5 vladavina i politika 1

7/24/2019 5 Vladavina i Politika 1

http://slidepdf.com/reader/full/5-vladavina-i-politika-1 1/26

VLADAVINA I POLITIKA I



VLADAVINA, POLITIKA I MOĆ

Vladavina: sprovođenje politike, donošenje odlka ipitanja od dr!avno" #na$aja od strane #vani$nika kojipredstavljaj deo politi$ko" aparata

Politika: sredstva koja koristi vlast da %i odredila o%i& i

sadr!aj aktivnosti ve#ani' #a vladavinProstiranje s(ere politi$ko" i#van dr!avni' instit)ija Va!nost pro$avanja &o*i #a so)iolo"ij

Mo*: sposo%nost pojedin)a ili "rpe da ostvari sopstveneinterese, $ak i # protivljenje dr"i'Mo* klj$je ponekad i potre% sile



VLADAVINA, POLITIKA I MOĆ

Mo* kao nei#ostavan deo svi' drštveni' odnosaMo* s(eri vladavine pra*ena ideolo"ijo&

Vlast: le"iti&no koriš*enje &o*i kojo& raspola!e vladaLe"iti&nost +le"iti&itet: sa"lasnost podređeni' dr!avnoj

vlasti-a#likovanje &o*i i vlasti



PO.AM D-/AV0

Dr!ava: politi$ki aparat +instit)ije popt parla&enta ilikon"resa, dr!avni or"ani i dr!avni sl!%eni)i kojio&o"*je vladavin nad određeno& teritorijo&, pravnisiste& koji je podr!ava i vojna sila #a sprovođenje politike

1va &oderna drštva na)ionalne dr!ave 2 stanovništvo$ine "rađani koji se s&atraj pripadni)i&a isto" naroda

1tvaranje na)ionalni' dr!ava ra#li$iti& periodi&aistorije ra#ni& podr$ji&a sveta +1AD 34456 "odine,7eška -ep%lika 3889

-a#likovanje na)ionalni' dr!ava od tradi)ionalni' ilineindstrijski' )ivili#a)ija

Odlike na)ionalni' dr!ava:



PO.AM D-/AV0

Suverenitet : vr'ovna vlast nad teritorijo& sa jasnode(inisani& "rani)a&a

Tradi)ionalne dr!ave 2 nede(inisane "rani)e +teritorija isla%a kontrola od strane )entralne vlasti

Na)ionalne dr!ave 2 sverene dr!aveGrađanstvo/državljanstvo: &oderni& drštvi&a

ve*ina stanovnika "rađanidr!avljani sa isti& pravi&a io%ave#a&a, se%e s&atraj delo& na)ije

Tradi)ionalne dr!ave 2 %e# politi$ki' prava ili ti)aja;sa&o vladaj*i ili i&*ni ose*ali pripadnost politi$koj#ajedni)i



PO.AM D-/AV0

Nacionalizam: skp si&%ola i verovanja koji rađa ose*ajpripadništva određenoj politi$koj #ajedni)i

Ponos pripadnosti na)iji 2 <ritan)i, A&erikan)i,Kanađani, -si

Poistove*ivanje sa drštveni& "rpa&a odvajkada 2porodi)o&, selo&, versko& #ajedni)o&

Pojava na)ionali#&a tek sa ra#voje& na)ionalne dr!ave

Na)ionali#a& kao najva!niji i#ra# poistove*ivanja saneko& svereno& #ajedni)o&



TIPOVI POLITI7K0 VLA1TI

-a#li$iti politi$ki siste&i toko& istorije i danas

Ve*ina drštava danas de&okratska +vladavine naroda

Tri osnovna tipa politi$ki' siste&a: &onar'ija, li%eralnade&okratija i atoritarni siste&i



MONA-=I.A

Politi$ki siste& sa jedno& oso%o& na vr' dr!ave +vlastse nasleđje porodi$no i prenosi "enera)ijskiDo&ina)ija &onar'ija do srednje" veka A#iji, 0vropi,

del A(rike Vlast nad podani)i&a te&eljena na tradi)iji i %o!je&

prav +>po &ilosti %o!joj? 2 i#vor le"iti&iteta sna"ao%i$aja a ne pravo

Pro&enjena lo"a &onar'a &oderni& dr!ava&a +V6<ritanija, <el"ija 2 &ali politi$ki ti)aj, si&%ol

na)ionalno" identiteta@stavne &onar'ije V6 <ritaniji, vedskoj, .apan1na!niji politi$ki ti)aj &onar'a 16 Ara%iji, .ordan i

Marok



D0MOK-ATI.A

Br$ko poreklo re$i de&okratija +de&os 2 narod, kratos 2 vladavinaDe&okratija: politi$ki siste& koje& vlada narod a ne

&onar' ili aristokratija-a#li$iti o%li)i de&okratske vladavine istoriji #avisno

od s'vatanja poj&a de&okratije>Narod?: vlasni)i i&ovine ili pripadni)i %ele rase;

o%ra#ovani; &škar)i; ili pnoletniDe&okratija o"rani$ena sa&o na s(er politi$ko" ili

s&erena na šire o%lasti drštveno" !ivota



D0MOK-ATI.A

Cavisnost o%lika de&okratije od s'vatanja njeni' )iljeva i vrednosti@o%i$ajeno s'vatanje de&okratije kao politi$ko" siste&a

koji o%e#%eđje politi$k jednakost, #aštit slo%oda iprava, od%ran #ajedni$ki' interesa, ispnjenje potre%a"rađana i &o"*nost odl$ivanja koje podjednako #i&a o%#ir interese

Dva s'vatanja de&okratije #avisno od #na$aja po&enti'

)iljeva: de&okratija kao o%lik narodne vlasti+sa&oprava ili de&okratija kao okvir pr!anja podrškeodlka&a koje donose dr"i +i#a%rani narodnipredstavni)i



PA-TIIPATIVNA D0MOK-ATI.A

Parti)ipativna +direktna de&okratija: #ajedni$kodonošenje odlka od strane oni' koji' se te odlke ti$

Postoj%ina parti)ipativne de&okratije 2 stara Br$ka

1astajanje "rađana +dela stanovnika radi ra#&atranjapoliti$ki' pitanja i donošenja #na$ajni' odlkaManji #na$aj parti)ipativne de&okratije &oderni&

drštvi&a

Pri&eri parti)ipativne de&okratije: &anje #ajedni)e Novoj 0n"leskoj +severoistok 1AD 2 odr!avanje"odišnji' >"radski' sastanaka? +rasprava i "lasanje olokalni& pitanji&a koja nis nadle!nosti dr!ave ili(ederalne vlade



PA-TIIPATIVNA D0MOK-ATI.A

Dr"i pri&er: odr!avanje re(erend&a o neko&konkretno& pitanj

Naj$eš*e sla"anje ili nesla"anje sa jedni& pitanje&-edovno i#jašnjavanje evropski& #e&lja&a na

na)ionalno& nivo +pri&er laska 0vropsk&onetarn nij

I#jašnjavanje o ot)epljenj pojedini&o%lasti&are"ija&aPri&er Kve%eka Kanadi



P-0D1TAVNI7KA D0MOK-ATI.A

Predstavni$ka de&okratija: politi$ki siste& koje& donošenj odlka ne $estvje )elokpna #ajedni)a ne"oi#a%rani predstavni)i

I#%ori na na)ionalno& nivo #a kon"res, parla&ent

+skpštin ili sli$na telaPredstavni$ka de&okratija na dr"i& nivoi&akolektivno" odl$ivanja: pokrajina, okr", sre#, "rad,opština

Postojanje predstavni$ke de&okratije veliki&or"ani#a)ija&a 2 i#%or i#vršni' ko&itetaod%ora kojidonose klj$ne odlke

Li%eralne de&okratije: #e&lje koji&a svi pnoletni"rađani &o" da %iraj i#&eđ dve ili više stranaka



P-0D1TAVNI7KA D0MOK-ATI.A

Pri&eri li%eralni' de&okratija: V6 <ritanija i dr"e#apadnoevropske #e&lje, 1AD, .apan, Astralija, NoviCeland

Indija kao pri&er li%eralne de&okratije &eđ #e&lja&aTre*e" sveta

Odnedavno de&okratski politi$ki siste&i i #e&lja&aIsto$ne 0vrope i %ivše" 1ovjetsko" 1ave#a

Bidens: li%eralna de&okratija povoj )entralnoa#ijski& rep%lika&a %ivše" 111-, #e&lja&a %ivše ."oslavije i -siji7vrsti te&elji de&okratije Poljskoj, 7eškoj, Mađarskoj i

#e&lja&a <altika



I1T-A/IVAN.0 D0MOK-ATI.0: TA 7INI VLADAVIN@ NA-ODAE

Osnovna ideja de&okratije: pre#i&anje od"ovornosti"rađana #a o%lik vlasti slovi&a politi$ke jednakosti

Nedo&i)e o #na$enj poj&a >vladavina naroda? +Dejvid=eld

“Narod”:ta je narodEKoj vrst $eš*a dopstiti narodEKoji s slovi $eš*aE

“Vladavina”:Koliki %i tre%alo da %de o%'vatdo&en vladavine

+sa&o politi$ka s(era ili i dr"e drštvene o%lasti 2 npr6indstrijska de&okratija



I1T-A/IVAN.0 D0MOK-ATI.0: TA7INI VLADAVIN@ NA-ODAE

Da li se vladavina odnosi na svakodnevno odl$ivanje odstrane vlasti ili na donošenje sa&o va!ni' politi$ki' odlkaE“Vladavina naroda”:

Da li je o%ave#no pokoravanje vlasti naroda i kojoj &eriEMo!e li se iska#ati nesla"anjeE

Da li to nesla"anje &o!e podra#&evati i nepoštovanje#akonaE

Da li je opravdana prinda de&okratski' vlasti +i pod koji&okolnosti&a nad oni&a koji se ne sla! sa nji'ovo&politiko&E

Da li je n!no #adr!ati de&okratij i vre&e ratova iliele&entarni' nepo"odaE

Da li s o%ra#ovanje ili određeno %o"atstvo slov $eš*a de&okratsko& pro)esE



A@TO-ITA-NI -0/IMI

Potpno skra*eno ili svedeno na naj&anj &o"*&er $eš*e "rađana politi$ko& !ivot

1tavljanje potre%a i interesa dr!ave i#nad potre%a iinteresa "rađana

Nepostojanje pravni' &e'ani#a&a svr"avanja vlada ili vođa sa vlastiPri&eri atoritarni' vlada ili re!i&a: Irak pod vlaš*

1ada&a =seinaMonar'ije 1adijskoj Ara%iji i Kvajt, vlasti

Mijan&ar +%ivša <r&a: o"rani$avanje "rađanski'slo%oda i $eš*a dr!avni& poslovi&a



A@TO-ITA-NI -0/IMI

1in"apr kao pri&er >&eke atoritarnosti? +tvora)&oderno" 1in"apra i %ivši pre&ijer Li Kan . F LeeKan GeH

Današnji pre&ijer Li =sijen Ln" F Lee =sien Loon"+plata oko 3,4 &iliona evra "odišnje

Vladaj*a Partija narodne ak)ije 2 sve pol"e vlasti rka&a

Visok kvalitet !ivota i %e#%ednosti svi' "rađana#a'valjj*i interven)iji vlade +$iste li)e, visoka

#aposlenost, odsstvo siro&aštva, &ale drštvenenejednakosti1tro"e ka#ne i #a &anje prekršaje Visok nivo podrške stanovništva prkos kontroli svi'

aspekata !ivota



BLO<ALNO I-0N.0 LI<0-ALN0D0MOK-ATI.0

1redino& 384i': dve tre*ine atoritarni' re!i&a svet

Danas &anje od jedne tre*ine atoritarni' drštava i

politi$ki' siste&a

De&okratija nije više o"rani$ena na #apadne #e&lje

Po!eljni o%lik vlasti ve*e& del sveta

Dejvid =eld +3885: >De&okratija je postala opštistandard politi$ke le"iti&nosti naše do%a?



PAD KOM@NICMA

D"o"odišnja podela politi$ki' siste&a na li%eralnede&okratije i ko&ni#a&-aširenost ko&nisti$ki' ili so)ijalisti$ki' siste&a

veliko& del sveta toko& J6 veka

Ostvarenje Marksovi' predviđanja o širenj proleterski'revol)ija i širenj so)ijali#&aE1a&oper)ep)ija so)ijalisti$ki' vlasti: de&okratija

ra#li$ita od de&okratije #apadno" tipa

Vlast jedne partije i i#%or &eđ kandidati&a sa&o tepartijeKontrola politi$ko" i privredno" siste&a od strane

so)ijalisti$keko&nisti$ke partije



PAD KOM@NICMA

Verovanje na Capad korenjenost i d"ove$nostso)ijalisti$ki' re!i&a

>Plišane revol)ije? i pad ko&ni#&aso)ijali#&airenja pro)esa de&okrati#a)ije: Iran, Kina, Mijan&ar,Indone#ija, Male#ija

>Blo%ali#a)ija de&okratije?

De&okrati#a)ija ne &ora %iti nepovratan pro)es, iako"lo%ali#a)ija verovatno delje to& prav)



O<.AN.0N.0 POP@LA-NO1TILI<0-ALN0 D0MOK-ATI.0

Propast svi' dosadašnji' pokšaja vođenja dr"i'o%lika politi$ke vlasti

De&okratija kao naj%olji +ili naj&anje loš politi$kisiste& ili o%lik politi$ke or"ani#a)ije

-a#lo#i de&okrati#a)ije poslednji' "odina 2 drštvene iekono&ske pro&ene:

36 Pove#ivanje de&okratije sa tr!išno& privredo& koja sepoka#ala konkrentnijo& i e(ikasnijo& od planski'so)ijalisti$ki' privreda

J6 @ti)aj "lo%ali#a)ije 2 širenje de&okratski' ideja ipoliti$ko" $eš*a "rađana i#van "rani)a na)ionalni'dr!ava



O<.AN.0N.0 POP@LA-NO1TILI<0-ALN0 D0MOK-ATI.0

96 1ve ve*i ti)aj &asovni' ko&nika)ija +prvenstvenoka%lovska i satelitska TV i internet

1ve &anja kontrola protoka in(or&a)ija od straneatoritarni' vlada >otvoreno& svet in(or&a)ija?

Podrivanje le"iti&nosti vlasti >&edijati#ovano&?okr!enj



INT0-N0T I D0MOK-ATICAI.A

Internet kao &o*no sredstvo de&okrati#a)ije: ti)aj kojiprela#i na)ionalne i kltrne "rani)e i doprinosi širenjideja

O"rani$avanje pristpa internet neki& #e&lja&aPri&er Kine: #a%ranjeno o%javljivanje >dr!avni' tajni?,

%lokada linkova i#&eđ do&a*i' i strani' sajtova i siste&)en#re

Mo"*nost koordina)ije opo#i)ioni' politi$ki' aktivnosti>Arapsko prole*e?



T-I.@M D0MOK-ATI.0:K-A. I1TO-I.0E

ransis kja&a: >Kraj istorije?Poja& >kraja istorije? #asnovan na "lo%alno& trij&(

kapitali#&a i li%eralne de&okratije-anije ideološke %itke okon$ane nakon pada so)ijali#&a i

ja$anja pokreta #a spostavljanje višepartijski' siste&a ostatk sveta

Kraj istorije kraj alternativa +popt &onar'i#&a,(aši#&a, ko&ni#&a

1protno Marksovi& o$ekivanji&a kapitali#a& ili%eralna de&okratija istorijski po%edni)ikja&a: >Došli s&o do krajnje ta$ke ideološke

evol)ije $ove$anstva, kojoj je #apadna de&okratijaspostavljena kao kona$ni o%lik vladavine?6



T-I.@M D0MOK-ATI.0:K-A. I1TO-I.0E

<rojne kritike kja&ino" s'vatanja ali i pri#nanje #aka#ivanje na va!n pojav danas

Trentno ne&a o#%iljne alternative tr!išnoj privredi ili%eralnoj de&okratijiIpak, to ne #na$i da se ta alternativa ne*e skoro pojaviti

+i da se istorija >#astavila?

Da li je &o"*e predviđanje ekono&sko", politi$ko" ikltrno" poretka %d*nostiE

5 vladavina i politika 1

Documents