauzalna vezaograničava se, čim se prodre u dubinu, strogo na tođa se nešto dešava a ne kađa se dešava. »Posledica«mora biti stavljeiia nužnim načinom sa »uzrokom«.Njihovo otstojanje pripada drugom poretku. Ono ležiu razumevanju samome, lcao životnome potezu, a neu onome što se razumelo. U suštini prostornoga leži

.170



PROPAST ZAPADA Problem istorije svta

avlađivanje upravljenosti. Prostor protivreči vreme-u, iako vreme prethođi prostoru kao ono što je đub- e i lezi mu u osnovi. Isti taj prior itet zahteva za se-e i sudbina. Mi imamo najpre ideju o sudbini, pamo tek onda — iz protivrečnosti prema njoj, protivčnosti koja se rodila iz straha, kao pokušaj budnogća da odagna, da savlada neizbeživi kraj, neizbeživu

mrt iz sveta čula — došli do principa uzročnosti, ko-m životno osećanje pokušava da se ođbrani od sud-ne, osnivajući, njoj uprkos/ jeđan đrugi svet. Širećiad čulnom površinom sveta utvaru uzroka i posledi-, strah je izmaštao uverljivu sliku bezvremenskog

ajanja, bivstvovanje koje se zaodeva jednim pato-om čistoga mišljenja. Ta težnja leži u osećanju koje

poznato svima zrelim- kulturama. Zncmje je moč. VIisli se na moć nad sudbinom. Apstraktni naučnik,pitivač prirocle, mislilac u sistemima, čija se sva du-ovna egzistencija osniva na načelu uzročnosti, jesteasna pojava nesvesne mržnje prema silama sudbine,epojmljivoga. »Čist um« odriče sve mogućnosti izvancbe sama. Tu strogo mišljenje vodi večni spor protivlike umetnosti. Ono se buni protiv sudbe, a ova dru- jo j se predaje. Čovek kao Kant uvek će se ošećati

admoćnim nad Betovenom, ali neće sprečiti Betove-a da kritiku čistoga uma odbije kao jedan oskudniačin posmatranja sveta. Nesporazum teleologije, togesmisla nad svim besmislima u čistoj nauci, ne zna-

ništa drugo do pokušaj da zivu sadržinu svakog pri-dnog saznanja, a sa njome i sam život, sebi asimi-je, mehanističkim načelom obrnute uzročnosti (jer

aznavanju pripada i onaj koji saznaje; pa ako jeađržina tog mišljenja »priroda«, onda je čin toga miš-enja istorija). Teleologija je karikatura ideje o sud-ni. Ono što Dante oseća kao opređeljenje naučnikretvara u svrhu života. To je prava i najdublja tež-a darvinizma, velikogradskog intelektualnog shvata-a sveta u najapstraktnijoj od svih civilizacija, kao ižnja materijalističkog shvatanja istorije, čije je po-klp istog korena, i koje takođe ubija sve organsko i

udbinsko. Zato je morfološki element uzročnoga je-an princip, a morfološki element sudbine jedna iđeja

— koja se ne da »saznati«, opisati, definisati, negomo osetiti i unutarnje doživeti — koju Čovek ili ni-

ada neće shvatiti ili o kojoj će biti u potpunoj izves-osti, kao što je rani čovek, a među kasnim ljudima

171




samo odista značajni pojedinci: čovek vere, čovek koji voli, umetnik, pesnik.

I tako se sudbina pojavljuje kao pravi način bitisanja prajenomena, u kome se pred onim koji sagledaširi neposredno živa ideja postajanja. Tako ideja osudbini vlada celokupnom istoriskom slikom sveta,dok svaki kauzalitet — koji je način bitisanja pređ- meta i koji formira osećajni svet u jasno različite i og-raničene stvari, osobine, ođnose — kao oblik kojimrazumevamo svet prirodc (alter ego osećajnog sveta),vlada tim svetom prirode i prožima ga.

A pitanje o domašaju u kome važe kauzalne vezeu jednoj slici prirode ili, što je isto, pitanje o sudbi-nama te slike prirode, biće još mnogo teže kada bude-mo uvideli da za prvobitnog čoveka i dete još i nepostoji savršeni uzročno uređeni okolni svet; da mikasni ljudi, čije je budno biće pod pritiskom premoć-noga, jezikom izoštrenoga, mišljenja, čak i u trenuci-ma najnapetije pažnje (jedinima u kojima smo odista,

strogo fizikalno, »u slici«) u najbo ljem slučaju može-mo samo tvrđiti da se taj uzročni poredak sadrži ustvarnosti koja nas okružuje i onda kad nismo u timtrenucima. Mi primamo u budnome stanju tu stvar-nost; »živo ruho božanstva«, fiziognomički, bezvoljno,i na osnovu iskustva koje duboko doseže do izvora ži-votnih. Sistematski potezi su izraz razumevanja kojese odvojilo od osećajnosti, i tim potezima mi podvrga-vamo pretstavnu sliku svih vremena i ljudi trenutnojslici prirode koju smo mi sami uredili. A vrsta ovogaporetka, koji ima istoriju kojom mi ne možemo ninajmanje upravljati, nije posledica jednog uzroka ne-go je sudbina.

10

Tek iz praosećanja čežnje i njegovog jasnog pret-stavljanja u ideji sudbine postaje pristupačnim sadai problem vremena, čija će sadržina, ukoliko dodiru-

je temu ove knjige, ukratko biti opisana. Rečju »vre-me« uvek se izaziva nešto u najvećoj meri lično, neš-to što je u početku uvek bilo označeno kao sopstveno, ukoliko ga unutarnjom jednom izvesnošću osećamokao suprotnost tuđem, nešto što prodire u pojedinač-

172




o biće u, sa i pod delovanjima čulnog života. Sopstve-o, vreme, sudbina, jesu reči koje mogu jedna drugumeniti.

Problem vremena su, kao i problem sudbine, sviislioci, ograničeni na sistematiku onoga što je posta-, obrađivali sa potpunim nerazumevanjem. U čuve-oj Kantovoj teoriji nema ni reči o oznaci upravlje- osti. Nije se čak ni osetio nedostatak izjava o tome.

šta je to: vreme kao duž, vreme bez pravca? Svevo ima — ovo mogu samo da ponavljam — »život«, avac, nagone, htenje, pokrenutost jednu, najdubljeodnu čežnji, koja sa »kretanjem« fizičara nema ni-g, ni najmanje, zajedničkog. Živo je nedeljivo, ne-rtljivo, dešava se jednom, ne ponavlja se, i u svo-e toku ono je mehanički potpuno neodredljivo : sve

pripada suštastveno sudbini. A »vreme« — ono štoodista oseća pri zvuku ove reči, ono što muzika bo-

objavljuje no reči, poezija bolje no proza, ima or- anski karakter, za razliku od mrtvog prostora. Tiniečezava mogućnost — u koju su verovali Kant i sviugi —• da se vreme, poređ prostora, podvrgne para-nom procenjivan ju teor ije saznanja. Prostor je po-

m. Vreme je reč kojom se označuje nešto nepojmlji-, zvučni simbol koji je sasvim nemoguće razumetida se obrađuje naučno kao pojam. Pa i reč »pra-c« čak, koja se ne da zameniti, sposobna je da zave-

u zabludu svojom optičkom sadržinom. Dokaz za

o je pojam vektora u fizici.Pračoveku reč »vreme« ne može značiti ništa. On

i a nema potrebe za njom kao za suprotnošću pre-a nečem drugom. On ima vreme, ali on ne zna ništanjemu. Mi svi, ukoliko smo budni, svesni smo samo ostora a ne vremena. Naime on naprosto »jeste« ušem čulnom svetu i sa njime, i to kao jedno samo-

asprostiranje dokle god životarimo sanjalački, na-nski, posmatrački, »mudro«; a prostor u strogom

mislu imamo u trenucima napete pažnje. Nasuprotme, »vreme« je otkriće koje mi činimo tek razmiš-njem; mi stvaramo vreme kao pretstavu ili pojam,tek mnogo kasnije naslutimo đa smo mi sami vre-

, utoliko ukoliko živimo'. Tek razumevanje svetaokih kultura, pod mehanizirajućim pritiskom »pri-

1 I čulni i duhovni život jesu vreme; tek čulni i du-vni đoživljaj, svet, imaju prostomu prirodu.

1



P <§ # 4 1 ■K O 0 ^ -P © m S p3 N A N £ P <3: g p

o (g g m. H 3 t>» & g+ 0513O £ r~,TVT

„ 3 N C s o*9 M 3 3 <

S § M N N H >A A

3 g. 3 3.(3 |CV

c 3 3

p* d o ^ o - 3

2 3 O O £ £ O+

Cy) C3 ft-3 ?B

nd1 C ti.o I s

J2 o <E r - oo PL, W a

S 3

r> ofi) o

3 3 Pi ' m ft3 — A8 i o 3 °3 o O M nO */> P 3 C'6 A (0 p j £ 3

§> O C a f(fAA Bo><£' ^ t« £4E?. cr

(3 T 3 o ? iđgr «il <£Ct O ln X?10 —

£c' oOAOS‘3, wr 2

* 3 D ! ' P" t? s

,§. "d. c 3 N 01 3

P3

o 3

‘ 1-1-

O 3t_

d o3 3' 3(3

o o' 3 s

o N 3<

H 3 C0p N

s a? p 313 t*

ss S 3

3 &

*s </o oO £ ct-3cr 3o< O

o o< C £2 55<p3 £ »o JLco& A O a P £ rj O

< fr O M M N O 3 N

3o O p &. 3 2 3: >Ci, £p» 3 p o< &*p 3 ^ o 3? 3 n

O c2 I p - g B P. 53 a 33 O tA O

N 3p s ti <o§ 5 . C<o 3

o 3 c o

C<

0 P r+= 3 % 2 op& o'

N

"d oo3 o

>s<

o 2

: : I ..rA ASPo (d' r> ck « p, o

o3.

o-p

Č

N< p' S 0 a <• 3 A O

O Si+ oAd

O3

3 3 v> c> 3 — hj3 3 < 3 A5 a . C

< 2 < P-w ss 1I3 o O

o cr 53

(K I-"A B o Ad nC+53, * o

CA< o,t+ t+ >-' E 8-1C < a 3 53 g

53 M C/3 jS s A o 3 3s a p e

3 3. is

3 ( - g f c 0 S3 n< £ n < B Sd < s- s

• O2 3 P o & 3 & "

o . 31 33

_ 2 p> » 5 2o

o * £rv -v _)O « 3 o-

3£ Sp-.A3

o_ » A3

p P- £3

o< C

JB g+ < 0 _ o T3 £13< ' <

g H. a N 3 M20O 53 p+g £ 0 MN' O <

O< 5 o<P „3 3 a 3A os 3 3 o (TCp

S P CS o 3 o

K' S" 3 PO ph O <

< >3 _ O a p

co O wa 3

C O do 3 o a ft r+T( p 21

? P P

N<

O

tAC/0

p o a

S. ? 3 O

o3 —L o

§ g

p Jr:

& 532 o

o: PC o

c«<.

tn

N

^ N N 0 >-) <3 5°>-53 3 p 53 <iz. <3 o

'dP N A N °b 2 p ' TJ53 N<R'o i *s E".2

• p o-go o s

3 oa < P O C c S. co 3 W1mO CQ 5 5. o g

o 3 "°? o 2 . 3 0 o O A3 § c33: O 3 p o * - <3 V 3 o ?

« o.

*a

r- 2? |v 2H S C3 Z

_. - o o

o 3- g c j < (Q 3 H

3 « (3 *+_ *

m

3 2

fl.fl.š'

I I 1A I S I t n

o<o <

.s.3

S

3) d

o4

L

_I O3<

A 3 C C wO

o

O 53c I.

+ O 3+ ts

% 5o o

o' o o

(3 2 Or®

0

0

b ba

. o 3_o a g« N3 o3K < (D

H pS o

V)

3 N<33 I

g-c;-

dO © V/ a

o. p

■* _h 2o oS 3

¥L> S A

c< 3 3 «B-O 53O O N

p ovA 3 •?p C0< P < C"

< O"

3 0

P,

0 O A <

A A 0 3 3 CC

53 o 2

O 1+ _

__>c •N- 1;+ Arj

3 3 - NOo< P-

0=3<

2 53 , o

0 p -• c< -z)

< £ ® Q 0P £ ®:

O

<o o^ 0 0

' p 0 0 3 3M 3 « 3, P10 n _>

3 ft A P 3 " ^» o<

o$

£ p_ c< o>

P Ova °N<3- (

o o< o. tf

o O 0 O <3-3 'd

N< o

03 £3< 3'

p. 3 <

A+ 3_ 3 e

^ €^p- 3 S <7 ? c 0 P p 0 0 00 3 P 2 3 3 .JC

_ 0_ N'TQ <> pp<,5p a s & O oD3) ^ ^ -

- Oap. 3 N< ~ 0 -" - p 0c<i _a

s O j j f s g * ' *°> > _< a 0 £B a 0 ** cv 3 0 £

3 c< S' 3 03 O A4 v-o- 2.

o 3 CA. P tr

9- P o 3

v.oA

O 3 <—. 0 cq o 3 , p- <

0 0 _ j 2 s 0 0 š * ■

(3 O > Pp 0 J3 c o 0 p 0

3 P > 0 3 $ Č-, 3 o

< 0 o |3 < $ 33“ ° 9 5 -3 s g 5

O 0>3; o „ . 3r 5?"11 3

§

O oA3. 3

0 3 g £ - 3- 5p0 p • • p

a 3 $ 3a g

O JJQp+ _>33

§ 1o 3 33 'd -c

o

0 H O o<O < - 33 1

n< n<

3-

- (-r 0o> 2 No- 3 P

P (Q <> V) P <

3 3 0Q N _.o o . n

C& O --■<a _s ^ 3

O ?

crA

<3 3 3B'8

O cr?_ § <2. l31R'A E A (3 -datfOV o

_• O 3 3

W H- Bi s»

"■ts 3

S 3 :3r o■.S 3 • <®

l A o 13< 3a p

03 3 ® °< ' -< - oo p' ^d- § 2 o N 0 p<Q ?

t o 3” o 3 a3. O w P

A A

s

3

o

S




Tako se objašnjava da nijedan sistematički filozof nijeznao šta da radi sa zvučnim simbolima »prošlost« i»budućnost«, tajanstvenim simboiima koji vuku u da-ijinu. U Kantovim izvođenjima o vremenu nema ihuopšte. A i ne vidi se u kakvom bi odnosu oni stajaliprema onome što on obrađuje. Time se tek omoguća-va da se »vreme i prostor« kao količine istog ređa

dovode u funkcionalnu zavisnost, kao što to osobito jasno pokazuje četvorodimenzionalna vektorska anali-za2. Već je Lagranž mehaniku nazvao (1813) prostočetvorodimenzionalnom geometrijom; čak i Njutnovobazrivi pojam tempus absolutum sive đuratio ne iz-vlači se od tog za mišljenje nužnog preobraćanja ži-vota u čisto prostiranje. Jedno jedino duboko označa-vanje vremena, i sa strahopoštovanjem izrečeno, na-šao sam u starijo j filozofiji. Ono je u Augustina (Conf. XI, 14); Si nemo ex me quaerat, scio; si quaerenti ex*

plicare velim, nescio3.

Kad se sadanji filozofi Zapada — a oni to čine

svi — posluže obrtom da su stvari m vremenu« kao»u prostoru«, i da se izvan njih ništa ne može zamisli-ti, oni samo izmaštavaju jednu dmgu prostornost po-red obične. To je isto kao kad bismo hteli dve sile,elektricitet i nadu, nazvati silama svemira. Kantu nijesmelo izmaći, kada je govorio o »oba oblika« opažaja,da se mi naučno možemo lako sporazumeti o prosto-ru — iako ni njega ne možemo objasniti u popular-nom smislu, je r je to sa one strane naučno mogućeg

— ali da posmatranje vremena u istom tom stilu pod-bacuje potpuno. Čitalac Kritike čistoga uma i Prole- gomena primetiće da Kant daje briž ljiv i dokaz za vezuprostora 1 geometrije, ali da vrlo pažl jivo izbegava da

to isto učini i za vezu aritmetike i vremena. Tu se os-taje samo pri tvrđenju, a stalno ponavljana analogijapojmova samo čini da lakše kliznemo preko prazninečija bi neispunljivost otkrila neodrživost njegove she-me. Nasuprot • »gde« i »kako« — »kada« čini jedan za-seban svet, to je razlika između fizike i metafizike.Prostor, predmet, broj, pojam, uzročnost tako su tes-

2 Dimenzije su y, z, i t, koje se u transformacija-ma po.javljuju kao iste vrednosti.

3 »Ako me niko ne pita, znam; a ako hoću da ob.jas-niin onome ko.ji pita, ne znam«.

1



sestrinski povezani da je nemoguće — kao što do-zuju mnogobrojni promašeni sistemi — da se je-n od drugoga nezavisno posmatraju. Mehanika uvekeslikava odgovarajuću logiku, i obrnuto. Slika miš-nja, čiju strukturu opisuje psihologija, jeste protiv-ika prostornog sveta koji obrađuje istovremena fi-a. Pojmovi i stvari, razlozi i uzroci, zaključci i pro-

si tako se potpuno "poklapaju po svojo j pretstavi dapretstavljanje »procesa« mišljenja na neposredno

afički način; tabelarno, tj. prostomo — uvek voleliš najapstraktniji mislioci (neka se pomisli na Kan-ve i Aristotelove tablice kategorija). Gde nema she-

, nema filozofije — to je nepriznata predrasudah esnafskih sistematičara prema »opažajc ima«, pre-

a kojima se oni u duši osećaju daleko nadmoćnijim.to je Kant ljutito nazvao stil platonskog mišljenjaeštinom rečitog brbljanja« i zato svaki katedarskiozof i danas još ćuti o Geteovoj filozof iji. Svaka lo-ka operacija može đa se nacrta. Svaki sistem jeometriski način rukovanja mislima. Otuda »vreme«nema mesta u apstraktnom sistemu ili biva žrtvo-

no njegovom metodu.

Tim e je oboreno takođe i ono, posvuda rašireno,pularno nerazumevanje koje dovodi u površnu vezume sa aritmetikom, prostor sa geometrijom. Zablu-kojoj nije smeo podleći Kant, dok od Šopenhauero-

g nerazumevanja matematike ništa drugo ne možeda se oČekuje. Zato što živi akt brojanja sto ji u ne-kvom odnosu prema vremenu, uvek se i neprestanoešaju vreme i broj. Ali brojanje nije broj, kao štocrtanje nije crtež. Brojanje i crtanje su postajanje;

ojevi i crteži su ono što je postalo. Kant i drugičavali su tamo živi akt (brojanje), a ovde njegov re-tat (formalne odnošaje gotove figure). Ali jedno

ada u domašaj života i vremena, drugo u domašajostornosti i uzročnosti. Organskoj logici podleži daračunam, a anorganskoj šta računam. Celokupna

atematika, popularno govoreći aritmetika i geomet-a, odgovaraju na »kako« i »šta«, dakle na pitan je orođnom redu stvari. Suprotno njemu jeste pitanjekađa«, specifičrio istorisko pitanje, pitanje o sudbi-o budućnosti, o prošlosti. Sve to leži u reči »raču-

nje vremena«, koje naivni čovek savršeno tačnoume.





Ne postoj i suprotnost aritmetika — geometr ija1.Svaka vrsta broja — to je prva glava dovoljno poka-zala — pripada u punom svom obimu oblasti prostor-noga i onoga što je postalo, bilo kao euklidovska ko-ličina, bilo kao analitička funkcija. A u koju bi od ovedve oblasti spadalo: binomialno pravilo, ciklometriskefunkcije, Rimanove površine, teorija grupa? Kantovu

shemu već su bili oborili Ojler i Dalamber, pre no što ju je Kant i postavio. Samo to što filozofi posle Kan-ta nisu poznavali matematiku svog vremena (sasvimsuprotno Dekartu, Paskalu i Lajbnicu, koji su mate-matiku svoga vremena sami i stvorili iz dubina svojefilozo fije) dovelo je dotle da su se i dalje, skoro bezprotivljenja, nasleđivali laički nazori o odnosu između»vremena i aritmetike«. Ali nema nikakvog dodira ma-tematike, ma u kojoj njenoj oblasti, sa postajanjem.Čak ni duboko osnovano Njutnovo uverenje (u Njutnuse skrivao valjan filozof), da on u načelu svog diferen-cialnog računa (računa fluksija) ima neposredno u ru-kama problem postajanja, dakle problem vremena

(uostalom, u mnogo finijem shvatanju no što je Kan-tovo) — nije se moglo održati, ma koliko ono još i da-nas nalazilo pristalice. Metafizički problem kretanjaigrao je odlučnu ulogu pri postanku Njutnovog učenjao fluksijama. Otkako je, međutim, Vajerštras dokazaoda ima neprekidnih funkcija koje se samo delimičnomogu ili nikako i ne mogu diferencirati, svršeno je satim najdubljim pokušajem koga su se Ijudi ikada po-duhvatili: da se problemu vremena približi mate-matički.

11

Vreme je protiv-pojam prostora, onako kao Što jetek iz suprotnosti prema mišljenju nastao pojam ži-vota a ne činjenica života, i kao što je iz suprotnostiprema smrti nastao pojam postajanja, rađanja, a nečinjenica postajanja. To je duboko zasnovano u sušti-ni svega budnoga bića. Kao što svaki čulni utisak bivaprimećen tek kada se odvoji od drugog, tako je i sva-

Sem u elementarnoj matematici, pod čijim utiskomsvakako većina filozofa, počev od Šopenhauera, pristupaovim pitanjima.

1




način razumevanja kao prava kritička delatnost sa-o time moguć što obrazujemo nov pojam kao suprot- pol pojmu koji već postoji, ili time što se jedan

ar unutarnje suprotnih pojmova ostvaruje u nekuiku razdvajanjem . Nesumnjivo je, i to se već odavno

aslućivalo, da su sve pra-reči postale po parovima,lo' da označavaju stvari, bilo svojstva. Ali isto tako,kasnije, i danas, svaka nova reč dobija svoju sadrži-

u kao protivotsev jedne druge reči. Razumevanje,odeno jezikom, a nesposobno da učlani unutrašnjuvesnost sudbine u svoj oblikovni svet, stvorilo je

vreme« polazeći od prostora, a kao suprotnost nje-

u. InačeAne bismo imali ni ireč ni njenu sadržinu. Avaj način izobražavanja ide tako daleko da je iz an-čkog stila prostornosti proizišao jedan specifično an-čki pojam vremena, koje se razlikuje od indiskog,ineskog, zapadnjačkog, isto onako kako je to slučajsa prostorom.

Iz toga razloga je po jam umetničkog ,oblika (istoako »protiv-pojam«) nastao tek onda kad je čovekostao svestan »sadržine« umetničkih tvorevina, tj. ka-a je izražajni jezik umetnosti prestao da postoji, sku-a sa svojim dejstvima, kao nešto sasvim prirodno iamo po sebi razumljivo; to je nesumnjivo bio slučaj

vreme onih koji su gradili piramide, mikenske tvrđa-e i rano-gotičke katedrale. Ljudi odjednom obrate

ažnju na postajanje dela. Tek tad se razdvoje, za okooje razumeva, kauzalna strana i sudbinska stranavake žive umetnosti.

U svakom delu koje otkriva celoga čoveka, ceo nisao bića, leže naporedo strah i čežnja, ali oni os-

aju ipak razdvojeni. Strahu, uzročnome, pripada ce-kupna »tabu-strana« umetnosti: njeno bogatstvo u

notivima, koje se izobražava u strogim školama i uugoj zanatskoj štezi, koje se brižljivo čuva i vernoalje predaje, sve pojmovno, sve što se daje naučiti,o se može brojno izraziti, sva logika u boji, liniji,nu, građi, redu, dakle: »materinski je zi k« svakog va-aiiog majstora i svake velike epohe. A ono drugo,uprotstavljeno kao upravljenost prema prostornosti,ao razviće i sudbina umetnosti prema uzroku i po-

cdici, u okviru oblikovnog jezika te umetnosti, po-vlju je se kao »gen ije «, naime u sasvim lično j obli-




kovnoj snazi, stvaralačkoj strasti, dubini i obiiju po- jeđinih wmetnika, za razliku od prostog vladanja ob-likom, i, još i preko toga, u zamahu rase koji uslovlja-va dizanje i opadanje čitavih umetnosti. Ova »totem--strana« uzrok je što ne postoji, uprkos estetici, ni-kakva bezvremnska i jedina istinita umetnost, negosamo istorija umetnosti, koja nosi oznaku neobrtlji-

vosti, kao i sve što je živo.

Zato je arhitektura velikog stila (koja jedina iz-među svih umetnosti obrađuje kamen, ono strano štouliva strah, neposredno prostorno) rana umetnost svihkultura, i to kao nešto što se samo po sebi razume,najmatematičkija umetnost od svih, umetnost koja sa-mo postepeno, korak po korak, ustupa svoju premoćgradskim pojedinačnim umetnostima statue, slike,kompozicije, sa njihovim više svetskim oblikOvnimsredstvima. Zbog toga se Mikelandželo, koji je sigur-no od svih velikih umetnika Zapada najviše patio podstalnom morom straha od sveta, jedini od svih maj-

stora Renesansa nije mogao nikada da oslobodi arhi-tektonskog. On je i slikao kao da su površine za bo- jenje kamen, nešto što je postalo, ukočeno, omrznuto. Njegov način rada bio je ogorčena borba protiv nepri-

jate ljsk ih sila u kosmosu, ko je su išle protiv njega uobliku materijala, dok boje Leonarda, čežnjivoga, de-luju kao svojevoljna inkarnacija duševnosti. U svakomproblemu velike arhitekture pojavljuje se neumoljivauzročna logika, čak matematika, bilo u antičkim nizo-vima stubova kao eukliđovski odnos nosioca i tereta, bilo u »analitički« nastrojenim sistemima gotičlcih svo-dova kao dinamički odnos sile i mase. Tradicija zi-darstva, koja je postojala i tamo i ovde i bez koje se

ne rnože zamisliti ni egipatska arhitektura, sadrži pu-nu sumu ove 'logike prostornoga (zidarstvo se razvijau svakom ranom vremenu, a redovno se gubi u tokukasnijeg vremena). A simbolika pravca, sudbine, stojisa one strane svake »tehnike« velikih umetnosti, te jeformalnoj estetici jedva pristupačna. Ona leži, na pri-mer, u stalno slućenoj, ali nikada, ni u Lesinga ni uHebela, jasno protumačenoj suprotnosti antičke i za-padnjačke tragike, u nizu scena staro-egipatskih relje-fa, i uopšte u nizovitom redu egipatskih statua, sfinga,hramovnih dvorana; ne u obrađivanju nego u izborumaterijala od najtvrđeg diorita do najmekšeg drveta,

180



SPENGLER Propast Zapacla

menemo odgovarajućeg sveta brojeva —• počiva svau tamnim unutrašnjim odnosima: pojavljuje se misao,o očinstvu; duševne niti pletu se kroz celu dramu, ne-telesno, sa one strane, i čudesno se osvetljavaju dru-gom tragedijom, kontrapunktski izrađenom, u kućiGlosterovoj. Lir je najzad samo jedno ime, središteza nešto bezgranično. Ovo shvatanje sudbine je »infi-

nitezimalno«, rašireno po jedno j beslcrajnoj prostor-nosti i kroz beskrajna vremena; ono i ne dodiruje te-lesno, euklidovsko biče; ono pogađa samo dušu. Ludikralj između budale i prosjaka u buri na pusti — to

je sušta protivnost grupi Laokoona. To je faustovskinačin trpljenja, nasuprot apoliniskom načinu. I So-fokle je riapisao jednu laokoonsku dramu. Bez sum-nje, u njoj nije bilo reči o čistoj đuševnoj patnji. An-tigona propada kao telo, jer je sahranila telo svogabrata. Treba samo navesti imena Ajaksa i Filokteta ipored njih princa od Homburga i Geteova Tasa, pada se oseti do u dubine umetničkog stvaranja razlikaizmeđu količine i odnosa.

Time se približujemo jednoj drugoj vezi koja imaveliku simboliku. Dramu Zapada zovu i »dramom karaktera«, a onda antičku valja označiti Jtao »dramu situacije«. Time se naglašava ono što ustvari oseća čo-vek i jedne i druge kulture kao osnovni oblik svogaživota i ono što kroz tragiku postavlja 'kao pitanje sud-bine. Ako se za pravac života veli neobrtljivost, i akose utone u strašni smisao reči »suviše kasno«, kojom

je jedan prolazni deo sadašnjice pripao večnoj proš-losti, oseća se praosnov svakog tragičnog obrta. Vre- me je ono što je tragično, i pojedine kulture razliku-

ju se po tome koliko osećaju njegov smisao. Zato se

tragedija velikog stila razvila samo u one dve kulturekoje su najstrasnije potvrđivale ili odricale vreme.Imamo pred sobom antičku tragediju trenutka i za-padnjačku razvitka čitavih životnih tokova. Tako susebe samu osećale jedna a-istoriska i jedna krajnjeistoriska duša. Naša tragika postaja je iz osećanja ne- umoljive logike postajanja. Grk je osećao alogičko, slepo »otprilike« trenutka. Život kralja Lira unutraš-nje sazreva ka jednoj katastrofi; a kralja Edipa izne-nada se sudara o jedan spoljnj i položaj. I sada seshvata zašto se istovremeno sa zapadnjačkom dramomrascvetala i ugasila moćna umetnost portreta — koja

182



imala svoj vrhunac u Rembrantu — vrsta istoriskebiografske umetnosti, koja je zato u klasičnoj Grč-j u doba cvetanja antičkog pozorišta bila najstrožebranjena. Setimo se zabrane ikonskih statua pri po-ećenim darovima i toga kako se — počev od Demet-sa iz Alopeke (oko 400) — jedv,a usudifo da pomo-edna plašljiva vrsta iđecđizatorske" umetnosti po-sja baš onda'kad je velika tragedija bila potisnutakim društvenim komadima »srednje komedije«. Unovi sve grčke statue nose jednu stereotipnu masku,o glumci u Dionizovom pozoristu. Sve one izraža-u somatičke položaje i stavove u najprecizn ijem

vatanju. Fiziognomički, one su neme, a telesno, nui- m načinom, one su nage. Karakterne glave određe-h pojedinačnih lica, rađene po živom uzoru, doneotek helenizam. I opet se opominjemo ona dva odgo-ajuća sveta brojeva, gde se u jednome izračunavajupljivi rezultati, a u drugome se morfološki ispitujerakter odnošajnih grupa funkcija, jednačina, uopšteikovnih elemenata istoga reda, pa se taj karakter,o takav, utvrđuje u zakonskim izrazima.

PROPAST ZAPADA Problem istorije svcta

13

Sposobnost da se sadanja istorija doživljuje i na-kako se ona doživljuje, kako se, pre svega, sopstve-

postajanje doživljuje — kod pojedinačnih ljudi jeo različito.

Svaka kultura ima potpuno individualan način dat vidi, sazna kao prirođu, ili, što je isto, ona imaju sopstvenu i osobenu prirodu, koju ne može ima-nijedan čovek druge vrste u tačno tom istom i tak-

m obliku. Ali još u mnogo višoj meri, i svaka kul-a i u njoj, sa razlikama manjeg stepena, i svaki po-nac imaju svoju sopstvenu istoriju, u čij oj slici,ijem stilu, on neposredno sagleda, oseća i doživ-a opšte i lično, unutrašnje i spoljašnje, svetsko-is-sko i biografsko postajan je. Tako je autobiograf-

nagon zapadnjačkog čovečanAtva, koji se pojav-e već u gotičko doba u simbolu ispovesti na/-uvo,puno stran antičkom. A prema krajnjoj svesnosti

rije Zapadne Evrope stoji nasuprot skoro potpunavesnost, kao u snu, indiske. I šta je ono što su

1




magiski ljudi, od pra-hrišćana do mislilaca islama, gle-dali pred sobom kad su izgovarali reč svetska istorija?Pa kad je već izvanredno teško u sebi stvoriti tačnupretstavu prirode, uzročno uređenog okolnog svetadrugih — iako je u tom svetu specifički saznanljivoujed injeno u, jedan saopštljiv sistem — onda je pot-puno nemoguće silama sopstvene duše savršeno pro-

zreti istoriski svetski aspekt stranih kultura, sliku koju su obrazovale sasvim drukče nastrojene duše. Uvekće tu ostati nepristupačnim. jedan ostatak, utoliko ve-ći ukoliko je manji sopstveni istoriski instinkt, fizi-ognomički takt, sopstveno poznavanje ljudi. Pa ipak

je rešenje ovog zadatka pretpostavka svakog dubljegrazumevanja sveta. Istoriski okolni svet drugih jesteđeo njihova bića, a nikoga mi ne možemo razumetiako ne poznamo njegovo osećanje vremena, njegovumisao o sudbini, stil i stepen svesnosti njegovog unu-tarnjeg života. Ono što se ovde ne može naći nepo-sredno u ispovestima — moramo dakle dobiti iz sim-bolike spoljašnje kulture. Tako tek postaje pristupač-

nim ono što je po sebi shvatljivo, i to tek daje bez-mernu vrednost istoriskom stilu jedne kulture i nje-mu pripadajućim velikim vremenskim simbolima.

Kao jedan od tih jedva ikada shvaćenih znakovapomenuli smo već časovnik, tvorevinu visoko razvije-nih kultura, koja biva sve tajanstvenija što o njoj du-že razmišljamo. Antičlco čovečanstvo umelo je da budebez časovnika — i to ne bez namernosti; ono je od-meravalo vreme dana po dužini senke sopstvenog teladaleko još posle Augusta1, iako su časovnici vodeni isunčani 'stalno bili u upotrebi u oba starija sveta ba-bilonske i egipatske duše, u vezi sa njihovim strogimračunanjem vremena i njihovim dubokim pogledomna prošlost i budućnost2. Ali, antičko biće, euklidov-sko, bezodnošajno, tačkoliko( bilo je potpuno zatvore-no u momentu sadašnjice. Ništa nije smelo da opomi-nje na prošlo i buduće. Arheologije nema u pravoj an-tici, kao ni njenog psihičkog pandana astrologije. An-

1 Diels, Antike Technik (1920), S. 159.2 Učeni krugovi u Atici i Jonijd konstruisali su sun-

ćane časovnike (oko 400), ali nevešto; u doba Platonaprimljena je još i jedna primitivnija klepsidra, no obaoblika podražavaju daleko nadmoćnije obrasce starog Is-toka i nisu nikako prodrli u antičko osećanje života.

184




lca proroštva i Sibile nisu hteli da istražuju dalekudućnost, kao ni etrursko-rimski haruspici i auguri,

ć su davali uputstva za pojeđinačni, neposređno etstojeći slučaj. Isto tako nije bilo nekog računanjaemena, kojim bi bila prožeta svest svakidašnjice; jerračunanje po olimpijadama bilo samo literarno nuž-ispomaganje. Ni je stvar u tome da li je jedan ka-

ndar dobar ili rđav, nego za lcoga je on u upotrebida li život nacije protiče po njemu. U antičkim gra-vima nista ne potseća na trajanje, na jučerašnjicu,

ono što će nastati, nigde nema sa poštovanjem ču-ne razvaline, nigde nekog dela namenjenog za još

rođene generacije, nikakvog materijala baš naročitoabranoga uprkos tehničkim teškoćama. Dorski Grktavio je mikensku kamenu tehniku, kao da nije nistojala, pa je gradio opet u ilovači, i pored miken-og i egipatskog obrasca i bez obzira na to što je nje-vo zemljište bilo bogato najboljim kamenom. Dorskil je stil u drvetu. Još u vreme Pauzanijino mogaovideti na Herinu hramu u Olimpiji pOslednji neiz-

enjeni stub od drveta. Antičkoj duši nedostaje pravigan za istoriju, sećanje, u onom smislu u kome seo ovde uvek pretpostavlja, sećanje koje predočavaek sliku lične; a iza nje i nacionalne i svetsko-isto-ke prošlosti1, kao i hod sopstvenog, i ne samo sop-

venog, unutrašnjeg života. Ne postoji »vreme«. Zasmatrača istorije izdiže se iza sopstvene sadašnjice

ka vrsta pozadine koja vremenski, pa dakle i unu-rnje istoriski, n ije više uređena, pozadina. kojo j suTukidida pripadali. već persiski ratovi, a za Tacita

miri u vreme Graha. Isto to vredi i za velike poro-ce Rima, čija je tradicija bila samo jedan roman:timo se Cezarovog ubice Bruta i njegovog čvrstogrovanja u svoje slavne pretke. Što je Cezar reformi-o kalendar, to smemo obeležiti gotovo kao akt oslo-đenja od antičkog osećanja sveta: ali Cezar je smiš-ao takođe da se odrekne Rima i da pretvori državuadova u dinastičko, dakle simbolu trajanja. podložno

1 Uređenu za nas hriŠanskim računanjem vremenashemom stari-srednji-novi vek; na to.j osnovi razvi.jalese, od ranih dana gotike, slike istori.je umetnosti i is-

rije religije, u kojima živi stalno velik bro.j zapadnjač-

h Ljudi. Pretpostaviti isto to za Platona ili Fidi.ju sasvimliemoguće, dok to važi u najvećoj meri več za renesan-c umetnike i njihova procenjivanja.

1




carstvo, sa težištem u Aleksandriji — odakle i potiče,njegov kalendar. I ubistvo Cezara deluje kao posled-nja pobuna životnog osećanja otelovljenog u »polisu«,u Urbs Roma, osećanja koje je neprijateljski raspolo-ženo prema trajanju. ,

Još tada se proživljavao svaki dan, svaki čas zasebe. To vredi o pojedinačnom Helenu ili Rimljaninu,o gradu, o naciji, o čitavoj kulturi. Svečanošti koje suključale od snage i krvi, orgije po palatama, borbepo cirkovima pod Neronom i Kaliguiom, koje Tacit,pravi Rimljanin, jedino i opisuje, dok za tiho odmi-canje u životu dalekih provinciskih zemalja nema nioka ni reči, jesu poslednji divni izraz ovog euklidov-skog osećanja sveta, koje obožava telo, sađašnjost. NiIndijc i, č ija je nirvana izražena takođe nedostatkomma kakvog računanja vremena, nisu imali časovnika,đakle ni istoriju, ni uspomena životnih, ni brige. Onošto mi, eminentno istoriski nastrojeni ljudi, zovemoindiskom istorijom ostvarilo se bez i najmanje samo-svesti. Tisućleće indiske kulture od Veda do Bude de-luje na nas kao pokreti onoga koji spava. Tu je životođista bio san. Ništa ne stoji dalje od toga indijstvano tisućleće zapadne kulture. Nikada, pa ni u »isto-vremenoj« Kini iz vremena Džu sa njenim visoko raz-vijenim smislom za epohe, ljudi nisu bili budniji, sve-sniji, nikada se vreme nije osećalo tako duboko, niproživljavalo sa tako punom svešću pravca i sudbin-ske pokrenutosti. Istorija Zapađne Evrope je suđbina koja se htela, a inđiska je neumitni uđes. U antičkombiću godine ne igraju nikakvu ulogu, u indiskom tekdesetine godina nešto; a za nas je čas, minut, pa naj-zad i sekund, od značaja. Nijedan Grk, nijedan Indi-

jac, ne bi sebi mogao pretstaviti tragičnu zapetost is-toriskih kriza, gde već jeđan trenutak deluje strašnimpritiskom koji mlavi-, kao u avgustovskim danima 1914godine. Ali takve krize duboki ljudi Zapada mogu i -u sebi proživljavati, a pravi Helćni nikada. Nad našimzemljištem danonoćno odjekuju udarci zvona sa hi-ljadu kula, koji stalno vezuju budućnost za prošlo, terastapaju prolazni trenut »antičke« sadašnjosti u jed-nu ogromnu odnošajnost. Epoha koja označuje rođe-nje ove kulture, vreme saksonskih careva, doživela jetakođe pronalazak časovnika na točk iće1. Zapadnjačkičovek ne da se zamisliti bez najbrižljivijeg merenja

186




emena — hronologije onog što se đešava, koja tač- odgovara našoj ogromnoj potrebi za arheologijom,jest održavanjem, iskopavanjem, skupljanjem svega

ošloga. Barokno doba još je povećalo gotički sim-l časovnika na kulama do grotesknog simbola džep-h časovnika koji stalno prate pojedinca1.

A pored simbola časovnika postoji i drugi jedanmbol: isto tako duboki i isto tako neshvaćeni zna-jni oblici pogreba, oni koje, su sve velike kultureveštale kultom i umetnošću. Veliki stil Indije po-nje grobnim hramovima, antički grobnim vazama,ipatski piramidama, starohrišćanski katakombama i

rkofazima. U pra-doba mešaju se, još haotično, bez-ojni mogući oblici, zavisni od običaja plemenskih i

spoljašnje nužnosti ili svrsishodnosti. Ali, svakaltura uskoro podiže jedan od njih do najvišeg sim-ličkog ranga. Tu je antički čovek izabrao spaljiVa-

e mrtvih, iz na jdub ljeg nesvesnog životnog osećanja,o čin uništavanja kroz koji je snažno izrazio svojeklidovsko biće, vezano za »sada« i »ovde«. On nijeeo istor iju, ni trajanje , ni budućnost, ni brigu, nistajanje, i zato je razorio ono što nema više sadaš-osti, telo Perikla i Cezara, Sofokla i Fidije. A dušaodlazila u bezobličnu gomilu, za koju su postojali,

ć rano napušteni, kultovi predaka i kojoj su davalidušnice živi članovi jednoga roda, što čini najjačuprotnost prema nizu pređaka, prema rođoslovnom

ablu, koje je ovelcovečeno sa svima znacima istoris-g poretka u porodičnim grobnicama zapadnjaka. Ni-na druga kultura ne može se stavit i u tom pogleduantičku2 — sem karakteristično izuzetnog vedskog

1 Da li se možemo usmditi na pretpostavku da subilonski sunčani i egipatski vodeni časovnici postali »is-vremeno«, dakle na pragu 3 prehrišćanskog tisućleća?orija časovnika ne može se unutrašnje odvojiti od is-rije kalendara, te se stoga mora pretpostaviti vrlo ranoorialaženje i odomaćivanje postupaka kojima se merime i u kineskoj i meksiikanskoj kulturi, jer su oneale dubok smisao za istoriju.

1 čovek se mora preneti u osećanja kakvog Grkai bi se iznenada upoznao s ovim običajem nošenja

epnih časovnika! ,2 I kineska služba precima opkolila je genealoški

d strogim ceremonijalom. Ali dok je taj ceremonijalstepeno postajao središtem celokupne pobožnosti, dotleantički sasvim uzmakao u pozadinu pred kultovima sa-menih bogova, te je u Rimu jedva l postojao.

1



PENGLER Propast Zapacla

ranog vremena Indije. I neka se zapazi dobro: dorsko--homerovsko rano doba obavijalo je taj čin spaljiva-nja punim patosom jednog tek stvorenog simbola:-točini pre svega Ilijađa; dok su u grobovima Mikene,

Tirinsa, Orhomena bili sahranjivani skoro po egipat-skom načinu oni mrtvi čije su borbe, možda, baš dalezamisao za llijađu. Kada se u carsko doba pojavio,

pored urne sa pepelom, i sarkofag, »proždiralac me-sa«1 —• kod hrišćana, jev re ja i neznabožaca — probu-dilo se novo osećanje vremena, baš kao i onda kada

je dubokim mikenskim grobvima sledovala homerov-ska urna. . ,

I Egipćani, koji su svoju prošlost čuvali talco sa-vesno u sećanju, u kamenu, u hijeroglifima, da mi idanas, posle 4000 godina, tačno možemo da odredimogodine vladavinc njihovih kraljeva, ovekovečavali su itelo tih kraljeva, tako da veliki faraoni — simbol jezo-vite uzvišenosti — i danas još leže po našim muzeji-ma sa licima koja se još mogu raspoznavati jedna oddrugih, dok od dorskih kraljeva nisu čak ni imenaostala. Mi znamo tačno dan rođenja i smrti gotovosvih velikih ljudi od doba Dantea. To nam izgledasamo po sebi razumljivo. A u vreme Aristotelovo, navisini antičke civilizacije, rtije se znalo više da li jeuopšte i postojao Leukip, osnivač atomizma i savre-menik Periklov, koji je živeo jedva pre stotinu godina.

Tome bi odgovaralo: kao kad mi ne bismo bili sigur-ni da li je postojao Đordano Bruno, kao kad bi Rene-sans već ležao potpuno u carstvu bajki.

Pa i sami ti muzeji u koje smo sakupili čitavusumu čulno-telesne uobličene i sačuvane prošlosti! Zarnisu i oni simbol najvišeg ranga? Zar oni nisu za totu da sačuvaju mumificirano »te lo« celog kulturnograzvitka? Zar mi ne skupljamo kako bezbrojne po-datke u milijardama štampanih knjiga, tako i sva đe- la svih mrtvih kultura u tih sto hiljada dvorana za-padnoevropskih gradova, u kojima u masi svega sje-dinjenoga svaki pojedinačni isečak biva otrgnut odprolaznog trenutka svoje prave svrhe — trenutka ko-

ji bi antičkoj duši bio jedina svetin ja — i utopljen u

1Jasan je odnos na »uskrsnuće mesa« (ey, ve%aQv). Duboka, danas još jedva shvaćena, promena ove reči (oko1000) sve više se izražava u reči »besmrtnost«. Sa vas-krsom koji pobeđuje smrt kao da iznova počinje vremeu svetskom prostoru. Besmrtnošću ono pobeđuje prostor.




skrajnu pokrenutost vremena? Neka se pomisli štaHeleni zvali »muzejon« i kako duboki smisao leži

toj promenjenoj upotrebi reči!

14

Praosećanje brige vlada fiziognomijom zapadnjač-, kao i egipatske i kineske istorije. To praosećanje

izobražava simboliku erotičnoga, u kome še pret-avlja proticanje beskrajnog života u slici smenjiva-a naraštaja pojedinačnog bića. Tačkoliko euklidov-o biće antike i tu je osećalo samo »sada« i »ovde«lučujućih akata: plođenja i rađanja. Zato je to bistavljalo u središte demetriskih kultova bolove po-

dilje, a u antički s.vet uopšte simbol falusa, znaklnosti koja je isključivo posvećena trenutku i kojanjemu zaboravlja i prošlost i budućnost. A tome

govara opet u indiskom svetu znak Lingama i krugltova oko boginje Parvati. Čovek se oseća i tu i ta-

o kao priroda, kao biljka, predana bezvoljno i bez- žno smislu postajan ja. Dornaći lcult Rimljan ina bioposvećen »gen iju« (genius), tj. moći i;asplođivanjave porodice. Duboka i zamišljena briga zapadnjač-duše suprotstavila je tom kultu znak materinske

ubavi, koji sć u antičkom mitu jedva pojavljuje narizontu, na primer u tužbi Persefone ili u već he-

nističkoj slici Dcmetrc sa Knidosa. Majka koja naiidima drži dete — budućnost: kult Mar ije u ovomvom, faustovskom, smislu rascvetao se tek u stole-

ma gotike. Svoj najviši izraz našao je on u Rafaelo-Sikstinskoj Madoni. To uopšte nije hrišćanski; jer

agisko hrišćanstvo uzdiglo je Mariju kao Teotokos,u koja je Boga rodila, do jednog sasvim drukčijeroosećanog simbola. Mati koja doji — strana jerohrišćanskoj vizantiskoj umetnosti isto koliko i he-skoj, iako iz sasvim clrugog razloga; i svakako jethen u Faustu sa dubokim čarom svog nesvesnogterinstva bliža gotičkim madonama no sve Marije

antiskih i ravenatskih mozaika. Intimnost ovih od-sa postaje potresna kad se vidi da Madona sa ma-

Isusom potpuno odgovara egipatskoj Izidi sa deč-m Horom — obe su brižne majlce — kad se znaje ovaj simbol kroz tisućleća i za vreme celokup-

19



ŠPEMGLER Propast Zapađa

nog trajanja antičke i arabljanske kulture (za kojeništa nije mogao značiti) bio iščezao,- da bi najzad bioponovo probuđen faustovskom dušom.

Od materinske brige put vodi ka očinskoj brizi itime đržavi, najvišem simbolu vremena koji se poja-vio u krugu velikih kultura. Ono što za majku značidete, naime budućnost i dalje trajanje sopstvenog ži-

vota (tako da se u materinskoj ljubavi ukida odvoje-nost dva posebna bića), to za muškarce znači oružana zajednica kojom oni osiguravaju dom i ognjište,ženu i'decii, pa time i ceo narod, njegovu budućnosti delovanje. Država je unutrašnji oblik nacije; a isto-rija u velikom smislu je ta država zamišljena ne kaopokrenuta nego kao kretanje. Žena kao mati jeste istorija, čovek kao ratnik ipolitičar građi istoriju.

I tu istorija visokih kuitura pokazuje opet tri pri-mera državnih tvorevina koje su pune briga: egipatskuupravu već 11 Starom carstvu od 3000 pre Hr., ranoki-nesku državu Džua (o čijoj organizaciji Džu-li daje

takvu sliku da se, kasnije, nisu usudili verovati u iz-vornost knjige) i države Zapada, čiji oblik predviđa-nja odaje jednu volju za budućnošću koja se ne moženadmašiti. A tome nasuprot poja.vljuje se dva putaslika najbezbrižnije predanosti trenutku i njegovimslučajnostima: antička i indiska država. Ma koliko posebi bili različiti stoicizam i budizam, dva staračkaraspoloženja oba ova sveta, ipak se potpuno slažu usvome protivljenju prema istoriskom osećanju brige,u preziranju truda, organizatorske snage, svesti o duž-nosti. Zato na indiskim kraljevskim dvorovima i naforumu antičkih gradova niko nije mislio na sutra:niti za sebe niti za zajednicu. »Carpe điem« apolini-

skog čoveka vredelo je i za antičku državu.Kako sa političkom stranom istoriskog bića, tako

isto stoji i sa onom drugom, privrednom. Antičkoj iindiskoj ljubavi, koja se započinje i završava u uživa-nju trenutka, odgovara život »od danas do sutra«. Po-stoji privredna organizacija velikog stila u Egiptu, gdeona ispunjuje celu sliku kulture i kojom još danasgovori nama kroz hiljade slika punih marljivosti i re-da. Isto tako u Kini, čiji mit o bogovima i mitskimcarevima, kao i kfrieska istorija, stalno kruži oko svet-skih zadataka zemljoradnje. Najzad, isto tako u Zapad-noj Evropi, čija je privreda počela sa primernim ob-

190



đivanjem zenilje pojedinih kaluđerskih redova, a vr-nac postigla u svojo j sopstvenoj nauci, narodnojonomiji, koja je od početka bila radn& hipoteza i za-avo nije učila o onome što se događalo, nego o ono-

što bi trebaio da se događa. A u antici, o Indijii ne govorimo, vodila se privreda s dana na dan

ko je pred očima bio obrazac Egipta), pa su seačkale ne samo gotovine nego čak i mogućnosti

bi se slučajni suvišci odmah rasuli među narod.ka se prouče svi veliki državnici antike, Perikle izar, Aleksandar i Scipion, pa čak i revolucionari kaoon i Tiberije Grah: nijedan od njih nije privredno

slio na daljinu. Nijedan grad nije preduzimao od-njavanje ili pošumljavanje kakve oblasti, uvođenjeh metocla ili uvođenje novih stočnih i biljnih vrs-Sasvim se rđavo razume »agrarna reforma« Graha

da se tumači zapadnjački: oni su hteli da od svojeanke načine »poseđnike«, a daleko je bilo od njihod nje vaspitavaju zemljoradnike ili da podižu ital-

u poljoprivredu. Puštalo se da se budućnost pribli-e, a nije se pokušavalo da se na nju utiče. I zatosocija lizam (ne onaj teoretski Marksov, nego onajktički pruski Fridriha Viljema I, koji je prethod-onom prvom i koji će ga ponovo savladati) svo-dubokim srodstvom sa egipćanstvom prava sup-

nost privrednom stoicizmu antike. On deluje sas-egipćanski svojom opsežnom brigom za trajne

vredne sklopove, svojim vaspitanjem pojedinca zažnost prema celini, svojim osveštavanjem truda ko-se potvrđuju vreme i bridLićnost.


15

Svakodnevni čovek svih kultura zapaža samo ne-redno op ipljiv i prednji plan od fiziognomije svegtajanja, i svog sopstvenog i postajanja živoga sve-oko sebe. Suma njegovih doživljaja, kako unutraš-

h tako i spoljašnjih, ispunjuje tok njegovih danamo kao niz pojedinosti. Tek veliki čovek oseća iza

ularnog sklopa istoriski pokrenute površine dLibo-logiku postajanja, koja se pojavljuje u ideji o sud-

i koja čini da se sve one površno, znaćajem hude,vne tvorevine pojavljLiju kao slučajnosti.

191




Između sudbine i slučaja izgleda najpre da postoji sadržajna razlika samo po stepenu. Oseća se, reci-mo, kao slučaj što je Gete došao u Zezenhajm, a kaosudbina što je došao u Vajmar. Prvo nam se čini epi-zodom, drugo epohom. Međutim, iz toga je jasno darazlikovanje zavisi od unutrašnjeg čovekovog ranga.Širokoj masi i sam život Geteov izgledaće kao niz

anegdotskih slučajnosti, a malo njih će sa divljenjemoAetiti kakva se simbolička nužnost nalazi u tom ži-votu, pa i u njegovim najneznačajnijim momentima.Alj, da nije možda Aristarhovo otkrićc heliocentrič-kog sistema bilo za antiku beznačajan slučaj, a tobož-nje ponovno Kopernikovo otkriće, nasuprot tome,sudbina za faustovsku kulturu? Da li je to bila sud-bina što Luter, nasuprot Kalvinu, nije bio organizator

— i za koga? Za životno jedinstvo protestanata, Nema-ca, ili zapadnjačkog čovečanstva uopšte? Da li su Ti-berije Grah i Sula bili slučajevi, a Cezar sudbina?

Ovde oblast pojmovnog sporazumevanja daleko za-

ostaje; šta je sudbina a šta slučaj, to spada u pre-sudne đozivljaje kako pojedine duše tako i čitavihkultura. Tu mora da umukne svako naučnjačko isku-stvo, svaki naučni uvid, svaka definicija; i ko samo ipokuša da i sudbinu i slučaj shvati gno'seološki, tajih baš ne poznaje. Mi imamo unutarnju izvesnost danam kritičko razmišljanje nikada ne može otkriti niš-ta o sudbini, i bez te izvesnosti ostao bi nam zatvo-ren svet postajanja. Saznavati (suđenjem razlikovati)i utvrđivati kauzalne odnose među onim što je sazna-no (dobro razlikovanim stvarima, svojstvima, položa-

jima) — jeste jedno i isto. Ko pristupa istoriji suđeći, naći će samo podatke. A ono što dela u dubini, bilo

to proviđenje ili kob, to se možeA samo proživeti nasadanjem događanju kao pred slikom nečega što seveć dogodilo; i to sa onom jtotresnom, neizrecivom,izvesnošću koju prava tragedija budi u nekritičnomgledaocu. Sudbina i slučaj čine uvek suprotnost u ko-

ju duša pokušava da zaodene ono što može biti samo osećanje, samo doživljaj i intuicija, i ono što jedinoobjašnjava najprisnija stvaralAštva religije i umetno-sti onima koji su poz.vani da uvide. Da bismo predo-čili ovo pra-osećanje živoga bića, koje daje smisao isadržinu svetskoj slici istorije, ne znam ničeg boljeg

— svako ime je zvuk i dim — od jedne strofe Ge-

19




ve <one iste koja kao moto na čelu ove knjige tre-da obeleži njeno osnovno nastrojenje):

»Kađa u beskrajnome uvek jeđno isto, Ponavlja jući ser večno teče,Hiljađe oblika živoga sveta Snažno se u lanac vezuju;Struji slast životna iz svih stvari,Sa najmanje kao i sa najveće zvezđe,I sve to tiskanje, sva ta borba,Večni je m ir u Gospođu Bogu.«

Na površini svetskog događanja vlada ono što je pređviđeno. Ono je oznaka svakog pojedinačnog do-đaja, svake pojedine odluke, svake pojedine lično-. Niko unapred nije znao, pri pojavi Muhameda, zaiš islama, niti pri padu Robespjera za Napoleona.

a veliki ljudi dolaze, šta oni preduzimaju, da li ćeto uspeti — sve. je to neizračunljivo. Niko ne znali će se jedno razviće koje snažno započne završiti

velikoj liniji, kao rimsko plemstvo, ili će propasti uj kobi, kao Hoenštaufenovci i cela Maja-kultura. Is-tako stoji, uprkos nauci o prirodi, sa sudbinama

ake pojedine životinjske ili biljne vrste u krugu zem-ne istorije, pa čak i preko toga, sa sudbinama samemlje i svih sunčanih sistema i mlečnih puteva. Ne-atni August napravio je epohu, veliki Tiberije pro-

o je bez uticaja. Isto je to sa sudbinom umetnika,metničkih dela i oblika, dogmi i kultova, teor ija ionalazaka. Nikakvim »zato« i »zbog toga« ne može

objasniti zašto u vrtolozima postajanja jedan ele-ent samo trpi sudbinu, a drugi postaje sudbinom, i

često dovoljnom za čitavu jednu budućnost; zaštoaj prvi element iščezava u talasanju istoriske povr-

ne, a ovaj drugi stvara istor iju: ne može se sve toasniti, a ipak je sve to jedna najintimnija nužnost.

to i za sudbinu vrede Augustinove reči o vremenu,kazane u jednom dubokom trenutku: Si 'nemo ex me aerat, scio; si quaerenti explicare velim, nescio.

Takva je iđeja blagođati u zapadnjačkom' hrišćan-vu, blagodati dobivene Isusovom žrtvom, koja izra-va slučaj i sudbinu u najvišem etičkom shvatanju:

eti slobodno hteti. Opredeljenje (nasledni greh) iagodat — u ovoj polarnosti, koja može biti uvek sa-




mo oblik osećanja, pokrenutog života, a nikada sadrži-na učenog iskustva, leži biće svakog odista značajnogčoveka ove kulture. Ova polarnost je i za protestantai za ateista, pa ma koliko bila skrivena iza pojma »raz-vića« (koji pravoliniski iz nje potiče)1 — osnova svakeispovesti, svake autobiografije, koja je stoga, napisa-na ili naslikana, nemoguća u antičkog čoveka, č ija je

sudbina imala drugi oblik. Ova polarnost je poslednjismisao autoportreta Rembrantovih i muzike ocl Bahado Betovena; i ostaje nepristupačna mišljenju, pa na-zvali je mi opredeljenjem, proviđenjem ili unutarnjimrazvićem2, i to je ono što čini da su životni tokovisvih ljudi Zapada srodni. »Slobodna vo lja « je unutar-nja izvesnost. Ali, ma šta se htelo ili činilo — ono štoodista sleduje posle svih odluka i iz njih, naglo, izne-nadno, nepredvidljivo, to je ono što služi dubljoj nuž-nosti i što se podreduje jednom velikom poretlcu predočima koje razumevaju, kada se baei pogled na slikudavno prošloga. Kada se ispuni sudbina nečega štose htelo, onda se može ono što je neispitljivo osetiti

kao blagodat. Šta' su hteli Inoćentije III, Luter, Lojo-la, Kalvin, Žansen, Ruso, Marks, a šta je od toga hte-njaApostalo u struji zapaclnjačke istorije? Je li to bilablagodat ili kob? Tu se svako raeionalističko raščla-njavanje završava apsurdom. Predestinacija u Kalvinai Paskala (obojica su se osmelili da izvuku poslednjekauzalne zaključke augustinske dijalektike iskrenijeno Luter i Toma Akvinski) jeste nužna apsurdnost ko-

jo j odvodi razumsko istraživanje ovih tajni. Ona do-speva iz sudbinske logike svetskog postajnja u kau-zalnu logiku pojmova i zakona, iz neposrednog sagle-danja života u mehaničlci sistem predmcta. Strahovite

• Put od Kalviina do Darvina lako se može pokazatiu engleskoj filozofiji.

2 To spacla u večno sporae tačke zapadnjačke teorije umetnosti. Antička, euklidovska, a-istoriska, duša nema»razvijanja«, zapadnjačka se u njemu sva iscrpljuje, ona

je »funkcija« upravljena na završetak. Prva »jeste«, dru-ga »postaje«. Prema tome, sva antička tragika pretpostav-lja stalnost ličnosti, a sva zapadnja'oka njenu promenlji-A'ost U našem smislu »karakter« je tek onaj oblik bićakoji se sastojd u neizmernoj pokrenutosti i beskrajnombogatstvu odnosa. Kod Sofokla veliki gest oplemenjava bol, kod Šekspira velika namera oplemenjava đelo. Našaestetika morala je da promaši osnovni problem, jer je uzi-mala svoje primere iz obe kulture bez razlike.

19



/ševne borbe Paskalove jesu borbe jednog duboko

nutarnjeg čoveka, koji je bio ujedno i rođeni -mate-atičar, a koji je hteo da poslednja i najozbiljnijatanja duŠe podvrgne istovremeno i velikim intuici-ma žarke vere i apstraktnoj tačnosti isto tako veli-g matematičkog nastrojenja. To je dalo ideji o sud-ni, religiozno govoreći proviđenju Božjem, shemat- i oblik uzročnog načela, dakle Kantov oblik razum-e delatnosti, jer to znači pređestinacija, u ko joj dsagodat, živa, svakako kao unutrašnja izvesnost do-ljena, slobodna od svake kauzalnosti, pojavljuje kaoirodna snaga koja je vezana za neopozive zalcone i

ja pretvara religioznu sliku sveta u ukočeni i mrač-mehanizam. I zar nije to opet bila sudbina i za en-ske puritance i za ceo svet, što oni, ispunjeni tak-

m uverenjem, nisu pali u jednu pasivnu predanost,go su imali vedru izvesnost ,da je njihova volja —ja Božja?

16

Obrnemo li se sada daljem objašnjavanju pojaveučajnoga, nećemo više padati u opasnost da u njojdimo izuzetak ili proboj uzročnoga sklopa prirođe. riroda« nije slika sveta u kojo j sudbina biva sušta-venom. Svuda gde se unutra okrenuti pogled oslo-

đa onoga što je postalo čulnim i gde on, približu-i se vizi ji, prož iraa olcolni svet, svuda gde taj pog-d oseća da na nj deluju na mesto samih predmetaa-pojave: nastupa veliki istoriski aspelct, van- i nad-rodni. To je pogled Dantea i Volframa, a i pogledtea u starosti (izražen, pre svega, u kraju drugogla Fausta). Boravim o li, sagledajući, 'u tom svetudbe i slučaja, izgleda nam možda da je sluČaj štona ovoj maloj zvczdi mcđu milionima sunčanih si-

ma odigrava negde epizoda »svetske istorije«; slu-, što Ijudi, ta čudna, životinjama slična, organskaorenja na kori te zvezde; daju ponekad sliku »sa-avanja«, i to baš u onom obliku u kome su ga Kant,stotel i drugi na tako različite načine pretstavili;čaj, što se kao suprotni pol tog saznanja pojavljuju

š oyi prirodni zakoni (»večni i opštevažeći«) i što

azivaju sliku »prirode« o kojoj svaki pojedinac mislije ista za sve. Fizika sa pravom goni slučaj iz svo-




ŠPEMGLER Propast Zapađa

je slike sveta, ali je opet slučaj to što se ona samauopšte jednom i pojavila, negde u aluvialnoj periodizemljine kore, kao osobena vrsta duhovnog shvatanja.

Svet slučaja jeste svet samo jeđnom ostvarenih činjenica, prema kojima mi, kao buđućima, hrlimo čež- njivo ili sa puno straha, koje nas kao živa sađašnjost uzđižu ili pritiskuju, i koje mi možemo opet, sagleđa

njem/ proživljavati rađosno ili tužno, kao prošlost. Svet uzroka i posledica jes te svet stalno mogućega, svet bezvremenskih istina, koji saznajemo raščlanjava- njem i razlikovanjem.

Samo taj drugi svet može se naučno postići, samo je on identičan sa naukom. Kome je zatvoren pogledza onaj drugi svet — svet kao Divina commedia, svetkao prizor za jednog Boga — kao što nedostaje Kantui većini sistematičara mišljenja, taj će u svetu naći sa-ino besmisleni haos slučajnosti, i to u najbanalnijemsmislu reči1. Ali i esnafsko, neumetničko, istraž ivanjeistorije sa svojim skupljanjem i uređivanjem golih po-dataka samo je jedna, ma koliko duhovita, sankcijabanalno-slučajnog. Tek onaj pogled koji prodire u me-tafizičko dož ivljuje u istoriskim podacima simbole onoga što se dogodilo i time izdiže slučaj do sudbine.Ko je sam sobom sudbina, 'kao Napoleon, ne potrebu-

je taj pogled, je r između njega kao čin jenice i ostalihčinjenica postoji saglasnost metafizičkog takta,. kojanjegovim odlukama daje apsolutnu sigurnost.

Ovaj pogled je ono jedinstveno i snažno u Šekspi-ru, u kome se još nikada nije ni potražio ni naslutiopravi tragičar slučaja. A baš tu i jes te poslednji smi-sao zapadnjačke tragike, koja je ujedno i otisak za-padnjačke ideje o istoriji, a time i ključ za ono što

za nas znači od Kanta neshvaćena reč »vrem e«. Slu-čajno je što politička situacija u Hamletu, kraljevoubistvo i pitanje o prestolonasleđu, pogađaju baš taj karakter. Slučajno je što je Jago. svakodnevna huljakakvu nalazimo na svima putevima, uzeo baš tog čo-veka na nišan, čoveka čija je ličnost imala ovu ninajmanje svakodnevnu fiziognomiju. Pa Lir! Ima lišta slučajnije (pa zato i »prirodnije«) nego udruživa-

1 »Plus on vieillit, plus on se persuade, que sa sac-ree Majeste le Hazard tait les trois quarts de la besognede ce miserable Univers« (Fridrih Veliki Volteru). Tako,rružno, oseća pravi racionalist.

196




tog gospodarskog dostojanstva sa tim kobnimastima što su ih njegove kćeri nasledile? Još ni donas nije se moglo razumeti kako to da Šekspir uzi-

anegdotu onde gde je nađe, pa je baš zato ispu-je snagom najprisnije nužnosti (nigde tako uzviše-kao u njegovim rimljanskim dramama). Zato što

htelo razumevanje, upalo se u očajne pokušaje dau te drame unese moralna uzročnost, jedno »zato«,na veza »zloč ina« i »kazne«. A ti pokušaji nisu nini ni netačni (jer »tačno« i »netačno« pripadaju sve-kao prirodi i znače kritiku kauzalnoga), već su plit-nasuprot onom pesnikovom dubokom doživljavanju

to činjeničke anegdote. Samo onaj koji to oseća mo-da se divi veličanstvenoj naivnosti Lira i Magbeta.

svim suprotno pokazuje Hebel, koji uništava dubi-slučajnosti sistemom uzroka i posledica; Ono što

nasilno, što je po jmovno u njegovim koncepcijama, svak oseća a ne može da protumači, ležalo je u

me što logično-uzročna shema njegovih duševnih su-ba protivreči istorisko-pokrenutom osećanju sveta iegovoj sasma drugoj logici. Ovi ljudi ne žive; onimo đokazuju nešto svo jim prisustvom. Oseća se pri-stvo velikog razuma, ali ne dubokog života. Na meo slučaja došao je »problem«.

I baš ta zapađnjačkci vrsta slučajnoga potpuno jerana antičkom osećanju sveta, pa time i antičkojami. Antigona nema nijednu slučajnu osobinu koja

ma kako dolazila u obzir za njenu sudbinu. Onoo se dogodilo kralju Edipu moglo se dogoditi i sva-m drugom — sasvim suprotno sudbini Lirovoj. Toantička sudbina, »opšte ljudski« fatum, koji važi

pšte za jedn o »telo « i ne zavisi nikako od slučajnonog.

Obično pisanje istorije uvek će zastajati pri plit- o-slučajnome, ukoliko se ne izgubi u skupljanju po-taka. To je sudbina tvoraca takve istorije, koji du-vno više manje ostaju u gomili. Pred njihovim okomvaju se priroda i istorija u popularno jedinstvo ilučaj«. »Sa sacree Majeste le Hazard« za čoveka go-ile je nešto najrazumljivije što postoji. To je onojanstveno-uzročno, jo š nedokazano, ono što čovekumile zamenjuje potajnu logiku istorije, koju on ne

eća. Anegdotska slika prednjeg plana istor ije, po-ište svih naučnih lovaca uzročnosti i svih pisaca ro-

197




mana i komada običnog soja, odgovara potpuno takvom shvatanju. Koliko li se ratova začelo zato. što jenekakav Jjubomorni dvorjanin hteo ukloniti nekog ge-nerala od svoje žene! Koiike Ii su bitke dobivene ili iz-gubljene smešnim slučajnim događajima! Uočimo kako se još u 18 veku obrađuje rimska, a još i danaskineska istorija! Setimo se udarea lepezom alžirskog

Deja i tome sličnoga, što istorisku pozornicu oživljavaoperetskim motivima. Smrt Gustava Adolfa ili Alek-sandra izgledaju kab da ih je udesio neki rđav drama-tičar. Hanibal je samo intermeco antičke istor ije, učiji je tok iznebuha upao »Propadanje« Napoleonovonije bez melodramskih elemenata. Ko traži unutarnjioblik istorije u nekom uzročnom sledovanju njenihvidljivih pojedinačnih događaja, nači če, ako je iskren,uvek komediju burleskne besmislenosti. Ja bih pove-rovao da je ona, tako malo zapažena, scena igre pija-nih triumvira u Šekspirovom Antoniju i Kleopatri (jed-na od najsnažnijih scena LI tom beskrajno dubokomdehi) proizišla iz ruganja prvog istoriskog tragičara

svih vremena »pragmatičkom« aspektu istorije. Jer jetaj i suviše popularni aspekt oduvek vladao »svetom«.On je sitnim taštim ljudima davao hrabrosti i nadeda ,se umešaju LI svet. Ruso i Marks, samo gledajučina taj duh i na njegovu racionalističku strukturu, mis-lili su da jednom teorijom mogLi promeniti »tok sve-ta«. Pa i socijalno ili privredno tumačenje političkihrazvoja još jeAu obilatoj meri plitko i popularno: tu-mačenje u kome se danas istoriska obrada izdiže dovrhLinca, a koje, s obzirom na svoj biološki karakter,uvek ostaje sumnjivo LI pogledLi kauzalnog zasnivanja.

Napoleon je u značajnim trenucima imao snažnoosećanje za dubokLi logiku svetskog postajanja. Slutio

je tada koliko je on sam bio sudbina, i ukoliko jeimao sudbinLi. »Osećam da sam gonjen nekoj svrsi ko-

ju ne poznajem. Čim je bridem postigao, čim više nebudem nužan, biće dovoljan jedan atom da me raz-mrska. A dotle $ve ljLidske snage ne mogLi mi ništa«,kaže on u početku pohoda na Rusiju. To se zove ne misliti pragmatički. U tpm tremitku slutio je on .kako

je logici sudbine malo potrebna određena pojedinač-nost, pa bio to čovek ili situacija. On sam kao empi-riska ličnost mogao je i pasti kod Marenga. Ono što

je on značio ostvarilo bi se tada u drugom nekom ob-liku. Jedna melodija LL rukama velikog muzičara spo-

198




na je za bogate var ijac ije; ona može, za običnogaoca, biti izmenjena a da se u dubini — u jednom

vim drugom smislu — i ne izmeni. Epoha nemač-nacionalnog jedinstva sprovedena je u ličnosti Biz-ka, a epoha ratova za oslobođenje u širokim i go-o bezimenim događajima. Obe »tem e« mogle su bitidrugi način »sprovedene«, da se izrazimo jezikom

zičara. Bizmark je mogao rano biti otpušten, a bit-kod Lajpciga mogla je biti izgubljena; grupa ra-iz 1864, 1866 i 1870 mog la je b iti zamenjena dip-

atskim, dinastičkim, revolucionarnim ili privred-a činjenicama — »modulacijama« — 'iako fiziogno-

ka izrazitost zapađnjačke istorije, nasuprot stilu. primer, indiske, takoreči korđrapunktski zahteva na učnom mestu snazne akcente, ratove ili velike lič- ti. Sam Bizmark naznačuje u svojim Uspomenama e u prolcće 1848 moglo da se postigne ujedinjenieirem opsegu no 1870 i da je ono propalo tada zbogtike pruskog kralja, tačnije rečeno zbog njegoveiic ćudi. To bi bilo, i po Bizmarkovom osećanju,

ako sprovođenje »stava« koje bi učinilo potrebnomnu lcodu — »da capo e po i la coda«. Ali smisao epo-

(tema) ne bi se promenio nikakvim ob likovanjemenica. Gete je mogao — možda — umreti u raniminama, ali njegova »ideja« ne. Faust i Taso ne binapisani, ali bi oni ipak »bili«, bez svoje poetske

pljivosti, u jednom vrlo tajanstvenom smislu.

Jer bio je to slučaj što se istor ija višega ljudstvai u obliku velikih kultura; i slučaj što se jedna od

h probudila oko hiljadite godine u Zapadnoj Evro-Ali je od toga trenutka ona sledovala »zakonu po

ne se i pojavila«. U svakoj epohi postoji neograni-o obilje iznenađujućih i nikad predvidljivih moguć-sli da se ona ostvari LI pojedinostima; ali sama epo-je nužna, jer je tLi jedno životno jedinstvo. A što

njen unutarnji oblik baš taj, to 'je njeno odredenje. i slučajevi mogu uobličiti njeno' razviće oskudnoveličanstveno, bedno ili srećno, ali promeniti epohLi

inogLi. I pojedinačni tip je isto tako neopoziva či-nica kao i pojedinačni shičaj: u is tor iji svemira»sunčanog sistema« sa planetama koje kruže; u is-I ji Paše planete tip »živih b ića« sa mladošću, sta-

ću, životnim trajanjem i rasplođivanjem; u istori-iv ih bića tip Ijudskog bitisanja, a u n jegovom »svet-

19



•V-

sko-istoriskom« stadiju tip velike pojedinačne kulture1.A ove kulture su po svojoj suštini srodne biljkama:one su 'celog svog životnog trajanja vezane za tle nakome su ponikle. I najzad, tipičan je i način na kojiIjudi jedne kulture shvataju i proživljuju sudbinu, makoliko različito bila obojena slika za pojedinca. Onošto se ovde može o tome reći nije »istinito«, već unu-

trašnje nužno za ovu kulturu i ovaj stupanj vrernena;i ono ne ubeđuje druge zato što postoji samo jednaistina, već zato što ti drugi pripadaju istoj epohi.

Euklidovska duša antike, međutim, mogla je svoje biće, vezano za prisutne prednje planove, doživlja-vati samo u obliku slučajeva antičkog stila. Ako se zazapadnjačku dušu »slučajno« sme protumačiti kao sud-bina manje sadržine, onda se, obrnuto, za antičku du-šu sudbina sme protumačiti kao slučaj ogromno po-većan. To znače ananke, heimarmene i fatum. Zato štoantička duša nije zapravo proživljavala istoriju, onanije imala ni pravo osećanje za logiku sudbine. Ne

treba se zavaravati rečima. Najpopularnija boginja he-lenizma bila je Tihe, koju su jedva umeli razlikovatiod »ananke«. A mi osećamo sudbinu i slučaj punomsnagom kao suprotnost od koje sve zavisj u dubinamanašeg bića. NaŠa istorija jeste istorija velikih veza isklopova; antička istorija, i to ne samo njena slika uistoričara kao što je Herodot, već njena puna stvar-nost, jeste istorija anegdota, tj. niz plastičnih pojedi-nosti. Anegdotičan je, u punom smislu te reči, stil an-tičkog bića uopšte, kao i stil svake pojedine biografi-

je. Čulno-opipljiva strana događaja zgušnjava se u đe- monske, apsurđne slučajeve, neprijateljske prema isto-rij i, koji poriču i odriču logiku događanja. Sve fabule

antičkih majstorskih tragedija iscrpljuju se u slučaje-vima, koji ismevaju smisao sveta; inače se značaj rečieif.iapf.iev7] u suprotnosti premašekspirovskoj logici slu- čajci ne može označiti. Još jednom: ono što se Edipudešava, sasvim spolja, iznutra ničim uslovljeno i izaz-vano, moglo bi se desiti svakom čoveku bez izuzetka.

To je oblik antičkog mita. Neka se sravni sa time du-boko unutrašnja nužnost, uslovljena čitavim bićem iodnosom toga bića prema vremenu, u sudbini Otela,

1 Uporedna metoda ove knjige počiva na činjenieida imamo pred sobom čitavu grupu ovdh kultura.


200




n Kihota, Vertera. Tu leži — kao što sftio kazali —lika između tragedije situacije i tragedije karakte-Ali i u istoriji samoj ponavlja se ova suprotnost.

ak epoha Zapada ima karakter, svaka epoha antikeetstav lja samo jednu situaciju. Život Geteov bio je sud-nosna logika, a Cezarov mitska slučajnost. Tu je tekkspir uneo logiku. Napoleon je tragičan karakter;kibiad dospeva u tragične situacije. Ast rolog ija uom obliku u kome je od gotike do baroka vladalaećanjem sveta, čak i osećanjem onih koji su je od-ali, htela je da ovlada celim budućim životnim to-m Faustovski horoskop, čiji je možda najpoznatiji

mer onaj što ga je Kepler konstruisao za Valen-ajna, pretpostavlja jedinstvcni i osmišljeni pravacokupnog bića koje ima još da se razvija. Antičkooroštvo, koje se uvek odnosi na pojeđinačne slučaje-

stvarno je sasvim simbol besmislenog slučaja, tre-tka; ono dopušta u svetskom toku samo tačkoliko-i nepovezanosli. U onome što se u Atini pisalo i do-

ljavalo kao istorija, proročke izreke bile su sasvimsvom mestu. Da li je ikada ijedan Grlc imao, u ma

kvu svrhu, svest o istoriskom razvoju? A da li smoikada, bez te svesti, mogli da pravimo istoriju, da

zmišljamo o istoriji? Ako se uporede sudbine AtineFrancuske u odgovarajućim vremenima počev od Te-stokla i Luja XIV, naći će se da su stil istoriskogećanja i stil stvarnosti svaki put jedni isti: ovde

strem logike, tamo ne-logike.

Sada će se razumeti poslednji smisao ove značaj-činjenice. Isto rija je os tvarivanje jedne duše i isti stil,da istorijom koju mi pravimo i istorijom koju »sa-damo«. Antička matematilca isključuje simbol bes-ajnog prostora; antička istorija takođe. Nije uzaludzornica antičkog bića najmanja od švih: pojedinačmlis. Nedostaju mu vidik i perspektive — uprkos epi-di Aleksandrovog pohoda — kao što oni nedostaju ieni antičkog pozorišta sa pozadnjim zaklonom kojizatvara. Neka se uporede sa tim dejstva na dalj inu

paclnjačke kabinetske diplomatije i kapitala. Kao štoHeleni i Rimljani u svom lcosmosu saznavali i kao

varne priznavali samo prednje planovc prirode, izjdublje dubine svog bića odbijajući haldejsku as-

nomiju; kao što su oni u osnovi imali samo kućna,adska i poljska božanstva, a ne božanstva vezana za

201




veštenstvu, drugim ratovima nego što su ratovi Fili-a II, drugim graditeljem nego što je Vinjola, drugimekim dvorom. Slučaj je izabrao španski gest za za-adnjačko kasno doba. Unutrašnja logika vremena, ko-

je u Ve likoj revoluciji ili nekom događaju slične sa-ržine moralo naći završetak, ostala je time nedirnuta.

Francuska revolucija mogla je biti zastupljen.arugim događajem, drugog oblika i na drugom mes-u, recimo u Nemačkoj ili Engleskoj. Njena »ideja«ao što ćemo kasnije videti), prelaz iz kulture u ci-lizaciju, pobeda anOrganskog velikog grada nad or-

anskom zemljom — koja sada postaje u duhovnom

mislu »provincija« — bila je nužna, i to u tom tre-utku. Za ovo valja da se upotrebi reč »epoha« u sta-m, danas već izbrisanom, smislu (zamenjenom rečju

erioda). Jedan događaj čini epohu; to znači: on obe-žava u toku kulture nužni sudbinski obrt. Sam slu-ajni događaj, kristalizaciona tvorevina istoriske povr-ne, mogao je biti smenjen nekim drugim odgovaraju-m slučajevima: epoha je nužna i unapred predodre-ena. ,Da li jedan događaj, u odnosu na jednu kulturunjen hod, zauzima rang epohe ili epizode, to je u ve-, kao što se vidi, sa idejama sudbine i slučaja, paakle i sa razlikom »epohalne« zapadnjačke i »epizo-čke« antičke tragike.

Mogu se dalje razlikovati anonimne i lične epohe o njihovom fiziognomičkom tipu u slici istorije. Slu-

ajevima prvoga ranga pripadaju velike ličnosti sa ob-kovnom snagom svoje privatne sudbine, koja utelov-u je u svoj Oblik sudbinu hiljada, čitavih. naroda ipoha. Ali ipak ono što razlikuje viteze na sreću i oneoji su uspeli bez unutarnje veličine (kao Danton i Ro-espjer) od heroja istorije jeste u tome što njihovačna sudbina samo nosi crte opšte sudbine. Uprkosučnim imenima, »jakobinci« su bili tip koji je vla-

ao vremenom, i to u celini, a ne pojedince.. Prvi deone epohe — revolucija — stoga je potpuno anoni-an; drugi deo — napoleonovsk i — u najvećem ste-enu držan je ličnostima. Ogromna snaga tih pojavaršila je za nekoliko godina ono što je odgovarajuća

ntička cpoha )otprilike 386—322), zbunjeno i nepo-dano, svršavala za čitave desetine godina u podzem-

om razgrađivanju. Suštini svih kultura zajedničko je

što se u svakom stadiju nalazi najpre ista moguć-ost da se ono što je nužno dogodi u obliku velike

0




ličnosti (Aleksandar, Diokleeijan, Muhamed, Luter, Na-poleon), u obliku skoro bezimenog događanja sa zna-čajnim unutrašnjim oblikom (peloponeski, tridesetogo-dišnji, španski rat oko nasleđa) ili u obliku jednog ne-

jasnog i nepotpunog razvoja (vreme Diadoha, Hiksa,nemačka međuvladavina). Ko ji je oblik verovatan, to

je već pitanje istoriskog — pa prema tome tragičkog

— stila.Ono što je tragičko u Napoleonovu životu — ne-

otkriveno još za pesnika koji bi bio dovoljno velik dataj život shvati i uobliči — jeste u tome što je on,čije se bitisanje istrošilo u borbi protiv engleske poli-tike, najotmenije pretstavnice engleskog duha, baš tomsvojom borbom izvojštio pobedu toga duha na konti-nentu, koji je onda postao dovo ljno moćan da Napo-leona u liku »oslobođenih naroda« savlada i da ga pu-sti da umre na Svetoj Jeleni. Nije on bio osnivač na-čela ekspanzije. To načelo poteklo je iz puritanizmaKromvelove okoline, koja je oživotvorila britansko lco-lonijalno carstvo1. A to je bila takođe težnja revolucio-narnih armija, koje su, posredstvom engleski školova-nih glava, kao Rusoa i Miraboa, bile gonjene napredidejama engleskih filozofa — još od bitke na Valmi-u,koju je jed ino Gete pojmio, kako dokazuju njegovaslavna reč uoči bitke. Nije Napoleon stvorio te ideje,one su njega stvorile: i kada se popeo na presto, mo-rao je dalje da ih sprovodi protiv jedine sile, Engleskenaime, koja je htela to isto. Njegovo carstvo je tvore-vina francuske krvi, ali engleskog stila. U Londonu suizobrazili teoriju »evropske civilizacije«, zapadnjačkoghelenizma, Lok, Šeftsberi, Klark, a pre svega Berrtam;u Pariz su je preneli Bel, Volter, Ruso. U ime ove par-lamentarističke Engleske, Engteske poslovnog moralai žurnalizma — borilo se na Valmiu, Marengu, Jeni,Smolensku i Lajpcigu; i engleski duh u svima tim bit-kama pobedio je francusku kulturu Zapada2. Prvi kon-

1 Potsećam na Kandngovu reč iz početka 19 veka:>Južna Amerika slobodna — i po mogućstvu engleska«.Nikada ndjc čistije došao do izraza ekspanzivni instinkt.

2 Zrela zapadnjačka kultura bila je sasvim francuskakultura, koja je izrasla iz španske počev od vremena LujaXIV. Ali, već pod Lujem XVI, -u Parizu je engleski parkpobedio francuski, osećajnost »esprit«, odelo l društvenioblici Londona oblike Versaja, Hogart Vatoa, nameštaj izČipendela i porcelan iz Vedzvuda one iz Bula i Sevra.

204




novi; ili će ih ostvariti u 21 veku kakav cezarovski čo-vek od činjenica kao privredni organizam: to sve pri-pada slučajnosti istoriske slike. Njegove pobede i po-razi, u kojima je uvek bila skrivena pobeda Engleske,kao pobeda civilizacije nad kulturom: njegovo carstvo,njegov pad, granđe nation, epizodično oslobođenje Ita-lije, koje je, i 1796 kao i 1859 godine, zapravo samopromenilo politički kostim jednog naroda koji je dav-

no postao beznačajan; razorenje nemačkog carstva, jedne gotičke razvaline: sve su to površinske tvorevi-ne iza kojih stoji velika logika prave, nevidljive isto-rije. I u smislu te logike završio je tada Zapad svojukulturu, koja je dospela do zrelosti u francuskom ob«liku, u »antien regime-u, i smenio je engleskom civi-lizacijom. Kao simboli »istovremenih« obrta vremena,osvojenje Bastilje, Valmi, Austerlic, Vaterlo i dizanjePruske odgovaraju antičkim činjenicama bitaka kodHeroneje i Gaugamele, pohodu na Indiju i rimskojpobedi kod Sentina. I sada možemo shvatiti da u ra-tovima i političkim katastrofama, osnovnoj materijinašeg pisanja istorije, pobeda nije ono što je sušta-

stveno u jednoj bitci, a mir nije svrha jednog pre-vrata.

18

Ko je ove misli u sebe primio, razumeće kako jeza doživljavanje prave istorije moralo biti kobno na-čelo uzročnosti, koje je, u svom ukočenom obliku,svojstveno tek sasvim kasnim kulturnim stanjima, ikoje tada utoliko tiranskije deluje na sliku sveta. Kant

je vr lo obazrivo utvrdio kauzalitet kao nužni oblik sa-znanja, i ne može se nikad dovoljno naglasiti da je

time isključivo mislio na razumsko posmatranje ljud-skog okolnog sveta. Reč »nužnost«. rado se čula, ali seprečulo ograničavanje načela na jednu jedinu oblastsaznanja, koja je baš isključivala sagledanje i oseća-nje žive istorije. Poznavnje ljudi i saznavanje prirodepo svojoj suštini ne mogu se uopšte uporediti. Ali, či-tavo 19 stoleće mučilo se da izbriše granicu izmeđuprirode i istorije, u korist one prve. Ukoliko se više is-toriski htelo misliti, utoliko se više zaboravljao načinna koji se nife smelo misliti. Nasilno primenjujućiukočenu shemu prostornog i vremenu neprijateljskog

206




nosa, uzrok i posledicu, na ono što je živo, unosilese u čulnu površinsku sliku događanja konstruktiv-linije fizikalne slike prirode. I niko nije osećao '—

sred tih kasnih gradskih duhova, naviknutih na kau-nu mislenu stegu — duboku apsurdnost jedne nau-koja je htela, metodskim nesporazumom, da organ-

o postajanje shvati kao mehanizam postaloga. Alin nije uzrok noći, niti mladost starosti, niti cvet plo-. Sve što duhovno shvatamo ima svoj uzrok; a sveo ' unutrašnjom izvesnošću organski proživljavamoa svoju prošlost. Uzrokom se karakteriše »slučai«,ji je svuda moguć i čiji unutrašnji oblik čvrsto sto-bez obzira na to kada taj slučaj nastupa, koliko pu-

i da li uopšte i nastupa; prošlošću se karakterišegađaj, koji je bio samo jedanput, pa se nikad viševraća. I po tome kako mi shvatamo nešto iz naše

oline, ili kritički i svesno, ili fiziognomički i nevolj-, izvlačimo zaključak, na osnovu tehničkog ili život-g iskustva, o Ajednom bezvremenskom uzroku u pro-oru ili o jednom pravcu koji vodi od »juče« kaanas« i »sutra«.

Ali duh naših velikih gradova neće tako da zaklju-je. Opkoljen mašinskom tehnikom koju je sam stvo-, taj duh, pošto je oslušnuo prirodinu najopasnijunu, zakon, hoće sada da osvoji tehnički i istoriju,

oretski i praktički. Celishodnost je velika reč kojomon istoriju načinio sebi sličnom. U materi jalistič-

m shvatanju istorije vladaju zakoni kauzalne priro-

pa je otud sledovalo da su se smeli postaviti idealirisnosti, na primer prosvećenje, humanitet, svetskir, kao ciljevi svetske istorije koji će se postići »pro-

s.om napretka«. Osećanje o sudbini pak bilo je izu-lo u ovim staračkim planovima, izumrlo zajedno saadalačkom hrabrošću i smelošću, onom koja hrli usret tamnoj odluci zaboravivši na sebe, sva obreme-na budućnošću.

Jer samo mladost ima budućnost i jeste buduć-st. Taj zagonetni zvuk ima isto značenje kao i pra- vremena i sudbina. A sudbina je uvek mlada. Komesto nje stavi lanac uzroka i posledica, taj i u

ome što se još nije ostvarilo gleda nešto staračkorošlo. Tu nedostaje pravac. A ko živi idući na su-t nečemu i put nečega u burnom zamahu, taj ne

ra ništa da zna ni o cil j u ni o koristi. On sebe sa-

0




ma oseća kao smisao onoga što će se dogodili. Verau zvezdu vodilju nije napuštala ni Cezara ni Napoleo-na niti druge velike pothvatnike; a to je ona vera štoleži najdublje, uprkos melanholiji mladih godina, usvakom detinjstvu, u svim mladim plemenima, naro-

'dima i kulturama; to je ona vera što se rasprostirenad celokupnom istorijom, vera u svima onima koji

delaju i sagledaju, a koji su mladi uprkos svoje sedekose, mladi no svaka naklonost, ma koliko rana, pre-ma bezvremenskoj celishodnosti. Osećajno znaćenjetrenutne okoline otvara se i u prvim danima detinj-stva, kada su suštastvene samo ličnosti i stvari naj-bliže okoline, pa se proširuje ćutljivim i nesvesnimiskustvom do opsežne slike, koja je opšti izraz celekulture na tome stepenu, a čiji su tumači samo velikipoznavaoci života i ispitivači istorije.

Tu se razlikuje neposređni utisak sadašnjice odslike prošlosti, koja se prcdočava samo u duhu, daklesvet kao događanje od sveta kao istorija. Na onaj prviupravlja se znalački pogled čoveka od dela, državnikai vojskovođe, a na onaj drugi intuitivni pogled istori-čara i pesnika. U onaj prvi svet upliće se čovek napraktičan način, trpeći ili delajući; a ovaj drugi svetpripada hronologiji kao velikom simbolu neopoziveprošlosti1. Mi gledamo unazad, a živimo unapred, ususret nepredviđenome; ali u sliku neponovljivog. do-gađanja prodiru sad, počev još od tehničkog iskustvadetinjskog doba, crte onoga što ima da se predvidi,prodiru slike zakonske prirode, koja podleži izraču-navanju a ne fiziognomičkom taktu. Mi shvatamo div-ljač kao biće sa dušom., pa odmah zatim kao sredstvoza ishranu; gledamo u munji opasnost ili električrtoispražnjivanje. A ova druga, kasnija, okamenotinskaslika sveta nadvlađuje u velilcim gradovima sve više iviše onu prvu: slika prošlosti se mehanizuje, materi-

ja lizu je, i iz nje se izvlači zbir, kauzalnih pravila zasadašnjost i budućnost; vezuje se u istoriske' zakonei u jedno razumsko iskustvo o njima.

1 Baš zato što se izmiče vremenu, hronologija možeda se služi matematdčkim znacima. Ovi ukočem brojeviznače za naše oko nekadanju sudbinu. Ald njihov smisaonije isti kao onaj u matemaličkih brojeva — prošlost nijeuzrok, a sudba nije formula —• pa je zato onaj koji s?njima postupa matematički, kao istonski materijalist, pre-stao da prošlost gleda stvarno kao takvu, tj. kao nešto što

je živelo jednom 1 samo jednom.

208




Ali, nauka je uvek nauka o prirodi. Kauzalno zna-e, tehničko iskustvo, postoji samo o onome što jestalo, o prostornome, o saznanome. Kao što životipada istoriji, tako znanje pripada prirodi — čul-m svetu shvaćenom kao e lement, posmatranom uostoru, izobraženom po zakonu uzroka i posledice.stoji li, dalcle, uopšte nauka o istoriji? Setimo seko se u svakoj ličnoj slici sveta, koja je više ili ma-e približna idealnoj, po jav lju je nešto od obojega: ne-a »prirode« bez žive saglasnosti, niti »isto rije« bezuzalne. Jer u prirodi, doduše, svi istovrsni pokuša-ima ju isti zakonski rezultat, ali svaki pojedinačni

ipak istoriski događaj, koji se desio određenog da-ma i koji se neće više vratiti. A u istoriji podaci. oošlome —• hronološki, statistički, imena i likovi —činjavaju jedno skamenjeno tk ivo1. Činjenice »stoje«. onda kad ih ne poznajemo. Sve drugo je slika, » theo- a«, tamo kao i ovđe, a istorija sama znači »biti uici«, čemu može samo da služi činjenički materijal;prirodi teorija služi tome da taj materijal dobijemo

ao pravu svrhu.

Ne postoji, dakle, nauka o istoriji, nego pređnau- a za nju, koja istražuje ono što je već bilo. Za samtoriski pogled činjenice su uvek simboli. AJi ispitiva-e prirode je samo riauka. Ona želi samo da prona-zi činjenice, zakone kauzalne vrste, jer ona ima teh-čki izvor i cilj; a čim upravi pogled na nešto drugo,

na je već postala metafizikom, nečim sa one straneirode. Otuda su istoriske i prirodnjačke činjenice

ve različite stvari. Ove druge se stalno vraćaju, a oneve nikad. Ove druge su istine, a one prve su činjeni-. Ma koliko u svakodnevnoj slici »slučajevi« i »uzro-« izgledali srodni, oni, u dubini, pripadaju različitimetovima. Sigurno je istoriska slika jednog čoveka —time i čovek sam — utoliko plića ukoliko odlučnijenjoj vlada opipljivi slučaj. I sigurno je, time, i pisae istorije utoliko praznije ukoliko ono više iscrplju-svoj predmet utvrđivanjem čisto činjeničkih odno-

a. Ukoliko neko clublje proživljuje istoriju, utoliko ćeđe imati »kauzalne« utiske i utoliko će ih izvesnije

1 Ne samo sklapanje mira i dani smrti nego i re-

sansnl stil, polds, meksdkanska kultura, jesu podaci, či-enice koje su već bile i postojale, iako o njima nemamokakve pretstave.

09




osećati kao savršeno beznačajne. Ispitajte prirodnjač-ke spise Geteove, pa ćete se zadiviti tome što se u nji-ma nalazi pretstavljena živa priroda bez formula, bezzakona, gotovo bez traga kauzalnoga. Vreme za njeganije distanca, nego osećanje. čisti naučnik, koji samokritički raščlanjuje i uređuje, i koji ne oseća i ne sa-gleda, jedva ima dara da tu doživi najdublje i posled-nje. Ali, istorija iziskuje taj dar. I tako s pravom po-stoji paradoks: da je istraživač istor ije utoliko značajniji, ukoliko manje pripada pravoj nauci.

Jedna shema neka skupi sve rečeno:

Ouša

Život, pravacSudbinu doživeti

neponovljivo, neopozivo»Činjfenica«

Fiziognomički takt(instinkt)

Svet

ProstiranjeKauzalno saznati

stalno moguće»Istina«

Sistematska kritika(razum)

Budnost ikoja služi biću:slilka sveta istoriježivotno iskustvo

Slika prošlosti; sagleđajući uobličavati

(istoričar, tr.agičar):Pravac u budućnost;đelajući uobličavati

(političar):biti sudbina.

Budnost koja gospodaribićem:

slika sveta prirodeNaučne metode

Religija, istražlivanjeprirode teoretski:

mit, dogma, hipoteza;praktički: kult,

tehnika

19

Da li se sme neka grupa činjenica socijalne, reli-giozne, fiziološke, etičke prirode staviti kao »uzrok«druge jedne takve grupe? Racionalističko pisanje isto-rije, a još više današnja sociologija, u osnovi mštadrugo i ne znaju. To za njih znači shvatiti istoriju,produbljivati njeno saznavanje. Ali, za civilizovanogčoveka u dubini leži uvek razumska svrha. Bez nje,njegov svet bio bi besmislen. Svakako je komična baš

210




fizikalna slobođa u izboru osnovnih uzroka' Jedanra ovu, drugi onu grupu kao prima causa (prv i uz-k) — neiscrpno vrelo uzajamne polemike — a svipunjavaju svoja dela tobožnjim objašnjenjima o ho-

isto rije u stilu fizikalnih sklopova. Šiler je daoasičan izraz ovoj metodi jednom od svojih besmrt-h banalnosti, stihom o stroju sveta koji se održavaađu i ljubavlju«. Tom njegovom mišljenju dao je

vek kanonsko važenje idući od racionalizma mate-alizmu. Time je stavljen u prvi red kult korisnoga.emu je Darvin, u ime stoleća, žrtvovao Geteovo uče-e o prirodi. Organska logika činjenica života bila je

menjena mehaničkom logikom prerušenom fiziološki.sleđe, prilagođavanje, prirodn,o odabiranje jesu svr-viti uzroci sa čisto mehaničkom sadržinom. N& me-o istoriskih udesa nastupilo je fizikalno kretanje urostoru«. Ali, ima li istoriskih, duševnih, ima li uop-e živih »procesa«? Imaju li istoriski »pokreti«, reci-o doba prosvećenja ili Renesansa, ičeg zajedničkogfizikalnim poj.mom kretanja? Rečju »proees« odba-a se sudbina. Tajna postajanja bila je otkrivena.e bilo tragičke, bilo je još samo matematičkeukture svetskog događanja. »Egzak tni« istoričaretpostavlja od tada da u slici istorije imamo niz sta-a mehaničkog tipa, koji je pristupačan razumskojalizi kao fizikalni opit ili hemiska reakcija , i da, pre-a tome, razlozi, sredstva, putevi, svrhe moraju obra-

vati čvrsto tkivo koje leži na površini vidljivoga. Sii-je neverovatno uprošćena. I mora se dozvoliti dapretpostavka, pri dovoljnoj plitkosti posmatrača, i

te tačna — za njegovu ličnost i njenu sliku sveta.

Glad i ljubav — to su mehanički uzroci mehanič-h procesa u »životu naroda«. Socijalni problemi icksualni problemi — i jedni i drugi pripadajući fizi-

ili heraiji javnoga, i suviše javnoga života — jesutaj način po sebi razumljiva tema utilitarističkog

smatranja istorije, pa prema tome i njemu odgova-juće tragedije. Jer pored materijalističkog shvatanjaorije nužno se nalazi i socijalna drama. Pa ono štou Geteovim Srođnim đušama u najv išem smislu

dbina, to je u Ibzenovoj Gospođi sa mora samo sek-alni problem. Ibzen i sve razumske poete naših ve-

li gradova nisu pravi pesnici. Oni konstruišu, i toan kauzalni sklop od prvog uzroka pa do poslednje

1



ŠPENGLER Propas Zapaa

iskustvo o onome što je postalo, o ukočenom, o mrt-vom. To leži u osnovi njegove polemike protiv Njut-na: jedan slučaj u kome obojica imaju pravo; jedan

je saznao u mrtvoj boji zakonski proces prirode; adrugi, umetnik, imao je intuitivno-čulni đozivljaj. Tuse osvetljava suprotnost dva sveta; i ja sad sintetišemtu suprotnost u punoj njenoj oštrini.

Istorija nosi oznaku neponovljivo činjeničkoga, priroda stalno-mogućeg. Dok god posmatram slikuokolnog sveta po tome kako se ona mora ostvariti i pokojim zakonima, bez obzira da li se to dešava ili bise moglo dešavati, dakle van-vremenski, ja sam pri-rodnjak i bavim se pravom naukom. Za nužnost jed-nog prirodnog zakona — a drugih i nema — ni naj-manje nije važno da li se on javlja beskrajno čestoili se nikada ne javlja, tj. on je od suđbine nezavisan. Hiljade hemiskih jedinjenja ne pojavljuju se nikada,a nikada se neće ni sp'raviti, ali su ona dokazana kaomoguća, pa su, dakle, tu — za čvrsti sistem prirođe, a ne za fiziognomiju kružećeg svemira. Jedan sistem

sastoji se iz istina, a istorija počiva na činjenicama.Činjenice sleduju jedna za drugom, a istine su jednavan druge: to je razlika izmedu »kad « i »kako«. Sevnu-lo je — to je činjenica na koju se može ukazati ćutke,prstom. Kađ seva, onda i grmi —• to se mora saopštiti rečenicom. Doživljavati se može i bez reči; a siste-matsko saznanje postoji samo u rečima. Niče je rekao

jednom: »Definisati se može samo ono što nema isto-rije«. A istorija je sadanje događanje sa smerom nabudućnost i pogledom na prošlost. Priroda je sa onestrane vremena, sa oznakom prostiranja, ali bez prav-ca. U njoj je matematička nužnos\ a u istoriji tragična.

U stvarnosti budnog bića utkivaju se oba sveta,svet posmatranja i svet predanosti i pokornosti, kaošto izukrštane niti na brabantskom zidnom tepihu»tkaju« sliku. Svaki zakon mora, da bi uopšte posto-

jao za razuinevanje, jednom biti otkriven, tj. đoiivljen u istoriji duha voljom sudbine; svaka sudbina pojav-ljuje se čulno zaodevena — u licima, delima, scenama,gestovima — i tu su na delu zakoni prirode. Praljud-ski život bio je pokoran demonskom jedinstvu sudbin-skoga. U svesti zrelih kulturnih ljudi ne može se ni-kad ućutkati suprotnost one rane i ove kasne slike sve-

214




u civilizovanome čoveku tragično osećanje svetaleže intelektu koji mehanizuje. Istorija i priroda u

ma su suprostavljene kao život i smrt, kao večno tajuće vreme i večno postali prostor. U budnoj sve-bore se o prevlast u slici sveta postajanje i ono šta

postalo. Na jviši i naj zrel iji oblik oba načina posma-nja, kakav je moguć samo velikim kulturama, po-ju je se za antičku dušu u suprotnosti Platona i

stote la, a za zapadnjačku u suprotnosti Getea inta: čista fiziognomika sveta, kako je sagleda dušanog deteta, i čista sistematika sveta; kako je sazna-razum večnog starca.

20

I tu sada vidim posleđn ji veliki zadatak zapadnjač-filozofije, jedini još preostali za staračku mudroststovske kulture, zadatak koji izgleda predodređenovnim razvitkom naše duševnosti. Nijedna kultura

e slobodna u izboru puta i stava svoga mišljenja. Ae, međutim, prvi put jedna kultura može da pred-i koji je put sudbina njo j odabrala.,

Lebdi mi pred očima jedan specifično zapadnjač-način ispitivanja istorije u najvišem smislu, načini se još nikada nije pojavio i koji je morao ostatian i za antičku i za svaku drugu dušu. Jedna obu-atna fiziognomika celokupnog bića, morfologija po-janja svega što je ljudsko, koja na svom putu pro-e do najviših i poslednjih ideja. Zadatak da sedre ne samo u osećanje sveta sopstvene duše, noosećanje sveta svih duša u kojima su se velike mo-

nosti uopšte do sada pojavile, a čiji izraz u sliciarnoga pretstavljaju pojedinačne kulture. Ovaj fi-ofski pogled, na koji nama, i samo nama, daje pra-analitička matematika, kontrapunktska muzika, per-ktivističko slikarstvo, prevazilazeči daleko dispozi- sistematičara, pretpostavlja oko umetnika, i toetnika koji oseća kako se čulni i uhvatljivi okolnit potpuno rastvara u duboku beskrajnost tajanstve-

odnosa. Tako je osećao Dante, tako Gete. Tisućle-organske kulturne isto rije ' izdignuti iznad spletatskog zbivanja kao jedinstvo, kao ličnost, i shvatiti

u njegovim najprisnijim duševnim uslovima — to

1



je svrha. Onako kako proziremo erte jedne Rembran-tove slike, jednog Cezarovog poprsja, tako sagledati irazumeti velike sudbinske crte na licu jedne kulture kao ljudske individualnosti najvišeg reda, to pretstav-Ija novu umetnost. Kako izgleda u jednom proroku,

jednom pesniku, jednom misliocu, jednom osvajaču — to se pokušavalo znati; ali, uopšte uči u antičku,egipatsku, arabljansku dušu, da bismo je proživeli sanjenim ukupnim izrazom u tipičnim Ijudima i položajima, u relig iji i državi, stilu i težnji, m išljenju iobičajima —• to je telc nov način »životnog iskustva«.Svak epoha, svaki veliki lik, svako božanstvo, gradovi/

jezici, nacije, umetnosti, sve što je ikada bilo i što ćeikada biti — jeste fiziognomička crta najviše simboli-ke koju ima da tumači poznavalac Ijudi u jednom sa-svim novom smislu. Pesništva i bitke, svetkovine Izidei Kibele i katolička misa, visoke peći i gladijatorskeigre, derviši i darvinisti, železnice i rimski drumovi,

»napreclak« i nirvana, novine, mase robova, novac, ma-šine — sve je to, na isti način, znak i simbol u slicisveta prošlosti koju duša sebi predočava. »Sve prolaz-no je samO upoređenje«. Tu su skriveni pogledi u da-ljinu i rešenja o kojima se još nije ni slutilo. RasvetAljavaju se tamna pitanja, koja leže u osnovi svih naj-dubljih ljudskih praosećanja, svakog straha i čežnje,pitanja koja mišljenje zaodeva u probleme vremena,nužnosti, prostora, ljubavi, smrti, prvih uzroka. Po-stoji jedna ogromna muzika sfera koja hoće da budeslušana, koju će neki naši najdublji duhovi i čuti. Fi-ziognomika svetskog zbivanja postaje poslednjom fau-

stovskom filozofijom.

ŠPENGLER Propast Zapada '



Oswald Špen gler / Propast Zapađa

Biblioteka »Kristali«

Urednik: Dragoš Kalajić

Recenzent: Dragoš Kalajić

Teh nički urednik: Nikola Panić

Za izdavača: Viđak Perić, direktor

Izdavač: INP »Književne novine«,

Beograd, Francuska 7

Korektor: Nikola Poposki

Ti raž: 3.000

Štampa: GIRO »6. oktobar«



CIP — KaTajiorH3aL(Hia y nvSjiHKauHjii

IiapoaHa SnGJjHOTeKa CpSnje, Beorpafl

130.2

mnEHrjiEP, 0CB3JIA

Propast Zapada / Špengler; [preveoVladimir VujAć; predgovor Vladimir Vu- jić], Beograd: Kniiževne novine, 1989. — 216 CTR; 24 CM. — (Biblioteka „Krista-

li"; 9)EIpeBOA Aena Untergang des Abendlandes/ Oswald Spengler. — Osvald Špengler injegovo delo CTP. 9—21. — .Špenglerovadela: črp. 23.

YUISBN 86-391-0186-8

92,9:14 fflneHmep O.

lIK:a. ffliieiiijiep, OcBajiA (1880—1936)

oswald spengler - propast zapada i.pdf

Documents